Proizvod proizvođača Upfield od prošle godine se prodaje u pakovanju od 400 umesto 500 grama, po istoj ceni u kutiji iste veličine.

Proizvod je poskupeo 25 posto, tvrde zaštitnici potrošača koji traže od zakonodavaca bolju zaštitu za potrošače od takvih skrivenih poskupljenja, pišu nemački mediji, a prenosi Feniks magazin.

Svake godine potrošački centri glasaju o najgorem „lažnom pakovanju godine“ i tako se suprotstavljaju prevarama velikih korporacija.

U januaru su potrošači putem interneta birali jednog od pet kandidata za neslavnu titulu.

Nikad više pritužbi

„Upfield je otišao predaleko i Rama više od ostalih zaslužuje glas za ’lažnu ambalažu godine'“, kažu iz Centra za savetovanje potrošača u Hamburgu.

„Ako se sadržaj smanji, a pakovanje ne, potrošači imaju male šanse da primete trik s manjom količinom“, dodaju.

Budući da je margarin namirnica koja se često kupuje i gotovo uvek nudi u posudama od 500 grama, postupak je posebno hrabar.

Savetovalište za potrošače nikada ranije nije primilo toliko pritužbi na neki proizvod.

Nakon Rame sledi Leerdammer

Na drugom mestu iza Rame nalazi se rezani sir „Leerdammer“ čiji se sadržaj smanjio sa 160 na 140 grama, iako je obećana „trajno jedna kriška sira više u pakovanju“.

Na neslavnoj listi se nalaze i Calgon, Haribo i čips „Pringles“.

Evo popisa:

2. mesto: Sir „Leerdammer“ iz Lactalisa: Sir ne samo da je poskupeo, nego se smanjio sadržaj sa 160 grama na 140 grama. Potrošači plaćaju i do 43 posto više za isti proizvod.

3. mesto: Omekšivač vode za mašinu za veš „Calgon“ proizvođač Reckit Benckiser: Kupci plaćaju 42 posto više.

4. mesto: Gumene bombone iz Hariba: Firma stavlja manje bombona u kesice, što znači da plaćate do 14 posto više.

5. mesto: „Pringles“ iz Kellogg’sa: Čips je poskupeo 25 posto, a u pakovanju ga ima i 15 grama manje nego pre.

Izvor: B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Proglašen proizvod koji ima najvarljivije pakovanje godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija ima brašna na rafovima koliko hoćeš. Nestašica za razliku od mnogih zemalja nije bilo. Cene jesu porasle, i do 15 dinara po kilogramu, ali država jeste i ograničila cenu određenih brendova. U svakom slučaju, građani nisu ni u jednom momentu paničili kada je u pitanju ova osnovna životna namirnica.

Jedini povod, ali i čest za komentare, bio je cena. Kilogram brašna koji smo s početka godine plaćali oko 60 dinara sada je 80, negde i koji dinar više. Cena je rasla malo po malo, isprva po koji dinar, ali sada mnogi kažu da je brašno skupo. I to je verovatno pojedinim proizvođačima bio razlog da promene strategiju – strategiju koju smo viđali u prethodnom periodu na mnogim drugim proizvodima.

– U poslednje vreme vrlo vodim računa o cenama i gledam šta koliko košta i šta koliko plaćam. Tako mi je vrlo i bitno da li ću brašno platiti 72 ili 78 dinara. Kad ono pre neki dan pravo iznenađenje – brašno nešto jeftinije nego obično, ali ne lezi vraže. Dođem kući i na pakovanju piše 900 grama – kaže nam jedna čitateljka.
Na rafovima se već duže vreme mogu naći proizvodi sa manjom gramažom od one na koju smo navikli. Prvo se krenulo sa smanjenjem čokolade sa 100 na 75, 80 i 90 grama.

Osim čokolade, gramažu su smanjile i supe. Nekada za četiri tanjira, sada za tri, ili za jedan tanjir. Sve češće vidimo i “ naduvana“ pakovanja ranih grickalica.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Forum“ Jovan Jovanović više puta je govorio na ovu temu. Kaže, istina je da je gramaža napisana tačno, ali i da je u pitanju marketinški trik kojim se služe proizvođači.

– Smanjenje gramaže je trik kojim se služe proizvođači, kako bi privukli kupce. Na prvi pogled, proizvod izgleda standardno, ali kad se malo bolje zagledate, vidite da je manja gramaža, a cena je nešto niža. Na taj način se kupci privlače i po mom mišljenju, plaćaju nerealnu cenu, to je trik – rekao je Jovanović.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Sa skupljom pšenicom dobili smo i nove trikove proizvođača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Supa u kesicama nekih proizvođača već duže vreme je za tri, umesto za četiri tanjira, dok je testenina spala sa pola kilograma na 350 grama.

Poslednji primer je pakovanje napolitanki, u koje je jedan proizvođač umesto četiri, spakovao tri reda, dok se u standardnoj ambalaži jednog popularnog keksa umesto nekadašnjih devet sada nalazi šest keksića, izveštava Euronews Srbija.

Zbog ovakvih trikova proizvođača, potrošači isti proizvod kupuju po manjoj gramaži, a po istoj ili čak višoj ceni. Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Euronews da je motiv za smanjivanje gramaže povećanje profita, odnosno zarade po jedinici proizvoda, ali da je to i nefer konkurencija prema drugim proizvođačima.

„Time se toleriše i nanošenje ogromne ekonomske štete državi, jer ta ‘sitna potkradanja’ mogu biti i veća od 33 odsto od neto mase. To znači da je za toliko povećanje cena što je i sedam do osam puta veći profit i zarada od prosečne profitne stope koja se ostvaruje u tim delatnostima. Nedostaje svestranije sagledavanje uzroka i motiva koji uzrokuju tu pojavu i tolerisanje proizvođača. Zabrinjava nas zašto nema reakcija proizvođača i zašto se ne poštuju njihovi etički kodeksi, ali i zašto država to toleriše“, kaže Bogosavljević.

Motiv za smanjivanje gramaže povećanje profita

On napominje da se odsustvom reakcije nadležnih podstiču oni koji razaraju privredno tkivo, jer se „privredni rast zasniva samo na kvalitetu ekonomije, a ne na prevarama“.

Velike kompanije su uspele da se izbore da se ukine zakon po kojem su gramaže bile standardno utvrđene i od tada su proizvodi počeli da „kaliraju“, a spisak namirnica sa sve manjom gramažom je sve duži, pa su se na njemu našli i majonez, voda i sokovi, smrznuto povrće.

„Smanjenje gramaže treba posmatrati i kroz narušavanje ishrane. Pakovanja nisu slučajno data i zasnovana su na istraživanjima o potrebama ljudi. Ovom problemu se može stati na kraj ukoliko bi Vlada Srbije reagovala. Ona to toleriše, pošto se uvećavaju prihodi budžetu kroz porez na dodatu vrednost. I država i trgovac imaju svoj udeo u tome, a opterećenje je prenetno na potrošača“, smatra Bogosavljević.

Ukidanje obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica

Proizvođači uglavnom imaju objašnjenje za smanjenje težine i zapremine, ali u njima ni ne spominju zaradu. U kompaniji koja proizvodi sokove, za smanjenje količine u flašicama od pola litre okrivljuju – frižidere. Kako su nedavno rekli u zvaničnoj izjavi za medije, redizajnirane boce, kada bi imale očekivanu litražu od 500 mililitara, ne bi mogle da stanu u rashladne uređaje.

Slično je i objašnjenje proizvođača supa, koji to što su u kesicama umesto četiri, ostala samo tri tanjira, pravdaju – natalitetom. Oni se pozivaju na istraživanja koja pokazuju da se udeo domaćinstava u Srbiji koja imaju jednog ili dva člana za poslednjih deset godina povećao, tako da trenutno 50 odsto ukupnog broja domaćinstava čine porodice sa jednim do dva člana, kojima su, po njihovoj proceni, dovoljna tri tanjira supe.

Promene starih mera proizvoda posledica su direktive Evropske unije iz 2009. godine o ukidanju obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica. Od tada proizvođači ne moraju striktno da pune ambalažu količinom od 100 grama, kilograma ili litra, već mogu slobodno da određuju količinu koja će se nalaziti u pakovanju.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Novi trend: Pakovanja proizvoda sve manja, ali skuplja се појављује прво на Biznis i Finansije.