U autorskom tekstu za portal Klima101.rs docentkinja Rajaković-Ognjanović, koja je inače specijalizovana za upravljanje vodama, piše da ubrzani urbani razvoj i izgradnja novih stambenih naselja u gradovima najčešće nisu praćena i adekvatnim razvojem infrastrukture koja treba da prihvati atmosferske otpadne vode, odnosno kišne vode koje padnu na asfalt. To nije problem samo u Srbiji već i u svetu.

Jedno od rešenja za ovaj problem

U okviru projekta „0-Waste-Water“ koji finansira Fond za nauku Srbije Rajaković-Ognjanović i njen tim razvili su tehnološko rešenje za ovakve situacije: u pitanju je poseban porozni materijal za popločavanje koji se pravi od – industrijskog otpada.

U Srbiji, u termoenergetskom sektoru, termoelektrane koriste ugalj. U toku jedne godine proizvede se oko 7,5 miliona tona letećeg pepela, a kako navodi izveštaj „Upravljanje industrijskim otpadom“ Državne revizorske inspekcije, to čini oko 80 odsto ukupnog industrijskog otpada.

Na pepelištima termoelektrana Elektroprivrede Srbije (EPS) nataloženo je 200 miliona tona pepela, čija je vrednost kao proizvodne sirovine procenjena na milijardu evra, a proizvodnja pepela po glavi stanovnika svrstava Srbiju u sam svetski vrh..

Pepeo je dakle otpad kojeg u našoj zemlji ima u ogromnim količinama, a on se jednostavnim postupcima može prevesti u koristan resurs.

Upijanje i filtriranje kišnice

U projektu „0-Waste-Water“ odabrana su dva pogodna otpadna materijala sa velikim potencijalom za redukciju poplava. To su pepeo i mulj sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ali da bi se oni mogli koristiti kao sirovina potrebno je bilo preraditi ih tako da ne budu štetni i opasni za sredinu. To se postiže fizičkim i hemijskim postupcima vezivanja/zarobljavanja (u teško rastvorne taloge ili stabilne komplekse) jedinjenja koja su prepoznata kao štetna.

Upravo ovo uradio je tim koji stoji iza pomenutog projekta. Oni su proizveli prototip ploče koja ima optimalnu poroznost i aktivnost hemijskog agensa. Takve ploče od pepela mogle bi se ugrađivati na velikim urbanim površinama za popločavanje kao što su na primer parkinzi (prvenstveno kod velikih marketa i tržnih centara), trotoari ili trgovi.

Porozne površine poput ovakvih ploča mogu da sprovedu kišnicu i smanje količinu vode koja ide u kanalizacionu infrastrukturu, a propusni betonski trotoari rade i kao filteri koji uklanjaju zagađujuće materije iz površinskog oticaja i na taj način prečišćavaju atmosferske vode.

Odgovarajućom upotrebom pepela u građevinarstvu može se uštedeti od 30 do 80% materijala kao što su pesak, kamen, šljunak i zemlja.

Izvor: Klima101.rs

Foto: Mika Baumeister, Unsplash

Чланак Kako pepeo može pomoći u sprečavanju poplava u gradovima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Prvo je krenulo poskupljenje betonskog gvožđa čija je cena skočila i do 40%, pa aluminijuma za 70%, a najviše je poskupela rezana građa, čamovina za čak 200%, kaže za eKapiju prvi čovek Građevinske komore Srbije Goran Rodić, dodajući da su razlozi za to povećanje cena energenata, ali i problemi u transportu.

Rodić navodi da je poskupljenje struje na svetskom tržištu za oko 40% jedan od glavnih razloga za ovoliko divljanje cena građevinskog materijala.

Na cenu utiče struja i transport

– U proizvodnji rezane građe, aluminijuma i gvožđa veliko je učešće struje, ali i gasa. Mi još uvek imamo jeftin gas, ali i tu se najverovatnije očekuje poskupljenje, pa u skladu s tim skače i cena cementa za 25%, a i kod opekarskih proizvoda koji su do sada poskupeli najmanje, za nekih 2-3% očekuje se skok cena za 20-25 procenata, jer oni za pečenje klinkera, koji je osnov i za cement, koriste struju i gas – kaže naš sagovornik.

Problem je, ukazuje, što Srbija više nema domaću proizvodnju građevinskog materijala.

– Ništa nemamo bazično domaće što se tiče građevinskog materijala. Imamo velike strane investitore kojima su date subvencije za otvaranje fabrika, ali oni su stranci, cementare su strane kompanije, ciglari, većinom, isto, kao i proizvođači aluminijuma i gvožđa. Uz to smo i uvozno zavisni, a masa gotovih proizvoda kao što su cement, cigla i crep ide u izvoz – kaže Rodić i ističe da bismo morali da pospešimo domaću proizvodnju gvožđa, aluminijuma i građevinske hemije.

Dodaje da je zbog kovida poskupeo i transport, a velika su i inflatorna očekivanja.

– Pre mesec dana si mogao za 6.000 dinara da kupiš 42 litre dizela, sad za te pare dobiješ 35. Državna zahvatanja su velika i krajnje je vreme da se o tome razmisli – poručuje Rodić, dodajući da će zbog svega skočiti i cena asfalta, armature i betona.

– A uz to, mi smo davno uništili našu građevinsku operativu i kako ćemo da gradimo i održavamo puteve, mostove, tunele… Tek ćemo imati problem, za to su potrebne desetine hiljada novozaposlenih, a kod nas nema majstora, fizikalac traži 40 EUR dnevnicu, stručnjaci su nam stari, povlačimo projektante i rukovaoce mašinama iz penzije da rade – upozorava naš sagovornik.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija više nema domaću proizvodnju građevinskog materijala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice.

„Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40 odsto zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje,“ kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.

U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor „petica“ je sa 170 „skočio“ na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20 odsto.

„Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra,“ kaže Rodoljub Popović, čačanski privrednik.

On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.

Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku.

„Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove“, navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.

Skaču cene stanova

Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz.

Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje.

„Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije,“ objašnjava Rodić.

Prema njegovim rečima, dobra lokacija „guta“ sve cene, dok loša mora da se prilagođava.

„Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke,“ objašnjava Tanja Aprcović.

Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje.

Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Zašto skaču cene građevinskog materijala? се појављује прво на Biznis i Finansije.