On je kao razlog ovolike emisije štetnih gasova naveo nedostatak filtera u radu termoelektrana koji su ugrađeni samo u tremoelektrani u „Kostolcu B“, ali četiri godine ne rade.

„Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija, a samo emisije iz „Kostolca B“ su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji“, rekao je Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.

On navodi da su emisije azotnih oksida i prašine manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom, a moguće sankcije za Srbiju zbog toga su gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, kao i manjak investicija u sektor energetike.

Kopač je rekao da ga je raspad sitema termoektrane „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.

Zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida

Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je istakao da je Evropska unija (EU) uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova, kao i da očekuje, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje ovih gasova, a pre svega ugljen-dioksida.

Dodao je da je cena prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida, ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire, zbog toga Srbija treba postepeno, ali konstantno i predvidljivo da uvodi te takse jer bez toga neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.

Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. „Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja“, rekao je Kopač.

Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija ugljen-dioksida.

„Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja“, objasnio je Kopač.

Srbija nije odgovorila pozitivno na  zahteve

Na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u „Srbijagasu“, filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.

Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.

Po pitanju energetske krize Kopač je naveo da je energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje.

„Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji, to je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća, a sve se to odražava u ceni energije“, ističe on.

Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja. Što će se prema njegovim rečima reflektovati i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. „Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora“, rekao je Kopač.

Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta i da će jedini pobednici na duge staze biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte, gasa ili uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije.

„Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti“, rekao je Kopač.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Emisija sumpor-dioksida u Srbiji šest puta veća nego što je predviđeno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi vozači pitaju gde i kako mogu već sada da provere da li će njihov auto proći tehnički pregled kada su u pitanju izduvni gasovi, piše sajt Polovni automobili.

Naime, 5. jula 2018. godine stupio je na snagu novi pooštreni Pravilnik o tehničkom pregledu vozila stupio je na snagu pre dve godine s tim što je tada data mogućnost i linijama tehničkog pregleda i vlasnicima vozila da se u naredne tri godine prilagode jednoj od najstrožijih mera – kontroli emisije izduvnih gasova.

Poslednja istraživanja pokazuju da više od 100.000 vozila neće moći da prođe tehnički pregled jer emituju nepropisnu količinu izduvnih gasova.

Mnoga vozila nemaju katalizator

Predsednik Asocijacije tehničkih pregleda Vladimir Marinković smatra da će najveći problem imati vlasnici uvezenih vozila.

„Mnoga od tih vozila nemaju katalizator. S druge strane, starija vozila moraće da ispune pravila o emisiji izduvnih gasova kada su ta vozila bila nova. Primera radi, to znači da ‘jugo’ mora imati emisiju do 3,5 ugljen-monoksida (CO). A kada bi ‘jugo’ imao emisiju gasova 4,5 CO ne bi više mogao da se vozi“, objašnjava Marinković.

Pored katalizatora, poseban problem kod dizela su DPF ili filteri partikularnih čestica koji takođe služe za prečišćavanje izduvnih gasova. Međutim, mnogi vlasnici zbog visokih cena zamene skidaju DPF, a nije neuobičajeno da automobili iz uvoza stignu bez njega. Razlog nije samo kvar, već i to što ga pojedinci skidaju da bi zaradili prodajući keramiku i vredne metale iz njega.

Ipak, Marinković smatra da vlasnici dizelaša zbog toga neće imati velikih prepreka na tehničkom.

„Ti DPF filteri se ionako testiraju u mirnoj fazi ili modu, pa gotovo svako testiranje izduvnih gasova pokazuje nulu. Problem predstavlja i činjenica da je tek 250 od ukupno 1.150 linija tehničkih pregleda prešlo na rad po novom pravilniku. Tako da retko koja linija tehničkog pregleda može da upozori vlasnike automobile na eventualni problem sa izduvnim gasovima“, objašnjava Marinković za „Blic“.

Kako kaže, i određen broj linija tehničkih pregleda prestaće sa radom do 5. jula.

„Mnogim linijama tehničkog pregleda nije problem nabavka nove opreme koliko dimenzije tehničkog pregleda. Prostorno ne mogu da zadovolje sve kriterijume i zato će se ugasiti. Zato je realno da od 500 do 700 linija tehničkog pregleda nastavi da radi i po novom pravilniku. Inače, vlasnici linija tehničkih pregleda da imaju rok do 5. jula da podnesu prijavu za rad po novom pravilu“, naglašava Marinković.

Mnogi vlasnici linija tehničkih pregleda u Srbiji nadaju se da će zbog pandemije i ekonomske krize dobiti produženi rok da se prilagode novom pravilniku rada.

„Zasad nema najava, ali bilo bi dobro kada bi se taj rok produžio do početka 2022. Jer, prođle godine ekonomija nije normalno funkcionisala. Ali mislim da bi svako duže odlaganje bilo kontraproduktivno jer ako želimo da uđemo u Evropsku uniju do 2026, nas očekuje još jedna promena pravilnika o tehničkom pregledu“, naglašava Vladimir Marinković, predsednik Asocijacije tehničkih pregleda.

Tehnički pregledi već sada proveravaju izduvne gasove

Kako proveriti da li će auto proći ispitivanje izduvnih gasova na tehničkom?
Mnogi vozači se pitaju gde i kako mogu sada da provere hoće li auto proći tehnički pregled kada su u pitanju izduvni gasovi.
Tehnički pregledi već sada proveravaju izduvne gasove, ali ne „obaraju“ ukoliko auto zagađuje više nego što je dozvoljeno. Dakle, zašto vozač ne bi otišao na tehnički pregled i obavio proveru? Zato što postoji jedan „problemčić“.

Ne možete da dođete na tehnički pregled i da tražite samo ispitivanje izduvnih gasova. Jedina opcija je da prođete kompletan tehnički pregled i da platite punu cenu. A mnogima 4.000-5.000 dinara nije malo, naročito u situaciji kada su se već finansijski „rastegli“ za kupovinu automobila, plus porez na prenos, nova dokumenta, overa ugovora, a nakon kupovine je pametno uraditi mali i veliki servis, koliko god nas prodavac uveravao da su oba servisa „baš nedavno“ urađena…

Kako piše portal Polovniautomobili, tehnički pregledi nisu u obavezi da daju bilo kakav pisani izveštaj vlasnicima ukoliko postoji problem sa izduvnim gasovima ili skinutim katalizatorom ili DPF filterom, već samo usmeno da ih obaveste.

U svakom slučaju, kada ste na tehničkom pregledu, čak i ako vam kontrolor ništa ne kaže, pitajte za izduvne gasove.

Šta ako ne prođem ispitivanje gasova kada stigne jul?

Recimo da se na tehničkom pregledu utvrdi da vaš auto izbacuje više štetnih gasova nego što je dozvoljeno. Tada će vam radnik (kontrolor) na tehničkom pregledu možda reći u čemu je problem, ali najverovatnije neće, pošto ni on neće znati zbog čega su izduvni gasovi „probili“ granicu.

Na primer, možda otkrije da je skinut katalizator ili DPF filter; ili da im je izvađeno saće a kućište vraćeno na mesto kako vizuelno ne bi moglo da se otkrije… Uglavnom, ostaje vam da idete u servis i da rešavate problem kako znate i umete.

Nakon što saznate da ste pali na tehničkom, imate tri radna dana da sredite problem. Deluje kao dovoljno vremena, ali treba imati u vidu da treba zakazati termin u servisu, a znamo da u servisu nije baš lako zakazati termin danas za sutra, naročito kod onih „popularnijih“.

I sama popravka može da potraje dugo. Možda pomogne prosta zamena svećica i kablova, a možda bezuspešno potroše dva dana tražeći uzrok lošeg sagorevanja. Ukoliko uspete da sredite problem u roku od tri dana, vraćate se na tehnički, gde ponovo proveravaju samo izduvne gasove.

Prođete li ispitivanje gasova, prošli ste i tehnički i možete da registrujete auto. Ukoliko ne prođete, ostaje vam da odlučite šta dalje sa autom.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Više od 100.000 vozila neće moći da prođe tehnički pregled i registruje se се појављује прво на Biznis i Finansije.