Ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji tokom 2022. godine beleži usporen rast u odnosu na prethodnu godinu ‒ bruto domaći proizvod je povećan za 2,3%, a industrijska proizvodnja je rasla po stopi od 1,7%. Uprkos nepovoljnim kretanjima iz okruženja nastavljen je rast investicione i kreditne aktivnosti, kao i spoljno-trgovinske razmene. Devizni kurs je ostao relativno stabilan, a inflacija je porasla (15,1%).

Poslovanje društava

U Republici Srbiji je na kraju 2022. godine poslovalo ukupno 135.490 privrednih društava, od čega je njih 112.070 dostavilo redovan godišnji finansijski izveštaj. Preliminarnom zbirnom obradom podataka iz tih izveštaja, koji su uneti u bazu za statističke potrebe u skladu s propisima, obuhvaćeno je 108.856 društava i na osnovu njih su dati osnovni nalazi o uspešnosti poslovanja privrede. Trendovi su sagledani u odnosu na podatke za 109.630 društava, čiji su redovni godišnji finansijski izveštaji javno objavljeni na internet stranici Agencije kao potpuni i računski tačni, a koji su obuhvaćeni konačnom zbirnom obradom.

Tendencija povećanja zaposlenosti, koja je bila prisutna prethodnih godina, je nastavljena i pored pojačane nestabilnosti u poslovnom ambijentu. Privredna društva su povećala broj zaposlenih za 5.375 u odnosu na 2021. godinu i zapošljavala su ukupno 1.281.412 radnika.

Tokom 2022. godine ukupan obim poslovne aktivnosti na nivou privrede je porastao. Ukupni prihodi privrednih društava su realizovani u visini od 17.772.856 miliona dinara i veći su za 19,2% od prošlogodišnjih, dok su ukupni rashodi iskazani u iznosu od 16.721.985 miliona dinara, uvećani za 18,8%.

Profitabilnost

Privreda je osmu godinu za redom poslovala profitabilno, ostvarivši pozitivan neto rezultat od 864.190 miliona dinara, koji je za 26,3% veći nego prethodne godine. Preko tri petine privrednih društava (67.039) je poslovalo pozitivno, a ona beleže neto dobitak od 1.239.001 milion dinara, što je za 28,3% više na godišnjem nivou. S druge strane, 27.868 društava je iskazalo neto gubitak od 374.812 miliona dinara, čiji je rast 33,2%. Neto rezultat nije iskazalo 13.949 privrednih društava.

Pozitivan rezultat privrede je u potpunosti ostvaren obavljanjem primarne delatnosti, pri čemu ukupan poslovni dobitak iznosi 1.141.671 milion dinara i za 25,8% je povećan u poređenju sa 2021. godinom. Taj dobitak privredna društva su realizovala uz poslovne prihode od 17.285.581 milion dinara i poslovne rashode od 16.143.910 miliona dinara, koji su uvećani za 19,3% odnosno 18,9%. Nasuprot tome, aktivnosti finansiranja ona su obavljala sa negativnim rezultatom od 46.661 milion dinara, manjim za 28,0%, dok su iz ostalih aktivnosti koje se odnose na usklađivanje vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti iskazala skoro pet puta veći gubitak, u iznosu od 44.138 miliona dinara.

Sektor električne enegije poslovalao sa gubitkom

Profitabilno su poslovali svi sektori, osim sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija. Sa najvećim pozitivnim neto rezultatom izdvaja se sektor trgovine na veliko i malo, koji beleži dobitak od 214.917 miliona dinara veći za 26,4% nego u prethodnoj godini. Visoku profitabilnost je ostvario uz pad broja zaposlenih za 3.161, te je ukupno zapošljavao 234.011 radnika. Značajan iznos pozitivnog neto rezultata realizovan je u sektoru prerađivačke industrije, u kome on iznosi 197.205 miliona dinara i smanjen je za 5,3%. U tom sektoru je najviše opao broj zaposlenih ‒ za 6.897, te je bio angažovan 401.791 radnik.

Skoro 2,5 puta veći dobitak je iskazan u sektoru rudarstva, i to u vrednosti od 196.775 miliona dinara, pri čemu je broj zaposlenih uvećan (za 745) na ukupno 27.274 radnika. Rast pozitivnog neto rezultata od 44,0% zabeležen je u sektoru građevinarstva, sa dobitkom od 80.765 miliona dinara, a istovremeno je evidentiran i porast broja zaposlenih (za 746), te je poslovao sa 85.789 radnika.

Visok dobitak, koji je tek blago povećan na godišnjem nivou, iskazao je sektor informisanja i komunikacija, u kome je realizovano 55.297 miliona dinara. Taj sektor beleži najveći rast broja zaposlenih ‒ za 10.401 i ukupno je zapošljavao 81.800 radnika. Кao i prethodne godine, negativno je poslovao sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, čiji gubitak je uvećan 6,7 puta i iznosi 42.645 miliona dinara. Uz to, broj zaposlenih je smanjen za 2.631, na 39.185 radnika.

Veličina preduzeća

Profitabilno poslovanje beleže svi segmenti privrede posmatrano prema veličini privrednih društava. Preko polovine pozitivnog neto rezultata ostvarila su velika privredna društva (528), kod kojih ukupan dobitak iznosi 455.791 milion dinara i povećan je za 66,1% u odnosu na prethodnu godinu. Rast profitabilnosti kod ovih društava je praćen povećanjem broja zaposlenih za 27.770 radnika, te su zapošljavala ukupno njih 450.049.

Najintenzivniji porast pozitivnog neto rezultata iskazala su mikro privredna društva (93.064), sa 2,8 puta većim dobitkom od prošlogodišnjeg, u iznosu od 42.843 miliona dinara. Pri tome, ona su najviše smanjila broj zaposlenih ‒ za 11.769 i angažovala su ukupno 227.237 radnika. Mala društva (13.172) su realizovala dobitak od 168.824 miliona dinara, koji je rastao po stopi od 5,1%, dok su srednja društva (2.092) zabeležila za 15,9% manji pozitivan neto rezultat, u visini od 196.731 milion dinara. I kod malih i srednjih društava je evidentiran pad zaposlenosti (za 1.118 odnosno 9.508 radnika), te su delatnost obavljala sa 333.356 odnosno 270.770 radnika.

Regioni u Srbiji

Prema teritorijalnom aspektu, dve trećine pozitivnog neto rezultata generisala su privredna društva iz Regiona Vojvodine i Beogradskog regiona. U Regionu Vojvodine je ostvaren najdinamičniji rast profitabilnosti, uz dobitak od 289.274 miliona dinara koji je povećan za 56,6% u odnosu na prethodnu godinu. U tom regionu je poslovala skoro četvrtina privrednih društava i bilo je zaposleno nešto manje od četvrtine radnika odnosno njih 306.472, pri čemu je broj zaposlenih smanjen za 1.978 radnika. Beogradski region, u kome je skoncentrisano 46,4% privrednih društava, beleži gotovo ujednačen pozitivan neto rezultat od 289.231 milion dinara, s tim da je on umanjen za 3,1%.

Ujedno, to je jedini region u kome je broj zaposlenih povećan, i to za 12.018, te ih je ukupno bilo 581.604. U Regionu Južne i Istočne Srbije dobitak je povećan za 45,7% i iznosi 176.541 milion dinara, dok je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije uvećan za 35,5%, na iznos od 111.272 miliona dinara. Istovremeno, broj zaposlenih u tim regionima je opao ‒ za 3.077 odnosno 1.386 radnika, te su zapošljavali ukupno 156.587 odnosno 230.290 radnika. U Regionu Кosovo i Metohija u posmatranom periodu iskazan je za 14,0% manji gubitak, u iznosu od 2.129 miliona dinara.

Javna preduzća uvećala gubitak

Javna preduzeća (527) čine segment privrede koji je poslovao negativno, pri čemu su na godišnjem nivou višestruko uvećala gubitak iskazavši 74.773 miliona dinara. Takvom rezultatu najviše je doprineo negativan poslovni rezultat u visini od 55.969 miliona dinara (prethodne godine dobitak 3.428 miliona dinara), kao i 3,3 puta veći gubitak iz ostalih aktivnosti koji iznosi 17.736 miliona dinara, dok je gubitak iz finansiranja smanjen za 59,9%, na iznos od 1.520 miliona dinara. U javnim preduzećima je bilo zaposleno 109.923 radnika, što je 3.903 radnika manje u poređenju sa prethodnom godinom.

Trend profitabilnog poslovanja u 2022. godini nastavili su preduzetnici, koji beleže pozitivan neto rezultat od 53.788 miliona dinara, veći za 17,0% u odnosu na prethodnu godinu. Pri tome, preliminarnom zbirnom obradom obuhvaćeni su podaci za 113.643 preduzetnika, koji su zapošljavali 225.302 radnika (u prethodnoj godini 115.241 preduzetnik sa 230.260 radnika). Pozitivno su poslovale i ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, čiji je pozitivan neto rezultat manji za 4,3% od prošlogodišnjeg i iznosi 12.084 miliona dinara. Taj rezultat beleži 1.508 ustanova u kojima je bilo zaposleno 41.177 radnika (u prethodnoj godini 1.542 ustanove sa 40.121 radnikom).

Finansijske institucije

Poslujući u kriznom periodu finansijske institucije su pokazale stabilnost i na nivou većine grupa aktivnih institucija zabeležen je pozitivan rezultat. Banke, kao glavni nosioci finansijskog sistema, su ostvarile pozitivan rezultat perioda u visini od 87.766 miliona dinara, koji je na godišnjem nivou porastao za 77,9%. Ukrupnjavanje bankarskog sektora je nastavljeno, tako da je poslovala 21 banka, što je dve banke manje nego u 2021. godini. Posledično, broj zaposlenih je opao za 192, na 21.517 radnika. U sektoru osiguranja je realizovan ukupan dobitak od 8.212 miliona dinara, koji je umanjen za 26,1%, pri čemu je 20 društava za osiguranje angažovalo 11.360 radnika (u prethodnoj godini 11.400 radnika).

Pad pozitivnog rezultata perioda beleži i tržište lizinga, na kome je 12 davalaca finansijskog lizinga generisalo dobitak od 1.044 miliona dinara, manji za 14,4%, dok je broj zaposlenih od 333 radnika tek neznatno smanjen. Poslujući na plitkom i još uvek malom tržištu kapitala brokersko-dilerska društva (15) su ostvarila pozitivan neto rezultat manji za 52,9% u odnosu na prethodnu godinu, u iznosu od 1.816 miliona dinara, s tim da su zapošljavala pet radnika više odnosno njih 173. Кod društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima (4) ukupan dobitak je umanjen za 12,3% i iznosi 203 miliona dinara, a broj zaposlenih (124) je gotovo zadržan na nivou iz prethodne godine. U sferu negativnog rezultata prešla su društva za upravljanje investicionim fondovima (7), čiji gubitak iznosi osam miliona dinara, pri čemu je poslovalo jedno društvo više nego u 2021. godini, a broj zaposlenih je povećan (sa 46 na 54). Dobrovoljni penzijski fondovi (7) i otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom (24) čijom imovinom su upravljala pomenuta društva, takođe, beleže negativne rezultate.

Pozitivno poslovale neprofitne institucije

U 2022. godini pozitivno su poslovale neprofitne institucije, s tim da one beleže ukupan neto višak prihoda nad rashodima od 1.425 miliona dinara, koji je za 56,8% manji nego prethodne godine. Od ukupno 60.126 neprofitnih institucija njih 50.464 je dostavilo redovan godišnji izveštaj, a preliminarnom zbirnom obradom obuhvaćeni su podaci za 49.387 institucija, koje su zapošljavale 17.638 radnika (u 2021. godini 49.844 institucija sa 17.625 radnika). Prema obliku organizovanja, pozitivan rezultat u najvećem iznosu beleže udruženja, koja su realizovala 2.174 miliona dinara, što je ta 6,5% više nego prethodne godine. Negativan rezultat su iskazala udruženja, društva i savezi u oblasti sporta kod kojih on iznosi 1.563 miliona dinara i veći je za 47,6%, kao i političke stranke koje su zabeležile 52 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je njihov rezultat bio pozitivan. U okviru neprofitnih institucija najzastupljenija su udruženja (28.826 sa 7.693 radnika) i udruženja, društva i savezi u oblasti sporta (13.065 sa 4.396 radnika).

Чланак APR: Tri petine društava u 2022. godini poslovalo pozitivno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Din Medoukroft je donedavno bio kopirajter u malom marketinškom odeljenju.

Ovde je, pritom, važno naglasiti da nije reč o poziciji koja podrazumeva „brojke“, softver i analitiku, već je kopirajter kreativni pokretač jednog tima, s talentom za pisanje i osmišljavanje.
Ipak, veštačka inteligencija (AI) je uspela da ga „odgurne“.

Din je bio zadužen za pisanje saopštenja za javnost, postovanje na društvenim mrežama i drugi sličan sadržaj koji bi promovisao kompaniju za koju radi, piše BBC.

Ali onda, krajem prošle godine, njegova firma je uvela sistem veštačke inteligencije i sve je krenulo po zlu za Dina. „U to vreme ideja je bila da AI funkcioniše zajedno sa vodećim autorima tekstova kako bi se ubrzao proces, u suštini, kako bi se stvari malo više pojednostavile“, priča otpušteni radnika.

Dodatno, Medoukroft nije bio naročito impresioniran radom AI. Ljudi, tj. osoblje, svakako je nakon rada veštačke inteligencije moralo da proverava sadržaj. Jedina prednost AI jeste brzina.

Dakle, ono što bi kopirajter radio između 60 i 90 minuta, AI bi mogao da uradi za 10 minuta ili manje.

Otprilike četiri meseca nakon što je ovaj tip tehnologije uveden, četvoročlani tim koji je Din predvodio je otpušten. Iako do dana današnjeg nije dobio jasno objašnjenje za otkaz, gotovo je siguran da je to zbog veštačke inteligencije.

– Smejao sam se ideji da veštačka inteligencija zameni pisce/kopirajtere, ili da utiče na moj posao, sve dok se to nije desilo – rekao je.

Veštačka  inteligencija pogodila  tržište rada

Najnoviji talas veštačke inteligencije pogodio je tržište rada krajem prošle godine, kada je OpenAI pokrenuo ChatGPT. Uz podršku Majkrosofta, ChatGPT može dati odgovore na pitanja nalik ljudima i može, za nekoliko minuta, da generiše eseje, govore, čak i recepte. Drugi tehnološki giganti se sada ubrzano trude da lansiraju sopstvene sisteme.

Gugl je, recimo, lansirao Bard u martu. Iako nisu savršeni, takvi sistemi rade na osnovu mora podataka dostupnih na internetu – što je količina informacija koju čak i kompletan tim ljudi ne može da „svari“.

Tako da je jasno da će AI ugroziti mnoge poslove.

Ranije ove godine, izveštaj Goldman Saksa sugeriše da bi veštačka inteligencija potencijalno mogla da zameni ekvivalent od 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Ipak, jasno je da se gubitak radnih mesta ne bi odrazio isto u celoj privredi.

Prema izveštaju, 46% poslova u administrativnim i 44% u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, ali samo 6% u građevinarstvu i 4% u održavanju. Izveštaj takođe ističe da bi uvođenje veštačke inteligencije moglo da poveća produktivnost i rast, i da bi moglo doprineti otvaranju novih radnih mesta.

Zapravo, već i postoje neki dokazi o tome. Ovog meseca IKEA je saopštila da je od 2021. godine prekvalifikovala 8.500 zaposlenih koji su radili u njenim pozivnim centrima, kao savetnici za dizajn. Švedski gigant u oblasti nameštaja kaže da 47% poziva kupaca sada obrađuje AI sistem po imenu Bili.

Iako IKEA ne vidi gubitak radnih mesta kao rezultat korišćenja veštačke inteligencije, takav razvoj događaja zabrinjava mnoge ljude. Nedavno istraživanje „Boston Consulting Group“ (BCG), koje je uključilo 12.000 radnika iz celog sveta, pokazalo je da je trećina zabrinuta da će ih na poslu zameniti veštačka inteligencija.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Kod veštačke inteligencije, ima li, „zaštićenih“ struka? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zaobilazno do zaokreta

Reč je o potpunom zaokretu kada se govori o građevinskom zemljištu, najvećem bogatstvu svake veće urbane zajednice. Ukida se nadoknada za promenu namene državnog zemljišta, odnono dosadašnji korisnici moći će bez nadoknade da steknu i svojinu na korišćenom placu. Naravno, kao vlasnik možete i da menjate namenu svog zemljišta, uz uslov da se držite urbanističkih propisa.

Postupkom koji se sada već našao u skupštinskoj proceduri zaobilazno se pitanje nadoknade za konverziju zemljišta reguliše dijametralno suprotno od važećeg Zakona o konverziji, donetog, inače, 2015. godine.

Matrica razmišljanja

Priča počinje još sredinom 2001. godine kada je donet Zakon o privatizaciji, moglo bi se reći ishodište problema. Osmišljen u okviru neoliberalne matrice razmišljanja i shvatanja da je „privatizacija lek za sve nevolje“, pored ne malih koristi, iznedrio je i niz novih nedoumica.

Brzo se uočilo da mnogi preduzetnici kupuju pojedina preduzeća samo zbog lokacije na kojoj se nalaze. Ova pojava je naročito bila vidljiva u Beogradu, gde su upravo vodeći biznismeni kupovali preduzeća ne da bi razvijali proizvodnju, već da bi na povoljnim lokacijama kasnije gradili zgrade, odnosno radi posla koji će im kasnije donositi mnogostruko veći profit.

Zakonske obaveze po kupovini dotadašnjih društvenih ili državnih preduzeća bile su minimalne, firma je najviše tri do pet godina morala da održava dotadašnju delatnost, a i u tom periodu broj zaposlenih mogao se redukovati uz plaćanje otpremnina, obično na nivou desetomesečne plate.

Sićom do zemljišta

Javnost je zdušno podržavala dopunu tumačenja privatizacije, posebno kada se uvidelo da je jedan biznismen gotovo za siću kupio preduzeće ne zbog firme već zbog izuzetno velikog placa blizu dva najveća stadiona u glavnom gradu. Drugi je kupio Luku Beograd ne da je revitalizuje, već zbog velikih površina zemljišta na samo 750 metara od centra prestonice vazdušnim putem. Ispostavilo se da i u drugim gradovima postoje slične anomalije.

Pokazalo se i da privatizacija nije jedini način da se pojavi problem „konverzije zemljišta“. Ne mali broj preduzetnika je za siću kupio preduzeća u stečaju ne da bi oživeo posrnuli rad, već da bi nad placem stekao pravo korišćenja nadajući se povoljnoj konverziji u budućnosti. Slično je i sa kupovinom prezaduženih preduzeća, kada novi vlasnik uloži siću računajući da će u dogledno vreme uslovi za konverziju korišćenog zemljišta biti promenjeni.

Pofit bez rada

Kada su proleća 2012. godine došli na vlast, naprednjaci, u osnovi bivši radikali, održali su reč iz opozicionog perioda i 2015. godine doneli Zakon o konverziji, po kome je moguće da vlasnici preduzeća kupe i zemljište na kome imaju samo „pravo korišćenja“. Uslov je da plate cenu po tržišnim uslovima ili da u pojedinim slučajevima budu oslobođeni ove obaveza, uz izuzetnu složenu proceduru i zahtevne preduslove.

U međuvremenu, sve cene, posebno građevinskog zemljišta i nekretnina, uočljivo su rasle i tek sada je postalo i „slepcu“ vidljivo koliko je promena vlasništva nad zemljištem stvar profita bez rada. Pritisci da se ublaže uslovi ili promeni shvatanje privatizacije naglo su uvećani kada su neke države nastale na području bivše Jugoslavije, ukinule sličnu nadoknadu. Treba odmah reći da je tok privatizacije i uslovi u kojima je izvršena u njih bila bitno povoljnija nego u sankcijama „gušenoj“ Srbiji.

Nepravično i protivustavno

Pitanje je 2013. godine razmatrao i Ustavni sud Srbije. Zaključak najviše sudske instance je da je „ukidanje nadoknade za konverziju zemljišta nepravično i suprotno Ustavu Srbije“. Potom je 2015. godine doneto rešenje od koga se mnogo očekivalo. Zorana Milanović, tadašnja resorna ministarka, najavila je da je u pitanju zakon koji će se odnositi na oko 10.000 placeva u državnom vlasništvu na kojima će tadašnji korisnici moći da plaćanjem nadoknade promene namenu i zidaju zgrade.

Procenila je da će od ove dažbine u naredne dve-tri godine biti oko 1,260 milijardi evra, od kojih bi polovina, 630 miliona evra, slilo u Fond za restituciju, druga polovina u budžet, što države, što opština.

Nije jasno zašto, ali naplata takse je išla slabo, i svake godine sve slabije i za osam godina prikupljeno je tek 36 miliona evra, otprilike sto puta manje nego što je ministarka predviđala. Sumnje da republički i opštinski organi ignorišu obavezu i da rade prema pritisku iz poslovnog sveta javile su se od prvih dana. No, zahtevi da se analizira rad državnih službi iz ovog segmenta nisu uvažavani.

Kada cene podivljaju

Ceo problem je naglo dobio na težini kada su cene stanova i placeva, time i profit investitora, počele da „divljaju“. Država je na građevinsku delatnost računala kao na glavnu aktivnost u dizanju bruto nacinalnog dohotka. Tako je u rast BDP udeo građevinarstva pojedinih godina iznosio i 30, usluga 10 odsto, dok je, primera radi, prerađivačka industrija doprinosila tek 1,6 odsto. Time je država potpuno zapostavila proizvodnju sa inostranstvom razmenjivih roba, što je vodilo neprekidnom rastu minusa u spoljnotrovinskoj razmeni.

Minus peglaju doznake srpskih gastarbajtera i rastuće inostrane investicije. Ovakav koncept ekonomske politike doveo je Srbiju u zavisnost od građevinske aktivnosti, dok se strana ulaganja privlače sve većim subvencijima, koja su za domaće ulagače minimalna. Izgleda da je nagloj promeni naprednjaka spram pitanja konverzije zemljišta najviše doprineo pad građeviske aktivnosti tokom pandemije za najmanje 10 odsto, ali i u poslednjim sezonama kada je zaraza već potisnuta.

Takođe, strani ulagači izgleda da se više neće zadovoljavati samo novčanim subvencijama. U prošlogodišnjoj „Beloj knjizi“ Savet stranih investitora je predložio da se, ukoliko se u roku od deset godina od izdavanja građevinske dozvole izgradi objekat, korisnik oslobađa nadoknade za konverziju zemljišta. Ukoliko, međutim, ne izgradi, plaćao bi nadoknadu u razumnoj meri, otprilike deset evra po hektaru ako je reč o Beogradu, odnosno tri evra za druge, manje atraktivne, sredine.

Populistička politika

Aktuelni ministar za građevinarstvo Goran Vesić zalagao za ukidanje naknade za konverziju. I sada, kao i tada, govori o 5.000 pripremljenih parcela čiji bi korisnici ulagali, ali kada ne bi bilo nadoknade.

Drugim rečima, kada bi građevinsko zemljište dobili besplatno. Navodno je nadoknada sprečila da ulože 1,57 milijardi evra. Organizacja NALED,  anketirala je 13 stranih preduzeća spremnih da u izgradnju ulože 67 miliona, ali su odustali zbog nadoknade ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.

Javnost je reagovala negativno već i na samo pominjanje mogućnosti da se, praktično, državno zemljište besplatno dodeli investitorima na kojima bi oni grabili bukvalno hiljade i hiljade evra. Naravno da je to jasno i naprednjacima, zato su i doneli još važeći Zakon o konverziji.

Problem je što ih je populistička ekonomska politika dovela u preveliku zavisnost od građevinske aktivnosti. Uporno ističu da je za zidanje i sada spremno više od 5.000 parcela čija bi aktivacija angažovala navodno oko 300.000 radnika u Srbiji. Poređenje sa poslednjih deset sezona, inače istaknutih po gradnji, pokazuje da bi građevinski radovi, skupa sa pratećim delatnostima, u najboljem slučaju mogla da aktiviraju najviše 60.000 zaposlenih.

Gubitak nemerljiv

Međutim, gubitak od ukidanja nadoknade bi mogao biti gotovo nemerljiv. Tržišna vrednost mnogih od oko 10.000 parcela u Beogradu je premašila 10 miliona evra ponaosob. I što je još važnije, cena zemljištu raste kako se zajednica razvija. Tek da se vidi o kakvom blagu je reč, a u Srbiji ima oko 660.000 hektara građevinskog zemljišta.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Sićom do zemljišta, profit bez rada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve su to veoma različite kompanije, ali imaju jednu zajedničku stvar: brzo su rasle kako je pandemija izazvala potražnju za digitalnim proizvodima i uslugama — i uhvaćene su na nogama kada je kombinacija povratka (relativne) normalnosti, rasta kamatnih stopa , a inflacija je zaustavila dobra vremena.

„Na početku COVID-19 početkom 2020. godine, svet se brzo kretao onlajn i nalet e-trgovine doveo je do ogromnog rasta prihoda. Mnogi ljudi su predviđali da će to biti trajno ubrzanje koje će se nastaviti čak i nakon završetka pandemije“, Zakerberg napisao je u dopisu zaposlenima zašto otpušta 11.000 radnih mesta u Meti.

„I ja jesam, pa sam doneo odluku da značajno povećam naše investicije. Nažalost, ovo se nije odigralo onako kako sam očekivao“, napisao je on.

Ni on nije bio jedini, sa mnogim drugim tehnološkim svetlima koji su u poslednje vreme izražavali slična razmišljanja: „Previše smo zapošljavali za svet u kome se nalazimo“, napisali su osnivači Stripe-a u dopisu zaposlenima u kojem su najavljivali da će otpustiti 1.000 radnika, ili 14% njenog osoblja.

Kako su pogrešno shvatili situaciju

Sve ovo postavlja prirodno sledeće pitanje. Kako su ovi vrhunski tehnološki rukovodioci — za koje se generalno pretpostavlja da su dokazani, inteligentni, sposobni poslovni lideri sa pristupom brdima vrednih podataka — tako pogrešno shvatili situaciju?

U duhu pravičnosti, to nije bilo sasvim nelogično. U prvim danima pandemije, nekoliko kompanija je pauziralo zapošljavanje ili otpuštalo kao meru uštede, pod pretpostavkom da će kriza usporiti ekonomiju.

„Biće potrebno dosta vremena — možda nekoliko kvartala — pre nego što budemo sigurni da je virus obuzdan“, napisala je ugledna kompanija rizičnog kapitala Sekuoia u memorandumu iz marta 2020. upozoravajući startape na teška vremena koja su pred nama. „Biće potrebno još više vremena da se globalna ekonomija oporavi. Neki od vas će možda osetiti smanjenje potražnje; neki od vas možda će se suočiti sa izazovima ponude.“

Umesto toga, desilo se suprotno, pošto su ljudi provodili više vremena kupujući na mreži, gledajući video snimke na IouTube-u ili TikTok-u, igrajući igrice poput Roblok-a ili „Among Us“ i generalno ulivajući dolare u tehnološki sektor.

Startapi su prikupili novac u količinama koje suze za oči, čak i kada su velike tehnološke kompanije videle da su njihove cene akcija porasle. Čak je i industrija PC računara koja se dugo patila doživela renesansu jer su ljudi kupovali novu opremu za rad od kuće.

Lako je zamisliti kako je taj iznenadni preokret izgledao kao druga šansa, prilika da se udari dok je gvožđe vruće i juri velike ambicije. Sa niskim kamatnim stopama, visokim procenama i radom na daljinu koji nudi nivo pristupa talentima bez presedana, osećao se kao ključni trenutak u istoriji tehnologije. Lideri poput Larija Elisona iz Oracle-a otišli ​​su toliko daleko da su hvalili alatku za video konferencije Zoom, dragu osobu iz ere pandemije, kao „osnovnu uslugu“ koja je trajno preokrenula radni svet.

Tehnologija više nije centar univerzuma

Ipak, odavno postoje znaci da dobra vremena neće trajati večno. Pre skoro godinu dana, Zoom je izvestio o rastu koji je bio znatno ispod očekivanja Volstrita, u znaku da će dostupnost vakcina i generalno ponovno otvaranje globalne ekonomije oslabiti oslanjanje na tehnologiju. Tokom leta, Roblok je rekao da očekuje da će poslovati sa gubitkom u doglednoj budućnosti jer je njegova mlađa korisnička baza provodila više vremena na otvorenom. Tehnologija i dalje igra ključnu ulogu u svakodnevnom životu, ali više nije centar univerzuma.

Tako da je razumljivo, u izvesnoj meri, da su osnivači poput Zakerberga ulagali kao da se svet zauvek promenio. Ali opet, ništa ne traje večno. I ova kockanja su na kraju koštala hiljade ljudi života, ako ne i dovela ih u opasnost od deportacije iz SAD u slučaju imigrantskih tehnoloških radnika.

Pozitivno je da Zakerberg i drugi izvršni direktori preuzimaju odgovornost za svoje greške ovde. Ali ovi lideri su takođe pokazali zapanjujuću naivnost u najboljem slučaju i direktan neuspeh mašte u najgorem slučaju kada kažu da to nisu očekivali.

Izvor: Biznis insajder/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako su pogrešno shvatili situaciju tehnološke kompanije i sada snose posledice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobit bi tako trebalo da iznosi samo 500 miliona evra, trećinu manje nego lani. Prethodna procena iznosila je čak 1,3 milijarde evra.

Deonice su stoga potonule 9% u petak, nakon što su već izgubile 60% svoje vrednosti od početka ove godine.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Adidas beleži totalni finansijski fijasko се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći gubitak je pretrpeo Džef Bezos, vlasnik Amazona, čije je bogatstvo umanjeno za 9,8 milijardi dolara, a sledi Ilon Mask, vlasnik šest kompanija, između ostalih i proizvođača električnih vozila Tesla koji je izgubio 8,4 milijarde dolara. Bil Gejts, vlasnik Majkrosofta, izgubio je 2,8 milijardi dolara.

Veliki dnevni gubici milijardera reflektuju dešavanja na američkoj berzi na kojoj je povećana prodaja pošto investitori očekuju zbog inflacije veće nego što je predviđeno da američki FED još više poveća kamatne stope.

Ista grupa milijardera je prošlog meseca izgubila na berzi 78 milijardi dolara.
U svetu je 500 najbogatijih ljudi izgubilo tokom ove godine 1,2 triliona dolara, na osnovu Blumbergove liste najbogatijih ljudi u svetu.

Izvor: Blumberg/Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Američki milijarderi izgubili su u utorak na berzi 93 milijarde dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je objavljeno u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
U analizi MAT-a „Efekti poslovanja EPS-a u 2021: Suočavanje sa posledicama nerestrukturiranja“, autora Edvarda Jakopina i Nataše Čokorilo, navodi se da je u tom periodu EPS smanjio i bruto dodatu vrednost (BDV) za 35 odsto.

Ukupan poslovni rashod je 2021. godine, kako je navedeno, dvostruko veći od ukupnog poslovnog prihoda, smanjen je kapital za 7,4 odsto, a gubitak je iznosio blizu 150 miliona evra.

Obaveze EPS-a su u 2021. godini dostigle tri milijarde evra, a kumulirani gubitak 1,7 milijardi evra.

Rezultati poslovanja EPS-a počeli su da se pogoršavaju 2018. i sa izuzetkom pandemijske 2020, neefikasno poslovanje, opterećeno brojnim strukturnim problemima, se u kontinuitetu produbljuje.

Kompanija je, kako je navedeno, u 2020. ostvarila dobit od 91 milion evra od čega je više od jedne trećine rezultat kursnih razlika, ali je, umesto na investicije, pola dobiti vraćeno u budžet, a druga polovina usmerena na pokriće kumuliranih gubitaka.

„Usled smanjenja proizvodnje u četvrtom kvartalu 2021, rasta cena uvoza energeneta zbog globalne energetske krize u prvom kvartalu 2022, i shodno tome dodatnog zaduživanja, kompanija posluje u negativnoj zoni“, navedeno je u tekstu.

Dodaje se da gubici u četvrtom kvartalu 2021. (117 miliona evra) i u prvom kvartalu 2022. zajedno iznose 253 miliona evra.

Kumulirani gubitak je konstantno rastao

Ukupan prihod je u 2021. realno porastao za 15 odsto, dok je ukupan rashod porastao za 29 odsto.

Poslovni prihod je dvostruko sporije rastao u 2021. u odnosu na rast poslovnog rashoda, 17 odsto naspram 33 odsto.

„Kumulirani gubitak je konstantno rastao, realno godišnje po stopi od 6,1 odsto od 2015.-2019, da bi 2020, nakon izdvajanja JP Elektrodistribucije porastao realno za 38,5 odsto, sa 1,1 milijarde evra na 1,5 milijardi evra“, navedeno je u analizi.

Dodaje se da su neto zarade u EPS-u, u matičnom preduzeću prosečno godišnje u periodu 2017-2020. realno rasle po stopi od 3,8 odsto, a kumulativan realni rast iznosio je 15,1 odsto.

Ističe se da je u odnosu na prosek u Srbiji zarada u EPS-u u 2020. bila veća za 70 odsto, a 2021. za oko 50 odsto.

„S obzirom na to da se očekuje nastavak globalne energetske krize do kraja 2022. i u 2023, država i kompanija će morati da implementiraju niz reformskih mera, kako bi kompanija sa što manje gubitaka prebrodila probleme i stala na zdrave osnove“, ocenili su autori analize.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак MAT: Poslovni rashod EPS-a 2021. bio dvostruko veći od prihoda, a zarade 50 odsto iznad proseka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za stručnjake iz 10 oblasti poput bankarstvа i finansijа, automobilskе industrijе, energetikе, transportа, medicinskе tehnologijе, postoji više objašnjenja zašto je većina kompanija uprkos stagnaciji obima prodaje uspela da poveća profit. Ovo se odnosi i na kompanije koje su u proteklom periodu izgubile Rusiju kao tržište, a jedno od glavnih objašnjenja za ovaj paradoks je trenutna inflacija. Veliki broj narudžbina u proteklom periodu upućuje na dobre prognoze za 2023. godinu. U međuvremenu, poremećaji u lancima snabdevanja i nestašice materijala dovele su do nemogućnosti zadovoljenja ove rastuće potražnje.

„Unapređenje situacije u sferi distribucije ponovo će otvoriti prostor rastu proizvodnje i povećanju prihoda. Čak tri od četiri kompanije očekuju povećanje prodaje, a najveći rast može se očekivati u industriji transporta i logistike, koja je bila veoma pogođena krizom uzrokovanom kovidom-19 i koja se sada oporavlja. S druge strane, očekuje se da će kašnjenja u isporuci tokom ove godine na neke industrije imati negativne efekte, kao što je, na primer, automobilska. Ipak, zbog velike potražnje za automobilima i dalje postoji blago pozitivno raspoloženje i optimizam“, kaže Maria Boldor iz konsultantske kuće Horváth.

Neke kompanije u energetskom sektoru imale koristi od skoka cena sirovina

Čak ni trenutni sukob u Ukrajini nije imao većeg uticaja na prihode industrija kao što su transport i logistika, bankarstvo i energetika. Štaviše, istraživanje je pokazalo da su neke kompanije u energetskom sektoru imale koristi od skoka cena sirovina i iskoristile priliku da nesrazmerno povećaju cene sopstvenih proizvoda. Istovremeno, rast troškova proizvodnje osetila su preduzeća iz oblasti biotehnologije, nafte, hemikalija i građevinarstva.

„Ove industrije su snažno pogođene poremećajima u lancu snabdevanja, nestašicama materijala i rastom cena sirovina i energenata, što je direktno prouzrokovala novonastala situacija. Njihova prednost je što mogu da prenesu većinu povećanja cena na svoje kupce, dok neke kompanije, kao što su dobavljači automobila, mogu preneti samo mali deo povećanja troškova“, pojašnjava Boldor.

Upravo je poskupljenje energenata i sirovina glavni ekonomski izazov trenutnog rata u Ukrajini, a dugoročno rešenje ovog problema Maria Boldor vidi u kreiranju otpornijih lanaca snabdevanja.

„Preduzeća čiji su procesi snabdevanja zaštićeniji od spoljnih faktora manje su podložna negativnom uticaju poskupljenja cena sirovina. Ovo omogućava kompanijama da, sa jedne strane, adekvatno odgovore na postojeću tržišnu potražnju i, sa druge, stvore mehanizme koji će im pomoći da se u budućnosti lakše nose sa rizicima koji mogu proisteći iz trenutne globalne situacije“, ističe Boldor.

Чланак Gubitak ruskog tržišta bez ozbiljnog uticaja na kompanije, u sledećoj godini rast prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fond, sa sedištem u Oslu, izgubio je 5,2 odsto na vrednosti akcija, koje imaju najveći udeoo u njegovim ulaganjima, dok su fiksni prihodi pali za 4,8 posto, navodi se u saopštenju, prenosi Bloomberg a javlja Tanjug.

Vrednost nekretnina u koje je SNF uložio porasla je za 4,1 procenat, ali te investicije učestvuju sa manje od 3,0 odsto u njegovim ukupnih ulaganjima.

“Prvi kvartal karakterišu geopolitičke turbulencije, koje su su uticale i na tržišta”, naveo je zamenik izvršnog direktora SNF-a Trond Grande u saopštenju.

Norveška je 27. februara odlučila da Fond izadje iz ruske imovine kao odgovor na napad Moske na Ukrajinu, ali je u stvarnosti naišla na probleme sa sprovođenje svog nauma pošto je Rusija zabranila strancima prodaju hartija od vrednosti na svojim berzama.

Gubitak fonda po osnovu udjela u ruskom kapitalu mogao bi da iznosi nešto manje od 2,8 milijardi dolara, prema procenama predstavljenim 3. marta.

Fond je osnovan 1996. godine s ciljem da norveške prihode od nafte i gasa ulaže u inostranstvu, i ima vlasničke udele u oko 9.300 kompanija širom sveta, pri čemu posjeduje 1,3 odsto svih akcija koje kotiraju na berzama.

Imovina Fonda jednaka je pojedinačnim iznosima od po 240.000 dolara za svakog muškarca, ženu i dete u Norveškoj.

Чланак Najveći fond na svetu zabeležio je gubitak od 74,2 milijarde dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima sajta Koingeko, tržišna kapitalizacija je samo danas pala oko 8,4 odsto i trenutno iznosi 1,62 biliona dolara.

U poslednjih 24 sata je sa tržišta nestalo 130 milijardi, za nedelju dana povučeno je 490 milijardi dolara.

Opšta rasprodaja na tržištu direktno se oslikala i na cene svih kriptovaluta kojima se trguje. Tako je bitkoin, koji je vredeo i preko 68.000 dolara, samo danas izgubio 7,3 odsto vrednosti i pao, u vreme pisanja teksta, na nivo od 33.251 dolara. U proteklih nedelju dana izgubio je 22 odsto svoje vrednosti.

Itirijum je za nedelju dana izgubio 33 odsto svoje vrednosti i sada se ceni na 2.201 dolar. Oko trećine, i više, vrednosti izgubili su i alternativni novčići kao što su kardano (30,6 odsto), XRP (27,1 odsto), solana (43,6 odsto).

Prema poslednjim procenama, oko 200.000 ljudi iz Srbije poseduje neku od ovih kriptovaluta, te se s obzirom na pad cena, ako nisu i sami prodali, trenutno nalaze u nezavidnoj situaciji, tvrdi Blic.

Profiti od investiranja u digitalna dobra im se bukvalno tope pred očima. Ovaj pad na tržištu su najviše osetili oni koji su odlučili da investiraju u neku od kriptovaluta u trenutku korekcije cena u odnosu na istorijske maksimume (npr. ulaganje u bitkoin kada mu je cena pala ispod 50.000 dolara, sa predumišljajem da neće padati dalje).I

Investitori biraju da prodaju rizične hartije i dobra

Kriptovalute se generalno kreću u tandemu sa akcijama, najviše onih vezanih za tehnološke kompanije, i one padaju od početka ove godine. Glavni razlog, prema mišljenju analitičara, jeste taj da investitori biraju da prodaju rizične hartije i dobra u sklopu pripreme za strožiju monetarnu politiku, tj. za podizanje kamatnih stopa kako od strane američkog FED-a, tako i ECB.

“Potrebno je istaći i da je još jedna centralna banka u svetu, ruska, predložila da se ne koriste kriptovalute, što je pored nervoze usled podizanja kamatnih stopa dodatno podstaklo rasprodaju kripta na tržištu, kaže za “Blic” analitičar tržišta digitalnih dobara, Igor Mirković.

Veliki broj analitičara tržišta kriptovaluta navodi da će sledeća stabilizacija cena na kriptotržištu, služeći se bitkoinom kao reperom, 30.000 dolara za jedan bitkoin, piše CNBC, ali isto tako i navode da se cene neće oporavljati na duži rok, nešto što je među poznavaocima prilika na tržištu nazvano “kriptozima”.

“Pad od 78 odsto u odnosu na istorijski maksimum od skoro 69.000 dolara implicira da donja granica može biti i 15.000 dolara“, kaže analitičar kompanije 22V Research Džon Roug i dodaje da niko u to ne veruje, ni investitori ni analitičari, ali da treba imati i to na umu.

“Bitkoin i kripto generalno su burno reagovali, s obzirom na njihovu prirodu. Najizvesnije je da će se sada testirati opseg cena od 30.000 do 32.000 dolara, uzimajući u obzir trenutni momentum na tržištu“, rekao je analitičar Vijaj Ajar, i dodao da ako bi se cene zadržale na tom nivou, da bi se mogao očekivati rast cena u budućnosti.

Investitori postepeno gube interesovanje

Ali moglo bi biti gore. Tržište kriptovaluta bi zapravo moglo da ide u pravcu “ledenog doba”, gde cene ostaju niske godinama, a investitori postepeno gube interesovanje, kazao je nedavno Pol Džekson, rukovodilac istraživanja raspodele sredstava kompanije Invesco.

Džejms Malkolm, šef strategije deviznog kursa u UBS-u, izjavio je da misli da bi problemi sa kriptotehnologijom mogli biti jedan od nekoliko faktora, uz strožu regulativu, koji bi mogli da uvuku svet kriptovaluta u takav jedan period. Malkolm je podsetio na zaključke da je tehnologija blokčejna nezgrapna i daleko od decentralizovane. U međuvremenu, korisnike itirijum kripto mreže razbesnelo je zagušenje i visoke naknade za transakcije, što je teško rešiti.

“Čini se da se mnogi ljudi pitaju da li je tehnologija toliko efikasna ili ne. Postavlja se pitanje – ako je to bila tako očigledno tehnologija sledeće generacije, zašto onda nema mnogo velikih tehnoloških kompanija u tome? Zašto Gugl nije investirao?“, kazao je Malkolm.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Tržište kriptovaluta mogla bi da ide u pravcu “ledenog doba” се појављује прво на Biznis i Finansije.