Čim je ministar finansija Velike Britanije, Kvasi Kvarteng, najavio svoj minibudžet, imućniji i finansijski edukovaniji Britanici su pohrlili kod svojih dilera zlata. „Beg u zlato“ je klasičan potez u krizi svih onih koji imaju šta da izgube i sada ne žele da ostanu sa džakovima sve manje vredne funte.

Iako je britanska valuta poslednjih dana malo popravila svoj bilans prema dolaru, za četiri odsto, sa najniže tačke u istoriji, i dalje je čak 17 odsto manje vredna nego što je bila pre deset meseci. Inflacija je u avgustu stigla na 10 odsto i svako ko može pokušava da spasi od imovine koliko god može.

Iz akcija je trenutno teško izaći bez nekog ozbiljnijeg minusa ali se keša lako osloboditi. Teorijski lako, jer u Londonu su kupci u situaciji koja nije dugo zabeležena – nema zlatnih medaljona i polugica, tj. fizičkog investicionog zlata.

– Kupovina se povećala eksponencijalno. Stalno ostajem i bez novčića i bez poluga – kaže za „Blumberg“ Eš Kundra, diler zlata u „J Blandel end sons“ u londonskom istorijskom kvartu sa juvelirnicama Haton garden.
U brokerskoj kući za zlato „Buljonvolt“ (BullionVault) Britanci su otvorili ove nedelje duplo više računa kako bi kupili medaljone, nego što je to redovna stopa rasta broja mušterija.

– Vidimo mnogo interesovanja u Britaniji. Kriza sa kamatama i inflacijom je globalna ali zlato nam govori da se Britanija našla u središtu oluje – kaže Edrijan Eš, šef istraživanja u firmi.

U svetu se hlade prema zlatu

Zlatna groznica u UK je u kontrastu sa medveđim tržišnim sentimentom u svetu, gde su cene zlata u dolarima u padu za 20 odsto od martovskog pika. Otkako su američke Federalne rezerve počele da zatežu monetarnu politiku i povećavaju kamatne stope, opalo je interesovanje investitora za imovinu na koju ne ide prinos odnosno zarada (već samo „čuva vrednost“), kakvo je zlato.

Ali, medaljoni kao fizički oblik u kome se trguje zlatom (a ne preko investicionog zlata u praktično digitalnom obliku) su zadržali interesovanje malih investitora kao način da se hedžuju posledice inflacije i kursnih razlika.

Funta se nešto povratila jer je Banka Engleske morala da reaguje snažno kako bi sprečila topljenje tržišta obveznica ali najveće kresanje poreza u poslednjih pola veka nastavlja da izaziva ozbiljne posledica.

Inflacija, cene hrane, struje i gasa… a sad i Vlada

A scena za paniku je nameštena i pre „bombe“ koju je bacila fiskalna vlast, jer anksioznost je već bila tu usled narastajućih računa za energiju, inflaciju cena hrane i rata za hipotekarne kredite.

– Očekujemo da ćemo i narednih meseci imati rastući trend da ljudi koriste zlato kao kolateral pri zaduživanju, sve dok traje period ekstremne nesigurnosti – kaže Džim Tanahil, direktor londonske zalagaonice “Satons and Robertsons“.

Tokom proteklih nedelja, tamo su zabeležili porast od 40 odsto mušterija koji su došli da uzmu zajam založivši svoje kolekcije zlatnika.

Međutim, zlatna groznica u Britaniji po svemu sudeći, neće uticati na svetske cene zlata. Potrošači su u UK kupili 15,5 tona u polugama i medaljonima prošle godine, što je tek jedna odsto globalne potrošnje, podaci su Svetskog veća za zlato.

Trenutna cena zlata na berzi, fjučersa a ne fizičkog zlata, je 1.661 dolara za uncu. To je nešto više (oko 2,5 odsto) nego krajem septembra kada je cena padala i od nivoa od 1.620 dolara ali znatno manje (19 odsto) od one s početka marta, kada je talas panike zbog rata u Ukrajini naterao investitore da plaćaju uncu i više od 2.040 dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Britanci zbog pada funte kupuju zlato i prave nestašicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dolarski indeks, koji meri vrednost „zelene novčanice“ prema korpi šest vodećih parnjaka, oslabio je za 0,08 posto na 104,39 poena, nakon rasta od 0,53 odsto tokom noći, koji se uglavnom zasnivao na slabosti evra, izveštava Rojters.

Prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice pali su za više od jednog baznog poena u Tokiju, na oko 3,17 procenata, budući da su cene akcija na azijskim berzama sledile jučerašnji silazni trend na Vol Stritu.

Američke akcije su potonule u utorak, pošto je strmoglavi pad poverenja potrošača u SAD pojačao strahovanja od usporavanja privrednog rasta zbog FED-ovog oštrog podizanja kamate s ciljem zauzdavanja inflacije.

Evro je porastao jutros za 0,11 odsto na 1,05315 dolara, oporavljajući se od pada na 1,05025 dolara u utorak, do kojeg je došlo zbog toga što šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard nije ponudila na godišnjem bankarskom forumu u Sintri konkretne podatke o planiranom povećanju kamatnih stopa u evrozoni.

Očekuje se da će se ECB pridružiti drugim vodećim centralnim bankama u svetu, tako što će u julu podići svoje kamatne stope prvi put u poslednjih deset godina kako bi ohladila usijanu inflaciju, ali su ekonomisti podeljeni po pitanju procentualnog iznosa povećanja.

Prema japanskoj valuti, dolar je oslabio za 0,08 posto na 136,04 jena, dok je britanska funta porasla za 0,16 procenata na 1,2204 dolara.

Uprkos padu cena akcija, australijski i novozelandski dolar, koji su osetljivi na rizik, blago su se oporavili prema dolaru od pada u utorak, pri čemu je australijska valuta ojačala za 0,07 posto, a novozelandska za 0,18 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Pad dolara u odnosu na druge valute се појављује прво на Biznis i Finansije.