Oglasi grčkih ili naših agencija koje posluju dole puni su ponuda hotela koji se cene od pola miliona pa i do 3,5 mil EUR.

Pitali smo agente za prodaju kolika je tražnja za njima, ponajviše na destinacijama koje su Srbima bliske i najbliže, a to su čuvena „tri prsta“ i Olimpska regija.

Kako nam je rekao Damjan Rebić ispred agencije za nekretnine Terpos sa sedištem u Leptokariji, potražnja za kupovinom hotela je porasla od pandemije, kao i ponuda, a uglavnom je reč o starijim hotelima kojima je potrebno renoviranje.

Iako su, kako navodi, uz to porasle i cene kvarata, oko 70% sa dolaskom inflacije i usled poskupljenja građevinskog materijala, pa je sad prosek od 1.200-2000 EUR stigao i do 3.000 EUR, i dalje se isplati kupiti hotel u Grčkoj jer su se povećale i cene izdavanja.

– Nekad je bilo 50 evra dnevno u julu i avgustu, sad je došlo i do 80 evra i ljudi to vide kao priliku za dugoročno isplativ biznis – kaže Rebić, koji smatra da je kupovina hotela u Grčkoj posao koji bi trebalo da se iplati za najviše 10 do 15 godina.

Kao neke od razloga za prodaju hotela on navodi želju za izlaskom iz hotelijarskog posla zbog starosti vlasnika.

– Mi u ponudi imamo 12 hotela trenutno, a jedan od njih prodaje čovek pred penzijom čiji sin je direktor banke i ne želi da se bavi hotelijerstvom – kaže Rebić.

Dobijanje grčke zlatne vize

Srđan Vukašinović, agent za prodaju u grčkoj agenciji Danakakis, ističe da se tražnja za hotelima naročito povećala ove godne, a kao razlog on navodi činjenicu da se sve više ljudi plaši da drži keš kod sebe ili u bankama i da gledaju da ih ulože u nekretnine.

Ipak, kaže da kupoprodaje nisu toliko česte, jer za hotel treba izdvojiti veću sumu nego za apartmane koji, kako kaže, idu kao „alva“ i prodaju se i oni koji još nisu ni započeti, iako su cene i tu porasle.

Agencija Danakakis u ponudi ima desetak hotela, uglavnom na Halkidikiju, ali i na Krfu, a Vukašinović navodi da njihove cene na prvom mestu diktira blizina mora i lokacija, zatim veličina, starost i stanje u kojem se nalaze.

– Najjeftiniji u našoj ponudi su hoteli od po 540.000 EUR na Krfu i u Polihronu, a najskuplji nam je u Pefkoroiju sagrađen 2020. godine, sa 19 apartmana, bazenom i 20 parking mesta, na 400 metara od mora, koji se prodaje za 3,5 mil EUR.

Naš sagovornik ističe da je jedan od motiva za kupovinu skuplje nekretnine u Grčkoj, među kojima su i hoteli, mogućnost dobijanja takozvane grčke zlatne vize.

– Ako kupiš nekretninu ili uložiš u neki posao u Grčkoj najmanje 250.000 EUR, dobijaš zlatnu vizu, koja važi 5 godina i prvi je korak ka grčkom državljanstvu – navodi Vukašinović.

On dodaje da se za kupovinu hotela interesuju ljudi iz Srbije, ali i iz Makedonije i BiH, dok Rebić ističe da interesenti dolaze i iz sektora hotelijerstva.

– Imali smo na primer jednog kilenta iz Beograda koji već ima hotel i koji je i dole uzeo veliki hotel i renovirao ga, ali naravno javljaju se i ljudi koji nisu hotelijeri, pa smo tako imali zainteresovanog za jedan stari hotel u Paraliji koji je prva linija do mora, sa 50-ak soba, za 1,3 mil EUR, koji je hteo za sina da uzme, ali je odustao jer je biznis ipak zahtevan, mora da se bude u Grčkoj i da se vodi posao. Postoji obaveza kupca nekretnine da se dođe minimum jednom godišnje da se obiđe biznis, Grci imaju inspekcije koje su rigorozne, na nedeljnom nivou – za izdavanje računa, za prijavu zaposlenih i slično i kazne su drakonske – navodi Rebić.

Grčki program subvencija za investicije u turizam

Kao pogodnost za eventualne investitore on navodi grčki program subvencija za investicije u turizam, u okviru kojeg država daje subvencije u visini od 60% od cene renoviranja, mada je, kako kaže, teško „upasti“ u taj program i postoji lista čekanja.

Pored pomenutog hotela u Paraliji koji je još uvek na prodaju, agencija Terpos nudi i hotel u Nei Poriju za 1,2 mil EUR, sa 480 m2 i 18 soba, na 100 metara od mora, zatim jedan u Leptokariji od 500 m2 sa 20 soba za 950.000 EUR i drugi u istom mestu za 1,75 mil EUR, ali sa 30 soba. Najskuplji u ponudi ove agencije je hotel „Aleksandar Veliki“ u Plaki, odmah pored mora, na 2.500 m2, sa 45 soba i isto toliko kupatila, a prodaje se po ceni od 2.450.000 EUR, iako mu je neophodno kompletno renoviranje.

Rebić ističe da su ove cene povoljne za hotele na moru i dosta povoljnije nego za recimo hotele u Beogradu, koji se cene i petostruko više.

Kada je reč o potrebnoj papirologiji, kaže da se sav posao prenosa vlasništva može završiti za najviše nedelju dana, te da se, uz usluge advokata i notara, porez na kupovinu za staru gradnju plaća 3%, a za nov hotel 24% od procenjene vrednosti.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Sve više Srba zainteresovano za kupovinu hotela u Grčkoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Milos, Kikladi

Ovo je veoma instagramično ostrvo sa kojeg ćete se vratiti sa prelepim fotografijama prirode i mora. U pitanju je vulkansko ostrvo na kojem se mogu pronaći stene i kamenje u raznim bojama, počev od crvene, preko braon, do bele. Sve one prave izuzetan kontrast kada se nalaze tik pored tirkizno plave vode koja ih okružuje.

Od svih kikladskih ostrva Milos ima najviše plaža, ukupno 70, a osim lepe boje vode karakteriše ga i tipična kiklandska arhitektura – bele kuće sa drečavo plavim vratima i prozorima. Ukoliko odlučite da letujete tamo turistički vodiči će vam posavetovati da posetite autentična ribarska sela, kao i drevno antičko pozorište, katakombe i vetrenjače.

Foto: David Tip, Unsplash

Koufonisia , Kikladi

Ovu grupu ostrva čine tri mala ostrva: Pano ili Ano Koufonisi, zatim Kato Koufonisi i Keros, od kojih je samo jedno naseljeno. To je Ano Koufonisi, stoga se ono savetuje turistima, jer se na njemu mogu naći smeštaj i prodavnice.

Ovo ostrvo poseduje veoma autentičnu gastronomsku ponudu, a njegov najveći adut su plaže sa zlatnim peskom i tirkizno plavom vodom. Međutim, na celoj obali ovog ostrva može se pronaći i mnoštvo uvalica koje izgledaju kao prirodni bazeni, kao i više interesantnih pećina za istraživanje. U njegovoj blizini nalazi se nenaseljeno ostrvce Glaronisi na kojem galebovi ležu jaja. Ono je jedan od prirodnih dragulja ovog podneblja.

Foto: Rania Samara, Unsplash

Kastelorizo, najudaljenije ostrvo Dodekaneza

Najmanje grčko naseljeno ostrvo nalazi se samo na dva kilometra udaljenosti od Turske. Zato ne čudi što je na njemu zastupljen specifičan otomanski tip arhitekture, što znači da su kuće uske, sa drvenim balkonima. Iako je ostrvo malo na njemu i u njegovoj blizini zaista ima šta da se vidi, počev od Plave pećine koja je znatno veća od poznate Plave pećine na Kapriju, pa sve do manastira, džamije koja je pretvorena u muzej i mesta za organizovano ronjenje.

Možda će vam se na prvi pogled ovo ostrvo učiniti poznato. Za tu vrstu slave ono može da zahvali činjenici da je na njemu sniman film Mediteraneo. No, uprkos svetskoj slavi koju mu je doneo film nagrađen Oskarom, na njemu nema mnogo turista.

Foto: Etienne Dayer, Unsplash

Alonizos, Sporadi

Pored dva najpoznatija ostrva Sporada – Skijatosa i Skopelosa – nalazi se još jedno, ništa manje lepo, ali manje poznato. Alonizos je mirno mesto za odmor sa mnogo zelenila među kojim preovlađuju borovi. Zbog toga je ovo ostrvo poznato kao raj za hajkere.

Iako je među prvim grčkim naseljenim ostrvima, sada na njemu živi samo 2.750 stanovnika. Do njega se dolazi trajektom iz luke Volos ili avionom do Skijatosa pa zatim opet morskim putem.

Foto: Eleni Afiontzi, Unsplash

Paksos i Antipaksos, biseri Jonskog mora

Od ova dva ostrva poznatiji je Paksos koji se nalazi na udaljenosti od 15 kilometara od Krfa. Okružen je mnoštvom maslinjaka a krasi ga i piktoreskno ribarsko selo u kojem je tempo života veoma spor i opušten. Za neveliki broj turista na ovom ostrvu zaslužna je činjenica da ono nema aerodrom te se do njega može stići samo trajektom.

Foto: Petar Lazarevic, Unsplash

Antipaksos se nalazi na tri kilometra od Paksosa, i prva asocijacija na njega su bespregledni nizovi vinograda. Budući da ima veoma malo stanovnika i da uopšte nema razvijen turizam turistima se preporučuje da ovo ostrvo posete u sklopu jednodnevnog izleta sa okolnog Paksosa. Ako odete na Antipaksos obavezno probajte lokalno vino. Probajte ga i ako ne odete, budući da se ono može pazariti i u prodavnicama na Paksosu.

Foto: Marina T Alamanou, Unsplash

Simi, Dodekanezi

Ovo brdovito ostrvo poznato je po razigranoj šarenoj arhitekturi, ali i lepim i čistim plažicama i pećinama. Ljubitelji prirodnih lepota i mora uživaju u njegovim skrivenim plažama i mnoštvu interesantnih zaliva. Međutim ovo ostrvo je namenjeno i ljubiteljima lepota koje je stvorila ljudska ruka budući da se zbog zaštite kulturnog nasleđa na njemu ništa nije menjalo već decenijama, osim što su kuće namenjene smeštaju turista renovirane, ali tako da zadrže svoj prvobitni izgled.

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

Pored svega navedenog, na našem sajtu možete pročitati i reportažu sa Samosa, ostrva u blizini Turske, koje je još uvek donekle divlje i originalno.

Izvor: Greek Reporter

Чланак Grčka ostrva na kojima nema mnogo turista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odlukom o zdravstvenom protokolu Ministarstva turizma, zdravlja i privrede više neće biti karantinskih soba u hotelima. To znači da putnici koji se zaraze virusom neće morati da poštuju pravila samoizolacije dok su u Grčkoj, prenosi ShengenVisaInfo.

Sadašnje pravilo koje zahteva da svi zaraženi virusom ostanu u karantinu u periodu od pet dana, dakle, više neće važiti za putnike.

Napominje se da će, u skladu sa novim protokolima, putnici u Grčkoj moći da biraju da li žele da ostanu u samoizolaciji onoliko dana koliko su rezervisali smeštaj, dok oni koji to ne žele neće ni biti u obavezi.

Osim toga, turisti zaraženi kovidom moći će da pristupe i trajektima, avionima i drugim vidovima prevoza, ali će u tom slučaju morati da nose FFP2 ili KN95 masku za lice sve vreme.

Više zaraženih, ali i više turista

Inače, broj slučajeva zaraze naglo povećao u poslednje četiri nedelje. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je Grčka prijavila 113.373 nova slučaja infekcije i 150 smrtnih slučajeva u poslednjih sedam dana.

Povećanje broja turista koji posećuju Grčku takođe je zabeleženo u istraživanju svetskog tržišta putovanja. Istraživanje je pokazalo da se šest od deset najboljih evropskih destinacija koje su zabeležile najveći porast u odnosu na 2019. godinu nalazi upravo u Grčkoj.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Turisti u Grčkoj koji se zaraze kovidom 19 neće morati u karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sajtu časopisa Afar možete pratiti listu zemalja koje dozvoljavaju ulazak turistima sa tzv. “pasošima vakcinacije”. Ova lista se redovno osvežava, paralelno sa rastom turističkih destinacija koje kao uslov za ulazak u zemlju priznaju i veštački stečen imunitet na korona virus.

Iz mase zemalja izdvojićemo nekoliko onih koje bi mogle biti interesantne našim turistima, zbog geografske blizine ali i cenovne pristupačnosti.

Gde sve u okruženju možemo na more?

Hrvatska je među poslednjim državama koje su odobrile ulazak na svoju teritoriju za vakcinisane turiste. Svako ko želi da na ovaj način uđe u nju moraće da ima sertifikat koji potvrđuje da je drugu dozu vakcine primio pre najmanje 14 dana. Hrvatska osim “zapadnih”, priznaje i kinesku i rusku vakcinu. Osim sa dokazom o vakcinaciji, u tu zemlju je moguće ući i sa negativnim PCR ili antigenskim testom, ili sa lekarskom potvrdom o preležanom Kovidu u proteklih 180 dana. Deca ispod sedam godina starosti su izuzeta iz ovog pravila.

Slično važi i za Crnu Goru, samo što ona dozvoljava ulazak osobama koje su drugu dozu vakcine primile sedam a ne 14 dana ranije. Ipak, trenutno se ne preporučuju putovanja u ovu zemlju jer ona ima visok broj zaraženih.

Slovenija pak ima svoju “crvenu listu” zemalja u kojima vlada nestabilna epidemiološka situacija i čiji stanovnici moraju po ulasku u ovu zemlju provesti 10 dana u karantinu. Ovo važi za turiste koji nemaju negativan PCR test urađen u 48 časova po polasku u Sloveniju, ili negativan brzi antigenski test u roku od 24 sata pre polaska. Međutim postoji još jedan način da se izbegne obavezni karantin – vakcinacija, ali Fajzerovom, Moderninom ili AstraZenekinom vakcinom.

Grčka je srećom manje zahtevna od Slovenije. Ona će našim turistima priznavati sve vakcine protiv Kovida, ali i PCR i antigenske testove. Za decu do 10 godina neće biti potrebni testovi na granici, dok će za decu preko 10 godina, a koja neće biti vakcinisana, biti potreban negativan test.

Foto: Pixabay

Чланак Gde ćemo sve moći da putujemo sa dokazom o vakcinaciji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uslov je potvrda o vakcinaciji nekom od vakcina sa zapada, ali i ruskom i kineskom vakcinom.

Za nevakcinisane biće obavezan pi-si-ar test.

U početku Grčka neće otvarati svoje granične prelaze, pa će se do omiljenih destinacija stizati preko Bugarske.

Detalji će biti poznati danas kada će u Beogradu zajedničku izjavu potpisati ministri turizma dve zemlje, Tatjana Matić i Hari Teoharis.

Da li će srpski turisti moći u Grčku već tokom aprila, prema rečima ministra turizma Grčke Harisa Teoharisa, zavisiće od zdravstvene situacije, prenosi N1.*

Od 14. maja, kako je precizirano, za decu stariju od 10 godina biće obavezan PCR test, dok za mlađe on neće biti potreban.

Ministarka trgovine turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i Teoharis potpisali su u Beogradu Zajedničku izjavu o saradnji dva ministarstva tokom i posle pandemije.

Kako je naglašeno posle sastanka, sve vakcine će biti prihvaćene za ulazak u Grčku i oni koji su imunizovani biće usmereni u zelenu traku na granici, čime će se gužve smanjiti.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Grčka otvara granicu za srpske državljane uz određene uslove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njena vlada bi do kraja marta trebalo da ukine ograničenja koja se odnose na trgovački sektor i da otvori škole, a od aprila bi mogla dozvoliti i otvaranje bašti restorana. Ako sve bude išlo po planu već od maja bi trebalo da počne turistička sezona, jer je ovaj sektor izuzetno bitan za grčku ekonomiju.

Da podsetimo, u prethodne dve nedelje veći deo grčke ekonomije nije radio, zbog čega je ova zemlja izgubila 1,2 milijarde evra u poreskim prihodima.

Ova država se još nije oporavila od ekonomske krize koja ju je mučila celu prethodnu deceniju, kada je upala u novu, prouzrokovanu pandemijom korona virusa. Sada velike nade polaže u smirivanje epidemiološke situacije i oporavak turizma.

Ministar turizma Haris Teoharis najavio je da će Grčka ovog leta najverovatnije biti otvorena za sve zdrave turiste, bilo da su vakcinisani ili ne. Oni koji su vakcinisani pak neće morati na granici da pokažu negativan PCR test, dok za nevakcinisane važi suprotno – ili test ili dve nedelje karantina.

Što se tiče bezbednosti u samoj Grčkoj, tamo će se na turističim mestima sprovoditi masovna vakcinacija. Imunizacija će se prvo obavljati na malim ostrvima u Egejskom i Jonskom moru. Planirano je da nekih 40-tak ostrva koja imaju manje od 1.000 stanovnika sprovede vakcinaciju, a kako Grčka bude dobijala još vakcina tako će se povećavati i broj mesta u kojima se nudi mogućnost imunizacije.

Foto: Bif

Чланак Grčka će ovog leta primati i vakcinisane i nevakcinisane turiste се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kacoturai je nedavno imala posetu i to, ni manje ni više, predsednice Grčke, koja je vremešnoj gospođi poželela dobro zdravlje a ona joj je uzvratila da se ne brine za isto, pogotovu ne sada, jer ona već godinama živi u karantinu.

Ejrini Kacoturai je inače rođena na susednom ostrvu Amorgosu ali se sa tri godine sa roditeljima preselila na Kinaros. Kada se udala otišla je sa mužem i decom u Australiju.

Međutim, par se 2000. godine vratio u Grčku i odlučio da živi na Kinarosu. Bili su srećni u miru usamljenog ostrva sve do smrti njenog muža 2013. godine. Kada je Ejrini postala jedina stanovnica Kinarosa pojedinci su je ubeđivali da se vrati u civilizaciju, međutim ona je čvrsto odlučila da ostane na ostrvu.

Sada živi u maloj kući koja je elektrifikovana na solarni pogon, gaji domaće životinje, a povremeno se bavi i ribarstvom.

Ostale namirnice joj pristižu jednom nedeljno sa njenog rodnog ostrva, ali za svaki slučaj pravi zalihe, jer po lošem vremenu brodić koji joj dovozi potrepštine nekada ne svrati do Kinarosa čak i po 20 dana.

Foto: Formentera, Wikipedia

Чланак Živi sama na ostrvu, a nije milionerka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Upravo to poručuje i promotivna poruka “Ako možete raditi odakle želite, zašto onda ne biste to činili iz Grčke”, koja se našla u rukama grčkih poslanika u sredu.

Oni su potom glasali za smanjenje oporezivanja stranaca koji rade preko interneta a borave u Grčkoj. Ova poreska olakšica važiće za digitalne nomade narednih sedam godina.

Kako piše Forbs, zakon će se od januara naredne godine odnositi i na zaposlene i na samozaposlene posetioce ove zemlje, ukoliko prethodno nisu bili njeni poreski obveznici. Drugim rečima, namenjen je privlačenju novih digitalnih nomada.

Zapadni mediji to vide kao borbu za privlačenje talenata između bogatog Severa i siromašnog Juga koji im nudi niže troškove života, međutim ima i onih koji smatraju da je u pitanju nešto drugo. Naime, Grčka je tokom poslednje ekonomske krize izgubila 800.000 stanovnika koji su se odselili u razvijenije države. Zato bi ovaj poduhvat mogao bar donekle da popravi njenu demografsku sliku.

Foto: Manueldesign20, Pixabay

Чланак Grčka prepolovila poreze za digitalne nomade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od deset grčkih hotela trenutno su, u proseku, otvorena tri. Ovome je „kumovala“ odluka grčkih vlasti da selektivno otvori granice, a onim hotelijerima koji su ostali zaključani dali su novac „po sobi“ od 800 do 1.500 evra, u zavisnsti od broja zvezdica.

Trenutno je u Grčkoj počeo drugi talas rasprodaje hotela, posle prolećnog. Veliki broj tada ponuđenih hotela i sada se nudi, ali su cene niže.

Tako sada kupci mogu da biraju porodične hotele već od 150.000 evra, koliko košta stan u centru Beograda. Za toliko se, recimo, prodaje hotel u Nea Vrasni blizu mora sa četiri sobe i velikim apartmanom.

Po sobi 10.000 evra

Za 300.000 evra može da se bira i hotel i mesto. Za taj novac se prodaje veliki broj objekata na Halkidikiju, Krfu, Lezobosu, pa i Peleponezu, počevši od mondenskog Naflija, dok su u manjim mestima oko Sparte objekti po 200.000 evra.
Hoteli se na Eviji prodaju bukvalno budzašto, jer kada se cena u Edipsosu podeli sa brojem soba ispada da svaka (ima terasu i pogled na more) košta 10.000 evra!

Kraljevska kupovina za pola miliona evra

Kupac sa pola miliona evra je „pravi kralj“ i može da razmišlja, čak, i o Santoriniju. Na ovom ostrvu, gde letuju bogataši, može da se pazari hotel 40 metara udaljen od plaže za 420.000 evra.
Zanimljivo je da se i u samoj Oji, gde se naplaćuje i zalazak sunca, luksuzan hotel sa apartmanima u tradicionalnoj gradnji prodaje za 800.000 evra. Ova cena je nezamisliva, jer se hotel nalazi na kaskadi, sa bazenom koji ima pogled na more i do ove godine je noćenje naplaćivao 400 evra, a radio je 220 dana godišnje i bio popunjen 95 odsto!

Turisti nezadovoljni ovogodišnjom uslugom

Zašto grčki hotelijeri prodaju objekte? Najbolji odgovor može da pruži Britanac Bendžamin Vili Blek koji je 2016. godine kupio hotel na Kritu koji ima 26 soba. On je od grčke države uzeo 800 evra po sobi, zaposlene poslao kući i zaključao objekat.

„Nisam otvorio hotel jer su turisti koji dolaze u Grčku nezadovoljni ovogodišnjom uslugom koja je puna higijenskih ograničenja, nema noćnog provoda, a ostrvo je puno praznih kafića i radnji, pa noću svuda vlada mrak i to ne liči na Krit koji očekuju“, rekao je Bendžamin za „Greek Reporter“.
Izvor: magazin.novosti

Чланак Grčke hotele prodaju po ceni stana u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je dodao da se još ne zna kada će proverene vakcine biti dostupne na tržištu ali je, kako kaže, sigurno da će ova država vakcinisati građane o svom trošku. Grčka naime iščekuje vakcine na kojima rade Oksford i AstraZeneca, a koje su trenutno u četvrtoj fazi ispitivanja.

Micotakis je najavio i da će ova država distribuirati besplatne zaštitne maske učenicima i nastavnicima kada počne školska godina. I u Grčkoj će nošenje maski u zatvorenom prostoru u školama biti obavezno, ali ova država ne očekuje od roditelja da ih oni finansiraju.

Izvor: Ekathimerini

Foto: Pixabay

Чланак Grčka: Vakcine protiv korone će biti besplatne се појављује прво на Biznis i Finansije.