U međuvremenu, na domaćem tržištu dužničkih hartija nominovanih u evrima prolaze samo emisije sa relativno kratkim vremenom dospeća.

Unazad nekoliko godina ministar za finansije Siniša Mali se često i rado hvali kako država Srbija u svetu bankara ima mnogo viši rejting nego ranije, što se odlično vidi, smatra bliski saradnik predsednika Vučića, i na finansijskom tržištu. Zaista, Srbija je duže vreme lako dolazila do kredita, dok je potražnja za državnim hartijama od vrednosti dva do tri puta nadmašivala visinu ponude. Potvrda solidne pozicije u finansijskom svetu mogla se pre godinu-dve videti i u uspehu emisija na izrazito dug rok, sedam, pa i deset godina. Tako nešto decenijama je bilo nezamislivo za Srbiju.
Promenjeno raspoleženje

Međutim, u poslednje vreme uočavaju se promene ne baš ponajbolje po državu. Počelo je početkom poslednjeg kvartala prošle godine. U oktobru država je emitovala obveznice vredne stotinak milijardi dinara, ali kupci se nađoše jedva za osam odsto emisije.

Kako je budžet Srbije tokom cele prošle godine bio u izrazitom plusu u odnosu na plan, ovom neuspehu nije pridat veći značaj, pa je već u novembru usledila ambiciozna emisija obveznica. Ovog puta nominovanih u evrima, uz kamatu od 1,6 odsto i na rok od čak 12 godina. Interesovanja je ponovo bilo sasvim skromno, u visini tek 23,20 odsto emisije.

Krajem decembra država ponovo opipava finansijsko tržište i emituje petogodišnje dinarske obveznice u visini 150 milijardi i kamatu od 2,5 odsto. Interesovanja kupaca gotovo i da nije bilo, jedva da je uloženo 43 miliona dinara, tek 0,03 odsto ponude.

Država napokon prihvata činjenicu da se menja raspoloženje investitora za ulaganjem u srpske hartije, te za januarsko izlaženje na tržište prilagođava emisiju. Vraća se na dvogodišnji rok uz koji ide uočljivo niža kamata nego za dužu pozajmicu. No, Srbija, svesna trenda promena, kamatu podiže na 2,75 odsto.
Traljava prodaja

Sa hartijama nominovanim u evrima stvari su nešto povoljnije

No, ponovo sledi nelagodnost, od ponuđenih hartija u vrednosti od 60 milijardi dinara, investitori otkupljuju hartije u vrednosti samo deset milijardi. Napokon 8. februara na ponovljenoj prodaji iste emisije, kupci su državi pozajmili još 30 milijardi, tako da će 8. marta ostatak hartija iste emisije biti još jednom ponuđen.

Blago kazano, prodaja ide traljavo, za nama su ostali dani kada je Srbija dinarske obveznice prodavala kao alvu. Nailaze drugačija vremena.

Istina, sa hartijama nominovanim u evrima stvari su nešto povoljnije. Pošto su u ministarstvu za finansije shvatili da je kratak rok možda najbolji put uspešne realizacije, 26. januara emituju evroobveznice u visini 200 miliona evra, na dve godine i uz kamatu od 0,75 odsto.

Prodate su sve, interesovanja je bilo za 50 miliona iznad visine emisije. To je, svakako, najuspešnija emisija dužničkih hartija od vrednosti u poslednje vreme, ali ranije je za kupovinu dužničkih hartija na ovako kratak rok interesovanja obično tri puta nadmašivalo ponudu.

Inflacija visoka, kamata niska

Nije teško objasniti pad interesovanja za obveznicama. Kada je inflacija 7,1 odsto, gubitak je zajmiti novac po, recimo, 2,75 ili, čak, i 6,5 odsto. To je plasman novca sa negativnom kamatnom stopom, pa, ipak, bankari, istina nevoljno, ulažu. Odgovor je u tome što su kamate na štednju još niže, pa banke imaju izvor toliko jeftinog novca da ne baš male svote mogu da plasiraju i uz negativnu kamatnu stopu, a da u krajnjem bilansu ne budu na gubitku.

Sasvim je neuobičajena aktuelna situacija kada je inflacija visoka, a kamata niske. I tako je u celom svetu. Međutim, ne bi se trebalo ponašati tako kao da će ovakva situacija dugo potrajati. Naprotiv, na svetskom tržištu, posebno američkom, već je uočljiv, istina blag i kontrolisan, rast kamata.

Sve učestaliji glasovi da će tokom tekuće godine FED, američka centralna banka, referentnu kamatnu stopu uvećati ne tri, kako se do nedavno očekivalo, već pet puta u zbirnom postotku od najmanje 1,25 odsto, odraziće se na globalno finansijsko tržište. Naravno i da će kamate rasti.

Neugodan signal

Nastupa period kada će se novac teže, a naročito, skuplje pribavljati. Kako državi Srbiji svake godine pristiže oko četiri milijardi evra na naplatu, nešto u vidu kreditnih rata, nešto u vidu prispeća roka naplate obveznica, a što se isplaćuje novcem od neprestanog emitovanja obveznica, promene na tržištu hartija od vrednosti i rast kamatnih stopa su nešto što će se i te kako odraziti na ovdašnju finansijsku i ekonomsku politiku. Aktuelna otežana prodaja obveznica tek je neugodan signal vremena koje dolazi.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Menja se raspoloženje investitora za ulaganjem u srpske hartije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Umesto ranijih 1.314,5 milijardi dinara prihoda, predviđa se prikupiti tek 1.244 milijardi, dok su, usled troškova uzročenih korona epidemijom, izdaci uvećani na 1.593,3 milijarde dinara. Uočljiv je ogroman deficit od 349 milijardi dinara – 6,93 odsto BDP. Za sada.

Kako se, pak, prema novim procenama ekonomskih dešavanja, na kraju godine očekuje pad BDP od najmanje dva, a pojedine procene ukazuju i svih pet odsto, izvesno je da će minus u državnoj kasi biti i veći.

Pozajmiti 7,5 milijardi evra

Stvar ne olakšava činjenica da su projekcije za okolne i druge evropske države znatno oštrije. Praznina se mora popuniti.

Ekonomski komentatori listom su za eksterno pozajmljivanje. Razlog zašto gotovo svi predsednika Vučića i ministra za finansije usmeravaju na inokapital je relativno mali finansijski kapital koje poseduju ovdašnje banke.

Što u gotovini, što u depozitima na računima u NBS je oko pet milijardi evra kapitala, nedovoljno da bi bilo i za naglo i iznenadno uvećane potrebe države, i za potrebe privrede. Stručnjaci su mišljenja da bi privreda morala imati prioritet pri zaduživanju na domaćem finansijskom tržištu, pa Vladu Srbije usmeravaju na inostrano. Tako bi se i izbegla situacija da država kod banaka konkuriše sopstvenoj privredi.

Da nevolja bude veća, na naplatu pristiže i nekoliko ranije uzetih kredita, među njima i uzimani tokom 2010. godine sa kamatom od šest odsto. U rebalansu piše da dospevaju glavice u iznosu od 505 milijardi, dok za kamate treba izdvojiti 1.007 milijardi. Drugim rečima, moraće se, prema sadašnjim procenama, pozajmiti oko pet milijardi evra kako bi se platile kamate i vratile prispele glavice, te dve i po milijarde za pandemijom neplanirano uvećane izdatke. Sve skupa 886,8 milijardi dinara.

Dobro usmerena inflacija

Podizanje kredita biće emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Već je počelo. Tokom februara, marta i aprila u nekoliko emisija na domaćem tržištu već su emitovane dinarske obveznice. Prikupljeno je u visini 850 miliona evra, kamate su bile 1,8 odsto na jednogodišnje ročnosti, odnosno 2,6 odsto na petogodišnje. Istovremeno, država je od Svetske banke i ECB pozajmila 300 miliona evra na srednji rok, uz 0,5 odsto kamate.

No, predstoji učestalije zajmljenje. Prema rebalansu, plan je čak 455 milijardi dinara prikupiti na domaćem, 355 na stranom tržištu. Od međunarodnih institucija bi se uzelo 71 dok bi se prodajom finansijske imovine prikupilo 5,6 milijardi. Vlada Srbije za sada nije prihvatila retke predloge da deo budžeta isfinansira putem „odmerene i dobro usmerene inflacije“, način o kome kao formi rešavanja neočekivanih obaveza razmišlja britanska vlada.

Trgovinski deficit opominje

Šta nam ukazuje uporno izbegavanje aktuelne vlasti u Srbiji da se u većoj meri osloni na inokapital? Jednostavno, finansijski sistem jeste uređen, ekonomija u fazi oporavka, međutim sve je rovito, visi na koncu koji može lako da se otkine. Vlast zna da su ekonomski pokazatelji dobrano ulepšani precenjenim kursom dinara. Povratak na realnu vrednost srpske valute bi bitno narušilo poslednjih sezona dosta idealizovanu finansijsku situaciju.

Parametar koji ukazuje na manipulativnu predstavu o srpskoj ekonomiji je spoljnotrgovinski bilans, decenijama najslabija strana srpske, prethodno i jugoslovenske ekonomije. Pre četiri godine, 2016. , spušten je na tri miljarde, što je u visini doznaka naših gasterbajtera. Bio je to ključ za početak stabilizacije ekonomskih prilika. No, potom neprekidno raste, krajem prošle sezone premašio je 6,3 miljardi.

Trend je produžen i prvog kvartala tekuće godine, uvećan je za 20,6 odsto, na 1,76 milijardi evra.

Glad za kapitalom

Svestan krhkosti srpske ekonomije, Vučić izbegava dodatna zaduženja u evrima ili dolarima. Devizne obaveze Srbija „pegla“ doznakama gasterbajtera i novcem od stranih ulaganja. Ali, izvesno je da će aktuelna kriza smanjiti, gotovo prepoloviti broj naših radnika u inostranstvu, time i doznake u rodni kraj.

Takođe, teško je očekivati da se održi izrazito visok nivo stranih ulaganja u vreme kada se u svetu dnevno po šest, sedam miljardi dolara iz nedovoljno razvijenih država vraća u bankarske centrale. Naravno da će finansijeri, pogotovo u krizi, radije uložiti u ekonomije pouzdanih i razvijenih država.

Glad za kapitalom biće ogroman i među bogatima. Samo Nemačka, država koja je decenijama ostvarivala budžetske suficite, planira da pozajmi 156 milijardi evra.

Rđava iskustva

Kapital će se odlaziti, kamate će biti visoke i stalno će rasti. Vučić očito zna koliko je u takvoj situaciji opasno zajmiti devize da bi se ispunile dinarske obaveze. Upravo u ovakvim prilikama koristi se prednost posedovanja sopstvene valuta.

Da Srbija nema traumatično iskustvo sa inflacijom, sada bi se manje i kontrolisano štampanje novca nametalo. Međutim, ovdašnji svet bi pošašavio kada bi i čuo reč inflacija.

Istovremeno, srpsko iskustvo i sa pozajmicom kapitala iz inostranstva nije dobro. Podsetimo se samo krize iz 2008. godine. Tadašnja vlast nije radila ništa drugo nego posuđivala novac, do kraja 2009. podignuto je novih kredita u visini pet milijardi evra. Epilog je poznat, tokom osam godina, do 2016, ukupni (zbirni) rast BDP je iznosio samo osam odsto, jedan odsto godišnje. Dakle, ni devizni krediti nisu bez mana.

Beskrajno pozajmljivanje

Međutim, veliko je pitanje kuda vodi preveliko pozajmljivanje na domaćem tržištu. Privreda ostaje sa drastično umanjenim mogućnostima kreditiranja, time i poslovanja, pogotovo razvoja.

Na mukama je aktuelna vlast. Korona pandemija je znatno uvećala nevolje, kada se bude obelodanilo da je pad BDP i veći od zaračunatog u rebalansu, biće potrebno još više novca da se budžet zakrpi. Dakle, nužno nam je još zajmiti, a i ovo čime smo već opteretili buduće generacije nije malo.

Izvor:021.rs

Чланак Glad za kapitalom biće ogromna i među bogatima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovakva odluka predstavlja još jedno priznanje Srbiji za sve ostvarene rezultate u razvoju domaće ekonomije i finansijskog tržišta, kao i za do sada preduzete aktivnosti na stvaranju povoljnog domaćeg investicionog okruženja.

“Ovo je veliko priznanje za sve što smo do sada uradili. Godinama težimo uključivanju u J.P. Morgan indeks obveznica, a sada smo i zvanično nadomak toga. Pre samo nekoliko godina ovako nešto bilo je nezamislivo, a danas imamo zemlju koja ulazi u red globalno atraktivnih investicionih destinacija“, izjavila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

I samom današnjom objavom je, kaže, u većoj meri skrenuta pažnja međunarodnih investitora ka Srbiji.

“U slučaju pozitivne odluke, koju nesumnjivo očekujemo do polovine godine, efekti na domaće finansijsko tržište će biti brojni – baza investitora koji ulažu u našu zemlju će biti dodatno proširena, a Srbija će biti otvorena za pristup najširoj grupi eminentnih ulagača u svetu”“, ocenila je guverner.

J.P. Morgan u svom izveštaju posebno ističe da su aktivnosti koje je u prethodnom periodu preduzela Srbija na polju prilagođavanja svog tržišta obveznica najboljoj međunarodnoj praksi, povećale tražnju stranih investitora za domaćim hartijama od vrednosti i dovele do primetnog rasta likvidnosti na sekundarnom tržištu u prethodne dve godine.

Odluka o uključivanju srpskih obveznica u pomenuti indeks trebalo bi da bude doneta u drugom tromesečju ove godine (april-jun 2020.), a već samo stavljanje Srbije na “Index Wath Positive“” šalje jasan signal da je Srbija ispunila sve preduslove da se nadje u grupi zemalja u razvoju koje međunarodni investitori smatraju sigurnim za ulaganje.

Da se radi o ogromnom uspehu, potvrđuje i činjenica da će kroz ovaj proces biti razmatrano uključivanje dinarskih obveznica Republike Srbije u indeks GBI-EM Global Diversified, koji predstavlja najčešće praćeni, odnosno “reperni“ (benčmark)” indeks obveznica u lokalnoj valuti zemalja u razvoju, navodi se u saopštenju.

Izvor Bankar.rs

Чланак Hoće li dinarske hartije od vrednosti biti uključene u indeks JP Morgan? се појављује прво на Biznis i Finansije.