Stručnjaci preporučuju neke kulture koje je isplativo saditi u Srbiji.

Borovnica

Po podacima Privredne komore Srbije, povećavanje površina pod zasadima borovnice je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru.

„Cena po kilogramu nije manja od 700 dinara. Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni“, kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Trešnja

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Reč je o ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu, kaže stručnjak za voće Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac, koji ističe da savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

„Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji. Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra“, objašnjava Pavlović.
Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit, rekao je Pavlović.

Orah

Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

„Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem.

Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal“, objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović.

Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Šta treba gajiti u kom delu u Srbiji

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci. Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Koje sorte su najbolje za naša podneblja

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je recimo za gajenje sortu šljiva „čačansku lepoticu“, „čačansku rodnu“, „stenlej“ i „požegaču“ kao najbolju sortu za preradu, a „crvenu ranku“ kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija, i od novih sorti „toptejst“ i „prezenta“. Od jabuka su predlaže sortu „zlatni delišes“ i „gala“ sa svojim klonovima, „greni smit“, „fudži“. Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je „oblačinska“, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je „šumadinka“ stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte „erdi botermo“, „erdi jubileum“ i „ujfertoška grozdasta“, poručio je Nacionalni tim za preporod sela.

Istaknuto je da je dunja „veoma perspektivna“, a trebalo bi saditi „leskovačku“ i „vranjsku“ ali i bugarske sorte „asenica“, „hemis“ i “trijumf”, kao i da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – „kruški karamanki“, ali bi svakako trebalo saditi „viljamovku“, australijsku sortu „pakams trijumf“ i italijanske „turandot“ i „karmen“. Od sorti jagoda „kleri“ je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične „alba“ i „džol“.

Izvor:Blic

Чланак Koje se voće isplati gajiti u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.