Kipar se nalazi u blizini obala Izraela, Sirije, Turske i Egipta i do sada je prvenstveno služio kao destinacija za odmor Izraelaca, Libanaca, i poznat je i kao poreski raj, ali i po geostrateškoj borbi za moć, međutim sada se mnogo toga na ostrvu vrti oko gasnih polja, piše „Dojče vele“.

Gasna polja su otkrivena u proteklih 14 godina – poslednje od njih 2022., a ta činjenica navodi mnoge Kiprane da sanjaju o novoj ulozi na Bliskom istoku.

Za stručnjaka za Bliski istok Kosmea Ohedu, sa madridskog Univerziteta San Pablo (CEU), eksploatacija tog gasa mogla bi da bude i prilika za mir na Bliskom istoku, pa i za aktuelni sukob između Grka i Turske oko Kipra.

– Gasna polja imaju potencijal za ogroman napredak i prosperitet svih uključenih. Takvi projekti izgradnje gasovoda zemlje ne mogu da ostvare same i protivnici su prisiljeni da rade zajedno – objašnjava Oheda.

Koliko su pozicije još uvek različite pokazuje i to da Turska trenutno zauzima stav protiv Izraela u ratu na Bliskom istoku, dok Kipar jasno brani interese Izraelaca.

Šta je odvratilo investitore

Ono što se dogodilo između Nemačke i Rusije sa gasovodima Severni tok dodatno je odvratilo investitore, kaže Elaj Retig, šef odeljenja za energetiku izraelskog trusta mozgova Centar za strateške studije Begin-Sadat (BESA).

– Međutim, rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi značajno da smanje značaj drugih dobavljača i zavisnost od njih – od dobavljača kao što je na primer Katar – rekao je on.

Retig smatra da Katar ima jasan interes za nastavak aktuelnog sukoba sa Hamasom – isto kao i Turska, Rusija i Iran, samo iz drugih razloga.

Na korak do istorijskog događaja a onda…

Bliski istok je, podseća Retig, ove godine bio pred istorijskim događajem.

– Postignut je, ali nije objavljen, preliminarni sporazum između Izraela i vlade Gaze o zajedničkom korišćenju i finansiranju razvoja gasnog polja „Gaza Marine Coworking“. To je moglo pozitivno da promeni mnoge stvari između Izraela i Palestinaca, a time i za čitav region – rekao je on i dodao da su ti planovi stavljeni na čekanje zbog Hamasovog terorističkog napada na Izrael.

Kipar je od 1974. godine podeljen na dva dela, nakon sukoba i turske invazije koju je izazvao državni udare vojne hunte iz Atine s željom da se ostrvo pripoji Grčkoj.
Veći, južni deo, nezavisna je država, članica Evropske unije. Severni, turski deo ostrva, takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, priznala je samo Turska, ali ne i druge države. Postoje i teritorijalni sukobi oko pomorskih granica.

U proteklih 10 godina postignut je čitav niz sporazuma između Izraela i Libana, Izraela i Turske, kao i između Kipra i Grčke, koji su imali za cilj da regulišu proizvodnju i prodaju gasa.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u maju sastao s novim kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, takođe je zainteresovan da ta zemlja-članica Evropske unije ubuduće prodaje gas Evropi, a korporacije kao što su „Ševron“, „Total Enerži“ i „Eni“ samo su neki od igrača koji su zainteresovani za gas u istočnom Sredozemlju i već su u to uključeni na različite načine.

Tečni gas

Međutim, pošto je izvoz tečnog gasa LNG lakše ostvariti u kratkom roku nego izgraditi gasovod, vlada u Nikoziji sada želi da izgradi LNG terminal što je pre moguće.

Međutim, svi pregovori moraju da se vode ne samo o Kipru, već i o Turskoj – zato što Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra. Za kiparsku vladu, istovremeno, gas je prilika da postane ekonomski nezavisnija od Rusa, koji su joj pomogli raznim investicijama i kreditima nakon finansijske i državne krize 2013. godine. Ruska vlada tada je takođe bila zainteresovana za gas sa Kipra, ali je kasnije odustala od tih svojih planova.

U razgovoru koji je vođen pre nego što je izbio rat sa Hamasom, kiparski naučnik Kirjakos Kokinos polagao je sve nade u ekonomsko zbližavanje svoje zemlje sa Izraelom, kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusa.

Kokinos je bio „glavni naučnik“ u prethodnoj kiparskoj vladi i tada je rekao da je to pozicija koju su Izraelci stvorili, a koju je Kipar preuzeo, jer želi da bude i međunarodni tehnološki i naučni centar isto kao i oni.

– Gas bi mogao da bude most ka većoj ekonomskoj saradnji – rekao je.

Kiparska kompanija „DEH Kvantum enrdži“ radi na električnom priključku na Evropu, a Retig smatra da je taj projekat u sadašnjoj situaciji lakše realizovati nego gasovod.

Taj strujni kabl, tzv. „Evroazijski interkonektor“, bio bi najduži na svetu, a problem je možda to što u plan postavljanja podvodnog interkonektora od 2.000 megavata nije uključena i Turska

– Ali, vlada u Ankari verovatno bi imala manje problema s tim, nego sa gasovodom od Kipra do Grčke – smatra Retig.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ratna mašinerija ne ide na dizel nego na gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, Bugarska je u petak uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije za treće zemlje. Uredba koja je stupila na snagu odmah uvodi taksu od 10,76 dolara za 100 kubnih metara ruskog prirodnog gasa koji se isporučuje kroz teritoriju te zemlje.

Potrošači u Srbiji se ruskim prirodnim gasom snabdevaju upravo preko teritorije Bugarske, koji se transportuje gasovodom “Turski tok”, što znači da bi se nova prilično “paprena” taksa naplaćivala i našoj zemlji za “plavi energent” koji Javno preduzeće “Srbijagas” kupuje od ruskog državnog giganta Gasproma.

Rast cene opteretiće i privredu

Podsećanja radi, shodno sporazumu koji je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom zarad dobijanja kredita, Beograd je preuzeo obavezu o etapnom povećanju maloprodajnih cena gasa. Najnovije poskupljenje će uslediti 1. novembra u iznosu i iznosiće 10 odsto. To znači da će za koju nedelju gas koštati 5,02 dinara po kilovat-satu sa porezima i taksama. Reč je o značajnom poskupljenju koje u uslovima globalne ekonomske krize i visoke stope inflacije predstavlja udar na kućni budžet potrošača.

Međutim, zahvaljujući težnji poslaničke većine u bugarskom parlamentu da se uspostavljanjem nove takse inkasira prihod od 1,2 milijarde evra i tako isplati izgradnja gasovoda “Balkanski tok” za samo godinu dana potrošači u Srbiji se mogu suočiti sa dodatnim i znatno većim cenama gasa.

Poseban problem predstavlja to što bi novi rast cena opteretio poslovanje privrede koja taj energent koristi u svom procesu proizvodnje što bi bez sumnje izazvalo povećanje cena njenih proizvoda.

Izvor: Danas

Foto: 12019, Pixabay

Чланак Gas u Srbiji poskupljuje prvo 10% zbog MMF-a, a potom i zbog Bugarske između 10 i 20% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena će biti povećana za 10 odsto i iznositi 4,54 din/kWh bez poreza i taksi, odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.

Agencije za energetiku je saopštila da je Savet agencije dao saglasnost na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača o novim cenama prirodnog gasa za javno snabdevanje, koje će se primenjivati počev od 1. novembra.

Kako je navedeno, prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina prirodnog gasa za prodaju kupcima na javnom snabdevanju u Srbiji, je viša za 10 odsto i iznosi 4,54 din/kWh bez poreza i taksi,odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.

Saglasnost Agencije objavljuje se uSlužbenom glasnikui na internet stranici Agencije.

„I nakon ovih korekcija, prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji (bez taksi i poreza) i dalje je jedna od najnižih u Evropi“, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Чланак Od 1. novembra gas skuplji za 10 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, rat u Ukrajini izazvao je veliki udar na tržište energenata, posebno kada su u pitanju zemlje koje su u velikoj meri zavisile od ruskog gasa, dakle većina evropskih zemalja. Zato su jedno vreme mahnito kupovale prirodni gas i gomilale ga. Do 9. maja ove godine evropska skladišta gasa bila su puna do 62 odsto, a ako se nastavi dosadašnji trend kupovine tog energenta već u avgustu će biti skroz popunjena. Tako bar procenjuje američka banka Morgan Stanley.

Posledica gomilanja ovog energenta je i pad njegove cene. On sada košta 150 odsto manje nego na svom cenovnom vrhuncu u avgustu 2022. Ipak, pojeftinjenje prirodnog gasa nije umanjilo račune za potrošnju energije u Evropi. Postoji mogućnost da neće ni umanjiti u narednom periodu jer bi cene prirodnog gasa mogle opet da skoče usled hladne zime, rasta tražnje za gasom iz Azije, rasta potrošnje u samoj Evropi isl. Sve ovo vrlo lako može da se desi, a posebno rast tražnje iz Azije posle ukidanja kovid ograničenja u Kini.

Izvor: Kvarc

Foto: Mykola Makhlai, Unsplash

Чланак Evropa sada ima previše gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od trenutka kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, neprestano se raspravlja o sankcijama kojima zapadne zemlje mogu da doprinesu zaustavljanju ruske agresije, uključujući i zahtev ukrajinske vlade da evropske države obustave uvoz ruskog gasa. Mnogo manje se govori o tome da svo to vreme i nakon godinu dana rata, veliki deo ruskog gasa i dalje protiče kroz Ukrajinu – praktično sav preostali izvoz ruskog gasa za srednju i zapadnu Evropu. To znači da svaki dan 44 miliona kubnih metara ruskog gasa, vrednih više od 100 miliona dolara, prolazi kroz cevovode u vlasništvu iste zemlje koju Rusi svakodnevno bombarduju.

Na početku rata, mnogi analitičari su predviđali da će protok ruskog gasa prvo biti prekinut u Ukrajini, a sada se pokazuje da dve zaraćene države, koje su u svoj sukob uvukle celu Evropu i dobar deo sveta, i dalje ostvaruju bizarnu energetsku i ekonomsku saradnju usred ratnih sukoba, piše američki portal Grid.

Sedam milijardi dolara od tranzita ruskog gasa

Ukrajinska gasna infrastruktura potiče još iz sovjetskog doba i mada je Ukrajina prestala da kupuje ruski gas za sopstvene potrebe 2015. godine, država je nastavila da ubira prihode od transporta ovog gasa prema zapadu. Vrlo brzo nakon što je Vladimir Zelenski preuzeo dužnost predsednika Ukrajine 2019. godine, Ukrajina i Rusija su postigle sporazum da ruska državna kompanija Gazprom isporuči 65 milijardi kubnih metara gasa kroz Ukrajinu 2020. godine, a zatim 40 milijardi kubnih metara godišnje od 2021. do 2024. godine. Ugovor je trebalo da donese Ukrajini oko sedam milijardi dolara naknada za transfer ruskog gasa tokom pet godina.

Što se Ukrajine tiče, taj ugovor je još uvek na snazi. „Nastavljamo sa sprovođenjem naših obaveza u pogledu tranzita ruskog gasa, koje su takođe naše obaveze prema Evropi. Osiguravanje tranzita, prema međunarodnim ugovorima koje imamo, pokazuje našu otpornost i doslednost, uprkos ruskoj agresiji“, izjavila je zamenica ukrajinskog premijera Olga Stefanišina za Grid.

U septembru prošle godine, ukrajinska državna energetska kompanija Naftogaz je pokrenula arbitražni postupak protiv Gazproma, optužujući rusku kompaniju da ne plaća naknade za tranzit gasa. Ruska vlada je u međuvremenu zapretila sankcijama Naftogazu zbog zatvaranja dela gasovoda na rusko-ukrajinskoj granici, kroz koji protiče približno trećina ukupnog ruskog gasa koji prolazi kroz Ukrajinu.

Politička pobeda bi bila ekonomska šteta

Za sada, međutim, gas nastavlja da teče, Izvoz je pao u januaru ove godine, ali je ponovo počeo da raste u februaru. U međuvremenu, pošto je Rusija pojačala svoje napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, cela ova priča je postala još apsurdnija, jer ukrajinske ekipe za popravke odlaze u borbene zone kako bi popravljale i održavale cevovode koji dovode gas u Evropu, i odvode rublje u Moskvu.

Ironično, važnost Ukrajine za izvoz ruskog gasa je samo porasla od početka rata, jer za države srednje i zapadne Evrope koje još uvek kupuju ruski gas, ukrajinska ruta je ostala jedina mogućnost za snabdevanje. Većina analitičara očekuje da će se taj uvoz nastaviti barem još neko vreme, jer Evropa ne može preko noći da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa. Ali ako bi odluka EU da u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa bila ogromna politička pobeda za Ukrajinu, ona bi u isto vreme mogla da nanese veliku štetu ukrajinskoj ekonomiji.

To je još jedan apsurd u ovom ratu – Ukrajina želi da Evropa prekine sve ekonomske veze sa Rusijom, ali ako bi to EU učinila i sa uvozom ruskog gasa, to bi uzdrmalo jednu od ključnih privrednih grana u Ukrajini u vreme kada je njena ekonomija desetkovana zbog ratnih sukoba. Ukrajina se nada da bi po završetku rata mogla da postane izvoznik prirodnog gasa, ali to bi zahtevalo velike promene u energetskoj politici, uključujući i zamenu energetske infrastrukture nasleđene još iz sovjetskog perioda.

Ako bi u tome uspela, to bi bio konačan kraj za jednu od najtrajnijih i najčudnijih veza između Ukrajine i Rusije, zaključuje Grid.

Foto: Selim Arda Eryilmaz, Unsplash

Чланак Zašto ruski gas još uvek teče kroz Ukrajinu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Statistika pokazuje da u odnosu na ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbije sa inostranstvom trgovina sa Rusijom zauzima svega 3,8 odsto kada se radi o izvozu i 5,4 kada je reč o uvozu.

Trgovinska razmena

Sa druge strane, ako bi se Beograd pridružio sankcijama Evropske unije prema Moskvi zbog rata u Ukrajini, Srbija bi ipak izgubila razmenu sa svojim četvrtim po veličini spoljnotrgovinskim partnerom a naišla bi na veliki problem jer je gotovo u potpunosti zavisna od uvoza ruskog prirodnog gasa.

U periodu od januara do jula prošle godine trgovinska razmena Srbije i Rusije iznosila je 2,4 milijade dolara, što je povećanje od čak 56,94 odsto u odnosu na isti period u 2021.

Kada je pak reč o toj godini trgovinska razmena dve zemlje iznosila je 2,8 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 13 odsto u odnosu na 2020. godinu. Gledano u novcu, izvoz Srbije u Rusiju iznosio je skoro milijardu dolara, tačnije rečeneno 996,2 miliona dolara a vrednost uvoza iz Rusije u Srbiju je dostigla je 1,8 milijardi dolara.

Tokom 2020. i 2021. godine Srbija je u Rusiju najviše izvozila jabuke i pre dve godine taj izvoz je vredeo 94 miliona dolara. Gotovo 60 miliona dolara je vredeo izvoz pneumatskih guma, a 44,5 miliona dolara hula-hop čarapa. Srbija u ovu zemlju izvozi i hartiju i karton, hranu za pse i mačke kao i lekove.

Više od četvrtine ukupnog uvoza iz Rusije u Srbiju je gas, pa smo kada je reč o tom energentu u toku 2020. i 2021. ga uvezli u vrednosti od oko 462 miliona dolara dok je uvoz nafte i ulja od bitumenoznih minerala pak vredeo 331 milion dolara.

Osim toga, Srbija iz Rusije uvozi i rude gvožđa, esktrakte duvana i cigarete, mineralna đubriva, ureu, delove za avione i helikoptere.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji

Inače, s obzirom na to da je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte koja se transportuje morskim putem kao i njen tranzit trećim zemljama, poput Srbije, a da NIS “crno zlato” iz Rusije pribavlja preko Jadranskog naftovoda, ta ruta je za našu zemlju zatvorena od 1.januara ove godine. Takođe, Srbija od 5. februara nije više u mogućnosti da uvozi ni gorivo proizvedeno u Rusiji jer je Evropska unija, zbog rata u Ukrajini, uvela embargo i u tom segmentu.

Činjenica da Srbija više ne može da računa na rusku naftu dovela je do toga da trenutno mora da je kupuje po većim cenama od drugih dobavljača. Alernativa ruskoj nafti, za potrebe našeg tržišta, postoji i najviše se uvozi iz Iraka.

Nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto “crnog zlata” iz te zemlje.

U slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, takva situacija bi daleko više pogodila Beograd nego Moskvu. Naime, roba koju naša zemlja izvozi na rusko tržište je samo zanemarljiv delić koji mu je potreban za podmirivanje potražnje, čak i kad je reč o našem najvećem izvoznom brendu u tu zemlju, a to su jabuke.

Sasvim je jasno da bi se naša zemlja ako bi joj uvela sankcije, suočila sa kontra merama Rusije što znači da bi Moskva mogla da preispita izvoz “plavog eenrgenta” u Srbiju. To bi bio nerešiv problem, kada je reč o snabdevanju gasom potrošača u našoj zemlji, s obzirom na to da ruska konkurencija u ovom trenutku nije u mogućnosti da obezbedi one količine gasa koje su potrebne Evropi pa tako i Srbiji.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Srbija bez gasa, Rusija bez jabuka i hulahop čarapa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsećanja radi, tržište gasa pretrpelo je velike poremećaje nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini, započete pre skoro godinu dana, zbog ekstremno visokih cena na svetskim berzama na kojima se trguje gasom. Rusija je više nego prepolovila svoje isporuke gasa Evropskoj uniji prošle godine, gasovodi “Severni tok” 1 i 2 ne funkcionišu zbog eksplozija do kojih je, iz za sad još uvek zvanično nepoznatih razloga, došlo na njima, zaustavljen je i protok “plavog energenta” iz pravca Rusije ka zapadu kroz gasovod “Jamal”, nesmetano radi jedino “Turski tok” kojim se snabdeva Srbija a delimično je prohodan onaj koji prelazi preko teritorije Ukrajine.

Kako bi izbegle nestašice, zemlje Evropske unije su ove zime smanjile potrošnju gasa i tvrde da su podigle rezerve “plavog energenta” u skladištima na nivo od 81,49 odsto.

Kriza nije završena

Međutim, eksperti Međunarodne agencije za energetiku ističu da će naredna zima zavisiti od snabdevanja EU tečnim prirodnim gasom iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Bliskog istoka, za koji njene zemlje članice, što predstavlja otežavajuću okolnost, treba da se takmiče sa zemljama Azije.

Iako su cene gasa sada znatno niže od rekordnih nivoa iz 2022. godine a kapaciteti skladišta povećani „kriza nije završena“ ocenio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

S obzirom na to da zima polako prolazi a da su zemlje EU pred njen početak obezbedile znatne količine ne samo ruskog već i gasa iz drugih izvora cene “plavog energenta” padaju i zaustavile su se, po prvi put od 2021. godine, na nivou od oko 610 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Međutim, ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe za Danas da će se situacija promeniti već kada startuje nova grejna sezona u oktobru i da će tada cene gasa početi rapidno da rastu.

“Ova zima je bila blaga pa je u skladištima gasa ostalo dosta količina koje nisu iskorišćene. Da je vreme bilo hladnije te zalihe nikako ne bi mogle da potraju ovako dugo. Najbolji dokaz za to je da su u zemljama Evropske unije računali da u slučaju da zimske temperature budu u skladu sa prosekom zalihe u skladištima mogu da potraju najviše dva meseca. Kad se to uzme u obzir jasno je da sa preostalim neutrošenim količinama gasa zapadne zemlje nikako neće moći da prebrode sledeću zimu. Problem za njih će biti što realne alternative za ruski gas, prema kome sada sprovode sankcije, u ovom tenutku i dalje nema. Situacija se delimično može popraviti ako se izgradi terminal za prihvatanje tečnog prirodnog gasa u Grčkoj, ali to nikako ne može da nadomesti potrebne količine koje zemlje EU dobijaju iz Rusije. Shodno tome, i u slučaju da se rat u Ukrajini do sledeće zimske sezone ne zaustavi a ekonomske sankcije prema Moskvi ne okončaju, zemlje EU će svejedno morati da računaju i na nabavku ruskog gasa. Inače, neće ga imati u dovoljnim količinama za svoje potrošače “, objašnjava Gavrilović.

Izvor: Danas

Foto: Magnascan, Pixabay

Чланак Od oktobra možemo očekivati poskupljenje gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na zahtev JP EPS Beograd, Savet Agencije za energetiku je na sednici održanoj 28. novembra dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje.

„Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju kupcima na garantovanom snabdevanju, iznosi bez poreza i taksi 8,796 dinara po kilovat-času, odnosno 12,40 dinara po kilovat-času sa porezima i taksama, i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za osam odsto“, saopštila je Agencija za energetiku.

Podsetimo, sadašnja cena kilovat-časa električne energije je, bez poreza i doprinosa – 8,144 dinara, što znači da će od januara kilovat-čas biti skuplji za 65 para.

Nove cene od 1.januara

Savet Agencije je, na istoj sednici, dao saglasnost i na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača o novim cenama prirodnog gasa za javno snabdevanje.

„Prosečna cena prirodnog gasa za kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama u grupi ‘mala potrošnja’ (koja uključuje domaćinstva) u Srbiji, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina prirodnog gasa za prodaju kupcima na javnom snabdevanju, iznosi bez poreza i taksi 4,08 dinara po kilovat-času, odnosno 4,50 dinara po kilovat-času sa porezima i taksama“, saopštila je Agencija.

S obzirom da se tek odnedavno, kada je reč o obračunu cena gasa, prešlo sa kubika na kilovat-časove, nije poznata prethodna prosečna cena gasa, već samo da je cena kilovat-časa za male potrošače (bez ikakvih dodatnih nameta) bila 3,42 dinara.

Nova cena električne energije za domaćinstva primenjivaće se počev od 1. januara 2023. godine, baš kao i nova cena gasa.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Cena struje 12,4 dinara po kilovat času sa porezima i taksama, gas 4,5 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Prema internoj računici Srbijagasa taj energent bi u Srbiji trebalo da poskupi 11 odsto i to bi važilo od 1. januara 2023. godine. To će i dalje biti skoro najniža cena u Evropi koju bi i dalje subvencionisala država“, rekao je Bajatović za televizuju Hepi.

Dodao je da je to poskupljenje potrebno da bi Srbijagas bio likvidan i da bi mogao da dobija kredite, a neophodno je i zbog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji će tražiti poskupljenje i gasa i struje.

Bajatović je rekao da povećanje cena struje i gasa neće biti veliko već tako da i onaj ko ima minimalnu zaradu može platiti taj račun i račun za komunalije.

Zalihe gasa koje su do sada obezbeđene u skladištima su, prema njegovim rečima, plaćene zahvaljujući likvidnosti budžeta.

Srbija je, kako je rekao, obezbedila još dve milijarde kubika gasa od Rusije po naftnoj formuli, a 1,2 milijarde iz drugih izvora.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Gas od 1. januara trebalo bi da poskupi 11 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U intervjuu za tv kanal „TRT Haber“, Donmez je rekao da će se u trgovini energentima s Rusijom narednih meseci povećati udeo plaćanja u lokalnoj valuti, prenosi Rojters.

Rusija, pogođena sankcijama Zapada zbog invazije na Ukrajinu, traži od kupaca njenih energenata da plaćaju u rubljama kako bi podržala jačanje nacionalne valute. U većini međunarodnih energetskih ugovora plaćanje se ugovara u američkom dolaru ili evru.

Ankara i Moskva dogovorile su se u septembru da počnu plaćanja isporuka ruskog gasa u rubljama. Turska takođe želi da podstakne trgovanje uz korišćenje njene valute lire, koja je oštro pala zbog neortodoksne monetarne politike centralne banke, navodi Rojters.

Na pitanje o predlogu ruskog predsednika Vladimira Putina za formiranje čvorišta prirodnog gasa u Turskoj, Donmez je rekao da će Ankara izložiti mapu puta vezanu za to do kraja ove godine i da bi tim povodom mogla da organizuje konferenciju dobavljača i kupaca.

„Mogli bismo da organizujemo međunarodnu konferenciju o gasu, možda u januaru ili februaru, da okupimo dobavljače gasa i zemlje uvoznike kako bi izneli svoja mišljenja, a u skladu sa kojima bismo mi postupali“, rekao je Donmez.

Putin je prošlog meseca predložio da Turska postane baza za snabdevanje gasom kao alternativno rešenje nakon što su gasovodi Severni tok ispod Baltičkog mora oštećeni u eksplozijama. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je prihvatio tu ideju.

Evropska unija, koja se ranije oslanjala na Rusiju za oko 40 posto svojih potreba za gasom, nastoji da prekine uvoz ruske energije nakon početka rata u Ukrajini u februaru.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Turska počela da plaća u rubljama gas iz Rusije се појављује прво на Biznis i Finansije.