U objavi na blogu, „Binance“ je rekao da će posvetiti milijardu dolara u početnim obvezama fondu za oporavak. Može povećati taj iznos na 2 milijarde dolara u nekom trenutku u budućnosti „ako se ukaže potreba“, dodala je kompanija.
Takođe je primio 50 miliona dolara obveza od kripto-investicijskih kompanija, uključujući „Jump Crypto“, „Polygon Ventures“ i „Animoca Brands“.

Adresa javnog novčanika

Izvršni direktor „Binancea“ Changpeng Zhao podelio je adresu javnog novčanika pokazujući njegovu početnu predanost i rekao:

– Radimo ovo transparentno.

Javni podaci o blockchainu koje je pregledao CNBC pokazali su stanje od oko milijardu dolara u Binanceovom vlastitom BUSD stablecoinu

BUSD je stablecoin koji izdaje tvrtka za blockchain infrastrukturu „Paxos“, a odobrava ga i regulira Ministarstvo financijskih usluga države New York, navodi se na web stranici „Paxosa“.

Fond je pokušaj kompanije „Binance“ da održi kripto industriju nakon što je burza FTX kontroverznog preduzetnika Sama Bankman-Frida ranije ovog meseca podnela zahtev za bankrot.

Zhao se pojavio kao nova figura poput spasitelja za posrnulu industriju, popunjavajući prazninu koju je ostavio Bankman-Frid, čija je kompanija kupila ili uložila u brojne opkoljene kripto kompanije – od Voyager Digitala do BlockFija – pre njenog kolapsa.

Neuspeh FTX-a delimično je izazvan tvitom koji je objavio izvršni direktor „Binancea“, a koji je skrenuo pozornost na izveštaj „CoinDeska“ koje postavlja pitanja o njegovom računovodstvu. Od brzog pada FTX-a pre dve sedmice, ulagači su zabrinuti zbog moguće zaraze kriptovalutama koja bi zahvatila svaki kutak industrije.
U prvom sudskom ročištu u slučaju stečaja u utorak, odvjetnik kompanije osudio je FTX i njegovo vodstvo, rekavši da je kompanija vođena kao „privatno vlasništvo“ Bankman-Frieda.

„Binance“ je rekao da vozilo „nije investicijski fond“ i da je namenjeno za podršku kompanijama i projektima koji se, „bez svoje krivice, suočavaju sa značajnim, kratkoročnim, financijskim poteškoćama.“ Zhao je ranije rekao da mu je namera sprečiti dalje „kaskadne učinke zaraze“ koji proizlaze iz kolapsa FTX-a.

„Binance“ je rekao da predviđa da će program trajati oko šest meseci. Prima prijave investitora za doprinos dodatnih sredstava.

Izvor:SEEbiz
Foto: Pixabay

Чланак Milijardu evra za oporavak kripto industrije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neto imovina fondova na kraju drugog tromesečja je iznosila 47,8 milijardi dinara i bila je niža za 2,2 odsto nego na kraju prethodnog tromesečja.

Ukupne uplate u drugom kvartalu su iznosile 943,86 miliona dinara, a članovi su povukli 947,97 miliona dinara.

Struktura ulaganja imovine fondova u ovom periodu se nije znatnije promenila u odnosu na prethodni, pa su najveći udeo imale državne obveznice, koje su činile 75,3 odsto ukupne imovine.

Sredstva na kastodi računima i proceni depoziti banaka činili su 9,2 odsto a akcije 15,1 procenat.

Nije se promenila ni struktura korisnika po polu i iznosu njihovih sredstava jer su većinu činili muškarci, koji u ukupnom broju korisnika učestvuju sa 57,1 odsto.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog tromesečja je iznosila oko 47 godina, a najviše je bilo korisnika između 40 i 60 godina, oko 62 procenta.

Od ukupnih uplata 38,4 odsto su činile individualne uplate, a 33,6 odsto uplate poslodavaca koji kao obveznici svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 28 odsto odnosilo na uplate preko penzijskih planova.

Ukupan iznos uplata u dobrovoljne penzijske fondove u drugom kvartalu je iznosio 0,94 milijarde dinara, navode iz NBS.

Dodaju da, iako najveći broj uplata realizuju poslodavci, koji plaćaju za svoje zaposlene, primetan je i rast individualnih uplata doprinosa, izuzev tokom poslednja dva tromesečja ove godine, kada su smanjene individualne uplate.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ukupno 9,5 odsto zaposlenih uplaćuje u dobrovoljne penzijske fondove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Javni poziv će trajati u periodu od 23. maja do 3. juna 2022. godine.

Raiffeisen GREEN će biti prvi prateći investicioni fond u Srbiji i prvi ESG fond na domaćem tržištu čiji je glavni investicioni cilj ostvarivanje redovnih prihoda ulaganjima u hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca izdavalaca koji su ocenjeni kao održivi na osnovu društvenih, ekoloških i etičkih kriterijuma, tj. ispunjavaju takozvane ESG kriterijume: E- environment (životna sredina), S – social (društvena odgovornost) i G – governance (korporativno upravljanje).

Cilj ovog fonda je da svojim članovima omogući učešće u ostvarivanju pozitivnog prinosa glavnog UCITS fonda Raiffeisen Sustainable Solid, balansiranog UCITS fonda kojim upravlja Društvo za upravljanje Raiffeisen Kapitalanlage-Gesellschaft m.b.H. Beč, Austrija („Raiffeisen KAG“).

„Naš novi fond je posebno pogodan za investitore koji žele stabilna, globalno diversifikovana ulaganja na tržištu kapitala i istovremeno žele da podrže održive poslovne procese koji ispunjavaju ESG kriterijume. Drago nam je da upravo ovom segmentu klijenata možemo da ponudimo ulaganje koje doprinosi odgovornom pristupu prema ljudima, životnoj sredini i uloženom kapitalu“, izjavio je ovim povodom Rade Bjelobaba, direktor Raiffeisen INVEST-a.

Više informacija zainteresovani ulagači mogu pronaći na linku u nastavku: https://www.raiffeiseninvest.rs/invest.155.html

Foto: Pixabay

Чланак Raiffeisen INVEST objavio javni poziv za novi fond – Raiffeisen GREEN се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fond, sa sedištem u Oslu, izgubio je 5,2 odsto na vrednosti akcija, koje imaju najveći udeoo u njegovim ulaganjima, dok su fiksni prihodi pali za 4,8 posto, navodi se u saopštenju, prenosi Bloomberg a javlja Tanjug.

Vrednost nekretnina u koje je SNF uložio porasla je za 4,1 procenat, ali te investicije učestvuju sa manje od 3,0 odsto u njegovim ukupnih ulaganjima.

“Prvi kvartal karakterišu geopolitičke turbulencije, koje su su uticale i na tržišta”, naveo je zamenik izvršnog direktora SNF-a Trond Grande u saopštenju.

Norveška je 27. februara odlučila da Fond izadje iz ruske imovine kao odgovor na napad Moske na Ukrajinu, ali je u stvarnosti naišla na probleme sa sprovođenje svog nauma pošto je Rusija zabranila strancima prodaju hartija od vrednosti na svojim berzama.

Gubitak fonda po osnovu udjela u ruskom kapitalu mogao bi da iznosi nešto manje od 2,8 milijardi dolara, prema procenama predstavljenim 3. marta.

Fond je osnovan 1996. godine s ciljem da norveške prihode od nafte i gasa ulaže u inostranstvu, i ima vlasničke udele u oko 9.300 kompanija širom sveta, pri čemu posjeduje 1,3 odsto svih akcija koje kotiraju na berzama.

Imovina Fonda jednaka je pojedinačnim iznosima od po 240.000 dolara za svakog muškarca, ženu i dete u Norveškoj.

Чланак Najveći fond na svetu zabeležio je gubitak od 74,2 milijarde dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Želimo da investiramo u kompanije koje imaju potencijal da postanu regionalni lideri u svojoj osnovnoj industriji. Gomex je dokazao svoje sposobnosti uspešnim prodorom i liderskom pozicijom u severnoj Srbiji. Unapredićemo i podržati postojeće jako jezgro menadžmentskog tima i investirati u ljudski kapital, okosnicu Gomexa. Naš cilj je da pomognemo u stvaranju mogućnosti da Gomex ispuni svoj potencijal, da se pojavi kao nacionalni lider u maloprodaji prehrambenih proizvoda u formatu za susedstvo”, rekao je Entoni Stalker, partner u CEECAT Capitalu.

Investicija u Gomex je prva investicija CEECAT Capital-a u Srbiji i peta investicija u njegov novi fond, CEECAT Fund II. Paralelno sa ovim, CEECAT Capital je otvorio novu kancelariju u Beogradu iz koje će obavljati dalje poslove u regionu, prenosi Bonitet.com.

Gomex je osnovao Goran Kovačević 1997. godine u Zrenjaninu. Gomex je maloprodajna mreža, fokusirana na i format komšijskih prodavnica. Investicijom SEAF South Balkan Fund-a 2007. godine, kompanija je prodrla u region Vojvodine, ali i Centralne Srbije.

Danas je Gomex jedan od najznačajnijih poslodavaca u zemlji sa oko 2.500 zaposlenih. Osnažujući svoje kupce, kompanija je razvila alate koji nagrađuju lojalnost i čestu kupovinu putem sopstvene aplikacije za lojalnost, navodi se u saopštenju CEETCAT-a

Izvor: Bonitet.com

Foto: Bing

Чланак Prodat trgovački lanac GOMEX се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osnovan 1996. godine, fond drži udele u 9.123 kompanije širom sveta. Vlasnik je 1,4 odsto svih deonica uvrštenih u kotaciju berzi širom sveta, a ulaže i u obveznice, nekretnine koje nisu uvrštene u berzovnu kotaciju i u infrastrukturu obnovljive energije.

Kako prenose agencije, Fond je tako od osnivanja za svakog građanina ove zemlje, uključujući decu, zaradio po 244.000 dolara.

Veći iznos od ovog 2021. zaradili su samo 2019. godine kada je prinos iznosio 1.690 milijardi kruna.

Fond koji ulaže prihod od prodaje nafte i gasa i upravlja imovinom vrednom 1.300 milijardi dolara, najvećom u svetu, ostvario je u prošloj godini prinos od 14,5 odsto.

„Dobri rezultati uglavnom proizlaze iz vrlo snažnih kretanja na tržištu deonica tokom cele godine“, naveo je u saopštenju izvršni direktor Nikolai Tangen.

„Prinos je bio dobar u svim sektorima, ali ulaganja u tehnološke kompanije i finansije pokazala su se posebno dobrima“, rekao je Tangen, prenosi Seebiz..

Deonice tehnoloških kompanija ostvarile su povrat od 30,2 odsto.

Najveće je prinose fond ostvario na ulaganjima u Microsoft, Alphabet i Apple. Među odredištima najviše su zaradili na ulaganjima u Sjedinjene Američke Države, ukupno 960 milijardi kruna, a sledi Velika Britanija sa 112 milijardi kruna.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako je jedan državni penzijski fond zaradio svakom građaninu 244.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Hivemind, novi kripto investicioni fond sa sedištem u Njujorku radiće na četiri područja: yield staking, trgovanje, venture capital investiranje i play-to-earn (P2E) gaming, javio je tportal. Upravo za ovo poslednje firma je angažovala i bivšeg analitičara Goldman Sachsa Sema Peurifoja, koji je dao otkaz u ovom gigantu kako bi nastavio karijeru u play-to-earn gaming prostoru pod nadimkom ‘Das Kapitalist’.

Prema Žangu, imati ga na čelu P2E gaming ogranka firme jedan je od načina na koji se fond može razlikovati od drugih na tržištu. Peurifoj je glavni vođa zajednice u Axie Infinityu, najpopularnijoj play-to-earn kripto igri.

Pokretanje fonda poslednje je u naletu kripto venture capital fondova osnovanih 2021. godine. U novembru je firma za rizični kapital Paradigm pokrenula svoj drugi fond usmeren na kriptovalute vrijedan 2,5 milijardi dolara.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Bivši bankari pokrenuli kriptofond се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je, ističe Ivković, o priličnom iznosu, s obzirom na to da je kvota Srbije u MMF-u 0,14 odsto.
Prema njenim rečima, MMF je juče distribuirao 95,8 posto od ukupne alokacije 650 milijardi dolara SDR-a, koju je Odbor direktora Fonda odobrio za podršku likvidnosti i borbi država članica protv pandemije i posledica korona krize.

Viceguverner Ivković ocenjuje da je MMF i tokom ove krize pokazao da nije samo „policajac“ nego i neko ko brine o globalnim finansijama.

Podseća da se o alokaciji SDR-a govorilo i prošle godine, ali je taj predlog naišao na veću podršku tek ove godine.

„Generalni direktor MMF-a Kristalina Georgieva je krajem jula dala svoj predlog za alokaciju Specijalnih prava vučenja u iznosu od čak 650 milijardi dolara, što je zaista ogroman iznos. Odluka je usvojena na Odboru direktora MMF-a 2. avgusta, a juče je usledila alokacija 95,8 odsto SDR od ukupnog iznosa od 650 milijardi dolara“, objašnjava Ivković.

Napominje da je MMF dao i jasne smernice da je cilj ovih alokacija da se zadovolje dugoročne potrebe za rezervama svake zemlje, da se izgradi potrošačko i poslovno poverenje u zemljama u kojima ono ne postoji i da se pojača tamo gde postoji, kao i da se podrži oporavak od efekata pandemije, posebno najranjivijih zemalja.

Još ne zna za šta će Srbija utrošiti ova sredstva

Kada je reč o korišćenju ovih sredstava, Ivković za Tanjug navodi da je svaka zemlja slobodna da ih koristi u skladu sa svojim mogućnostima.

„Može da ih koristi za jačanje deviznih rezervi, za otplatu nekih skupljih dugova, zatim ako je planirala da izađe na međunarodno tržište može umesto toga da iskoristi ova sredstva“, ističe ona.

Kaže, međutim, da ova sredstva ne smeju da budu zamena za strukturne reforme, što znači da svaka zemlja mora da nastavi da ih sprovodi.

Viceguverner NBS navodi da se još ne zna za šta će Srbija utrošiti ova sredstva, a to će, dodaje, biti predmet dogovora sa nosiocima izvršne vlasti u Srbiji, koji su pokazali da umeju da vode zemlju.

Ivković ocenjuje da ovo puno znači za našu zemlju, pre svega za jačanje poverenja.

„To i za globalni nivo i za međunarodnu zajednicu znači jačanje poverenja, a samim tim i povoljnije finansijske uslove. Što su povoljniji finansijski uslovi na globalnom nivou, to se svakako dobro odražava i na Srbiju“, naglašava ona.

Podseća da su naše devizne rezerve na kraju jula iznosile 14,58 milijardi evra, a da su sada, kako je na prezentaciji izveštaja o inflaciji navela guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i veće, te da su za 10 odsto veće nego pre krize, što je uspelo retko kojoj zemlji.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Međunarodni monetarni fond dodelio je Srbiji 627,6 miliona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanično, raspodela novca iz paketa o kom će evropski parlamentarci tek odlučivati, još nije objavljena. Brojke kojima Bundestag barata, kako prenosi Blumberg, ne čine pun iznos paketa pomoći, pošto će 30 odsto predviđenih sredstava biti podeljeno u 2023. i u zavisnosti od rezultata koje zemlje članice EU budu ostvarile u 2020. i 2021. godini.

Sve ove brojke su inače i dalje podložne promeni u Evropskom parlamentu.

Italija će, kako navodi Blumberg, dobiti 44,8 milijardi evra grantova, a nju u stopu prati Španija sa 43,4 milijarde. Ove dve zemlje su najteže pogođene kovidom-19 u Evropskoj uniji.

Drugi veliki dobitnici su i Francuska i Grčka, a u „top 10“ i to u apsolutnom iznosu ulazi i Hrvatska.

Nemačka će dobiti 15,2 milijarde evra u EU grantovima, a taj novac vlasti u toj zemlji planiraju da iskoriste da se ne bi dodatno zaduživale, pre nego da njime finansiraju nove inicijative za podršku privrednom rastu.

Podsticajni paket bez presedana, o kom su EU lideri postigli dogovor prošlog meseca, biće finansiran zajedničkim zaduživanjem Evropske unije, ojačavajući finansijske veze koje drže blok od 27 zemalja ujedinjenim.

Iz ovog paketa hitne pomoći, 390 milijardi će biti dato u vidu grantova, a 360 milijardi u vidu kredita sa niskom kamatnom stopom.

Spisak zemalja sa sredstvima koja su za njih alocirana za 2020. i 2021:

EU članice

Grantovi (u milijardama evra)

Italija – 44.8

Španija – 43,4

Francuska – 22,7

Poljska – 18,7

Nemačka – 15,2

Grčka – 12,6

Rumunija – 9,5

Portugal – 9,1

Bugarska – 4,3

Hrvatska – 4,3

Mađarska – 4,3

Slovačka – 4,3

Holandija – 3,7

Belgija – 3,4

Češka – 3,3

Švedska – 2,7

Austrija – 2,1

Litvanija – 2

Finska – 1,5

Letonija – 1,5

Danska – 1,2

Slovenija – 1,2

Irska – 0,8

Kipar – 0,8

Estonija – 0,7

Malta – 0,2

Luksemburg – 0,1

Izvor: Danas

Чланак Italija i Španija će biti najveći dobitnici iz fonda za oporavak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vladin penzioni fond “Global” naveo je da je imao negativan povrat od 3,4 posto za prvih šest mjeseci 2020., što je ekvivalent gubitku od 188 milijardi kruna (21,3 milijardi dolara).

– U tom su periodu postojale velike fluktuacije na tržištu deonica. Godina je započela s optimizmom, ali izgledi na tržištu deonica brzo su se okrenuli kada se korona virus počeo globalno širiti – izjavio je Trond Grande, zamenik izvršnog direktora Norges Bank Investment Management

Međutim, nagli pad berzi u prvom tromjesečju bio je ograničen velikim reakcijama u oblasti monetarne i finansijske politike.

Ukupna tržišna vrednost fonda na kraju prvog polugodišta iznosila je 10,4 biliona kruna, s 69,6 posto uloženih u kapital, 27,6 posto u fiksni prihod i 2,8 posto u nekretnine koje ne kotiraju na berzi.

Norveška ima najveći fond bogatstva na svetu, rangirano po ukupnoj imovini, a slede je Kineska investicijska korporacija i Abu Dhabi Investment Authority.

Fond, koji štedi prihode od naftne i plinske industrije, vredan je otprilike tri puta više od godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Norveške i ključan je za finansije nordijske zemlje.

Izvor: Bankar.me

Чланак Njaveći svetski penzioni fond u gubitku od 21,3 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.