Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inače, vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu 2022. u stalnim cenama opala je za 13,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2021. U drugom kvartalu je pad iznosio 8,8 odsto, a u prvom 5,9 odsto.

U četvrtom kvartalu 2022. godine vrednost izvedenih radova opala je i u tekućim cenama, za 0,1 odsto (u odnosu na isti period 2021), vidi se iz podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Vrednost izvedenih radova na zgradama (u 4. kvartalu 2022.) opala je 12,8 odsto, a na ostalim građevinama 14,2 odsto, u stalnim cenama.

Posmatrano prema regionima u Srbije vrednost izvedenih radova u stalnim cenama opala je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (0,3 odsto), regionu Vojvodine (1 odsto), regionu Južne i Istočne Srbije (19,8 odsto), i u Beogradskom regionu (30,9 odsto).

Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 96,5 odsto, dok je preostalih 3,5 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.

Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, porasla je za 0,6 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama opala za 13 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Ricardo Gomez, Unsplash

Чланак Ponovo opala vrednost izvedenih građevinskih radova се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovoj priči najnejasnije je kako su ti objekti legalizovani budući da se iz javno dostupnih podataka ne može naći zakonski osnov za ozakonjenje. Naime, ovi objekti su delom ili u potpunosti izgrađeni bez dozvole, a nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine, kada je donet Zakon o ozakonjenju.

Novinari BIRN-a su koristeći napredne tehnike OSINT (istraživanje uz pomoć otvorenih izvora) pretraživali mapu grada i ukrštali podatke sa satelitskog snimka sa podacima iz Katastra i Registra građevinskih dozvola Agencije za privredne registre.

Ovo je rađeno zbog toga što, uprkos zakonskoj obavezi, ne postoje javni podaci o tome koja je rešenja za ozakonjenje objekata doneo Sekretarijat za poslove ozakonjenja Beograda, a Sekretarijat je ignorisao zahteve BIRN da ta rešenja dostavi.

Nije reč o izolovanim slučajevima

U višemesečnom istraživanju pronađeno je više od 300 objekata na teritoriji glavnog grada, uglavnom stambenih zgrada većih od 1.000 kvadrata, koji su u potpunosti ili delimično izgrađeni nelegalno posle satelitskog snimka iz 2015. godine, pa onda ozakonjeni.

Istraživanje BIRN pokazuje da nije reč o izolovanim pojedinačnim slučajevima, pa čak ni o pojedinačnim beogradskim opštinama, već se radi o sistemskoj praksi koja je trajala godinama, a traje i dalje, i zabeležena je u svim centralnim beogradskim opštinama.

Dokumentacija do koje je BIRN došao pokazuje da su tokom 2016, 2017. i 2018. godine opštinski građevinski inspektori u više navrata lažno prikazivali stanje na terenu, tvrdeći u svojim rešenjima da su izlaskom na lice mesta ustanovili da su višespratnice u potpunosti izgrađene neposredno pre stupanja Zakona o ozakonjenju na snagu, odnosno pre novembra 2015. godine.

Dodatno, u svojim rešenjima su pisali i da se te zgrade mogu videti na satelitskom snimku iz 2015. godine.

Pošto bi od građevinskih inspektora dobili takva rešenja, opštine su ih slale Sekretarijatu za poslove ozakonjenja, koji je na osnovu tih rešenja građevinskih inspektora ozakonjivao ovakve zgrade bez gledanja satelitskih snimaka, što im je bila obaveza, dodaje BIRN.

Izvor: BIRN

Foto: joffi, Pixabay

Чланак Beograd: Skoro pola miliona kvadrata nalazi se u nelegalno izgrađenim objektima koji su ozakonjeni na sumnjiv način се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija se u izveštajima udruženja EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association) samo pre četiri godine kotirala kao jedno od najperspektivnijih građevinskih tržišta u istočnoj Evropi, da bi ove godine dospela na začelje te liste. Naime, tadašnje prognoze EECFA su najavljivale da će naša zemlja dostići rekordan rast građevinskog tržišta od 7,3% u 2019. godini, a kao najveći rizik za srpsku, ali i građevinsku industriju u celoj istočnoj Evropi navedena je sve veća nestašica kvalifikovane radne snage.

Ovogodišnja predviđanja EECFA su daleko lošija za srpske građevinare, jer su se u međuvremenu okolnosti u svetu bitno promenile. U izveštaju se navodi da uprkos tome što Srbija nije direktno uključena u ekonomski rat između EU i Rusije, rast cena građevinskog materijala i energenata, kao i političke tenzije u odnosima Srbije i EU u aktuelnoj situaciji će neizbežno uzdrmati lokalno građevinsko tržište i njegove izglede, pre svega kada je reč o novim privatnim investicijama.

Od visokih cena su još gore nestabilne cene, a stalno povećanje troškova repromaterijala već stvara probleme pri ugovaranju novih poslova u Srbiji. Građevinska preduzeća ažuriraju svoje ugovore kako bi prilagodila troškove događanjima na tržištu, posebno u projektima s dugim rokovima. U 2021. troškovi izgradnje porasli su 8,8% u odnosu na 2020. godinu, pri čemu su cene građevinskih materijala imale dvocifren rast tokom druge polovine godine.

Ovaj izrazito negativan trend se dodatno ubrzao u 2022. godini, pa su cene repromaterijala porasle za 20 do 50 procenata i nastavljaju da rastu, ističu stručnjaci u ovom udruženju i dodaju da na srpskom tržištu još nema otkazivanja ugovorenih projekata, ali da će pune posledice aktuelnih potresa moći da se sagledaju tek krajem godine.

Najveći oslonac će biti javne investicije

U izveštaju se ocenjuje da je u Srbiji stambena gradnja bila „neumoljiva“ proteklih godina, jer je u 2022. ušla u osmu godinu uzastopnog rasta. Ovaj deo domaće građevinske industrije predstavlja njen vodeći segment, budući da su cene rasle brže od troškova, kamate su bile na istorijski najnižem nivou i činilo se da potražnji nema kraja.

„Ovakvo okruženje će se sigurno promeniti, pa će i stanogradnja morati da se prilagodi. Činjenica da Srbija ima uzavrelu i rastuću privredu isključuje oštar pad u kratkom roku, ali srednjoročni i dugoročni izgledi su postali mnogo slabiji. Nakon poteza američkih Federalnih rezervi, Narodna banka Srbije je takođe počela da zaoštrava svoju labavu monetarnu politiku povećanjem kamatnih stopa, što će uveliko promeniti finansijske uslove u narednom periodu“, predviđa se u izveštaju.

Autori ocenjuju da je u Srbiji uočljivo i izrazito povećanje u nestambenoj gradnji poslednjih godina, mada su neki delovi tržišta usporili nakon perioda vrtoglavog rasta. Tokom pandemije je dolazilo do kašnjenja, ali su započeti projekti nastavljeni nesmanjenom brzinom u 2021. Povećao se obim radova u svim glavnim segmentima nestambene gradnje, podržan privatnim i javnim ulaganjima. U izveštaju se, međutim, napominje da je poslednji ciklus već bio na vrhuncu, pa se očekivala konsolidacija u ovom delu građevinskog tržišta i pre nego što je došlo do novih spoljnih šokova zbog rata u Ukrajini.

Niskogradnja je, takođe, zabeležila rekordne nivoe u 2021. godini, a analitičari EECFA procenjuju da će se po svoj prilici slično završiti i ova godina. Veliki energetski, drumski i železnički projekti u Srbiji su već ugovoreni i uglavnom teku po planu. Primetno je da se javne investicije u građevinarstvo ne smanjuju, uprkos ogromnim ekonomskim neizvesnostima, pa će ovaj segment tržišta sigurno biti najveći oslonac građevinskoj industriji ove i naredne godine. S druge strane, rast cena bi mogao negativno da utiče na buduće ugovore i obim infrastrukturnih projekata, ako inflacija nastavi da raste uz dalji pad privredne aktivnosti.

Ipak, najveća opasnost za srpske građevinare prema ovom izveštaju preti zbog osipanja privatnih investicija. Primetno je da strane direktne investicije u građevinarstvo značajno opadaju tokom ove godine, pre svega zbog opreza investitora da se u ovako nestabilnim okolnostima upuštaju u bilo kakve dugoročnije projekte, a posebno u situaciji kada je pozicija Srbije u ekonomskom sukobu između EU i Rusije nedefinisana i prilično neizvesna sa daljim razbuktavanjem konflikta.

Privatne investicije domaćih investitora su takođe u padu, zbog ekonomske neizvesnosti, povećanja kamatnih stopa i nepredvidljivih troškova. Usled ovakvih kretanja, u izveštaju se predviđa da za razliku od Slovenije i Hrvatske, koje će uprkos krajnje nestabilnim globalnim okolnostima uspeti da u ovoj i narednoj godini ostvare rast građevinskih aktivnosti od oko 4%, Srbija će u 2022. i 2023. zabeležiti pad u građevinskom sektoru za 6,7%.

Troškovi rasterali investitore

Negativna kretanja u domaćoj građevinskoj industriji potvrđuje i zvanična statistika, kada se uporede podaci za prethodnu i ovu godinu. Vrednost građevinskih radova u Srbiji je prošle godine dostigla oko pet milijardi evra, što je godišnji rast za 17%, a udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) je sa 5,4% u 2020. godini povećan na 6% u 2021. Prethodne godine u ovoj industriji je bilo aktivno preko 17.000 preduzeća, od kojih je više od trećine poslovalo u izgradnji zgrada.

Firme u građevinskoj industriji su prema podacima Agencije za privredne registre (APR) raspolagale visokim iznosom imovine u odnosu na većinu drugih sektora i to od približno 21,5 miliona evra, ali su ukupne obaveze porasle za 13,7% na oko 15 miliona evra, a gubitaši u ovoj industriji, oko 560 preduzeća, uvećali su gubitak za 3,2%, na oko 3,4 miliona evra.

Preduzeća i preduzetnici u građevinarstvu zapošljavali su više od 165.000 radnika ili 7,5% ukupne radne snage, a zaposlenost je porasla za preko 5% u poređenju sa 2020. godinom. Najviše je bilo zaposlenih u izgradnji zgrada i specijalizovanim građevinskim radovima.

U 2021. godini broj izdatih građevinskih dozvola je premašio 30.000, što je bilo za trećinu više u odnosu na 2020. i za preko 63% više u odnosu na 2017. godinu. Neto priliv stranih direktnih investicija u građevinarstvu je iznosio preko 832 miliona evra i činio je više od petine ukupnih stranih investicija u 2021. godini. U periodu od 2017. do 2021. godine, ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u građevinskim delatnostima bio je nešto iznad tri milijarde evra, a najveći priliv zabeležen je u 2019. godini, u iznosu od 879,7 miliona evra.

Premda je prošle godine povećan izvoz građevinskog materijala za 5,6%, na 68 miliona evra, uvoz je bio veći za preko 20 miliona evra, i stoga je zabeležen deficit od 13,1 milion evra. Porastao je i izvoz građevinskih usluga za 5,4%, na 225,5 miliona evra, ali je uvoz dostigao 299,8 miliona evra, pa je deficit iznosio 74,3 miliona evra.

Ove godine, građevinske aktivnosti su u drugom kvartalu pale za 7,6%, a BDV za 6,7% na međugodišnjem nivou. Dva ključna razloga za loše rezultate su, kako se navodi u izveštaju Ministarstva finansija, ogroman rast cena građevinskih materijala i znatno manji obim privatnih investicija. Pao je i izvoz građevinskih usluga za više od trećine, kao i broj zaposlenih u svim segmentima, izuzev u projektantskim biroima. Stoga je sada već izvesno da će rezultati građevinske industrije biti daleko ispod prvobitno projektovanog rasta od 7,4%, što će prema prognozama, zajedno sa lošijim rezultatima poljoprivrede, najviše uticati na slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.

Zorica Žarković

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Umit Yildirim, Unsplash

Чланак Revidiranje prognoza o rastu građevinarstva: Zakazala privatna ulaganja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velodrom u Kazahstanu, Muzej kosmonautike u Moskvi, televizijski i filmski studio u tom gradu, Naučno-tehnološki park u Nišu, hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu samo su neki od objekata čije je konstrukcije projektovao docent Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu dr Predrag Blagojević. Za četiri decenije rada Blagojević je projektovao više od 400 većih objekata i stotinak manjih. Njegov potpis je na projektima po kojima su izgrađene zgrade i hoteli, mostovi, tuneli, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i pripremu vode za piće, stadioni i tržni centri na prostoru bivše SFRJ, širom Rusije i u nekadašnjim ruskim republikama, u brojnim evropskim i afričkim zemljama.

Kao profesor koji na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu predaje ček šest predmeta, pomogao je brojnim generacijama studenata da iz studentskih klupa odu na gradilišta sa znanjem neophodnim da projektuju konstrukcije koje treba da nose sve ono što su arhitekte osmislile.

Njegova glavna poruka studentima je da „sve može da se sračuna, samo je potrebno znanje“, a za pojedine nadogradnje i novogradnje u našoj zemlji kaže da su „zastrašujuće“ jer nisu stabilne i bezbedne.

Blagojević je dobitnik Povelje za najbolje konstruktorsko ostvarenje koje Društvo građevinskih konstruktera dodeljuje svake druge godine. Prvi je stručnjak južno od Beograda kome je dodeljeno to prestižno priznanje, a pripalo mu je za projekat koji je omogućio da zgrada nekadašnjeg Centralnog komiteta u Novom Beogradu bude sačuvana.

B&F: Zgrada nekadašnjeg Centralnog komiteta bila je pogođena tokom NATO bombardovanja sa 12 krstarećih raketa i svi su bili ubeđeni da joj nema pomoći. Kako ste spasili rušenja zgradu koja ima 25 spratova i koja je, kada je izgrađena, bila najviši objekat na Balkanu?

Predrag Blagojević: Sanacija, rekonstrukcija, adaptacija i dogradnja PC Ušće su trajali pet godina. Bio sam zadužen za modeliranje i proračun konstrukcijskog sistema. Zbog analize i proračuna sistema uradio sam blizu stotinu proračunskih modela i svakodnevno, kako su se radovi odvijali, a sve više ljudi bilo prisutno na gradilištu, pratio sam preraspodelu uticaja u konstrukcijskom sistemu. Modeliranje i proračun su bili vrlo zahtevni i trajali su sve vreme izvođenja radova.

I danas posle sedamnaest godina pratim šta se dešava sa objektom i kontrolišem uticaje u sistemu zbog specifičnog i jedinstvenog načina fundiranja u svetu.

Nekadašnju zgradu CK projektovao je akademik Milan Krstić, koji je projektovao i toranj na Avali. On je kod projektovanja te zgrade primenio nešto što su kasnije svi primenjivali. Zbog bojazni da će se zgrada nakriviti vremenom jer će biti izgrađena u pesku i u delu grada u kojem košava stalno duva u istom pravcu, on je ispod zgrade napravio četiri peščana lonca. Na svakom loncu je napravio slavinu i šipku kojom se džara pesak. Iznad je stavio uljane jastuke i u njih postavio manometre. Zaposlili su čoveka čiji je jedini posao bio da obilazi manometre i da zapisuje pritisak. Kada bi video da se pritisak povećao otvorio bi slavinu na peščanom loncu, prodžarao šipkom kako bi pesak iscurio, a manometar vratio u stanje u kojem treba da bude. Ovo je bilo jedinstveno rešenje u svetu za to vreme, a i danas je svojevrsna atrakcija i za ljude iz struke.

B&F: Poslednjih godina stalno se čuju primedbe na račun investitora kada su u pitanju novogradnja i nadogradnja. Kako smo došli do toga da niču zgrade koje ne zadovoljavaju važeće propise i standarde?

Predrag Blagojević: Naši propisi za projektovanje konstrukcija su uvek bili savremeni i pratili sva naučna dostignuća. Tako je i sada. Propisi za proračun konstrukcija su isti kao u svim evropskim zemljama. Projektanti koji se pridržavaju važećih propisa sigurno neće pogrešiti. Postoje međutim projektanti koji nemaju iskustva, ne poznaju dovoljno dobro propise ili podlegnu nerealnim zahtevima investitora. Takođe, u pojedinim slučajevima izostaje kontrola u svim fazama projektovanja i građenja kao posledica neodgovornosti i nemara.

B&F: Na račun nadogradnji postoji još veći broj primedbi, kako ih Vi ocenjujete?

Predrag Blagojević: Nadogradnje su zastrašujuće. Na to sam upozoravao mnogo puta do sada, isticao na stručnim skupovima i tokom nastave, a za ilustraciju sam koristio šlepere. Kada na kuću od 100 kvadrata dogradite jedan sprat, to je kao da ste tu dovezli dva-tri puna šlepera, jer je težina jednog punog šlepera 40 tona, a težina jednog kvadrata nadogradnje je od tone do tone i po. Na zgradama u Nišu nadograđen je ne samo jedan sprat, nego dva, a negde i tri.

B&F: Svojevremeno su naši inženjeri i građevinski radnici bili poznati van granica nekadašnje Jugoslavije. Šta su značili za svetsko građevinarstvo?

Predrag Blagojević: Naše građevinarstvo je, 1982. godine, kada sam počeo da radim kao građevinski inženjer, bilo na višem nivou u pogledu izvođenja nego sada. Naši građevinci su pravili objekte koji su u to vreme bili najveći na svetu. Od deset najvećih lučnih mostova u svetu osamdesetih godina, prvi, treći i peti bili su u Jugoslaviji. Most kod Beške preko Dunava bio je među najvećim grednim rasponima na svetu, a most do Krka je bio najveći lučni most. Kupola hale 1 na Beogradskom sajmu je bila najveća kupola na svetu od prethodno napregnutog betona i još uvek je najveća u Evropi.

B&F: Za protekle četiri decenije projektovali ste konstrukcije mnogih velikih i zanimljivih objekata širom sveta. Koji bi objekat izdvojili kao posebno zanimljiv?

Predrag Blagojević: Svakako je to velodrom za biciklističke trke u glavnom gradu Kazahstana, Astani. Prostor koji je natkriven kupolom je veličine dva fudbalska igrališta, a ispod se nalazi osim biciklističkih staza i hale za male sportove, kompleksi bazena i hoteli. Moj tim i ja isporučili smo 1.500 crteža. U taj objekat je ugrađeno preko 50.000 kubika betona, a mi smo isprojektovali konstrukciju gde nijedan element nije imao više od 100 kilograma armature po kubiku betona, čime smo investitoru uštedeli oko tri miliona evra.

Muzej kosmonautike u Moskvi je takođe zanimljiv objekat, sa heliodromom na vrhu, krovom koji se otvara i kranom koji služi za postavljanje novih eksponata. Zanimljiv je i Naučno-tehnološki park u Nišu. Tamo trećina objekta lebdi, zahvaljujući tome što smo međuspratne konstrukcije „okačili“ na gornje spratove.

B&F: Šta se promenilo u Vašem radu za protekle četiri decenije koliko se bavite projektovanjem?

Predrag Blagojević: Kada sam počeo da se bavim projektovanjem 1982. godine sve smo radili ručno, narodski rečeno „pešice“. Prvi PC računar nabavio sam 1990. godine koji je tada vredeo kao polovina novog automobila. Od tada do danas izmenjao sam sigurno tridesetak računara. U jednom trenutku imali smo u kući 13 umreženih računara. Zahvaljujući savremenim softverima, to što sam nekad računao „pešice“ mesec dana, sada uradim za jednu noć. Brže se dolazi do ekonomičnih i sigurnih rešenja.

Tunel u Azerbejdžanu zbog hitnosti, neplanirano, morao sam da projektujem dok smo bili na odmoru, a imao sam samo kod sebe mali laptop. Srećom, jedan od trojice naših sinova bio je kod kuće, uključio mi je računar, povezao sam se na njega i uspeo sam za sedam dana i noći da sve sračunam i nacrtam. Kako se radilo o velikom objektu, dosta sam se namučio gledajući u taj mali ekran.

B&F: Vaša supruga, kao i Vi, predaje na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Da li će sinovi nastaviti istim putem?

Predrag Blagojević: Sva trojica naših sinova su u ovoj oblasti. Najstariji sin je završio Građevinski fakultet u Beogradu, gde je radio kao asistent, a sada privodi kraju doktorat na visokorangiranom švajcarskom Tehničkom univerzitetu u Cirihu (ETH). Srednji sin je takođe završio građevinu u Beogradu, master studije na ETH i nastavio tamo doktorske studije. Najmlađi privodi kraju osnovne studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. On je inače, uspešan sportista, višestruki je državni prvak u alpskom skijanju.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак Predrag Blagojević, docent Građevinskog fakulteta u Nišu: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ZAŠTO JE BENZIN I DALJE NAJJEFTINIJI U SAD: Privilegija ili zamka?
Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

10. NESPUTANA BRITANIJA: Sudar ideologije sa stvarnošću
Nova britanska premijerka Liz Truss i njen ministar finansija, Kwasi Kwarteng, odmah nakon preuzimanja funkcija krenuli su sa primenom svojih ideja o transformaciji Velike Britanije i „povratku izvornim načelima tačerizma“. Rezultat je bio da su u roku od nekoliko dana britanska ekonomija i finansije dovedeni na rub kolapsa.

12. RAT NA TRŽIŠTU IGRAČAKA: Više od dečije igre
Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Biznis

16. SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu
Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.

22. ANORA, PAMETNA RUKAVICA ZA SLEPE: Iz Srbije s ljubavlju
Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

24. „ALFA KLIMA“ IZ KNJAŽEVCA, ENERGETSKI INOVATOR: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca
Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

26. MILOŠ MIJIĆ, VLASNIK PREDUZEĆA „DOMAĆE KIFLICE“: Šta radi programer u pekarskoj industriji?
Mada bi se iz naslova moglo zaključiti da je ovo tekst o digitalizaciji jedne od najtradicionalnijih industrija, u pitanju je priča o programeru koji je pravljenje softvera zamenio proizvodnjom peciva. Sada zapošljava 80 ljudi, otvara petu radnju, sam proizvodi ambalažu za svoje kifice ali i za druge proizvođače hrane. Ipak, najvećim uspehom smatra to što je na vreme poverio deo poslovanja mlađima. „Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi“, ističe u razgovoru za B&F Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kifice“.

Finansije

30. KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Ulaganja radi uštede
Krediti za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privredi su sve popularniji u Srbiji, jer iza njih stoji jasna računica o isplativosti ovakvih ulaganja, kažu bankari. Građani najviše uzimaju „zelene“ kredite da bi zamenom stolarije, pumpi i izolacije smanjili račune za grejanje i struju, ili kupili stanove sa energetskim pasošem, dok privreda uglavnom ulaže u savremeniju proizvodnu opremu i solarne panele. Zavisno od namene, i visina ovih kredita se kreće od nekoliko desetina pa do više stotina hiljada evra.

32. PROMENA BROKERSKOG DRUŠTVA POVLAČI PLAĆANJE DODATNIH NAKNADA: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš
Letimično čitanje ugovora koje potpisujemo može skupo da košta, i to ne samo kad se zadužujemo u banci. U to se uverila čitateljka B&F-a kada je htela da promeni brokersku kuću preko koje ulaže na berzi. „Preknjižavanje“ svoje imovine – hartija od vrednosti – sa jednog vlasničkog računa na drugi račun, kod drugog brokera, morala je da plati u vidu procenta od tržišne vrednosti svake akcije koju poseduje. Iako se na prvi pogled čini da je ovde reč o nečasnom pokušaju brokerske kuće da zadrži klijenta, zapravo je – sve po zakonu.

34. TURBULENCIJE NA SVETSKOM VALUTNOM TRŽIŠTU: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza
U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Temat – Energetska evrovizija

36. EU PRED ENERGETSKIM USIJANJEM: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi
Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu. Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

40. KOLIKO SRBIJA GUBI STRUJE ZBOG PROBLEMA U DISTRIBUTIVNOM SISTEMU: Rupe u mreži
U domaćoj javnosti se detaljno pretresaju problemi koje imamo u proizvodnji struje, ali se mnogo manje govori o tome koliko se i od toga što proizvedemo izgubi na putu od proizvođača do krajnjeg potrošača. A za godinu dana izgubi se količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja. Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama CIE.

44. KAKO ĆE PROĆI ENERGETSKU KRIZU HIDROELEKTRANE I TOPLANE: Kupi skupo, prodaj jeftino
Tokom ove godine zbog nepovoljne hidrološke situacije proizvedeno je 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego lane. Takve okolnosti, ali i sve skuplji energenti koji se prodaju jeftinije od nabavne cene, imaće negativne posledice po javna preduzeća iz energetskog sistema.

48. KAKO SE PRIVREDA PRIPREMA ZA ZIMU: Sunce još uvek sija džabe
Poskupljenja energenata će u pojedinim proizvodnim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Zato se kompanije ubrzano pripremaju za zimu, pa neke žure da završe postrojenja za alternativno snabdevanje energijom a druge su kupile lož ulje. Racionalizacija potrošnje se podrazumeva, ali nevolja je u tome što mnoga preduzeća nemaju alternativu.

50. ENERGETSKO SIROMAŠTVO: Kuća bez ognjišta
Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

52. UTICAJ ENERGETSKOG SEKTORA NA ZAGAĐENJE VAZDUHA: Kako je Beograd postao Sivograd
Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.

54. MOŽE LI SE BEZ IZOLACIJE U PREDSTOJEĆU ZIMU: Svi žele fasadu, ali nemaju svi novca
Nikome više ne mora da se objašnjava da dobra izolacija pravi dugoročne uštede, ali su infacija i strah od neizvesnosti uplašili mnoge građane, pa i veće investitore. Čak ni najava zime u kojoj će računi za grejanje biti značajno viši ne menja mnogo stvari na terenu.

Intervju

56. PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DOCENT GRAĐEVINSKOG FAKULTETA U NIŠU: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće
„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Skener

60. JORGANDŽIJE I ENERGETSKA KRIZA: Zimovanje pod jorgan planinom
Moguće nestašice energenata i restrikcije struje navele su mnoge Beograđane da iz ormana, podruma i potkrovlja izvuku stare jorgane kojima su potrebne prepravke. Rešenje njihovih problema su jorgandžijske radnje kojih je u Srbiji sve manje, i za koje mnogi ne znaju ni da postoje.

62. KRVNA SLIKA SNABDEVANJA VODOM: Srpski san o kanalizaciji
Imajući u vidu prognoze da će se ekstremne suše u celoj Evropi nastaviti barem u narednih pet godina, možda ne bi bilo loše da pre nego što digitalizujemo sva sela u Srbiji, prvo svi dobijemo vodu i kanalizaciju. Kod nas skoro petina stanovništva i dalje nema pristup javnom vodovodu, a svega 55% naselja može da se pohvali civilizacijskim dostignućem u vidu kanalizacione mreže. Ako sanjate da pobegnete u Beograd, razmislite još jednom o tome da skoro trećinu teritorije u prestonici krase septičke jame.

64. KAD SIVA EKONOMIJA ZAMENI DRŽAVU: Ulična industrija „uradi sam“
Jedan od najupečatljivijih primera kako se siromaštvo pretvara u poslovnu priliku je ekonomija „uradi sam“ u Lagosu. U ovom ogromnom gradu u Nigeriji, između 50 i 70 odsto stanovništva preživljava zahvaljujući sivoj ekonomiji. Grad je poznat i po samoniklom tehnološkom selu Otigba, gde se godišnje obrne dve milijardi dolara u sumanutoj konkurenciji između samoukih uličnih programera i multinacionalnih korporacija.

Nove tehnologije

66. PROIZVODNJA MLEKA U LABORATORIJI: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?
Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nauka

68. GENETIČKI INŽENJERING I RODITELJSTVO: Hakovanje potomaka
Renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da genetski testovi koje sve veći broj biotehnoloških kompanija nudi roditeljima kako bi na vreme „isprogramirali“ budućnost svoje dece nisu pouzdani, a najspornije je poigravanje sa prognozama o zdravstvenim rizicima za dete. Ako se upotreba genetičkog inženjeringa radi „poboljšanja“ potomstva otrgne kontroli, posledice mogu biti takve da će nauka na krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“.

Koktel

70. LETO U MUZEYU: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere
U maju Rambo Amadeus u „ulozi“ ekološkog diktatora, u septembru zagrebački „JeboTon Ansambl“. Ovako je počeo i završio se program „Leto u MuzeYu“ na otvorenom ispred Muzeja Jugoslavije, koji je više od tri meseca bio domaćin različitim muzičkim grupama, književnicima i umetnicima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Podjednako je bila raznovrsna i publika, od penzionera do dece koju su na ova događanja dovodili mladi roditelji. U Muzeju Jugoslavije kažu da su zahvaljujući sve većoj popularnosti ove manifestacije, koja se organizuje već pet godina, pridobili novu publiku i pokazali da je ova institucija mnogo više od Kuće cveća.

72. NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI MUZEJSKIH ZBIRKI: Muzej ovog doba
Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.

74. DEČIJE KAFETERIJE U JAPANU: Mesto gde ugrožena deca mogu da budu deca
Plemeniti gest jedne japanske ugostiteljke, da otvori restoran za gladnu decu iz siromašnih porodica, prerastao je u neformalni pokret sa skoro pet hiljada dečijih kafeterija širom Japana. U njima se pruža pomoć ne samo socijalno ugroženoj deci, već svakom detetu kome nedostaje roditeljska briga ili je zlostavljano. Na ovim mestima deca se hrane, druže, igraju, uče da kuvaju i razne druge stvari, ali pre svega im se omogućava da budu – deca.

Komunikacije

76. ZNAKOVNI JEZIK: Razgovor u tišini
Sva deca u Sjedinjenim Državama još od jaslica obavezno uče znakovni jezik, a ta iskustva kao i ona među odraslima koji ne govore istim jezikom a pokušavaju da se sporazumeju, pokazuju da nam je jezik znakova urođen. Ovaj način razgovora je, međutim, jedina mogućnost za osobe oštećenog sluha, koje u svetu koriste oko šest hiljada različitih znakovnih jezika. Kao i govorni, tako se i znakovni jezik razlikuje među zemljama, ima čak i svoje dijalekte, sleng i specifične akcente.

Reprint

78. KIPAR I EVROPSKA ENERGETSKA KRIZA: Da li zavisnik od tuđe nafte može postati izvoznik gasa?
Kipar je ostao jedina država EU koja nije povezana na evropsku električnu mrežu i stoga je primoran da se oslanja na sopstvenu proizvodnju električne energije. Najzanimljivije je to da Kipar ima potencijala da bude snabdevač EU gasom, a trenutno je zavisan od uvoza fosilnih goriva i zato veoma ranjiv na aktuelna haotična kretanja na energetskom tržištu.

Vremeplov

80. KAKO SU SE BEOGRAĐANI NEKADA GREJALI: Umesto daljinskog grejanja još jedan rat
Srpske vlasti su odmah na početku prošlog veka krenule u energetsku modernizaciju, ali je uvođenje prvog sistema centralnog grejanja u Beogradu trajalo godinama, jer su u radovima uglavnom napredovali samo dodatni troškovi. Kada bi projekti, pak, toliko uspeli da je bilo i viška struje, Beograđani nisu podlegali državnoj propagandi da koriste savremene električne uređaje za domaćinstva. Ako bi se vlada i narod konačno ujedinili na putu ka energetskom napretku, izbio bi ko zna koji rat po redu, posle koga je sve kretalo od početka.

Чланак Biznis & finansije 202: Energetska evrovizija – Stiže ruska zima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. NACIONALIZACIJA ENERGETSKIH KOMPANIJA U EVROPI: Bajkama je došao kraj
Francuska vlada najavljuje da će preuzeti potpunu vlasničku kontrolu nad energetskim gigantom EDF, kako bi spriječila energetski i ekonomski kolaps u narednim mjesecima. Njemačka se takođe sprema da bez prevelike buke i formalno nacionalizuje bivšu Gazpromovu firmu kćerku u Njemačkoj, Gazprom Germania, koja je vlasnik najvećeg dijela skladišta za gas u Njemačkoj. Bajkama koje se pričaju zemljama „u tranziciji“ da su „evropske vrijednosti“ i „tržišna ekonomija“ nespojivi sa državnim vlasništvom je došao kraj, jer situacija je suviše ozbiljna da bi logika profita bila osnovni kriterijum poslovanja.

10. RAKUTEN GRUPA, VLASNIK VIBERA: Japanski Amazon
Japanska Rakuten grupa, koja se bavi onlajn trgovinom, internet bankarstvom i uslugama u oblasti mobilne telefonije, u svetu je poznatija kao vlasnik Vibera i sponzor fudbalera Barselone i šampiona NBA lige. Možda će najava da će Viber uskoro služiti i kao digitalni novčanik, pobuditi veće interesovanje svetske javnosti za Hirošija Mikitanija, osnivača i čelnika ove kompanije koju opisuju kao „japanski Amazon“. Jer Mikitani je sve, samo ne uobičajena pojava u Japanu.

12. POSTOJBINA DŽINGIS KANA NA VETROMETINI IZMEĐU VELIKIH SILA: Kad Moskva kine, Mongolija kašlje
Nasuprot zapadnim liderima, koji su već doneli odluku uz koga bi Mongolija trebalo da se svrsta u aktuelnom ratu u Ukrajini, Mongoli pokušavaju da nađu rešenje kako da spasu svoju ekonomiju u sukobu velikih sila. Ova država, stešnjena između Rusije i Kine, veoma je ekonomski zavisna od svojih suseda. Mada je zbog visokog rasta u prethodnoj deceniji proglašena za novog azijskog tigra, sve više se pokazuju slabosti privrede čija se industrija najviše oslanja na izvoz rudnog bogatstva.

Biznis

16. SRĐAN PAVLOVIĆ, VLASNIK KOMPANIJE „OBUĆA PAVLE“: Obućari u Srbiji na prekretnici
„Prebrodili smo različite nedaće, sankcije, bombardovanje, ali nikada nam nije bilo teže da radimo. Nelojalna konkurencija nekvalitetne uvozne robe razlog je što smo došli u situaciju da se, kao i ostali domaći proizvođači obuće, pitamo ima li smisla boriti se i dalje“, ističe Srđan Pavlović, vlasnik kompanije „Obuća Pavle“ iz Bele Palanke, koja je najveći proizvođač dečije obuće u Srbiji.

18. METALSKA INDUSTRIJA TRAŽI JEDNOSTAVNIJI UVOZ METALNOG OTPADA: Preko potrebne sirovine
Nedovoljna količina metalnog otpada na domaćem tržištu je glavni problem u proizvodnji rebrastog čelika i čelične armature u Srbiji, pa je PKS podnela republičkoj vladi inicijativu da se pojednostavi procedura za njegov uvoz. Metalni otpad je, naime, značajna sirovina za ove proizvođače srpske metalske industrije, a za neke i – jedina.

20. KAKO KRIZA UTIČE NA ŠPEDITERE: Alternativa kao poslovna strategija
U vreme kada se opcije za prevoz robe smanjuju, a rastu troškovi i inflacija, špediteri su primorani da traže alternativna rešenja ponekad i na dnevnom nivou i „od situacije do situacije“. Tako u dopremanju robe sa Dalekog Istoka sve popularnija postaje železnica, dok se u Evropi za kraće relacije više koristi prevoz brodovima. U svim tim prečicama i zaobilaznicama, najteže je iskalkulisati cene svojih usluga koje će biti prihvatljive klijentima a neće dovesti u pitanje poslovanje, kažu naši sagovornici iz špediterske industrije.

22. „KAMEN DIZAJN“, PROIZVOĐAČ SAKSIJA I DRUGIH PROIZVODA OD VEŠTAČKOG KAMENA: Priča o ljudima koji su procvetali u poslu sa cvećem
Nenad Sarjanović i Dejan Popadić su ušli u preduzetništvo tako što su počeli sami da prave proizvode koje nisu mogli da kupe kod nas. Danas, kao vlasnici preduzeća „Kamen dizajn“, nastoje da najveći deo sirovina za svoje saksije i druge proizvode od veštačkog kamena nabavljaju u Srbiji, kako bi doprineli razvoju domaće privrede. Činjenica da im poslovanje stalno raste, kao i da imaju veliki broj stranih kupaca, dokazuje da se od domaćih materijala mogu napraviti originalni i veoma kvalitetni ekološki proizvodi ako ste maštoviti, istrajni i „stojite iza posla koji radite“.

Finansije

26. JAVNE NABAVKE U USLOVIMA INFLACIJE: Oglas po starim, ugovor po novim cenama
Stručnjaci tvrde da regulativa u Srbiji obezbeđuje dovoljno mehanizama da se u dugotrajnom postupku javnih nabavki i ponuđač i naručilac zaštite od gubitaka u vreme svakodnevnih promena cena. I pored toga, privrednici koji učestvuju na javnim tenderima traže dodatne mere, poput predloga građevinaca da se uvedu klizne skale u ugovore sa fiksnim cenama.

28. UTICAJ AKVIZICIJA NA POLJOPRIVREDU: Kupi zemljište, ne proizvode ga više!
Istočna Evropa je po broju akvizicija poljoprivrednog zemljišta trenutno druga u svetu, odmah iza Afrike. Veliki broj stranih akvizicija u novim članicama EU je dao različite rezultate, ali generalno nije obezbedio poljoprivredni razvoj kakav se očekivao. Iskustva uporedivih zemalja pokazuju da značajniji priliv stranih ulaganja u našu poljoprivredu ne bi opravdao procene o brzom rastu produktivnosti, ali bi zbog unutrašnjih slabosti mogao da ubrza gašenje malih gazdinstava.

31. NAJBOLJE BANKE U SVETU: Kina, Kina, Kina… pa svi drugi
Od deset najvećih banaka u svetu, polovina je kineskih, četiri su američke i samo je jedna iz Evrope – britanska HSBC banka. Kineske banke imaju preko dva puta veći kapital i skoro duplo veću imovinu nego američke. Među deset najvećih banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi, šest je iz Rusije, pokazuje najnovija rang lista „1000 najboljih svetskih banaka“ magazina „Bankar“.

34. OSIGURANJE DIZAJNERSKE ODEĆE: Skromna ponuda za visoku modu
Ljudi koji to sebi mogu da priušte, kupuju ekskluzivno dizajniranu odeću radi prestiža, ali često i u kolekcionarske svrhe, kao imovinu koju kasnije mogu da prodaju po višestruko većoj ceni. S druge strane, mnogi vlasnici ormara od „milion dolara“ nisu osigurali njihov sadržaj, najčešće zato što i ne znaju da ovaj deo njihove svojine nije pokriven standardnim polisama imovinskog osiguranja. Naime, polise namenjene isključivo dizajnerskoj odeći su retke i na najrazvijenijim tržištima. Kod nas, u uslovima pod kojima se osiguravaju predmeti u domaćinstvu, dizajnerska odeća se izričito ne navodi ali ni ne isključuje iz pokrića.

Temat – PwC lista najvećih kompanija na svetu

37. Kratkoročna volatilnost razlikuje se od dugoročnog trenda

38. SAD nastavljaju da dominiraju među 100 najboljih na svetu

39. Nezaustavljiv rast i sve veća dominacija tehnoloških kompanija i uspon sektora zdravstvene zaštite (bez obzira na kratkoročnu volatilnost)

40. Ujedinjeno Kraljevstvo napreduje na rang listi

41. Ukupna tržišna kapitalizacija Top 100 kompanija u svetu

42. Poređenje sektora

43. Širenje tržišne kapitalizacije 100 najboljih svetskih kompanija

44. 100 najboljih svetskih kompanija sa najvećim relativnim porastom i smanjenjem tržišne kapitalizacije

45. Lista Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije

Intervju

51. PERICA HADŽI-JOVANČIĆ, ISTORIČAR: Gradovi Balkana izneverili su svoju civilizacijsku ulogu
„Srpski i generalno gradovi Balkana su potpuno izneverili svoju civilizacijsku ulogu nosilaca progresa. Nakon 1990. godine došlo je i do ubrzanog urušavanja specifične urbane kulture koja je tokom prethodnih decenija dominirala srpskim gradovima i bila okrenuta eksperimentisanju sa modernim kulturnim i društvenim uticajima koji su dolazili iz čitavog sveta“, kaže Perica Hadži-Jovančić, istoričar iz Leskovca koji je doktorirao na Kembridžu i autor je knjiga „Evropeizacija Srpskog Mančestera: 1918- 1941“ i „Treći rajh i Jugoslavija: Ekonomija straha, 1933-1941“.

Skener

54. TRŽIŠTE MALIH STANOVA: Garsonjera ni za lek
Manji stanovi, do 40 kvadrata, prvi se prodaju i to keš kupcima. U ponudi ih nema mnogo, jer investitori moraju da izdvoje značajno više novca za zgradu koja bi imala više takvih stanova. Zbog toga su i cene tih nekretnina veće – garsonjera od 28 kvadrata u centru Beograda može da se proda za više od 100.000 evra.

56. PROIZVODNJA KERAMIČKIH PLOČICA: Samo trećina proizvoda domaćeg porekla
Srbija je zavisnik od keramičkih pločica iz uvoza, jer je u ukupnoj ponudi na tržištu samo trećina proizvedena u domaćim fabrikama. Ovom vrstom proizvodnje kod nas se bavi svega osam preduzeća, od kojih je jedno u stečaju, dok pločice uvozi oko 300 firmi, među kojima i neki od najvećih domaćih proizvođača. Istovremeno, proizvođači se žale na nelojalnu konkurenciju, koja uvozi pločice veoma niskog kvaliteta sa stovarišta i sa fabričkih otpada iz Italije i Španije. Uvoznici takve robe je prikazuju kao repromaterijal, pa za nju ne plaćaju ateste.

58. „SRPSKA BANKA RAKIJE“: Odličan prinos na tečnu investiciju
Pored politike i fudbala, treća stvar za koju skoro svako u Srbiji smatra da je stručnjak je proizvodnja rakije, koja se kod nas nudi na svakom koraku. Tim pre je teže uspeti u ovom poslu, što je pošlo za rukom Branku Nešiću, koji je osnivač popularnog „Rakia bara“ u Beogradu, „Beogradske destilerije“ na Dorćolu, a od pre tri godine i banke rakije. Ovde se umesto u sefu, tečna dragocenost čuva u hrastovom buretu, a za razliku od novčane štednje, klijenti ove banke mogu da uvećaju svoju investiciju za tri godine i do 60 odsto.

60. DRUGAČIJI POGLED NA SVET: Ne moramo biti milioneri da bismo bili privilegovani
Ako imate sopstveni ili iznajmljeni krov nad glavom, jedete dnevno tri puna obroka, pijete čistu vodu, imate mobilni telefon, možete da pretražujete po internetu i završili ste fakultet, nalazite se u privilegovanoj grupi koju čini manje od 7% svetske populacije. Ako imate više od 65 godina, budite srećni i zahvalni. U sadašnjim uslovima, od svakih 100 ljudi na planeti, samo njih osam ima šansu da živi duže od 65 godina.

Nove tehnologije

62. ULOGA DRONOVA U GAŠENJU POŽARA: Izviđač, spasilac i šumar iz vazduha
Dronovi detaljno pretražuju područja na kojima može doći do požara, pristupne puteve i prepreke za vatrogasce. Oni su dragoceni izviđači o načinu širenja vatre i saveznici u potrazi za unesrećenima i nestalima u katastrofi. Bespilotne letelice sve više zamenjuju ljude i u obnovi šuma nakon požara, sadeći i do sto hiljada stabala dnevno iz vazduha. I što je posebno važno – sve to mogu da rade na terenima koji su nepristupačni čoveku.

Nauka

64. NAJSTARIJA HRANA NA SVETU: Drevni restoran naših predaka
Kada bi neko otvorio restoran sa ostacima najstarijih jela koje su arheolozi do sada pronašli, drevni jelovnik bi iznenađujuće ličio na današnju hranu. U ponudi bi se, između ostalog, našao hleb star preko 14 hiljada godina, puter spravljen pre pet milenijuma, supa od kostiju od pre četiri milenijuma i mumificirano „mešano meso“ ostavljeno na podzemnoj trpezi pre više od tri hiljade godina. Ipak, najstarija prerađena hrana koju su arheolozi ikada otkrili je brašno koje je odstojalo 32 hiljade godina.

Koktel

66. SEOSKI DOMOVI KULTURE: Naši amateri su neprocenjivi
Iako su formalno stavka u opštinskom budžetu, seoski domovi kulture se prvenstveno oslanjaju na entuzijazam svojih članova. To su apotekari, učitelji, poljoprivrednici, koji se amaterski bave različitim kulturnim aktivnostima. Njihov amaterizam je neprocenjiv jer oni daju svoje vreme, jedino što ne može da se nadoknadi, tvrde naši sagovornici koji održavaju život u ovim kulturnim ustanovama.

70. ŽIVOT NA TOČKOVIMA: Možda je kombi skučen, ali je sloboda bezgranična
Zamisli život u kome je dnevna soba na obali jezera, kancelarija na planinskom prevoju, a dvorište je kilometrima nepregledna livada sa koje se širi miris stotina biljaka. Danas se budiš na moru, a sutra na planini. I gde god da si – ti si kod kuće, jer kuća je na točkovima.

72. ŠTA RADITI KAD UGROŽENE ŽIVOTINJE POČNU DA UGROŽAVAJU LJUDE: Život nije „Knjiga o džungli“
Indija je najveći dom u svetu za tigrove, koji su bili na ivici istrebljenja zahvaljujući čoveku. Posle ogromnih napora indijske vlade, sada se ova životinjska vrsta značajno oporavila, ali se pojavio obrnuti problem – tigrovi su počeli da ubijaju ljude u njihovim selima. Spor oko toga koji tigrovi jesu a koji nisu ljudožderi doveo je javnost u Indiji do usijanja. Dok aktivisti za zaštitu životinja protestuju protiv samog naziva „ljudožderi“, seoski aktivisti im poručuju da svi oni borave u gradovima, „i nemaju pojma kako je to kada živiš u blizini mesoždera koji se hrani ljudima“.

74. EKSKLUZIVNI RESTORAN LAŽNOG PRINCA: Prevarant koga je Holivud obožavao
U septembru ove godine navršava se više od pola veka od kada je umro lažni ruski princ Mihail Romanov, vlasnik nekada najekskluzivnijeg restorana na Beverli Hilsu i zvezda među holivudskim zvezdama. Tim povodom, mnogi američki mediji uporedo sa izveštajima u kojima se zbog rata u Ukrajini osuđuje sve što je rusko, gotovo nostalgično i sa mnogo više naklonosti podsećaju na krajnje neobičan život čoveka koji se predstavljao kao bliski potomak poslednje carske dinastije u Rusiji.

Komunikacije

76. ŠIRENJE „BUDIZMA“ IZ SILICIJUMSKE DOLINE: Udahni, izdahni, i radi više
Kompanije u Silicijumskoj dolini postale su novi dom za masovno upražnjavanje budizma, odnosno meditacije na radnom mestu, kojom sada obavezno započinju i poslovni sastanci. Ovakva potraga za boljim sobom i širenje saosećanja kroz „PowerPoint“ prezentacije ima samo jedan cilj – da se zaposleni još više otrgnu od spoljnog sveta, poistovete sopstveni život sa poslom i budu još produktivniji kako bi uvećali korporativni kapital, tvrdi Kerolin Čen, profesorka sociologije na Univerzitetu „Berkli“ i autorka knjige „Kod za radnu molitvu“

Reprint

78. KAKO POLITIKA GUŠI PRIVATNE KOMPANIJE: Spori ples SAD i Kine oko tajvanskih čipova
Tehnologija je budućnost ekonomije, profita i kontrole informacija, a svi znamo koliko je to bitno za države koje žele da održe vodeću poziciju na svetskoj geopolitičkoj sceni. Posle golgote koju je zbog politike prošao kineski Huawei, sada ključa nova politička čorba čiji je glavni sastojak tajvanska kompanija TSMC, svetski gigant u industriji čipova.

Vremeplov

80. KAKO JE NASTAO „SAUDI ARAMCO“: Div iz pustinje
Put ka osnivanju kompanije „Saudi Aramco“ utabali su još pre jednog veka Britanci, kada su pogrešno procenili da u saudijskoj pustinji nema ni kapi nafte i prepustili koncesije na budući naftni „El Dorado“ američkim naftašima.

Чланак Biznis & finansije 201: PwC lista najvećih kompanija na svetu – Amerika ubedljivo vodi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U samopercepciji o prisutnosti sive ekonomije uočavaju njen rast kod zanatskih usluga i pad u ugostiteljstvu i trgovini.

Ispitanici procenjuju da svako 10 preduzeće u vlastitoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54 procenata.

“Ne plaćam punu platu ali plaćam više od konkurencije”

Anketirani privrednici kažu da za 88 procenata radnika uplaćuju pune doprinose odnosno da “na ruke” isplaćuju do 12 procenata plate. Dodaju da njihova konkurencija na ruke daje i do trećine zarade svojim zaposlenima.

Ovaj i mnoštvo drugih interesantnih podataka rezultat su istraživanja percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedenog u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Ova inicijativa je zajednički projekat GIZ-a i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

Više o istraživanju možete pročitati na ovom portalu.

Foto: Pixabay

Чланак Građevinarstvo „najsivlji“ sektor privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2021. godini iznosila je 23,3 milijarde dinara, što je nepunih 200 miliona evra. Najveća građevinska aktivnost bila je u Ruskoj Federaciji, skoro trećina od ukupne vrednosti izvedenih radova i to sa 200 radnika. U Nemačkoj, iako je najviše njih, obezbedili su petinu ukupne vrednosti izvedenih radova. Iz Ugande je stiglo 11,7 odsto, iako je tamo najveća ugovorena cifra – skoro 13 milijardi dinara vredan posao.
U građevinskim firmama, međutim, upozoravaju da su to vrlo mali brojevi.

– Srpsko građevinarstvo u inostranstvu skoro da ne postoji – kaže Ratomir Todorović, direktor „Planuma“. – Te brojke su simbolične. „Energoprojekt“ radi nešto u Ugandi. „Putevi Užice“ su radili u Rusiji, ne znam da li još rade. Mi pokušavamo u Angoli. I to je to od srpskih firmi u inostranstvu. Mnoge rade kao strane firme, najčešće kiparske. Tako i mi nastupamo u Rusiji. To je još iz vremena sankcija. Drugačije nismo mogli, a onda smo tako stekli licence i reference, pa smo i nastavili.

U Rusiji ima puno firmi u visokogradnji, koje su osnovali naši ljudi. To su uglavnom pojedinci iz „Geneksa“ koji su pokrenuli svoje kompanije još u vreme sankcija. Srpskih firmi nema u inostranstvu, zato što više nema srpskih banaka koje će ih pratiti. Bez bankarske podrške je nemoguće obezbediti garancije i raditi. U Rusiji ni sada nema nikakvih problema sa realizacijama poslova, a moglo bi biti sa izvlačenjem novca, jer su im zapadne banke ukinule sviftove.

Posmatrano prema vrsti građevina, u inostranstvu su naši na zgradama izveli radove u vrednosti 12,3 milijarde dinara, što čini polovinu ukupne vrednosti radova.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Naši neimari sve manje grade po svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako Suzana Đorđević, Svetlana Pešić i Dragana Knežević nisu formalno obrazovane za građevinarstvo, već za ekonomiju i geologiju, građevina im je „ušla  u krv“. Godinama su radile u prodaji građevinskog materijala, ali nijedna od njih nije pomišljala da bi jednog dana baš ona mogla biti vlasnica jedne takve firme. Sve dok se nisu obrele u istom radnom kolektivu i postale prijateljice. Kada su se uslovi rada ali i atmosfera na njihovom tadašnjem poslu pogoršali, odlučile su da daju otkaz i pokrenu sopstveno preduzeće za trgovinu materijalima za završne radove u građevinarstvu.

„Znate onaj grozan osećaj kada ste nesrećni što morate da ustanete ujutru i odete na posao? Mi smo ga se rešile otvaranjem svog preduzeća. Sada, kada me ljudi pitaju kako nam ide, uvek kažem – odlično, svako jutro dođemo u kancelariju da zajedno popijemo kafu, ispričamo se, ismejemo, a usput i nešto zaradimo. Naravno, nije sve tako bajkovito, mi ozbiljno radimo, ali nam taj rad lakše pada jer smo u kolektivu koji volimo”, priča Dragana u razgovoru za B&F.

Trenutno zapošljavaju 10 radnika i funkcionišu kao dobro uigran tim, koji često i slobodno vreme provodi zajedno. Ponosne su što su sebi i svojim kolegama stvorile dobar posao od kojeg mogu pristojno da žive a da imaju dovoljno vremena za porodični život, koji, kako smatraju, ne bi nikada trebalo da trpi zbog posla.

Svaki početak je težak, ali to nije razlog da se ne smejemo

„Nije nam bilo lako da donesemo odluku o zasnivanju sopstvene kompanije jer smo time  izgubile materijalnu sigurnost koju smo imale radeći za drugog poslodavca. Zato smo se godinu dana premišljale pre nego što smo odlučile da zaista i otvorimo ’Trigos’ 2014. godine“, priseća se Suzana.

Naziv preduzeća „Trigos“ je skraćenica od „tri gospođe“. Ime je smislila Svetlana, njen predlog je jednoglasno prihvaćen, a „kuma“ kompanije je u šali zapretila da će firmu, ako ne bude dobro poslovala, preimenovati u „Trigus“. Prostor za stovarište i kancelariju su zakupile od nekadašnjeg „Trudbenika”, a potom „zavrnule rukave“ da ga same oribaju i dovedu u red. Kada su krenule u kupovinu kancelarijskog pribora, došlo je do „obrta“ koji danas prepričavaju kao anegdotu. Ona, ipak, govori mnogo o odnosu između tri partnerke i njihovom zajedničkom pristupu poslu.

Tri preduzetnice početnice su pred kupovinu napravile spisak stvari koje su im potrebne i dogovorile se da od njega neće odstupati, jer im je budžet bio prilično tanak. Pridržavale su se liste sve dok nisu stigle do police sa registratorima, gde se povela diskusija da li im treba pet ili šest komada. Na kraju su kompromisno odlučile da uzmu pet, obećavši sebi da će jednog dana imati fabriku registratora da ne bi više mislile o njima. Suzana je usput neprimetno ubacila u korpu i jedan držač za vizit karte koji je koštao oko 100 dinara, zbog čega su je u šali prozvale rasipnicom.

„Tako je jedna skromna nabavka simbolično obeležila početak našeg poslovanja, koje je nastavljeno u istoj atmosferi – uz mnogo smeha, bodrenja ali i snalažljivosti. Suzana je iz cele te priče izašla kao pobednica, jer je uspela da se izbori za držač za vizitke koji još uvek čuva kao trofej”, priseća se Dragana i uz smeh dodaje: „A kada smo završile nabavku, Svetlana nam je održala predavanje da, kada postanemo uspešne i bogate, nipošto ne smemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali mi ne gubimo nadu“.

Ljudi su ti od kojih zavise i brojke

Umesto novca, njihov početni kapital bili su kontakti i dobri odnosi sa ranije stečenim poslovnim partnerima. Dotadašnji kupci su im toliko verovali da su odmah postali klijenti „Trigosa“, dok su im dobavljači ponudili prvi kontigent robe na odloženo plaćanje, iako su u pitanju bili veliki međunarodni proizvođači građevinskog materijala.

„Takve kompanije prilikom sklapanja poslovnih dogovora traže uvid u nečije poslovanje. Mi, kao novoosnovana firma, nismo mogle da im pokažemo bilanse, ali su nas ljudi iz tih kompanija poznavali i imali su veliko poverenje u nas. Znate, u poslu nisu važne samo brojke, već i ljudi i ljudskost”, tvrdi Suzana. Dobavljačima se poverenje u novopečene preduzetnice isplatilo, tako da i dalje redovno posluju sa „Trigosom“.

Ovo preduzeće sada ima i maloprodaju u kojoj građani kupuju sve potrebne materijale za završne radove, od farbi i premaza, preko termo, hidro i zvučnih izolacija, do gipsanih sistema, fasadnih materijala i alata. S druge strane, kroz veleprodaju snabdevaju građevinske kompanije. „Izvođačima građevinskih radova znači to što im nudimo kvalitetne materijale po korektnim cenama u dogovorenim rokovima isporuke. Jer, građevinske kompanije gube novac kada im kasni materijal a radnici na gradilištu sede praznih ruku”, objašnjava Svetlana.

Dodaje da su se za udeo na ovom veoma konkurentnom tržištu izborile širokom paletom proizvoda i odličnim servisom za kupce, na koje gledaju kao na svoje partnere. Prema njenim rečima, kupci to umeju da prepoznaju i cene.

Svaki problem ima rešenje

Rastu njihovog poslovanja doprinelo je i to što svoj posao rade iz ljubavi, svesne da ovo nije klasična trgovina. Prema rečima naših sagovornica, da biste bili uspešni u prodaji građevinskog materijala morate da imate stručno znanje iz te oblasti ali i da razgovarate sa kupcima, trudite se da razumete šta su njihovi problemi i da budete domišljati u njihovom rešavanju. Nekada kupci nisu ni svesni da za njihov problem postoji jednostavno rešenje, ili da se pojavilo nešto novo na tržištu što im može uštedeti vreme ili novac.

One svojim kupcima, pored građevinskog materijala, nude i prevoz robe. U te svrhe angažuju saradnike „sa strane“ koji imaju svoja vozila, a kako kažu, klijenti najviše vole da im robu dostavlja vozačica kombija Jeca, koja je pobrala simpatije skoro svih kod kojih se pojavila.

Od jednog njihovog kupca koji se tokom razgovora za B&F pojavio na stovarištu saznali smo da ima i dodatnih motiva za saradnju sa „Trigosom“. Poslovni partner je objasnio da od svih preduzeća  sa kojima sarađuje, „Trigos“ ima najbolju atmosferu i najlepše rukovodstvo.

Vlasnice firme takođe imaju dobra iskustva sa kupcima, ali tek sada, pošto su, nakon što su se nekoliko puta opekle, odlučile da biraju sa kim će poslovati. Od tada sarađuju samo sa odgovornim kompanijama, koje na vreme izmiruju svoje obaveze.

Najezda majstora

Zahvaljujući ovakvoj odluci, „Trigos“ već godinama ostvaruje stabilan rast, koji nije uzdrmala ni pandemija korona virusa. Šta više, tokom najžešćih talasa zaraze maloprodaja im je rasla jer su ljudi imali više vremena za sređivanje svojih domova.

Naše sagovornice izdvajaju kao kuriozitet najezdu majstora, koji su doterivali sopstvene kuće, što nije čest slučaj jer im je obično krečenja i gipsarskih radova „preko glave“. S druge strane, „Trigosovi“ veliki klijenti, građevinske kompanije, već su imali dogovorene poslove, tako da ni u tom segmentu nije zabeležen pad tražnje.

Poslovanje su, više od zdravstvene krize, zakomplikovali rast cena sirovina, nestašice repromaterijala i sve duži rokovi isporuke. Dragana se žali da roba često kasni, ali zato cene prestižu jedna drugu, i što je najveći problem – nema naznaka da će se situacija na tržištu stabilizovati. „Ipak, čak ni to nije uticalo na pad tražnje, već se desilo suprotno. Izvođači radova se plaše da će roba u narednim mesecima još poskupljivati, pa je naručuju ranije, računajući da je bolje da im stoji na gradilištu nego da je kasnije plaćaju više”.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Чланак Tri gospođe u „muškom“ poslu  се појављује прво на Biznis i Finansije.