Da se podsetimo, EPS i italijanska kompanija Seci energia potpisale su 2010. godine ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Ibarske hidroelektrane, koje je trebalo da gradi hidroelektrane na reci Ibar. Vrednost ove investicije tada je procenjena na oko 285 miliona evra.

U planu je bila izgradnja 10 hidroelektrana na Ibru ukupne snage 103 megavata, sa godišnjom proizvodnjom 420 miliona kilovat sati. Pročetak gradnje najavljivan je za 2012. godinu ali se nikad nije desio.

Zašto se ponovo pokreće ovaj projekat?

Pre skoro 15 godina do detalja je urađen ovaj projekat kao i studija uticaja na životnu sredinu. Osnovano je čak i preduzeće “Ibarske hidroelektrane” koje je još uvek aktivno privredno društvo.

Dr Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, koji je izradio kompletnu studiju, kaže za Politiku da je te 2009. godine Italija dozvoljavala da se podsticajna sredstva koriste i na projektima van njihove zemlje: “U to vreme cena struje je bila niska, ali se sećam da je dogovoreno 155 evra po megavat satu. Bio je to fer aranžman – naš resurs, njihovo tržište, a investiciju i efekte delili bismo po pola. Međutim, kada je Berluskonijeva vlada pala, nova vlast je promenila politiku podsticaja. Ovaj međudržavni ugovor, koji je ratifikovan u parlamentu, istekao je pre godinu, dve i tako je prestao da obavezuje bilo koju stranu”.

Međutim, sada je, u svetlu aktuelne energetske krize, naša država očigledno procenila da je projekat ibarskih HE potreban i odlučila da ga „rehabilituje“.

U tenderu se ističe da je reka Ibar, sa površinom sliva od 8.000 km2 i dužinom toka od oko 275 km, jedan od najznačajnijih neiskorišćenih hidropotencijala u Srbiji.

Gradnja se finansira iz kredita

U planu je gradnja HE Lakat, HE Maglič, HE Dobre Strane, HE Bela Glava, HE Gradina, HE Cerje, HE Glavica, HE Ušće, HE Gokčanica i HE Bojanići.

Pored toga, radiće se izmeštanje deonica državnog puta IB reda broj 22 kod HE Maglič, HE Dobre Strane, HE Bela Glava i HE Cerje, kao i podsistemi za priključenje na prenosnu mrežu i objekti protiverozione zaštite Sistema HE na Ibru.

Hidroelektrane su planirane kao pribranske, protočnog režima rada, u telu betonskih gravitacionih brana koje formiraju akumulaciju.

Kako navodi eKapija, gradnja ovih hidroelektrana će biti finansirana iz kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Foto: Mark Mcgregor, Unsplash

Чланак EPS planira da gradi 10 hidroelektrana na reci Ibar се појављује прво на Biznis i Finansije.

RZS je objavio publikaciju Trendovi, treći kvartal 2022. godine, u kojoj se vidi da je u prethodnoj deceniji proizvodnja struje u Srbiji smanjena sa 38.600 gigavat-sati (gwh), koliko je proizvedeno 2011. godine, na 38.235 gigavat-sati, kolika je bila proizvodnja u 2021.

Prema ovim podacima, proizvodnja u hidroelektranama je u ovom periodu porasla sa 9.243 gigavat-sata u 2011. na 11.984 gigavat-sata prošle godine, dok je proizvodnja u termoelektranama, gde se inače proizvodi najviše struje, oko dve trećine, smanjena sa 28.672 na 23.734 gigavat-sata.

Prve količine struje proizvedene u solarnim elektranama zabeležene su 2014. godine i iznosile su šest gigavat-sati, a lane je ova proizvodnja iznosila 14 gigavat-sati.

Dve godine kasnije pridružena je i struja proizvedena u vetroelektranama i to 26 gigavat-sati, koliko je proizvedeno te 2016. godine.

Ova proizvodnja napredovala je mnogo brže od proizvodnje iz solarnih elektrana, pa je prošle godine proizvedeno 1.085 gigavat-sati.

Uvoz struje je u pomenutom periodu porastao sa 6.701 gigavat-sat u 2011. na 6.984 u 2021. dok je izvoz smanjen sa 6.979 na 6.333 gigavat-sata.

Kada je reč o potrošnji struje, prema podacima za prošlu godinu najviše struje i to 48 odsto potroše domaćinstva, zatim prerađivačka industrija 31 procenat, a sledi poljoprivreda gde se potroši 18 odsto električne energije.

Izvor: RTS

Foto: Anja van de gronde, Unsplash

Чланак Proizvodnja struje smanjena u protekloj deceniji, najviše troše domaćinstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Očekujemo da će prve velike investicije početi da se realizuju 2022. godine. Tu je izgradnja velikih hidroelektrana, poput Đerdapa 3 i Bistrice, kao i solarne, gasne i vetroelektrane. Sve to će doprineti stabilnosti energetskog sistema“, istakla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Ona je naglasila da Ministarstvo pravi program kako da u narednih 20, 30 godina Srbija dobije više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, jer je to pitanje konkurentnosti privrede.

„Ne budemo li se okrenuli zelenoj energiji čeka nas plaćanje velikih taksi, zbog čega će trpeti ekonomija i građani. Korak po korak idemo ka tome i kao društvo i kao ekonomija“, naglasila je Mihajlović.

Planovi o gradnji reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Đerdap 3, snage 2.400 MW (megavata), i Bistrica, snage 680 MW, kako se podseća, postoje već nekoliko decenija, strani investitori su više puta iskazivali interes za njih, ali se ništa konkretno nije dogodilo.

Investicija u Đerdap 3 je veoma visoka i procenjena je na više milijardi evra, a u Bistricu na oko 600 miliona evra. Ove elektrane rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju. Odatle prirodnim padom, kroz tunel, dolaze do elektrane.

Projekti su već polupripremljeni

Takvo jezero, odnosno hidroakumulacija već postoji u selu Zaovine, na planini Tari. Reverzibilne hidroelektrane proizvode vršnu energiju i snagu za pokrivanje maksimane potrošnje u toku dana, drugim rečima proizvode najskuplju energiju.

One su i rešenje za energiju iz zelenih elektrana, kada je ima previše energije solarnim elektranama i vetroparkovima. Ta energija tada može da se koristi za pumpanje vode u hidro-akumulaciju. Kada im je proizvodnja manja onda reverzibilne hidroelektrane mogu da nadomeste taj manjak i vrlo brzo počnu sa proizvodnjom.

Nikola Rajaković, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, kaže da projekat Bistrica može da podesi puno stvari, kao i da je praktično polupripremljen. Đerdap 3 sa druge strane prevazilazi potrebe Srbije i ima smisla kao regionalni ili evropski projekat

„Prirodno jezero kao gornja akumulacija već postoji, a građevinski radovi nisu skupi, međutim uvek je nedostajalo novca za taj projekat. Smisao Bistrice je da pomaže da se veća količina električne energije iz elektrana na obnovljive izvore što lakše integriše u elektroenergetski sistem“, ističe Rajaković.

Za Đerdap 3, Rajaković kaže da bi se pravila gornja jezera koja je veoma skupa, ali bi bila dobra za potrebe regiona i Evrope, kao i za balansiranje proizvodnje iz vetro i solarnih elektrana. Ipak, teško je proceniti koliko bisve to koštalo.

Elektroprivreda Srbije (EPS) navodi da postoji plan da se izgradi reverzibilno akumulaciono postrojenje Đerdap 3 na 1007. kilometru Dunava. Predviđeno je da se Đerdap 3 gradi u tri etape, a energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh (gigavat časova).

Чланак Planirana izgradnja hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica се појављује прво на Biznis i Finansije.