Ovogodišnji izveštaj, „Globalno istraživanje o stavovima kupaca automobila u 2022. godini“, ispituje različite stavove kupaca koji se odražavaju na globalni automobilski sektor, uključujući razvoj naprednih tehnologija, održivost, očekivanja cena novih vozila, virtuelnu kupovinu i usluge mobilnosti. Izveštaj je zasnovan na ispitivanju stavova više od 26.000 potrošača iz 25 zemalja koje je sprovedeno između septembra i oktobra 2021.

Budućnost električnih vozila

Dok globalni proizvođači automobila pokušavaju da ispune svoja obećanja o električnoj budućnosti, potrošači su zainteresovani za održivi (električni) pogon samo ako će smanjiti troškove za gorivo, imati bolje iskustvo vožnje i osećaj doprinosa životnoj sredini. Međutim, zbog određenih ograničenja sa kojima se vozači električnih vozila i dalje suočavaju, mnogi kupci se i dalje okreću proverenim, dobro poznatim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem, pa je samo mali deo potrošača spreman da plati za napredne tehnologije.

• Uprkos rastućem društvenom interesovanju za ekologiju i održivost, većina potrošača još uvek nije spremna da plati više od 500 dolara za napredne tehnologije kao što su motori na alternativne izvore energije. Štaviše, potrošači nerado plaćaju druge vrste napredne opreme, uključujući autonomnu vožnju, povećanu bezbednost i povezanost.
• Shodno tome, vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem će i dalje imati prioritet, i biće budući izbor američkih kupaca (69%). Kada je reč o alternativnim motorima, interesovanje potrošača za električna vozila na baterije najveće je u Republici Koreji (23%), Kini (17%) i Nemačkoj (15%), dok su japanski kupci (48%) skloniji hibridim električnim vozilima.
• Iako interesovanje za električna vozila ne raste u skladu sa pređašnjim prognozama, istraživanja ukazuju na dva glavna motiva za njihovu kupovinu među globalnim potrošačima u SAD, Nemačkoj, Japanu, Republici Koreji, Indiji i jugoistočnoj Aziji, a to su: sve veća zabrinutost zbog klimatskih promena i želja za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte.
• Većina budućih kupaca električnih vozila namerava da svoja vozila puni kod kuće, posebno u Japanu (76%), Indiji (76%), SAD (75%) i Nemačkoj (70%). Potražnja za javnim punionicama najveća je u Republici Koreji (38%) i jugoistočnoj Aziji (29%).
• Među onima koji nameravaju da pune svoja vozila kod kuće, dve trećine (66%) Amerikanaca namerava da koristi tradicionalne javne mreže. Međutim, potrošači u Indiji, Kini i jugoistočnoj Aziji nameravaju da koriste javnu mrežu i obnovljive izvore energije.
• Potrošače u Nemačkoj (24%), Kini (22%) i SAD (20%) najviše brine domet (kilometraža po punjenju) električnih vozila, dok potrošači u Aziji (Jugoistočna Azija 28%, Republika Koreja 26%, Indija 23% i Japan 19%) najviše brine nedostatak javne infrastrukture za punjenje.
• Potrošači u SAD očekuju da će potpuno napunjeno električno vozilo imati domet do 500 milja, dok potrošači u Kini,

Japanu i Indiji očekuju domet od približno 250 milja.

Automobilska industrija ostaje otporna uprkos pandemiji koja utiče na skoro svaki aspekt njenog poslovanja. Uprkos izazovima sa kojima se suočava, automobilska industrija ostaje posvećena električnoj mobilnosti. Svest potrošača o potrebi zaštite životne sredine i održivosti, u kombinaciji sa rastućom cenom fosilnih goriva, su trendovi kojima svi proizvođači vozila moraju da se pozabave. Štaviše, oni koji svoju budućnost zasnivaju na proizvodnji električnih vozila, u komunikaciji sa kupcima, posebnu pažnju treba da posvete predstavljanju planova i saradnji na unapređenju neophodne infrastrukture za punjenje.

Budućnost procesa izbora i kupovine vozila

Kupci novih vozila i dalje su skloniji tradicionalnoj kupovini uživo na licu mesta nego putem virtuelnih platformi. Međutim, virtuelna kupovina postaje sve popularnija zbog svoje pogodnosti, brzine i jednostavnosti.
Covid-19 je značajno uticao na odluku o kupovini automobila potrošača u Indiji (64%) i jugoistočnoj Aziji (63%). Nasuprot tome, više od dve trećine potrošača u SAD (69%) reklo je da pandemija nije uticala na njihove planove da kupe automobil.
• Potrošači u Indiji (45%) i jugoistočnoj Aziji (31%) kažu da žele da kupe automobil kako bi izbegli javni prevoz, dok je samo 14% američkih vozača to reklo.
• Značajan procenat potrošača širom sveta radije kupuje automobile uživo: 80% u jugoistočnoj Aziji, 78% u Nemačkoj i 75% u SAD.
• Zanimljivo je da u slučaju kupovine preko virtuelnih platformi, potrošači u većini zemalja radije kupuju direktno od ovlašćenog distributera, uključujući SAD (48%). Nasuprot tome, japanski potrošači biraju da kupuju direktno od samog proizvođača automobila (49%).
• Praktičnost je najveća prednost virtuelne prodaje vozila potrošačima u Republici Koreji (68%), Japanu (41%), Nemačkoj (40%) i SAD (39%). Jednostavnost je najvažnija prednost za potrošače u Kini (33%) i Indiji (27%) i SAD (25%).
Lična mobilnost ostaje najvažnija
Usluge zajedničke mobilnosti, uključujući pretplatu na vozila i usluge rezervisanog prevoza, polako se vraćaju na nivoe pre pandemije, dok su putnički automobili zadržali svoju poziciju najpoželjnijeg prevoznog sredstva.
• Više od tri četvrtine Amerikanaca (76%) kaže da im je lično vozilo glavno prevozno sredstvo. Međutim, veliki broj kupaca u Republici Koreji (31%) i Japanu (27%) putuje javnim prevozom.
• Usluge pretplate na vozila su popularnije na globalnim tržištima, dok interesovanje za njih u SAD i dalje raste. Skoro jedna trećina američkih potrošača zainteresovana je za usluge pretplate na vozila kako bi pristupila raznim markama i modelima automobila i polovnih automobila (32% po artiklu).
• Praktičnost, fleksibilnost u zameni vozila i dostupnost vozila su glavni razlozi za odabir usluge pretplate vozila u Sjedinjenim Državama.

Aktuelne promene u automobilskoj industriji uzrokovane su pandemijom, ponašanjem potrošača i novim proizvodima i uslugama. Agilnost ponude, koja se bavi zahtevima potrošača u kontekstu praktičnosti i lakoće korišćenja, kao što su virtuelna kupovina i aplikacije za mobilnost, može se pokazati korisnom za one proizvođače automobila koji žele da budu percipirani kao predvodnici trendova. Međutim, moramo biti svesni da su promene postojećih navika i paradigmi u automobilskom sektoru često složene, dugotrajne i skupe, te da je teško uveriti kupca da plati dodatne tehnologije i usluge u svetu u kojem je mnogo aplikacija besplatno.

Чланак Interesovanje za hibridna vozila i dalje znatno veće nego za električna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako imate 140.000 dolara za „bacanje u vazduh“, možete da upravljate sopstvenim električnim avionom. Proizvođač nije daleko, udaljen je svega nešto više od 500 kilometara vazdušnom linijom. Reč je o slovenačkoj kompaniji „Pipistrel“, koja se bavi razvojem ovakvih letelica još od 2007. godine i jedina u svetu serijski proizvodi i isporučuje električne avione dvosede i trenažne električne avione.

Prethodne godine je proizvela i prvi električni avion na svetu, dvosed „Pipistrel Velis Elektro“, koji je sertifikovala Agencija EU za vazduhoplovnu bezbednost (EASA). To znači da ispunjava bezbednosne standarde i da se može koristiti za komercijalne letove, koji u ovom slučaju traju najviše 50 minuta.

Pobornici teze da je masovnija upotreba električnih aviona već viđena stvar u bliskoj budućnosti, dočekali su ovakvu vest kao krunski dokaz da su njihove prognoze tačne. Prošle godine, uprkos pandemiji, započeto je za trećinu više projekata u obasti električnih i hibridnih aviona nego 2019. godine, navode stručnjaci Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT).

Prema njihovoj proceni, ovakav trend, uz izuzetan napredak u razvoju baterija, elektromotora i drugom hardveru koji se već ugrađuje u električne automobile, kao i stotine miliona dolara uloženih u slična rešenja namenjena aviosaobraćuju, ukazuju da se nakon godina sumnji avioni „na struju“ konačno približavaju komercijalizaciji.

Rizici sa rizičnim kapitalom

Analitičari investicione banke UBS su još određeniji sa prognozom da će 25 odsto vazduhoplovne industrije do 2035. godine biti hibridno ili u potpunosti na električni pogon. Švajcarska banka nije usamljena u svom optimizmu, koji prate i ulagači, a vidljiv je i sve veći broj strateških partnerstava u razvoju električnih aviona.

Interesovanje investitora za ulaganja u ovakve projekte primetno raste još od 2015. godine. Od tada do danas, deset vodećih svetskih kompanija za električno vazduhoplovstvo prikupilo je više od 1,2 milijarde dolara, navodi konsultantska kuća za analizu tržišta rizičnih ulaganja „PičBuk“. Analitičari u ovoj kompaniji skreću pažnju da se i američka vojska, jedan od prvih finansijera Silicijumske doline, vraća svojim „korenima“ i ulaže sve veća sredstva u razvoj i testiranje električnih bespilotnih letelica.

Ali prema nekim procenama, trenutnim pionirima u razvoju električnih aviona biće potrebno oko 40 milijardi dolara da finalizuju svoje proizvode i dobiju licencu za komercijalnu upotrebu. To je značajan udeo rizičnog kapitala svake godine, a primer da priliv ne samo što nije zagarantovan nego i da već prikupljeni novac može da odleti u nepovrat, je i aktuelni slučaj američkog stratapa „Zunum Aero“.

Ova kompanija je 2017. godine visoko poletela sa smelim planovima za izgradnju flote hibridnih aviona sa po 12 sedišta, koji će moći da lete na regionalnim rutama između gradova i biti spremni za upotrebu do 2022. godine. Američki startap je za svoj projekat prikupio 6,8 miliona dolara od investitora, među kojima su bile i aviokompanije „Boing“ i „Džet Blu“.

Samo godinu dana kasnije, startap je ostao bez novca i morao je da otpusti preko 70 zaposlenih. Rukovodstvo je sada podnelo tužbu Višem sudu u Vašingtonu, u kojoj okrivljuje „Boing“ za prevaru, krađu tehnologije, kršenje ugovora, zloupotrebu poslovne tajne i sabotiranje svih napora koje preduzima „Zunum Aero“ da nađe nove finansijere.

Jedno drugo partnerstvo koje je takođe započelo 2017. godine, između britanske niskotarifne aviokompanije „Izidžet“ i drugog američkog startapa, ovog puta „Rajt elektrik,“ još uvek traje. Dve kompanije su prošle godine obelodanile da zajednički tim inženjera radi na razvoju potpuno električnog aviona sa čak 180 sedišta. Letelica bi imala kapacitet da preleti oko 500 kilometara, što je približno razdaljini između Londona i Pariza. Ukoliko se prototip pokaže uspešnim, investitori procenjuju da bi mogao da uđe u komercijalnu upotrebu već 2030. godine.

Podsetimo da su pomenuti partneri na samom početku saradnje najavljivali da će avione „na struju“ na rutama između pojedinih evropskih gradova komercijalizovati 2027. godine, ali i naknadno pomeranje roka neki stručnjaci iz ove oblasti procenjuju kao nerealno.

Na čekanju bar još pola veka

Komercijalno letenje potpuno električnim avionima sa 180 sedišta do 2030. godine „veoma je ambiciozno“, kaže Robert Tomson, partner u konsultantskoj kompaniji „Roland Berger“. Prema njegovom mišljenju, mnogo je realnija opcija da do tog perioda u masovnu upotrebu uđu hibridne električne letelice. „U takvim avionima pogon obezbeđuju baterije i elektromotori zajedno sa tradicionalnim sistemima sagorevanja. Pa i u takvoj varijanti, najverovatnije je da bi do 2030. godine mogao da bude održiv avion sa samo 50 sedišta“, procenjuje Tomson.

Suzana Hanke, vazduhoplovni inženjer sa javnog Univerziteta „Konkordija“ u Montrealu, tvrdi da letovi na velike daljine potpuno električnim avionima neće biti mogući barem narednih 50 godina i napominje da nije tako mali broj stručnjaka koji smatraju da je pitanje da li će se to uopšte dogoditi do kraja ovog veka.

Razlog je gustina energije. Ona se obično definiše srazmerom broja vat-sati (Wh) energije po jednom kilogramu. Trenutna gustina energije litijum-jonske baterije može dostići 250 Wh po kilogramu, dok je gustina energije mlaznog goriva ili kerozina otprilike 12 000 Wh po kilogramu.

Ako se ovako posmatraju stvari, na prvi pogled deluje da električni avioni nemaju gotovo nikakve šanse da dostignu one koji koriste fosilna gorova. Hanke, međutim, napominje da ta razlika nije toliko drastična kao što se čini, jer električni pogonski sistemi mogu biti konstruisani tako da budu efikasniji, što znači da mogu preći više kilometara sa manje energije.

Ipak, fosilna goriva trenutno imaju 14 puta veću iskoristivost nego baterije, a dodatna poteškoća sa baterijama je u tome što njihova težna ostaje ista i kada se istroše, dok se kerozin troši tokom leta i čini avion lakšim. „To zauzvrat smanjuje količinu goriva koja mu je potrebna da bi ostao u vazduhu“, ističe kanadska profesorka.

Među onima koji su izračunali šta ovi problemi znače za masovnu upotrebu električnih aviona je i Dankan Voker, sa londonskog Univerziteta „Louborou“. Prema njegovoj računici, najveći putnički avion na svetu, „Erbas A380“, može da preleti samo 1.000 kilometara sa baterijama u poređenju sa standardnim dometom od 15.000 kilometara kada koristi kerozin. „Da bi zadržao trenutni domet, avionu će trebati baterije težine 30 puta veće od trenutnog unosa goriva, što znači da se ovaj tip aviona ’na struju’ nikada neće podići sa zemlje“, zaključuje Voker.

Prema njegovom mišljenju, sve tri tehnologije koje su ključne za komercijalizaciju električnih aviona – baterije, biogoriva i vodonik – zahtevaju mnogo revolucionarnije pomake da bi zajedno mogle da proizvedu revoluciju i u vazduhoplovstvu. Imajući u vidu kakve je katastrofalne posledice ostavila pandemija korona virusa i po trenutno mnogo isplativiju tradcionalnu avioindustriju, osnovano je očekivati da će se razvoj alternativa za „čistiji“ aviosaobraćaj dodatno odložiti, smatra britanski stručnjak.

Ovakav stav deli i Bil Gejts, koji je uveren da napredak u elektrifikaciji putničkih vozila nije ostvariv kod aviona i teretnih brodova u doglednoj budućnosti, jer je potrebno 35 puta više baterija po njihovoj težini da bi se dobila ista energija koju obezbeđuju fosilna goriva. Šta više, Gejts prognozira da baterije nikada neće biti dovoljno lagane i moćne da pokreću velike avione i brodove na iole dužim razdaljinama i da je, zato, pametnije ulagati novac u druge, realnije alternative koje mogu smanjiti emitovanje ugljen dioksida u ovom delu transporta.

Zorica

broj 185, maj 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Komercijalizacija električnih aviona: Među javom i međ’ snom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mitsko stvorenje iz antičke Grčke, pola čovek a pola konj, sada je dobio konkurenta, pola konj, a pola motor. Stanovnici starog gradskog jezgra u slovenačkom gradu Murska Sobota, prisustvovali su probnoj vožnji hibridnom e-kočijom, prvom od tri ovakva uređaja koje razvijaju Slovenija i Austrija u okviru zajedničkog projekta Interreg.

Kočiju vuku frizijski konji, ali je u nju ugrađen elektromotorni pogon sa električnim rezervoarom za skladištenje. On pomaže konjima u vuči i omogućava im da prelaze veće udaljenosti, lakše savladavaju uzbrdice, te da povezu više putnika a da ih to ne premori.

Konzola na ekranu raspodeljuje teret

Prilikom predstavljanja inovativne kočije u dvorcu Rakičan u Murskoj Soboti, najavljeno je da se u okviru slovenačko-austrijskog projekta za prekograničnu saradnju u oblasti održivog turizma razvijaju tri ovakva uređaja. Hibridne kočije će se razlikovati po izgledu, obliku i broju putnika koje mogu da povezu.

Sve tri su prilagođene vožnji u različitim godišnjim dobima i vremenskim uslovima. Prva, koja je već nazvana „Rakičanska kočija“, može da preveze 12 ljudi, a omogućava i pristup osobama u invalidskim kolicima. Kočija sa konzolom na ekranu prati i reguliše opterećenja između konja i elektromotornog pogona i povećava snagu motora kada je teren zahtevniji ili se povećava težina tereta, čime se rasterećuju konji.

Projekat će biti završen u novembru ove godine, posle 39 meseci rada. U projektu je učestvovalo pet partnera, uključujući i Univerzitet u Mariboru. Vrednost projekta je 1,17 miliona evra, od čega je 980 hiljada pribavljeno iz namenskih evropskih fondova.

Foto: Pixabay

Чланак Vožnja hibridnom e-kočijom u Sloveniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Subvencija od 5.000 evra

„Mislim da je to dobar podstrek. Onom ko se odluči da kupi potpuno električno vozilo sleduje subvencija od 5.000 evra, a za ‘hibrid’ 3.500 evra“, kažu iz „Fijat Krajsler automobila“.
Nova hibridna i električna vozila mogu se kupiti i za manje od 20.000 evra otkako je Vlada Srbije sredinom marta odlučila da subvencioniše njihovu kupovinu sa 250 do 5.000 evra.

Naime, Vlada je usvojila Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine električnih i hibridnih vozila na osnovu koje država pomaže kupovinu mopeda i lakih tricikala na ovaj pogon sa 250 evra, hibridne automobile sa 2.500 evra, plag-in hibride sa 3.500 evra, a električna vozila sa 5.000 evra. To je jedna od vladinih mera za zaštitu vazduha od zagađenja zbog koje su takozvana ekološka vozila znatno pristupačnija na tržištu.

Recimo, cena pojedinih hibridnih putničkih, ali i električnih dostavnih automobila sada pada ispod 20.000 evra. Primera radi, sa državnom subvencijom od 2.500 evra hibridna „tojota jaris“ košta 17.750 evra, pošto joj je puna cena 20.250 evropskih novčanica. Takođe, cena novih električnih dostavnih vozila sada je gotovo za četvrtinu niža pošto, recimo, najpovoljniji „reno kangu“ sa PDV-om košta 25.500 evra, ali kada mu se oduzme taj porez od 20 odsto i uračuna subvencija od 5.000 evra, može se kupiti za 15.100 evra.

Korak ka promovisanju hibridnih i električnih vozila

Iz Asocijacije uvoznika vozila i delova pozdravili su vladinu odluku i naveli da je to dobar korak ka promovisanju hibridnih i električnih vozila koja će sad kupcima biti znatno privlačnija. Ipak, da bi ova subvencija u potpunosti imala efekta, neophodna je i adekvatna infrastruktura, odnosno punjači za vozila koji se trenutno nalaze tek na nekoliko lokacija. Zato očekuju da najčešći kupci budu firme.

Uslov za subvenciju kupovine novih hibridnih vozila je i emisija ugljen-dioksida, pa tako na državnu pomoć od 2.500 evra mogu računati samo kupci „hibrida“ koji proizvodi manje od 100 grama CO2 po kilometru.

Subvencija za plag-in hibridna vozila iznosi 3.500 evra. Plag-in hibridna vozila imaju svoje punjive baterije koje im produžavaju autonomiju, smanjuju potrošnju goriva, kao i emisiju izduvnih gasova. Autonomija kod takvih vozila traje nekoliko desetina kilometara, a kada nestane struje, funkcionišu kao tradicionalni hibridi.

Izvor: Blic

Чланак Za električno vozilo subvencija od 5.000 evra, a za ‘hibrid’ 3.500 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sredstva za subvencionisanu kupovinu vozila dodeljuju se za kupovinu jednog vozila, a pravo na subvencije imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica.

Pravo na subvencionisanu kupovinu hibridnih i električnih vozila nemaju pravna lica i preduzetnici koji su ostvarili pravo na subvencionisanu nabavku putničkih vozila za potrebe obnove voznog parka taksi prevoza kao javnog prevoza.

„Ovom uredbom neposredno se podstiče korišćenje ekološki prihvatljivog vida transporta, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, i u cilju unapređenja kvaliteta životne sredine“, navodi se u saopštenju.

Subvencionisana kupovina vozila sprovodi se isplatom iznosa po kategorijama vozila po srednjem dnevnom kursu Narodne banke Srbije, na dan uplate kupoprodajne cene.

Za moped i laki tricikl dodeljuje se 250 evra, za motocikle 500 evra, za putničko vozilo sa najviše devet sedišta i lako teretno vozilo na električni pogon 5.000 evra, dok je za vozila vrste M1 i N1 3.500 evra, a za hibridna vozila je 2.500 evra.

„Uredbom je u odnosu na način kupovine vozila propisan i postupak uplate subvencija, i propisano da se zahtev za dodelu subvencija podnosi Ministarstvu zaštite životne sredine, sa navodjenjem dokumentacije koja se podnosi uz Zahtev“, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Beta/Danas

Чланак Odobrena subvencija za električna vozila i hibride се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sastanku je rečeno da je u planu i da Beograd za sedam godina u gradskom prevozu više nema nijedan autobus na dizel gorivo, jer bi u tom periodu trebalo da svi budu zamenjeni električnim ili autobusima sa hibridnim motorima, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima, preneo je Tanjug.

To, međutim, neće biti jedine mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u prestonici Srbije, pošto se planira izgradnja još jednog zvučnog zida sa mahovinom, pored postojeća dva, i to na potezu od Studentskog grada ka Centru Sava, razmatra se umanjenje poreza na imovinu za građane koji žive u energetski efikasnim zgradama i umanjenje doprinosa onima koji planiraju da grade takvu vrstu zgrada.

Na sastanku je rečeno i da se očekuje da Beograd bude lider ostalim gradovima Srbije na tom polju.

U planu je i raspisivanje tendera za uspostavljanje prevoza rekama, tendera za nabavku 520 autobusa na gas u narednih pet godina, da se na 190 hektara gradske površine zasadi milion stabala, a u okviru projekta Pametni gradovi na više od 300 raskrsnica u Beogradu ugradi adaptivni svetlosni sistem, koji sam reguliše dužinu zelenog svetla u zavisnosti od gustine saobraćaja.

Prva takva raskrnica, od ukupno 98 koliko se planira u ovoj godini, trebalo bi da bude na potezu Ulice Dimitrija Tucovića.

Na autoputevima planira se ugradnja, po svetskim standardima, dodatna tri punjača za električna vozila i širenje elektronske naplate putarine, s obzirom na to da je analizom ustanovljeno da dve trećine stranaca i sve veći broj građana Srbije koriste upravo takav način plaćanja putarine, što značajno smanjuje vreme zadržavanja na naplatnim rampama.

Kada je reč o individualnim ložištima, kotlarnicama i toplanama na mazut i ugalj, koje domaćinstva i gradovi u zemlji koriste za grejanje, premijerka Brnabić je rekla da bi bila izuzetno zadovoljna ukoliko ih do 2025. godine više ne bi bilo, jer bi to značilo da su i građani i privreda prešli na druge vrste goriva, koja su ekološki prihvatljivija, navedeno je u saopštenju.

Izvor Bankar.rs

Чланак Uskoro subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prodaja je porasla za 93,8 odsto, na 290.923 vozila na godišnjem nivou, saopštilo je ovo udruženje, prenose agencije.

Holandija, sa 67.695 prodatih vozila, i Nemačka, sa 63.491 jedinice, bili su najveća evropska tržišta električnih automobila.

Iako nije najveće tržište po broju prodatih električnih vozila, Norveška se može pohvaliti najvećim tržišnim udelom električnih vozila u ukupnoj prošlogodišnjoj prodaji novih automobila, a koji je iznosio 42,4 procenta.

Analitičari kažu da bi taj udeo ove godine mogao da poraste na do 60 odsto. Najprodavaniji električni automobil u Norveškoj je za sada “Teslin” Model 3 sedan.

Prema podacima ACEA-e, prodaja hibridnih vozila je lani porasla za gotovo 50 odsto, na 465.026 komada, a prodaja hibridnih automobila na punjenje se povećala za 13,9 procenata, na 174.103 jedinice.

Vozila s alternativnim pogonom, koja rade na tečni naftni gas (TNG) i prirodni gas, imala su udeo od 10,7 posto u ukupnoj prodaji automobila u EU 2019. godine, što je porast u odnosu na učešće od 7,5 procenata godinu ranije.

Istovremeno, prodaja dizelaša pala je za 13,9 posto, na 4,65 miliona jedinica, a njihov tržišni udeo je potonuo na 30,5 posto. “Benzinci” su i dalje daleko najpopularnija vozila u EU-u, pri čemu je njihova prodaja porasla za 5,2 posto, na 8,96 miliona, a tržišni udeo se povećao za više od dva odsto, na 58,9 procenata.

Izvor Investitor.me

Чланак Prodaja hibridnih vozila u EU porasla za 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.