Kada je Društvo astronoma Srbije pozvalo učenike osnovnih i srednjih škola da učestvuju na takmičenju za najbolju astrofotografiju, astronomi su se nadali da će se prijaviti bar četrdesetak đaka. Na njihovo veliko iznenađenje, prijavilo se više od 1.400 učenika. Mnogi od njih su završili onlajn obuku kod astrofotografa Vladimira Kržalića, i potom poslali svoje fotografije na konkurs. Prema njegovim rečima, bilo je teško odabrati pobednički rad pošto je većina poslatih fotografija bila veoma kvalitetna. „Videlo se da su deca slušala predavanja. Osim što su u praksi primenili stečeno teorijsko znanje, učenici su i eksperimentisali, ispoljivši veliku kreativnost. Mladi su pokazali i veliku posvećenost, jer su za neke od tih fotografija morali da provedu sate u snimanju noćnog neba. To je, na primer, bio slučaj sa takozvanim ‘star trails’ fotografijama. One se prave tako što se više sati prate i fotografišu zvezde, pa se sve te fotografije povezuju u jednu sliku, a rezultat je veoma dinamična ilustracija kretanja zvezda”, objašnjava Kržalić.

Toliki broj dece zainteresovane za astrofotografiju za njega predstavlja ohrabrenje da ovaj hobi neće zamreti u budućnosti. Kržalić namerno koristi reč „hobi“, zato što još uvek nema ljudi koji žive od fotografisanja noćnog neba. Astrofotografi to rade iz hobija, a zarađuju na svojim „pravim“ poslovima, što je slučaj i sa našim sagovornikom.

B&F: Kako ste počeli da se bavite astrofotografijom?

Vladimir Kržalić: Spletom više srećnih okolnosti. Prva je ta što su me roditelji od detinjstva usmeravali da provodim slobodno vreme baveći se fotografijom, sportom ili boravkom u prirodi. Vremenom sam izrastao u speleologa, ronioca, planinara i astrofotografa.

Druga srećna okolnost je što mi posao omogućava česta putovanja. Na tim putovanjima svaki put kada završim svoje radne obaveze mogu da odem napolje i pravim noćne fotografije. Inače, radim kao servisni inženjer za laboratorijsku opremu, u kompaniji koja na prostoru Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine zastupa svetske proizvođače opreme za razna merenja koja se koriste u nauci i privredi. Ta oprema može da izmeri sastav doslovno svakog materijala na zemlji, organskog ili neorganskog. Primera radi, ukoliko neka cementara želi da proveri kvalitet svog osnovnog proizvoda, to će učiniti našim mašinama koje mere tačan udeo svih sastavnih elemenata u njenom cementu. Dakle, može se reći da kompanija u kojoj radim implementira nauku u privredu.

S druge strane, ja se trudim da primenim nauku u fotografisanju. To radim skoro dve decenije. Kada sam dobio prvo dete, nisam imao vremena da se bavim fotografijom, pa me je jedan prijatelj nagovorio da se oprobam u astrofotografiji. Ona mi je pružila mogućnost da radim ono što volim, da fotografišem, tokom jedinog slobodnog vremena koje imam u toku dana – dok svi u kući spavaju. Naravno, morao sam prethodno da obnovim neka svoja znanja o astronomiji i da naučim ponešto o astrofotografiji.

B&F: Od tada do danas promenila se oprema za fotografisanje, a Vi ste postali predavač u ovoj oblasti. Šta je sada potrebno da bi se napravila kvalitetna fotografija noćnog neba?

Vladimir Kržalić: Neki ljudi za to upotrebljavaju skupocenu fotografsku opremu, i to je odlično ako mogu da je priušte. Dobra stvar je što, ako zaista želite da se bavite astrofografijom, novac ne bi trebalo da vam predstavlja problem. Kvalitet kamera na današnjim pametnim telefonima je sasvim zadovoljavajući, što je omogućilo demokratizaciju astrofotografije.

B&F: Kako telefonom napraviti kvalitetnu fotografiju zvezda i drugih nebeskih tela?

Vladimir Kržalić: Za početak, morate biti na mestu sa kog se vidi zvezdano nebo. Dakle, van grada, u kojem je svetlosno zagađenje ogromno i onemogućava vam da vidite bilo šta na nebu. To ne znači nužno da morate ići van civilizacije, ponekad je dovoljno da se popnete, na primer, na Avalu.

Ja sam letos bio u jednom ronilačkom kampu na Lastovu, najudaljenijem ostrvu na Jadranu. Odatle se nebo zaista jasno videlo, a imali smo sreće da je tada bila i kiša meteora. Nagovorio sam ostale ronioce da fotografišemo njihove profile pod sjajem zvezda. Svi su mislili da je to nemoguće, jer se noću ljudi najčešće slikaju uz pomoć blica koji osvetli njih, ali pozadina ostane u mraku. Međutim, uz dva pametna telefona i po koji astrofotografski trik, moguće je napraviti fotografije na kojima se vide i ljudi i zvezdano nebo. Objasnio sam im da osoba koja se fotografiše mora biti mirna nekih 30 sekundi, zatim koje funkcije da podese na telefonu kojim se pravi fotografija i kako drugim telefonom da dosvetle osobu čiji portret rade. Kada su videli rezultat bili su oduševljeni i veliki broj njih se zainteresovao za astrofotografiju. To je jedan od načina da ljudima približite nauku.

B&F: Da li se takav pristup može primeniti i na ostale nauke?

Vladimir Kržalić: Siguran sam da pomaže kada ljude uključite u nešto, kao i kada im pokažete kolike su njihove mogućnosti. Naša sreća je da živimo u vremenu u kom sa neverovatnom lakoćom možemo da dođemo do svih informacija koje nas interesuju, ali nas nažalost malo toga interesuje. Štaviše, izgleda kao da se u tom moru informacija polako udaljavamo od nauke – pogledajte samo koliko teorija zavere ima oko nas.

Čini mi se da su ljudi danas manje radoznali, a više svesni sebe i potrebe za dokazivanjem svoje vrednosti. U takvoj situaciji najlakše ćete ih zainteresovati za nauku ako im je približite jednostavnim jezikom i učinite od njih subjekte u naučnim istraživanjima, a ne samo objekte kojima se servira neko gradivo.

B&F: Osim dokazivanja sopstvene vrednosti, ljudima je danas veoma važan i novac. Ali, Vi ne zarađujete od astrofotografije. Šta Vam ona pruža?

Vladimir Kržalić: Ono najbitnije – ispunjava me duhovno. Nekad mi se desi da provedem celu noć gledajući u nebo i da „uhvatim“ samo jednu dobru fotografiju, a ponekad nijednu. Ali, to vam je kao pecanje, čak i kada se vratite praznih ruku vi ste zadovoljni jer ste radili ono što volite.

Što se tiče novca, astrofotografi mogu da prodaju svoje fotografije, ali obično to nisu velike sume u poređenju s trudom koji moraju da ulože da bi ih napravili. Posebno u situaciji kada imate veliku konkurenciju među fotografima koji žive na područjima odakle se mnogo bolje vidi noćno nebo.

Dakle, ja nemam materijalne koristi od astrofotografije. Možda bih čak bio i u finansijskom gubitku da nisam sve lepo uvezao – posao zbog kojeg često putujem pa mogu da fotografišem širom Balkana, ali i ljubav prema prirodi koju delim sa suprugom i decom. Mi i mimo mog fotografisanja često odlazimo u prirodu zato što mi je i žena speleolog. Da nije tako, da nemam podršku porodice, verovatno bih morao toga da se odreknem.

B&F: Često pominjete ljubav prema prirodi. Da li je ona neodvojiva od bavljenja astrofotografijom?

Vladimir Kržalić: Jeste, zato što, kao što sam već rekao, u gradovima ne možete dobro fotografisati noćno nebo. No, mislim da bi priroda trebalo da bude bitna svakom ljudskom biću a ne samo astrofotografima. Na kraju krajeva, iz nje smo potekli i njoj ćemo se vratiti.

Ipak, primećujem da se mnogi ljudi plaše prirode. Ali, verujte mi da svako ko sa našom ekipom speleologa ode prvi put u netaknutu prirodu vrlo brzo nauči kako da se snalazi u njoj, kako da hoda dok planinari, koju opremu da ponese, gde sme da pije vodu a gde ne sme…

B&F: Odraslima je to možda lakše objasniti, ali kako sa decom bezbedno boraviti u prirodi?

Vladimir Kržalić: Supruga i ja imamo odraslu ćerku koju smo ranije stalno vodili sa nama na kampovanja, a sada to činimo i sa četvorogodišnjim sinom. Moje iskustvo pokazuje da se deca vrlo dobro snalaze napolju i da uglavnom umeju da se čuvaju, ali ih ponekad radoznalost i želja za istraživanjem odvedu u opasnost. Zato ja svog sina, kada procenim da postoji bilo kakva opasnost, vezujem za sebe speleološkim pojasom. Mislim da je to moja uloga kao roditelja – da pravilno usmerim dete a ne da ga sputavam. To znači da mu pomognem da shvati kako funkcioniše svet oko njega, kako bi znalo čega treba da se pazi. Na primer, ako detetu zabranim da ulazi u neku reku, ja mu na njegovo pitanje „zašto“ neću odgovoriti sa “zato”, nego ću mu objasniti kolika je snaga tekuće vode i zašto je potrebno biti oprezan pri ulasku u reku.

Ako decu od malih nogu naviknete na ovakva putovanja, onda se ona neće ponašati neodgovorno, niti će biti naporna. Još lakše je ako idete sa većom grupom u kojoj takođe ima dece, kao što mi speleolozi često činimo. Tada deca mogu da se igraju zajedno, a odrasli ih čuvaju na smenu. Onda i vi uspete nešto da vidite, a i deci bude lepo.

Marija Dukić

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Чланак Vladimir Kržalić, astrofotograf: Pod sjajem zvezda svake noći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. USPON I PAD SVB BANKE: Anatomija jednog kolapsa
Četiri jahača apokalipse ponovo jašu, bankarska pohlepa, deregulacija, revizori sumnjivog morala i obveznice bazirane na hipotekama. Prva je potonula američka SVB banka, potom Credit Suisse, a zaraza se širi i dalje. Ponovo gledamo isti film kao i 2008. godine, tako da znamo ko će da plati ceh, porezni obveznici, samo se ne zna konačan iznos.

8. ILEGALNO TRŽIŠTE NAFTE U NIGERIJI: Pirate na okeanu zamenio rad od kuće
Na nedavano održanim predsedničkim izborima u Nigeriji, glasalo je daleko manje birača od broja siromašnih u ovoj zemlji. To najbolje govori čemu se nada stanovništvo najmnogoljudnije države na afričkom kontinentu, koje uprkos tome što Nigerija pliva u nafti, većinom preživljava kradući naftu. Poslovni model se donekle promenio u aktuelnoj krizi, pa se piraterija na Atlantskom okeanu sve više zamenjuje krađom nafte direktno iz lokalnih cevovoda i njenom preradom u „zanatskim“ rafinerijama. Ovaj posao je toliko raširen, da se njime bave i domaćice.

10. ZALET FILMSKE INDUSTRIJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Ponovo radi bioskop
Sa ambicijom da postane centar zabave i filmske industrije na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je ove godine pokrenula novi program za finansiranje filmova vredan 233 miliona dolara. Otkako su posle 35 godina zabrane bisokopi skinuti sa „crne liste“, domaća kinematografija je u takvom zaletu, da neki komentatori trenutnu filmsku groznicu upoređuju sa vremenom kada je u ovoj državi otkrivena nafta.

Biznis

14. NESTAŠICE U FARMACEUTSKIM LANCIMA SNABDEVANJA: Globalno tržište lekova polako se ljulja
Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, ali nestašice pojedinih lekova koje se beleže od jeseni prošle godine, uznemirile su građane pa su uz pacijente sa hroničnim bolestima i zdravi krenuli u stvaranje zaliha. Apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu, podsećaju da svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju za zdravstveni fond predstavlja uštedu i da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali je skupo. Glavni uzrok oscilacija u ponudi lekova je to što smo pre više od tri decenije ugasili proizvodnju sirovina i kao druge velike svetske kompanije oslonili se na jeftin uvoz sa Dalekog istoka. Cene više nisu tako niske, a ostalo su odradili pokidani lanci snabdevanja tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini.

16. ČELIČNI STOLOVI IZ NIŠA PO MERI BELGIJANACA: Neki drugačiji nameštaj
„Tim industri stil“ proizvodi metalni nameštaj za kompaniju iz Belgije koja ima čitav lanac prodavnica čeličnog nameštaja. Preduzeće i ostale svoje proizvode radi skoro isključivo za inostrano tržište, jer se prema rečima njegovog direktora Miloša Veljkovića, investitori u Srbiji najčešće odlučuju za najjeftinija rešenja, a čelik i proizvodi od čelika to nisu.

18. KAKO JE RAT U UKRAJINI UTICAO DA ČVARCI U SRBIJI POSTANU EKSKLUZIVA: Cena čvaraka kao pršute
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute. Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza. Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.

Finansije

22. SVE GLASNIJI ZAHTEVI DA SE VRATI PORESKI KREDIT NA ULAGANJA U OPREMU: Privrednike nema ko da čuje
Četiri petine privrednika u Srbiji smatra prioritetnim da država vrati poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva za poslovanje, pokazuju istraživanja PKS. Uprkos tome što preduzeća i poslovna udruženja već godinama traže da se vrati ova poreska olakšica, Ministarstvo finansija odbija da usvoji taj predlog, bez jasnih obrazloženja u javnosti šta su razlozi.

24. MARIJA OBRADOVIĆ, NAUČNA SARADNICA U INSTITUTU ZA NOVIJU ISTORIJU: Uticaj privatizacije na Beogradsku berzu i prodaju krompira
Danas se na Beogradskoj berzi nalazi svega 0,34% firmi registrovanih u APR-u. Među njima nema onih koje pobeđuju na državnim tenderima, poput Milenijum tima ili sličnih firmi organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću, niti ijednog javnog preduzeća. Srušen je mit o stranim investitorima, jer su se oni masovno povukli sa srpskog tržišta kapitala, gde su ranije učestvovali u prometu i sa 95%. Način na koji je izvršena privatizacija u Srbiji i destimulisan rad berze, izrazito je pogoršao standard najšireg sloja stanovništva i drastično uvećao mortalitet. O kvalitetu života govori podatak da je u odnosu na 1989. u Srbiji 2,5 puta opala potrošnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a udvostručila se prodaja luka i krompira.

26. PRISTUPAČNE I INOVATIVNE MOGUĆNOSTI ZA FINANSIRANJE: Jačanje otpornosti kompanija
Preduzeća su nastavila da ulažu i u krizi, ali je primetan oprez u pogledu dugoročnijih ulaganja zbog političke i ekonomske neizvesnosti, pokazuje istraživanje Evropske investicione banke u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Mada je potražnja za kreditima i dalje jaka, preovlađuju zahtevi za kreditiranjem obrtnih sredstava, a pooštravanje uslova kreditiranja moglo bi dodatno da ugrozi inovacione firme. Stoga će stvaranje pristupačnih i inovativnih mogućnosti za finansiranje biti od suštinskog značaja za podsticanje zelene i digitalne tranzicije.

Temat – Šta znači razmišljati digitalno

31. DIGITALIZACIJA I PODMLAĐIVANJE PORODIČNIH KOMPANIJA: Što bi rekao jedan osnivač, „ako jednog dana umrem“
Osnivačima porodičnih preduzeća većinom nije lako da prepuste upravljanje naslednicima, a naslednicima da se izbore da ne prođu kao princ Čarls. Da li je teže biti roditelj ili direktor svom detetu? I obrnuto, da li je mladima teže da se izbore za svoje ideje – na primer da se umesto u ciglu i cement ulaže u računarstvo u „oblaku“ – kada je direktor ujedno i roditelj?

34. KOLIKO JE DOMAĆA PRIVREDA TEHNOLOŠKI „POTKOVANA“: Vajber, kralj srpskog interneta
Sajt poseduje čak 82% firmi u Srbiji, od kojih je dve trećine na srpskom internet domenu. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% preduzeća, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Fejsbuk i Instagram. Vajber je nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, imajući u vidu da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira među servisima za instant razmenu poruka, rečeno je na konferenciji DIDS 2023 povodom predstavljanja rezultata do kojih je došao RNIDS u istraživanju „Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“.

36. IT REŠENJA ZA DOMAĆE TRŽIŠTE: Bez alata nema zanata
Mala i srednja preduzeća koja posluju van IT industrije nemaju mnogo koristi od rekordnog izvoza IT proizvoda i usluga iz Srbije, ali mogu biti na velikom dobitku ako sarađuju sa našim IT kompanijama koje rade za domaće tržište. Proizvođači domaće pameti mogu pomoći manjim firmama da na vreme poboljšaju svoje poslovanje i postanu dovoljno jake da ih sutra „ne pojedu“ veliki igrači iz sveta, koji ovde dolaze s ogromnim kapitalom.

38. DEJV BIRS, KOAUTOR KNJIGE „TRENJE“ O NESVAKIDAŠNJEM PRISTUPU POSLOVANJU: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca?
Danas se insistira na tome da informacije i proizvodi budu što dostupniji ljudima, i malo je stvari oko kojih zaista moramo da se potrudimo. Zato smo prestali da cenimo proizvode, a u nekim slučajevima i ljude, kaže britanski stručnjak Dejv Birs, koji kompanijama predlaže drugačiji pristup prodaji – podsticanje kupaca da ulože više truda u korišćenje određenih proizvoda kako bi ih više cenili.

40. FREDRIK HAREN, ISTRAŽIVAČ KREATIVNOSTI: Skromnost i samopouzdanje su izvori novih ideja
Da biste mogli sebe da nazovete kreativnim ne morate biti genije kakav se retko rađa, poput Leonarda da Vinčija. Dovoljno je da posmatrate svet oko sebe, da unapređujete već postojeće ideje i da imate dovoljno samopouzdanja da razmišljate van uobičajenih granica. Ali, prvi preduslov za kreativnost je da budete skromni, jer ako mislite o sebi kao o savršenom biću teško da ćete uvideti potrebu da se usavršavate.

Intervju

42. VLADIMIR KRŽALIĆ, ASTROFOTOGRAF: Pod sjajem zvezda svake noći
Ako mislite da su fotografije koje objavljujemo nastale pomoću profesionalne fotografske opreme, specijalnih stativa i dodataka za rasvetu, astrofotograf Vladimir Kržalić ima veliko iznenađenje za vas – u današnje vreme možete da napravite izuzetno kvalitetne fotografije noćnog neba prosečnim pametnim telefonom, dok kao stativ možete da koristite i kamen koji ste našli pored puta. Naravno, za to vam je potrebno fotografsko i astronomsko predznanje koje je sagovornik B&F-a spreman da podeli sa svima koji su zainteresovani za astrofotografiju.

Skener

48. KOLIKO VLASNICI MAJSTORSKIH RADNJI IMAJU POSLA: Mušterije se baš i ne grabe
Iako je uvreženo mišljenje da se na bilo kog majstora u Srbiji čeka u redovima, jer ih je malo, majstori sa kojima smo razgovarali kažu da se do mušterija ne dolazi lako, pa moraju da se oglašavaju. No, i kada nemaju posla odlažu dolazak, da bi se stekao utisak kako su prezauzeti. Njihovi glavni klijenti su domaćinstva, dok drugi preduzetnici jako retko zovu majstore „iz oglasa“ za popravke svojih uređaja, već se oslanjaju na servisere. Koliko ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija u Srbiji nemoguće je utvrditi, jer mnogi rade u „sivoj zoni“, ili im je to samo dopunski posao „za popodne“.

50. NAJUSPEŠNIJI PREDUZETNICI O AKTUELNOJ KRIZI: Finansijska gimnastika
Skoro tri četvrtine najuspešnijih preduzetnika u Srbiji izjavljuje da zbog nagomilanih posledica trogodišnje krize moraju da rade više kako bi održali postojeće rezultate, a tek nešto iznad desetine se nada da će ostvariti značajniji rast prihoda, između 15 i 25%. Mada 78% ispitanika ocenjuje da ovako nestabilna situacija zahteva veliki oprez, više od polovine ne namerava da odustane od planiranih ulaganja, dok 48% najavljuje da će povećati boj zaposlenih, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Nove tehnologije

52. SPORNI NADZOR NAD KORISNICIMA SOCIJALNE POMOĆI U DANSKOJ: Političko usijanje zbog algoritma
Državni službenici u Upravi za javna dobra, nadležnoj za socijalnu zaštitu u Danskoj, ističu da su razvili jedan od najsofisticiranijih i najsveobuhvatnijih informacionih sistema u svetu za otkrivanje prevara, koji je zasnovan na mašinskom učenju. Civilni sektor, ali i danska Uprava za zaštitu podataka međutim tvrde da ova državna institucija radi isto što i američka Agencija za nacionalnu bezbednost. Drugim rečima da krši prava građana, pod izgovorom da te iste građane štiti od bezakonja.

Nauka

54. DA LI JE DRUGI, TAMNI VELIKI PRASAK STVORIO SKRIVENI SVEMIR: Mračni blizanac
Dvoje američkih fizičara objavili su radikalno novu teoriju da su postojala dva Velika praska, od kojih je prvi bio onaj poznati, svetli i vrući, a da je nakon toga usledio drugi, mračni blizanac, odgovoran za stvaranje skrivenog svemira – tamne materije. Budući da su sve potrage za ovom fantomskom supstancom do sada ostavljale istraživače „praznih ruku“, nova teorija otvara mogućnost da naučnici konačno dokuče njeno poreklo i otkriju gde da traže njene tragove.

Koktel

56. GORJANA PONJEVIĆ BALLANI, RESTAURATORKA DRVENOG NAMEŠTAJA I STOLARIJE: Doktorka za drvo
Gorjana Ponjević Ballani je do sada restaurirala veliki broj starih predmeta od drveta za klijente u zemlji i inostranstvu i radila na mnogim objektima koji su pod zaštitom države ili grada. Od svih priznanja koje je dobila, jedno je posebno. „Moja ćerka me je pitala da li stvarno mogu da izlečim svaki predmet na kojem radim. Kada sam joj odgovorila potvrdno, zaključila je da sam ja doktorka za drvo. Veoma mi se svidela ova titula“, kaže za B&F preduzetnica iz Zrenjanina koja vraća u život stari nameštaj i stolariju.

58. TRADICIJA I MODERNA UMETNOST: Davidov sitni vez
David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“ i dobio nagradu za tehniku veza. Talenat za vez je nasledio od svojih baka, a želja mu je da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza. „Kao što slikar koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“, kaže za B&F mladi umetnik iz Zaječara.

Komunikacije

60. DA LI BI ROBOTI BILI BOLJI IZVRŠNI DIREKTORI OD LJUDI: Neumoran račundžija, loš pregovarač
Ako bi se rukovodili elementarnom finansijskom računicom, veštačka inteligencija bi bila mnogo isplativiji kandidat za poziciju izvršnog direktora u preduzeću nego čovek. Zagovornicima ove opcije stoje na putu istraživanja među upravljačima, akcionarima i zaposlenima u kompanijama, koja pokazuju da ogromna većina smatra kako bi mašina verovatno bolje računala, ali bi zato bila očajan sagovornik i pregovarač, i samim tim bi donosila „sumnjive“ odluke. Malo je onih koji veruju da će mašine ikada biti u stanju da komuniciraju kao ljudi.

Reprint

62. KAKO DA IZRAČUNATE KOLIKO VREDI VAŠE SLOBODNO VREME: Nekad je skuplja dara nego mera
Vreme je novac, ili barem tako kažu. Ali koliko zapravo vredi vaše vreme? Kada odlučujete što ćete sa svojim slobodnim vremenom, može vam biti od pomoći da mu stavite cenovnik. Tako ćete bolje moći da utvrdite da li ste zaista na dobitku ukoliko na svaki sat u svom danu gledate kroz prizmu „koliko bih sada mogao da zaradim?”

Vremeplov

64. SRPSKA ŠTAMPA O PROPASTI „TITANIKA“: Zadržite vaš izveštaj, dobićete sumu u četiri cifre
Novine u Srbiji su bile pune protivurečnih vesti o tragediji koja je zadesila „Titanik“ i zato što neki novinari nisu znali dobro strane jezike, pa su pogrešno prevodili ono što je pisalo u telegramima. U želji da se nadmaši konkurencija, nije nedostajalo priča o tome da je brod bio uklet, pa ni tvrdnji da je informacije zadržavao „jedan zločinački nitkov“, direktor Markonijevog društva za bežičnu telegrafiju u Njujorku, da bi ih prvi prodao novinarima.

Чланак Biznis & finansije 208: Šta znači razmišljati digitalno – Poslovanje „izvan kutije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova društvena mreža nastala je 2016. godine u Velikoj Britaniji, međutim do prošle godine malo ko je znao za nju. A onda se desila pandemija korona virusa. Tako je OnlyFans u 2019. godini imao 120.000 kreatora sadržaja, dakle osoba koje preko nje prodaju svoje nage fotografije, a u decembru prošle godine ta brojka se popela na milion. Broj korisnika ove mreže sada iznosi 90 miliona ljudi.

Najveći broj kreatora sadržaja čine žene koje su ostale bez posla tokom aktuelne ekonomske krize, pa pokušavaju bar na ovaj način da prihoduju. Međutim, sada je konkurencija na ovoj mreži toliko velika da su mogućnosti zarade značajno manje nego u 2019. godini. Osim toga, nad glavama im visi i pitanje gde će završiti njihove eksplicitne slike posle prodaje, i da li će im njihovo potencijalno objavljivanje onemogućiti pronalaženje željenog posla kada prođe pandemija.

Ko najviše zarađuje na OnlyFans?

Najtraženije fotografije na ovoj društvenoj mreži su one koje objavljuju manekenke, porno zvezde i poznate ličnosti. Osobe za koje se zna na drugim društvenim mrežama takođe privlače veću publiku na OnlyFans.

One same određuju cenu svojih fotografija ali su u obavezi da plaćaju 20 odsto ovoj društvenoj mreži. Neke od njih dobijaju i napojnice preko aplikacija za mobilno plaćanje, koje ne moraju da dele sa OnlyFans.

Međutim, mali je broj onih žena koje na ovaj način zarađuju zaista onoliko koliko im je potrebno za normalan život.

Izvor: NY Times

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija podstakla rast broja žena koje prodaju svoje nage fotografije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mere ograničenja mobilnosti koje se praktikuju širom sveta uticale su na mogućnosti rada i putovanja mnogih profesionalnih fotografa i filmskih stvaralaca. Canon Connected im pruža priliku da svoje iskustvo, znanje i talenat podele sa virtuelnom zajednicom fotografskih entuzijasta.

Canon Connected vizuelnim pripovedačima pruža mnoštvo načina da kreiraju i podele sadržaje. Video materijali će pokrivati raznovrsne relevantne teme i sadržati savete, trikove i tutorijale namenjene onima koji žele da uče od majstora svog zanata ili da jednostavno usavrše svoje umeće iz oblasti fotografije ili izrade video sadržaja.
Posetioci Canon Connected hub-a moći će da pristupe odabranim sadržajima čiji su autori najprestižniji svetski fotografi i filmski stvaraoci.

Susie Donaldson, ITCG marketing direktor kompanije Canon Europe, ovim povodom ističe: „Veoma sam ponosna na podršku mreže Canon ambasadora i zajednice fotografskih entuzijasta tokom ovih izazovnih vremena. Canon Connected će obuhvatiti niz inspirativnih i edukativnih video sadržaja koji će zainteresovanima pomoći da u udobnosti svoga doma nauče i razviju nove tehnike fotografisanja, čak i nakon okončanja vanrednih mera.”
Više nego ikada pre važno je da se profesionalni fotografi, snimatelji I ljubitelji togografije svih žanrova i tehnika ujedine, kako bi podelili svoja znanja i pružili podršku zainteresovanoj zajednici.

Чланак Canon predstavlja Canon Connected се појављује прво на Biznis i Finansije.