Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ukazao je na to da kada se govori o bruto domaćem proizvodu (BDP), da se često nedovoljno uvažava činjenica da postoji čitav niz pokazatelja koji čine BDP, te da ni sam BDP nije idealan pokazatelj.
„Odustvo savršenstva u ovom slučaju proističe iz toga što se u BDP ne uključuju nemonetizovane transakcije, kao i jedan deo sive ekonomije“, pojasnio je on.

Šoškić je naveo da BDP izjednačava igre na sreću i proizvodnju žitarica ili nafte.

„Sve je to BDP. I osiguranje, kao i konsalting su BDP, ali isto tako i proizvodnja nekih proizvoda bez kojih se ne može“, pojasnio je profesor.

Šoškić je uporedio zemlje BIRKS-a sa zemljama članicama grupe G7, rekavši da se iz tog poređenja vidi da je veći izvoz BDP-a BRIKS zemlja.

„Čak ni ne moramo da poredimo svih pet (Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južnoafrička Republika) sa zemljama G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države) da shvatimo da one imaju veći BDP korigovan za paritet kupovne snage“, naveo je on.

Kina trenutno najveća ekonomija sveta

Šoškić je pojasnio da je Kina trenutno najveća ekonomija sveta i da je razlika u nivou „autputa“ već praktično 20 odsto u korist Kine. Kako je dodao, tu se govori o ukupnoj ekonomskoj snazi iz čega proističu budžeti, raspoloživa sredstva i slično.

„Japan koji je dugo bio druga ekonomija sveta, sada je više od pet puta manji od Kine“, naglasio je on.

Šoškić je kao primer uzeo i Indiju i Veliku Britaniju, gde, kako je naveo, Indija ima oko tri puta veći BDP nego Velika Britanija.

Još jedan pokazatelj ekonomske snage BRIKS-a, kako je dodao, jeste javni dug prema BDP-u.

„Sve razvijene zemlje G7, osim Nemačke, imaju dug veći od 100 odsto BDP, dok sa druge strane nijedna zemlje iz BRIKS-a nema dug veći od 100 odsto BDP-a. Najmanje dva puta više su zadužene zemlje G7 u odnosu na zemlje BRIKS-a“, rekao je Šoškić.

Kao treću razliku, on je naveo stope rasta u poslednjih 10 godina.

„Aritmetičke stope rasta pokazuju da je stopa rasta BRIKS-a više nego duplo veća u poslednjih deset godina. Vidimo da je Rusija, koja je pod sankcijama od 2015. godine i uprkos tome, u ovom periodu od deset godina, imala stopu rasta veću od proseka G7, ali veću i od svih zapadnih zemalja Evrope“, kazao je Šoškić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Ko vodi u ekonomskom „ratu“ između zemalja BRIKS-a i G7 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se očekuje udeo zemalja BRIKS-a do 2030. godine porašće na više od 50 odsto globalnog BDP-a. Uz to najavljeno proširenje ove zajednice sigurno će uvećati te procente.

Zemlje članice G7 čine oko 10 odsto svetske populacije, dok s druge strane, samo Indija i Kina čine oko 35 odsto.

Procenti u globalnom BDP-u do 2019. godine bili su skoro izjednačeni. Članice Grupe 7 činile su 31,5 odsto globalnog BDP-a, a BRIKS 30,7 odsto.

Unutar samog BRIKS-a, dominira kineska privreda koja sama čini 17,6 odsto globalnog. Iza nje je Indija sa sedam odsto, Rusija 3,1 odsto, Brazil 2,4 odsto i Južna Afrika (0,6 odsto) svetskog BDP-a.

Osim toga BRIKS najavljuje proširenje, Bangladeš, Egipat i UAE su se već pridružili Novoj razvojnoj banci BRIKS-a, a brojne druge zemlje spremne su da učine isto.

Međutim, uskoro se može očekivati novi potres jer je iMeksikoizrazio spremnost da pristupi BRIKS-u.

Ovaj potez bi mogao da izazove i reakciju SAD koje ne gledaju blagonaklono da njihov sused trguje po nešto drugačijim pravilima nego do sada.

Ovo će dovesti do značajnih globalnih promena, baš onako kako i kineski predsednik Si Đinping izneo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dok je odlazio iz Moskve posle njihovog prošlonedeljnog samita, prenosi Politika.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак BRIKS prestigao G7 po visini BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program G7 odgovor je na kinesku takozvanu Inicijativu Pojas i put, koja po mišljenju zapadnih zvaničnika stavlja u dužničku zamku zemlje sa investicijama koje više koriste Kini nego zemljama gde se ulažu.

Bela kuća je navela da ta inicijativa pokušava da usmeri 200 milijardi dolara američkih sredstava tokom narednih pet godina, sa sličnim iznosima od saveznika G7 da podstakne razvoj infrastrukture u zemljama sa nižim i srednjim prihodima.

Kako je navedeno, najveći deo finansiranja će doći iz privatnog sektora, suverenog bogatstva i globalnih razvojnih fondova, a ne direktno od novca poreskih obveznika.

SAD navode da inicijativa koju podržava G7 promoviše odgovorne investicije čiji je cilj da budu korisne zajednicima gde su plasirane.

Među prvim inicijativama je investicija od dve milijarde dolara u solarnu farmu u Angoli u jugozapadnoj Africi, 320 miliona dolara za izgradnju bolnice u Obali Slonovače u zapadnoj Africi i 40 miliona dolara za promovisanje regionalne energetske trgovine u jugoistočnoj Aziji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da G7 nudi „održivu kvalitetnu infranstrukturu“ i da će „blisko slušati zemlje“ u kojima se ona razvija.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак G7: Cilj da se smanji kineski uticaj u zemljama u razvoju се појављује прво на Biznis i Finansije.