Za sejanje krompira treba spremiti po hektaru čak 8.000 evra, za šargarepu i crni luk oko 10.000 evra, lubenice oko 5.000 evra, pasulja oko 2.500 evra… S druge strane, u solidnim godinama i prinosi ovoga povrća kod profesionalnih povrtara mogu, na primer, kod krompira i luka da budu 40 do 50 tona po hektaru, šargarepe 60 tona po hektaru, pasulja do tri tone po hektaru piše Dnevnik.rs.

Tako za hektar šargarepe treba uložiti oko 10.000 evra – 1.180 000 dinara. Kilogram šargarepe od, na primer, 50 dinara naveliko i prinos od 50 tona po hektaru donosi 2,5 miliona dinara, duplo od uloženih 1.180.000 dinara, odnosno po hektaru zarada je oko 1.320.000 dinara.

Seje se više od 40 različitih povrtarskih vrsta

Dr Đorđe Vojnović sa Poljoprovrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je za „Dnevnik“ da se kod nas seje više od 40 različitih povrtarskih vrsta, ali da je oko 30 ekonomski značajno.

– Tokom protekle godine, najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka i standardno kod paprike i paradajza. Pošto na domaćem tržištu nemamo dovoljno pasulja i krompira te dve povrtne vrste mogle bi biti perspektivne za domaće povrtarstvo – kaže Vojnović.

Kilogram crnog luka prodaje sa 45 dinara, dok je u junu išao i do 80 dinara. Kod nekih profesionalnih povrtara rod je bio svega 30 tona po hektaru, a u dobrim godinama mogu da budu i 80 do stotinu tona.

Ukoliko se pomnoži 30 tona po hektaru sa 45 dinara dobije se 1.350.000 dinara ili 2.250.000 dinara kada je luk vredeo naveliko 75 dinara. Zarada u oba slučaja postoji jer setva po hektaru od oko 10.000 evra – 1.180.000 dinara je isplaćena.

Molski mali povrtari koji su sejali peršun zadovoljni su cenom kilograma peršuna koji na pijacama prodaju za 300 dinara po kilogramu, a naveliko pet do deset kilograma za 250 dinara kilogram.

Kažu da zarade ima i da je najbolje da se seje više povrtnih vrsta, jer se onda prihodi i gubici prelivaju i mogu pokrivati troškovi onog povrća koje je podbacilo.

Po hektaru se, napominju, kod profesionalnih proizvođača može dobiti 20 tona peršuna.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Чланак Najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Sikora ističe alternativne biljne vrste zbog klimatskih promena dobijaju novu šansu i novi komercijalni momenat.

– Ove biljne vrste gaje se na manjim površinama u odnosu na glavne (najveće) bijne vrste. Institut za ratarstvo i povrtarstvo pokriva ceo asortiman biljaka interesanto za naše poljoprivredne proizvođače, tu se pre svega misli na sirkove, bundeve (tikve), facelije, uljanog lana i duvana, hmelja i prosa, uključujući i heljdu koja sve više dobija na značaju – ističe Sikora.

Dodaje da su sirkovi u poljoprivrednoj praksi zastupljeni sa nekoliko agronomskih formi. Onaj u zrnu koristi se kao stočna hrana i zamenjuje kukuruz. Potom, sirak metlaš, koji je atraktivan, ali je regionalno ograničen na sever i jug Bačke, zbog prerađivačkih kapaciteta koji su na tim mestima. Treći su krmni sirkovi – sudanska trava i silažni sirak.

– Čitav spektra sirkova dolazi u obzir. Ono što je specifično za sirkove i zbog čega dobijaju na značaju, jer se traži sve više semena, jeste da su tolerantni prema nepovoljnim uslovima spoljne sredine, visoke temperature i nedostatak vlage. Daju rod i tamo gde kukuruz ne rodi – kaže Sikora.

Kada je reč o industrijskoj konoplji, situacija je slična kao sa sirkom metlašem. Naime, zakonska regulativa predviđa da se gaji za stabljiku ili za zrno za ishranu životinja. Pošto su prerađivački kapaciteti, ili nekadašnje kudeljare, veoma mali, potražnja za sirovinom kao stabljikom je mala.

– Nešto je veća potražnja za zrnom, kao ptičja hrana ili hrana za životinje. Značajan deo površina, oko 300 ha ove godine, bilo je zasejano konopljom. Zrno ima dobru cenu na tržištu – kaže Sikora.

S druge strane, regulativa EU dozvoljava korišćenje proizvoda od industrijske konoplje kao sirovine – cvet i zrno i u ljudskoj ishrani, pa se površine površavaju.

– Helena i Marina su naše dve registrovane sorte, registrovane su i u EU gde takođe imaju svoje tržište – navodi Sikora.

Dodaje da to što se kod nas zove tikva jeste uljana tikva, dok je bundeva povrtarska vrsta, čije se meso koristi.

– Mi imamo dve sorte tikava, Olinku, bez ljuske i Oliviju, sa ljuskom. Površine se kreću u odosu potreba za sirovinom. Najviše se proizvodnje semena izvozi za Bosnu i Hercegovinu, dok se Olinka izvozi u EU, a pre svega za Sloveniju, gde je našla svoje mesto – navodi Vladimir Sikora.

Što se tiče duvana i hmelja, situacija je najgora, jer prerađivačka industrija ne traži proizvod ili traži u ograničenoj meri. Hmelj je tradicionalna biljna vrsta, koja se gajila na velikim površinama u južnoj Bačkoj, a sada imamo ukupno pet ili 6 hektara, koje koriste zanatske pivare.

Izvor: RTV/Ekapija.com
Foto: Pixabay

Чланак Koje alternativne biljne vrste mogu da budu dobra poslovna šansa? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali zapravo prava prilika za zaradu jeste u gotovim proizvodima od rena.

– Jedno od isplativijih ulaganja je ren i od jednog hektara dobije se 5.000 kilograma korena. Кada se preradi i prepakuje u teglice, ren na inostranom tržištu dostiže cenu i do 2 EUR za sto grama, što čini da se sva proizvodnja i radna snaga isplati. To se pokazalo kao bolji posao od voćarstva, maline i kajsije, koje su postale neizvesne što se tiče roda i zarade – ispričao je za jedan proizvođač rena iz Novog Bečeja.

On je naveo da je hteo da uzgaja nešto čega nema mnogo na tržištu, čega je zapravo manjak.

– Išao sam po pijacama i prodavnicama da vidim šta se najviše koristi u ishrani, a da ga ima malo, posebno u domaćoj formi. Nakon što sam pričao i sa nekim poljoprivrednicima, video sam da je ren najbolji izbor. Prvo sam zasadio 10 ari, pa nakon toga 35 ari i imao sam prinos od oko 2.000 kilograma. Sada već imam jedan hektar – kaže on, koji tvrdi da nije pogrešio sa izborom i da sada ima i registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Jedan deo prodajemo u Srbiji, a drugi deo pakujemo za rusko tržište

Koliko god da nema mnogo proizvođača rena, tržište Srbije je malo i najbolja varijanta za zaradu jeste kada proizvođač dogovori siguran izvoz.

– Jedan deo prodajemo u Srbiji, a drugi deo pakujemo za rusko tržište. Sa njima smo stupili u kontakt i oni su zapravo dolazili da provere kakva je naša proizvodnja i uslovi rada, a nakon toga smo dogovorili posao. Ako proizvedete sve prema standardima, prodaja zaista nije problem. Cena ploda je oko 2 EUR, dok se prerađen može prodavati po znatno višoj ceni. Po evropskim zemljama jedna tegla od 100 grama košta i do 2 EUR – kaže ovaj Bečejac.

Iako ren na prvi pogled nije zahtevna biljka, mnogi ga nazivaju korovom, ali zahteva „puno ruku za rad“.

– Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju, sve se to radi ručno. Na stranom tržištu traže samo prvu klasu, dužine 25 centimetara, dva centimetra debljine, pravilnog oblika. Važna je prihrana i navodnjavanje, kako biste imali dobar prinos. Za okopavanje treba zaista puno radne snage. Za štetočine se mogu koristiti samo dozvoljeni proizvodi, a u to vreme, ren treba paziti – kaže on.

Izvor: Kurir
Foto: Pxabay

Чланак Prilika za dobru zaradu je uzgajanje rena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srpsko povrtarstvo i proizvodnja začinskog bilja šire se i na one kulture koje ovde nisu tako česte a donose dobru zaradu. Među “novitetima“ je i šafran, u svetu poznata začinska biljka koja stiže iz i bliskoistočne kuhinje.

Šafran je višegodišnja biljka, a začin se dobija iz cveta i smatra jednim od najskupocenijih na svetu. Šafran je prvo uzgajan u Grčkoj, nakon toga počeo je da se uzgaja i u Evroaziji, a kasnije je donet u delove Severne Amerike, Severne Afrike.

A ima ga i u Srbiji, piše Zamedia, u krajinskom selu Tamniču nalaze se polja najskuplje biljke na svetu, šafrana, od kog se pravi najskuplji začin na svetu.

Ono što je specifično za ovu biljku jeste da može da dostigne visinu do 30 centimetara, Od cveta šafrana, čija je berba obično u oktobru, pravi se začin a nije ni čudo što je začin najskuplji kad je za jedan kilogram potrebno izdvojiti tučkove sa 200.000 cvetova koji su izuzetno osetljivi. Kilogram ovog začina košta skoro 40.000 dinara.

Sledeća na listi povrća sa dobrom zaradom je špargla, zeljasta biljka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. Veruje se da ova biljka potiče sa istoka, odakle je još pre nove ere doneta u Evropu.

Uzgajanjem ove biljke može da se zaradi i do 20.000 evra godišnje. Ova biljka je jedna od retkih koja može da preživi nepovoljne vremenske uslove. Osim toga što je lekovita, vrlo je skupa, a kilogram špargle u Srbiji je potrebno izdvojiti oko 2.000 dinara.

Kod nas nema velikih proizvođača ove biljke, sa jednog hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše novosadski „Dnevnik“.

Slatki krompir

Poslednji u vom izboru je batat, odnosno slatki krompir. To je tropska biljka koja po svom izgledu najviše podseća na obični krompir, slatkog je ukusa i sadrži dosta proteina. Poreklo batata je, kao i njegovog manje slatkog rođaka, iz Srednje i Južne Amerike, a ova vrsta povrća se u poslednje vreme sve više koristi i kod nas.

Sadnja batata obično počinje u maju, iz sadnica. Sadi se na uzvišenim gredicama sa upotrebom baštenske folije.
Kilogram ovog povrća u slobodnoj prodaji kod nas košta oko 300 dinara, dvostruko ili trostruko skuplje od običnog krompira. U Srbiji nema mnogo uzgajivača ovog povrća.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji sve popularnije gajenje batata, špargle i šafrana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dejan Jakovljević iz okoline Trstenika se poslednjih godina sve više opredeljuje za uzgajanje nekih egzotičnijih biljaka, a na njegovom gazdinstvu već osam godina rastu pistaći. Na početku je sve to bilo eksperimentalno, tražile su se vrste koje bolje uspevaju kod nas, zatim i odgovarajuća podloga da bi danas Dejan proizvodio i dotri i po hiljade sadnica pistaća.

„Jako je teško bilo da se nađu repro materijali, podloge, semena, naročito što uvoz nije bio dozvoljen a pistać do ove godine nije bio čak ni na sortnoj listi u Srbiji, nije bio prepoznatljiv kao biljna kultura, tek je ove godine uvrštena u biljnu kulturu kod nas i nadamo se da će kasnije, u narednim godinama postojati i neke subvencije. Sam zasad, voćnjak, uopšte nije težak za odražavanje zato što nemaju nešto puno bolesti, od bolesti imaju samo alternaiju, plamenjaču i pepelnicu recimo uopšte nemaju, tako da imaju samo tu crnu pegavost, koja se javlja u kišnim godinama preko leta u drugoj polovini i preventivno se štiti u junu. Insekti ih ne napadaju zbog toga što imaju jaku aromu, imaju neki miris između bora i citrusa, tako da odbijaju sve insekte, čak i divljač“, kaže Dejan Jakovljević- proizvođač sadnica, selo Selište, opština Trstenik.

Sadnice u razmeri 10 prema jedan za ženske u odnosu na muške

Sadnice koje se uzimaju su u razmeri 10 prema jedan za ženske u odnosu na muške,sade se uglavnom u rastojanju od četiri do pet i po metara, a preporučuje se sorta kerman koja je i do 80% zastupljena u svetu.

„Uglavnom su to neki entuzijasti koji hoće da sade par komada, 10 do 15 sadnica i ljudi koji su već voćari i koji imaju neku proizvodnju lešnika i oraha tako da se često oni odlučuju za sadnju pistaća i proširuju svoju proizvodnju. Ipak ljudi su kod nas još uvek oprezni, pa za početak sade neke manje površine i taj koji se odluči da sadi neće da sadi odmah dva, tri hektara nego proba 10 ili 15 ari pa onda čeka narednu godinu da vidi kako će to da uspe…Uglavnom se ljudi plaše toga da li će pistać da prezimi kod nas jer misle da pistaći izmrzavaju, međutim oni u Iranu zbog toga i rastu jer izdržavaju velike temperaturne amplitude, od minus trideset do plus pedeset stepeni“, dodaje Jakovljević.

Pored pistaća u Dejanovom asortimanu nalaze se mnoge egzotične biljke iz različitih krajeva sveta.

„Imamo od tih sadnica egzotične formate poput japanske jabuke, japanske kruške, mini breskve koja ima crvene listove. Tu su i sadnice lavande, smilja, ruža stablašica, zatim su tu kineske urme, citrusi, limunovi, fortunele, bukvalno imamo500 vrsta različitih sadnica. Na primer imamo i papaju, pa marakuju i to je stvarno retkost i ja ne znam da li neko uopšte još negde ima i proizvodi sadnice marakuje i video sam da je to nešto što ljudi traže“, napominje ovaj proizvođač.

Iako su pistaći skromno ušli na naše tržište njihova cena se kreće između 15 do 20 evra u zavisnosti od klase, a kada su egzotične biljke u pitanju potražnja za njima raste.

Izvor: RINA

Foto: Pixabay

Чланак I u Srbiji se uspešno gaje pistaći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obilne padavine osim na putnoj infrastrukturu veliku štetu su napravile su i na poljoprivrednom zemljištu. Međutim, uprkos tome plantaža porodice Dukanac u čačanskom selu Viljuša ove sezone obilovaće rodom. Oni već godinama unazad uzgajaju crni luk koji na vađanje stiže za nepunih mesec dana.

– Za sada je situacija sasvim solidna kada je crni luk, odnosno domaći kolačar u pitanju I moram da priznam, s obzirom na ovu godinu rod je dobar. Ove godine očekujemo cenu od 120 do 150, nije realno da bude ispod 100 dinara – rekao je za RINU Žarko Dukanac iz čačanskog sela Viljuša.

Crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu

Uzgoj ove povrtarske kulture, prema njihovim rečima, može biti i te kako isplativ. Za svoje prozvode imaju već obezbeđen plasman, a crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu.

– Luk skidamo posle Petrovdana. S obzirom na to da ove gdoine prosto sve kasni, nismo sigurni da li ćemo ga sačuvati do tada, jer je ova njiva već i plavljena. Što se tiče roda. on je zadovoljavajući, a iz ugla domaćice, mogu da kažem da je dobar, dobrog kvaliteta za sada nema truleži, za mesečak dana videćemo da li će ove kiše ostaviti posledice na rod – rekla je Dana Dukanac.
Ova vredna porodica iz Viljuše, pored crnog luka bavi se i proizvodnjom drugih povrtarskih kultura.

– Uzgajamo i papriku, međutim ona kasni sa sadnjom, već nekih 15 dana, čeka se vedrije vreme, paprika voli sunce. Još uvek je neizvesno šta ćemo uraditi, svakako moramo da radimo, jer smo dosta i ulagali. Bavimo se proizvodnjom kupusa, krompira, imamo i pšenicu, tako da će vreme pokazati dalje. Što se tiče radne snage, sve je veća oskudica, imamo ljude koji nam pomažu u radu, a kada je potrebno pomažemo i mi njima – zaključila je Dana.

Struka kaže, da ono što je ohrabrujuće kod porodice Dukanac u Viljuši da su zasadi crnog luka, uprkos kiši i poplavama, za sada u dobrim uslovima.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja crnog luka je unosan biznis i donosi dobru zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Mak je isplativ za uzgoj u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njeno uzgajanje, kako kažu istorijski podaci, počelo je u Etiopiji. Iz ove afričke zemlje put je pronašla do južne Evrope. Ranije, artičoku su smatrali dragocenim sredstvom protiv tegoba sa probavnim traktom, danas je koriste u mnoge svrhe.

Međutim, od njih može lepo da se zaradi, a ako ste u Turskoj tokom ovog perioda, ne možete je zaobići. Mi smo je probali u Izmiru, i to na nekoliko načina.

Cvetovi su skupljeni u veliki cvet i svetlo ljubičaste su boje. Biljka je velikog grmastog oblika, robusnog izgleda koja svoje jestive cvetove daje od marta do maja meseca, cvetovi su složeni od latica koje na prvi pogled izgledaju vrlo nežno, ali samo naizgled. Čuvajte se njenih bodlji.

Artičoke je moguće uzgajati gotovo svuda, pošto je reč o biljki koja je otporna na razne uslove odgajanja. Zašto u Srbiji nije dovoljno zastupljena je pitanje, jer, primera radi, može od nje da se zaradi kao i od drugog začinskog ili lekovitog bilja.

Na našim njivama, uglavnom se uzimaju subencije za gajenje artičoke na oko 15 hektara, ali uz to domaći uvek „ubace“ i uzgajaju uz nju i neven, beli slez, matičnjak, bosiljak, valerijanu…

Ne zahteva veliku obradu, otporna je na brojne inspekte, a oko 1,5 tone suve mase donosi zaradu od 2.000 evra.

Konzumira se cvetna loža očišćena od ljuskastih listova. Ekstrakt od lišća artičoke koristi se za alkoholne i bezalkoholne napitke, farmaceutske proizvode, kreme za kožu, zaslađivače, dodatke…
Bere se cvasti još zatvorene, ručno ili makazama. Drška ne sme biti duža od 10 cm, a glavice namenjene preradi beru se bez drške. Razvoj glavica tokom zime je usporen, ali u proleće berbe se nastavljaju sve do maja. Često za to treba 20 – 25 berbi.

Kraljica Festivala

Artičoka je kraljica trpeze ovih dana u Izmiru. Probali smo je u salati, kao poslasticu, kao posebno jelo, kiselu… Dominirala je i na Festivalu bilja u Alačatiju.

Alaçatı Ot Festivali je inače jedan od najpoznatijih i najpopularnijih događaja među lokalnim stanovništvom i turistima u Turskoj.

Gosti festivala na licu mesta mogu da se upoznaju sa jedinstvenim lekovitim biljem koje raste u Egejskom regionu. Festival bilja dobio je titulu „Najbolji festival Turske“, a ove godine, kažu da je oboren rekord u broju gostiju.

Poseban specijalitet su artičoke sa maslinovim uljem. A kad smo kod maslinovog ulja, čuli smo još jednu tajnu – ovde masline dišu kao i artičoke, otuda specifičan ukus i miris maslinovog ulja. Podsećamo, ima etiketu najboljeg na svetu.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se u Srbiji slabo gaje artičoke се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Sektor proizvodnje cveća i ukrasnog bilja bi bio još razvijeniji kada bi postojale naučnoistraživačke organizacije koje rade selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji, što trenutno nije slučaj – kaže Danica Mićanović, viši savetnik u Udruženju za biljnu i prehrambenu proizvodnju.

Objašnjava da je formirano nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu kako bi ovaj sektor dobio podršku na istraživačkom nivou, prenosi sajt PKS..

– Podsticaji države su evidentni, ali neophodno je pokretati inicijative za dodatne podsticaje, raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, kako bi se stvorio povoljniji ambijent za poslovanje – kaže Mićanovićeva.

Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolini Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove, a najvažnija je proizvodnja ruža i to kalemljene i nekalemljene ruže za sadnju.

– Ruže su najzastupljenije i u izvozu i u uvozu. U 2021. godini smo izvezli i uvezli ruža u istom iznosu, od oko 3 mil EUR. U 2022. godini, ukupan izvoz ruža iznosio je 3 mil EUR, dok je uvoz, zbog rasta uvoznih cena, porastao na 3,79 mil EUR. Najviše smo uvozili sveže ruže za bukete i to iz Holandije, Kenije, Etiopije, dok najviše izvozimo ruže za sadnju, što je još jedan pokazatelj potencijala za proizvodnju ruža – objašnjava Mićanović.

Izveeno 3 tona a uvezeno 7 tona cveća

Vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije u sektoru proizvodnje cveća i ukrasnog bilja iznosila je 31,3mil EUR u 2022. godini. Srbija je uvezla i izvezla ukupno oko 10 tona cveća i ukrasnog bilja, od čega je oko tri tone izvezeno dok je uvezeno oko sedam tona ovih proizvoda. Izvoz je vredeo 6,61 miliona dok je vrednost uvoza bila oko 24,7 miliona evra.

Najviše se izvozilo cveće i sadni materijal i to na tržište EU koje ima 43% udela u srpskom izvozu, zatim živo cveće, posebno ruže i to u zemlje Carinske unije (Rusiju, Belorusiju, Kazahstan) koje imaju 34% udela u ukupnom izvozu Srbije i zemlje CEFTA regiona.

Tržište Evropske unije bilo je i najvažnije uvozno tržište sa čak 81% udela u srpskom uvozu. Najviše smo uzvozili iz Holandije, Italije, Nemačke, Slovenije, Mađarske i Grčke. Od zemalja van EU, Srbija je najviše uvozila sveže ruže za bukete i to iz Kenije, Etiopije, Turske, Ekvadora i Izraela.

U protekle dve godine vrednost uvoza je značajnije povećana u odnosu na izvoz, a tome je najviše doprinelo povećanje uvozne cene cveća i ukrasnog bilja, kao posledice ekonomske situacije u celom svetu. U 2022. godini, u odnosu na 2021. godinu vrednost uvoza povećana je za 13%, a prosečna uvozna cena cveća iznosila je 3,27 EUR po kilogramu, dok je u 2021. godini bila 3,05 EUR po kilogramu. U odnosu na 2021. godinu i vrednost izvoza je porasla za 23%. U izvozu je postignuta prosečna cena od 2,46 EUR po kilogramu, dok je u 2021. godini bila 1,85 EUR po kilogramu.

Uzgajanje cveća unosan posao, ali traži velika ulaganja

Milan Topalović, vlasnik rasadnika Topalović iz Lipolista objašnjava da je uzgajanje cveća unosan posao, ali da traži velika ulaganja. Za uzgoj ruža na tri ara potrebno je nabaviti 2.000 sadnica, gde jedna sadnica košta 1 EUR, dok je za pumpu potrebno oko 4.000 EUR.

U prvoj godini, proizvodnja dostiže oko 15.000 cvetova, a po cvetu može da se dobije oko 20 centi što je prihod od 3.000 EUR. Već u drugoj godini taj iznos može da dostigne do 6.000 EUR. Prihoduje se narednih 5 godina.

Za gajenje božura po hektaru treba uložiti oko 55.000 EUR, kaže Jani Bakoš iz kompanije Božur Dream iz mesta Gaj kod Kovina. Za lukovice treba izdvojiti 28.000 evra, zalivni sistem košta 13.000 evra, za setvu je potrebno 3.000 EUR, a za đubrivo 1.000 EUR godišnje.

Tu su i troškovi analize zemljišta, nege cveća, kao i izdvajanje za mašinsko skidanje izdanaka gde nabavka mašina iznosi 8.000 EUR. Na to treba dodati i troškove transporta koji iznose 2.500 EUR. Prihoduje se narednih 10 godina i to 25.000 EUR po hektaru.

– Nakon toga se reznice mogu prodati, ili podići novi zasad na 2 hektara. Tako da je od toga povraćaj oko trećine uloženog novca – zaključuje Bakoš.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Uzgajanje cveća unosan posao, ali traži velika ulaganja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Beogradu više od 300.000 ljudi živi od poljoprivrede u više od 33.000 registrovanih gazdinstava. I, iako je šira teritorija prestonice u pitanju, ne radi se tu o proizvodnji na okućnici, pokazuje primer porodice Tabaković iz Velike Moštanice.

Tabakovići, pokazuje reportaža AgroTV, godišnje naprave i na tržnici glavnog srpskog grada prodaju, pola miliona glavica zelene salate. Za to im je bilo potrebno više od nekoliko decenija ulaganja i rada, kao bi danas imali 55 ari pod plastenicima i dva hektara na otvorenom prostoru.

Na severnom obodu Šumadije, na obronku Avale i 25 kilometara od beogradskih Terazija, u gradskoj opštini Čukarica, Tabakovići su, kažu, starosedeoci. Velika Moštanica danas živi od uslužnih delatnosti, malo ko se bavi poljoprivredom i svi su poslom ili školom vezani za Beograd.

Ponuda koja se ne odbija

Tabakovići su svoju poljoprivrednu proizvodnju počeli sa paradajzom i krastavcem ali ona su dobili „ponudu koja se ne odbija“. Ponuđeno im je da rade zelenu salatu za prodaju u jednom velikom trgovinskom lancu.
– Ponuda nije mogla da se odbije jer je proizvodnja celogodišnja a ima sigurnu prodaju – kaže Dejan Tabaković.

Iako su počeli sa svima poznatom putericom, u proizvodnji za trgovca su se opredelili za ukrasnu, tzv. reckavu salatu, sorti kristal, lolobjonda, lolorosa… Počeli su sa malim plastenicima, od jednog ara i sa 1.500 glavica salate.

– Proizvodnja salate je izuzetno zahtevna, pogotovo leti i zimi. Treba je zaštititi i od 40 stepeni leti ali i od zimskog mraza i to 150 dana tokom zime. To je velika muka u malom plasteniku, dok veliki, sa duplim zidom, donekle olakšava posao – objašnjava Dejan.

Svetska proizvodnja ali i domaće mašine

Gajenje je savremeno, na malču i sa sistemom navodnjavanja kap po kap. U malim plastenicima folija na kojoj se uzgaja salata je ručno postavljena, dok je u velikima to urađeno mašinski. A samuj mašinu je osmislio i patentirao sam Dejan Tabaković.

– Smislili smo nekoliko mašina kako bi sebi olakšali posao. Od mašine za vađenje rasada, do postavljanja folije za podlogu. Naravno, imamo i fabričke mašine, iz Italije, s kojima se za dva sata obavi posao za koji je ručno potrebno tri dana – objašnjava Dejan.

I plastenike su sami napravili, i one velike od pet ari, i tako uštedeli 40 odsto troškova. A jedan ovakav veliki plastenik košta između 15.000 i 20.000 evra.

Dejan ne ovome ne staje. Već danas razmišlja o upotrebi dronova u svojoj proizvodnji.

– Sve što može da doprinese proizvodnji, treba i da se upotrebi. Proizvodnju ćemo svakako širiti, stasa i troje dece i ona će pripomoći – zaključuje Dejan Tabaković za AgroTV.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Dobra zarada na uzgajanju ukrasne salate се појављује прво на Biznis i Finansije.