Kupci bele tehnike i električnih uređaja koji su potrošni materijal – rasveta, frižideri, televizijski ekrani, mašine za veš i sudove u zemljama Evropske unije, zahvaljujući propisima koji važe na tom području, mogu da računaju na to da će im proizvođači obezbediti rezervne delove i pravo na popravku za kućne aparate 10 godina od dana proizvodnje.

Iako u Srbiji ovakav propis za trgovce, odnosno proizvođače, sada ne postoji, nekad je bio sastavni deo Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga. On je ukinut 2010. godine i od tada ih nijedan pravni akt ne obavezuje da obezbede rezervne delove. Ipak, kako kažu oni koji se bave zaštitom potrošača, budući da bi pravila koja važe u EU trebalo da postanu i deo našeg zakonodavstva, primena ovih pravila bio bi dobar korak.

Opravdane sumnje domaćih potrošača

Na to ukazuje i Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, koja kaže da Srbija, svakako, ide u korak s EU i da se trudi da svoje propise usaglasi s pravilima koja tamo važe.

„Posle dugog niza godina, potrošači u EU su se izborili za ovakvu situaciju na tržištu, koja bi trebalo da bude potpuno uobičajena i normalna“, kaže Jovanović i dodaje: „Kod nas sada nije tako i nakon isteka garantnog perioda i kvara uređaja, ne može da se nabavi rezervni deo“.

Ona ističe i da je jedna od čestih sumnji potrošača u Srbiji – da su aparati programirani da se pokvare u određenom trenutku, ali da to nije lako dokazati. Po njenim rečima, na nivou EU očekuju se ozbiljna istraživanja i veštačenja u toj oblasti, što znači da će i Srbija moći da se nasloni na tu praksu. Za sada kod nas kao opšti garantni rok važi period od dve godine.

„Obaveza trgovca je da kupca obavesti o tome kakva je situacija s rezervnim delovima u toku trajanja garancije i nakon isteka garantnog perioda. Međutim, očekujemo nov Zakon o zaštiti potrošača i nadamo se da će ovo biti prepoznato kao potreba da se uvrsti u naše zakonodavstvo“, rekla je Jovanović.

Šta se nudi kao komercijalna garancija?

Pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marko Dragić ukazuje da u Srbiji ne važe pravila o obaveznosti obezbeđenja rezervnih delova u periodu od 10 godina, i da se ne može reći da li će i kada ta obaveza biti poštovana.

„Za sada ova mogućnost nije deo Zakona o zaštiti otrošača, a u prethodnim izmenama nije bilo predloženo da se uvrsti u taj dokumnet. Sada se sve više pažnje poklanja jačanju kvaliteta bele tehnike na tržištu, kako bi se obezbedilo što duže trajanje proizvoda“, kaže Dragić.

On ukazuje i da su prigovori potrošača u vezi sa nedostatkom rezervnih delove za belu tehniku retki.
„Kod nas važi zakonska garancija od dve godine, ali se odobrava i za duži period kao komercijalna garanicija i može je odobriti prodavac ili proizvođač. Potrošači prilikom kupovine treba dobro da se informišu šta im se nakon isteka zakonske garancija nudi kao komercijalna garancija. Ipak, treba reći i da je praksa da se prava koja se obezbeđuju zakonskom garancijom primenjuju i na komercijalnu“, kaže Dragić.

Roba nije svugde istog kvaliteta

Dobro je poznato da proizvodi istih prozvođača nisu istog kvaliteta na svim tržištima– od čokolade i hemijskih proizvoda do bele tehnike. Po mišljenju Nikice Jovanović, sumnja da se u našu zemlju uvoze nekvalitetniji uređaji u odnosu na neka druga tržišta je opravdana.

„U zemljama EU urađena su istraživanje u kojima se videlo da nemaju sve zemlje članice robu istog kvaliteta. To je i razlog da se opravdano pitamo gde smo tu mi. Nemamo istraživanja o tome, a bilo bi zaista značajno da se to uradi“, kaže Nikica Jovanović.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: xusenru, Pixabay

Чланак Prodavce bele tehnike obavezati da obezbede rezervne delove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, kupac će ovo, kao i ostala svoja prava, moći da ostvari samo ako izjavi reklamaciju prodavcu i preko njega vodi čitav postupak. Potrošači često prave grešku i odlaze direktno u servis, uglavnom zato što ih trgovci usmeno posavetuju da tako urade. Misleći da će na taj način brže da reše problem, zapravo, samo dodatno komplikuju situaciju.

To se desilo i našoj čitateljki Jeleni Kostić iz Beograda, koja je bezuspešno pokušavala da popravi novu TA peć od četiri kilovata koju je kupila kod jednog poznatog trgovca belom tehnikom.

– Posle samo mesec dana od kupovine TA peć se pokvarila, nije radila – kaže Jelena. – Prodavac nam je dao broj servisera. Mi smo ga zvali i dolazio je više puta pokušavajući da je popravi. Nijedan izveštaj o tome nismo dobili ni od servisa, niti od prodavca. Tada nisam znala da imam pravo da odbijem popravku i da tražim zamenu, niti da isključivo od trgovca treba da tražim rešavanje problema.

Jelena je, na kraju, odustala od popravke peći koju je platila oko 60.000 dinara. Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da kupci u toku prve dve godine, kada dođe do nekog kvara na uređaju, treba da se obrate trgovcu i da sa njim vode komunikaciju u reklamacionom postupku.

Servis ne može da nudi zamenu, već samo popravku uređaja

– Prema zakonu, sva prava koja potrošači imaju proizlaze iz obaveza prodavca – objašnjava Jovanovićeva. – Međutim, trgovci masovno upućuju usmeno kupce da odu direktno u servis. Ali, ako to urade i preskoče prodavca prave grešku, jer će dobiti samo popravku. Servis nije vezan nikakvim rokovima, dok je prodavac dužan da odgovori na reklamaciju u roku od osam dana. Takođe, servis ne može da nudi zamenu, već samo popravku uređaja.

Tako, potrošači, koji ne znaju svoja prava, kako kaže, mogu da završe u začaranom krugu stalnog popravljanja proizvoda. U periodu saobraznosti, kupac ima pravo na zamenu robe, ukoliko je došlo do nekog kvara zbog koga proizvod ne može da se koristi s osnovnom namenom.

– U tom slučaju, kupac treba da kaže da nije saglasan sa popravkom – precizira Jovanovićeva. – Servis je onda tu samo da konstatuje kvar, a potrošač traži zamenu.

Kada se komunikacija u reklamacionom postupku vodi preko prodavca, onda on ima obavezu da pošalje proizvod u servis. Ako je aparat veći, trgovac šalje servisera na kućnu adresu. Nakon toga, prodavac je dužan da odgovori potrošaču na osnovu informacija koje je dobio od servisa, a ukoliko odbija reklamaciju i da navede razlog za to.

– Upravo to obrazloženje potrebno je kupcu ako hoće da ide u dalju proceduru, da uradi veštačenje koje će pobiti tvrdnje prodavca, a na osnovu koga udruženje potrošača onda piše opomenu pred tužbu protiv trgovca – navodi Jovanovićeva.

Prava

Ukoliko, u prvih šest meseci od kupovine, dođe do nekog kvara i proizvod ne može da obavlja funkciju za koju je namenjen, onda potrošač ima pravo na popravku i zamenu robe, raskid ugovora i povraćaj novca, kao i na umanjenje cene. Posle roka od šest meseci, njegova reklamacija može da se reši na dva načina – popravkom ili zamenom za novi proizvod.

Niko ne čita

Trgovci su, kako tvrdi Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dužni da obaveste kupce o njihovim pravima. Većina njih to i čini tako što prilikom kupovine daje potrošaču jedan papir gde su im predočena ta prava iz zakona, ali to, obično, niko ne čita.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Reklamacija na kupljen uređaj se podnosi prodavcu a ne serviseru се појављује прво на Biznis i Finansije.