Aktuelni Zakon o radu omogućava radnicima da godišnji odmor koriste jednokratno ili u više delova, s tim što bi prvi deo mora da traje kontinuirano 10 radnih dana i da bude „potrošen“ u istoj kalendarskoj godini za koju je stečeno pravo na odmor dok se ostatak može preneti i iskoristiti do 30.06. naredne godine.

Kako se odmori koriste, a kako bi trebalo da se koriste?

“Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla to bude i kraće od obaveznih 10 dana, najčešće pet dana, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora”, kaže šef Jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak.

Prema njegovim rečima, namera zakonodavca prilikom uvođenja ove odredbe bila je da se radniku omogući duži odmor u kontinuitetu, ali baš zbog različitih potreba radnika i različite vrste posla trebalo bi im obezbediti veću mogućnost izbora.

“Naša preporuka je da se prvi deo odmora iskoristi u trajanju od dve nedelje, ali da to ne mora da bude u kontinuitetu. Istovremeno, postoji neopravdano ograničenje utvrđivanjem roka do kada taj prvi deo mora da se iskoristi, a to je kraj kalendarske godine. Naime, celokupan godišnji odmor za prethodnu godinu je moguće iskoristiti do 30. juna naredne. Neretko se taj rok nezvanično prekorači”, dodaje Radak.

Ostale preporuke NALED-a

Siva knjiga 15, osim ove, donosi niz unapređenih i novih preporuka za poboljšanje položaja radnika u Srbiji. Među 15 preporuka koje su izdvojene kao prioritetne našli su se i predlozi da se dokumentacija iz radno-pravnih odnosa može digitalizovati tako da osim rešenja za godišnji odmor i platnog lista, zaposleni ubuduće u elektronskoj formi mogu da dobiju i rešenje o porodiljskom odsustvu, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, pravilnik o sistematizaciji i druge dokumente.

Takođe, među prioritetnim preporukama je i dugogodišnja inicijativa da se nakon uspešne primene elektronske procedure za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, ona proširi na druge sektore u kojima je prisutan visok nivo rada na crno na privremenim, povremenim i sezonskim poslovima, kao što su građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, poslovi pomoći u kući.

Među inicijativama za unapređenje položaja i standarda radnika, kao i njihovo administrativno rasterećenje je i preporuka za smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje i to poresko opterećenje doprinosi većem nivou rada na crno.

Predloženo je i ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza, procedure koja je jednako opteretila i radnike i poslodavce, a smanjenju potrebe da radnici prikupljaju i donose dokumentaciju doprinela bi i realizacija preporuke za uvođenje sistema eBolovanja. U resoru rada, Siva knjiga 15 preporučuje i uređenje rada van prostorija poslodavca, uređenje instituta probnog rada i dr.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Christin Hume, Unsplash

Чланак Zašto “stari” godišnji odmor ne može da se prenese u drugu polovinu godine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je Luksemburg zemlja u kojoj radnici imaju pravo na 36 dana odmora godišnje, a Kina svojim zaposlenima daje svega pet radnih dana godišnjeg odmora, piše CDM.

Naime, kineski zakon o radu propisuje da svi oni koji imaju radno iskustvo kraće od 10 godina, ostvaruju pravo na svega pet radnih dana godišnjeg odmora. Broj dana godišnjeg odmora raste srazmerno trajanju karijere, pa tako oni koji rade duže od 10, a manje od 20 godina mogu da odmaraju 10 dana godišnje, a oni koji rade duže od 20 godina imaju godišnji odmor u trajanju od 15 radnih dana. Naravno, to nisu jedni dani u godini kada Kinezi nisu uposleni. U Kini radna nedelja traje šest dana, a pored slobodnih dana tokom sedmice, građani su slobodni i tokom državnih praznika kojih u ovoj državi ima ukupno 11.

U Luksembrugu najduži godišnji na svetu

Totalna suprotnost Kini je jedna od najmanjih zemlja na svetu – Luksemburg. U ovoj državi, svi stariji od 55 godina bez obzira na dužinu radnog staža imaju pravo na čak 36 radnih dana godišnjeg odmora. Građanima koji imaju više od 50, a manje od 54 godine, godišnji odmor traje dva dana kraće – 34. Oni koji nisu prešli 50 godina, odmaraju 32 radna dana godišnje. Uz to, Luksemburg ima 11 državnih praznika, tokom kojih se takođe ne radi.

U najvećem broju država odmor 20 radnih dana

Srbija se, kao i većina zemalja na svetu, nalazi na zlatnoj sredini između Kine i Luksembruga po broju dana godišnjeg odmora. Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana. Identična je situacija i u Albaniji, Australiji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Češkoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Iraku, Španiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Sloveniji i Švajcarskoj.
Nešto više sreće imaju oni koji žive u Španiji – 22 dana, oni u Finskoj, Francuskoj, Austriji ili Švedskoj odmaraju tri dana duže, piše CDM.

U Japanu odmaraju samo 10 dana

Kada je riječ o državama u kojima radnici imaju pravo na kraće odmore na vrhu liste nalazi se zemlja sa najvrednijom nacijom na svetu – Japan. Ova ostrvska zemlja je druga nakon Kine po trajanju godišnjeg odmora.

Naime, u ovoj državi u oni koji tek počinju radni odnos imaju pravo na deset dana godišnjeg odmora. Sa svakom narednom godinom staža, dužina njihovog odmora se povećava za jedan dan, dok ne dođe do krajnje granice od 20 dana godišnjeg odmora.

Mali broj dana godišnjeg odmora ima i Turska u kojoj se broj slobodnih dana povećava po istom principu. Oni koji rade manje od pet godina imaju pravo na odmor od 14 radnih dana, 20 radnih dana imaju oni koji rade do 15 godina i 26 dana oni koji maju više od 15 godina staža.

Irak i Jamajka bez slobodnih dana za državne praznike

Kako dani godišnjeg odmora nisu jedini tokom kojih zaposleni odmaraju, predah od rada omogućavaju i državni praznici. Ali, postoje i države poput Jamajke i Iraka, koji u radnom kalendaru imaju državne praznike, ali to nisu neradni dani. Dakle, građani Iraka pored slobodnih dana tokom nedelje, imaju pravo na još samo 20 dana godišnjeg odmora, dok državljanima Jamajke godišnji traje svega 10 radnih dana.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U Luksemburgu radnici imaju 36 dana odmora godišnje, a u Kini samo 5 dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreska uprava podsetila je obveznike fiskalizacije koji u vreme korišćenja godišnjeg odmora neće obavljati delatnost i izdavati fiskalne račune da je o tome obaveste.

U obaveštenju objavljenom na internet stranici Poreske navodi se da se obaveštavanje vrši podnošenjem prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije.

Prijave se podnose elektronski posredstvom portala ePorezi, a Poreskoj se dostavljaju najkasnije 24 sata pre nastanka promene.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Mora se obavestiti Poreska uprava ako se zatvara radnja zbog godišnjeg odmora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor

Na početku je važno naglasiti da je pravo na godišnji odmor jedno od osnovnih prava zaposlenog prema Zakonu o radu, pa ga se zaposleni ne može odreći, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju neiskorišćenog godišnjeg odmora kod prestanka radnog odnosa. Dakle, ne može se ponuditi zaposlenom da mu se umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada, niti da mu se godišnji odmor zameni kakvim drugim pravom ili privilegijom. Sve i kad bi zaposleni zaista tako želeo, pa u tom smislu potpiše izjavu ili sporazum sa poslodavcem kojim se on odriče prava na godišnji odmor ili mu se to pravo menja novcem ili nekim drugim pravom, takav akt ne bi imao pravnu snagu.

Kada zaposleni stiče pravo na godišnji odmor?

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, računajući tu i eventualno bolovanje i plaćeno odsustvo. To naravno ne znači da vam poslodavac već posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora dozvoliti korišćenje godišnjeg odmora.

S obzirom da prema zakonu poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ova zakonska odredba samo znači da tek nakon mesec dana trajanja radnog odnosa zaposleni stiče mogućnost da koristi godišnji odmor. Pre nego prođe mesec dana rada zaposleni ne može od poslodavca da traži da ga pusti na odmor, jer još nije stekao pravo korišćenja.

Koliko traje godišnji odmor?

Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakonodavac ovim praktično precizira dve stvari: prvo, da poslodavac mora da obezbedi zaposlenom bar 20 radnih dana godišnjeg odmora za jednu celu kalendarsku godinu, i drugo, da uvećanje tog minimuma poslodavac sam utvrđuje, a zakon samo primera radi navodi kriterijume za povećanje broja dana odmora sa minimalnih 20. Poslodavac kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora propisuje kroz opšti akt (kolektivni ugovor sa zaposlenima ili pravilnik) ili kroz ugovor o radu.

Šta se ne može računati u godišnji odmor?

Najpre ćemo definisati prvo pravilo računanja: pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana, bez obzira što kod mnogih poslodavaca ona zapravo jeste 6 radnih dana, te se radi i vikendom. Primera radi, ako se donese rešenje o godišnjem odmoru za 10 radnih dana sa početkom od ponedeljka, zaposlenom bi prvi radni dan bio ponedeljak nakon što prođu dve kalendarske sedmice, a ne subota ili nedelja, bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Recimo da se kod poslodavca radi vikendom, bez obzira što u takvom primeru jeste prošlo deset radnih dana (drugi petak bi bio deseti radni dan godišnjeg odmora) i vikend ulazi u godišnji odmor, pa se zaposleni ima vratiti na rad u ponedeljak.

Zatim definišemo šta se sve ne može uračunati u godišnji odmor: praznici koji su neradni dani, odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo – npr zbog davanja krvi) i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Dakle otvaranje bolovanja prekida godišnji odmor, a kada lekar zaključi bolovanje godišnji odmor se nastavlja.

Sve navedeno praktično znači sledeće: godišnji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uključujući i vikend); u godišnji odmor se ne mogu računati praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje.

Način korišćenja godišnjeg odmora

Zakon o radu je jasan u pogledu rasporeda korišćenja godišnjeg odmora: moguće ga je koristiti jednokratno ili u više delova. Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Uzmimo za primer tekuću 2022. godinu: preostali godišnji odmor za 2021. godinu mora se iskoristiti najkasnije do 30. juna 2022. godine. Zatim, prvi deo godišnjeg odmora za 2022. godinu, u trajanju od najmanje dve cele radne nedelje, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31.12.2022. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2023. godine. Samo zaposleni koji nije koristio ni prvi deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle jedino u ovom slučaju je moguća situacija da ne bude prvog dela odmora u 2022. godini, već da se ceo odmor iskoristi tokom 2023. godine, ali najkasnije do 30. juna. Ako zbog porodiljskog prođe 30. jun 2023. godine a godišnji odmor za 2022. godinu nije iskorišćen, poslodavac nije dužan da ga obezbedi posle 30. juuna 2023. godine. U tom slučaju bi godišnj odmor za 2022. godinu „propao“ zbog objektivnih okolnosti, za koje poslodavac nije odgovoran i ne čini bilo kakav prekršaj, odnosn o nije dužan da isplati naknadu štete.

Poslodavac određuje vreme

Kada je reč o određivanju vremena korišćenja godišnjeg odmora, zakonodavac je ovo ovlašćenje u potpunosti dao poslodavcu u ruke. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Prema tome, nije potreban zahtev zaposlenog, već poslodavac rešenjem sam odlučuje, shodno organizaciji posla, kada će pustiti zaposlene na godišnji odmor. On je dužan jedino da sasluša zaposlenog o njegovim željama u tom pogledu, to jest da ga konsultuje, ali je sama odluka isključivo na poslodavcu.

Dobra praksa je da se ipak postigne dogovor sa zaposlenim, odnosno da se saslušaju predlozi radnika, pa shodno tome napravi raspored korišćenja godišnjih odmora. Ponavljamo, na kraju raspored ipak utvrđuje poslodavac. Nijedna zakonska odredba ne obavezuje poslodavca da uvaži zahtev zaposlenog u pogledu vremena i rasporeda korišćenja godišnjeg odmora. Ne donoseći rešenje o godišnjem odmoru prema želji zaposlenog, poslodavac ne krši nijedan zakon, niti čini prekršaj. Ipak, mora se voditi računa o dostavljanju rešenja o godišnjem odmoru, jer se zaposleni mora upoznati sa terminom korišćenja odmora u zakonskom roku.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi, najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

Milan Predojević

Ceo tekst možete pročitati na Infostud blogu

Foto: Pixabay

Чланак Sve što ste želeli da znate o vašem pravu na godišnji odmor се појављује прво на Biznis i Finansije.