Informaciju o novom nalazištu zvanično je objavilo Ministarstvo energetike i rudarstva u petak, navodeći da je, po preliminarnim rezultatima, reč o veoma bogatom rudnom blagu iz čijeg bi se čistog koncentrata moglo iskoristiti više od 93 posto ovog plemenitog metala.

Sve u svemu ako se ovi preliminarni rezultati istraživanja potvrde i kao konačni, onda je jasno da Homolje, u svetskim razmerama, leži na dva najbogatija zlatonosna polja.

Pitanje je samo da li će taj nebrušeni dar prirode biti izbrušen bez posledica za životnu sredinu, od čega i zavisi da li će Žagubica postati srpski Eldorado ili će i dalje ostati jedna od najnerazvijenijih opština naše zemlje. Pored zlata, Srbija, imajući u vidu površinu i broj stanovnika, iznad svetskih proseka ima i rude bakra, olova, cinka, srebra, litijuma i uglja, što u vremenima svetske krize, predstavlja značajan razvojni potencijal.

Mineralne sirovine su bile i ostale okosnica privrednog razvoja Srbije

Da je to tako za “Blic Biznis” potvrđuje i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Rade Jelenković.

– Mineralne sirovine su bile i ostale okosnica privrednog razvoja Srbije, zahvaljujući kojima su razvijeni značajni industrijski kapaciteti a doprinos ovog kompleksa energetskoj stabilnosti zemlje, učešću u bruto društvenom proizvodu i spoljnotrgovinskom bilansu je ogroman. Procenjuje se da je u Srbiji u drugoj polovini XX veka godišnje eksploatisano oko 100 miliona tona različitih mineralnih sirovina. Direktna godišnja vrednost proizvodnje bila je veća od dve milijarde dolara, a sa višim nivoima prerade i dvostruko veća. Danas je u rudarskom sektoru zaposleno oko 25.000 radnika, navodi Jelenković.
On dodaje i da Srbija raspolaže sa značajnim rudnim bogatstvom ali da nisu sva u eksploataciji.

– U Srbiji je evidentirano više od 70 vrsta mineralnih sirovina: 24 metalične, 46 nemetaličnih, kao i više ležišta uglja, nafte, gasa i uljnih šejlova. Detaljno je geološki istraženo oko 200 ležišta metaličnih mineralnih sirovina od kojih je u eksploataciji manje od 20 i 16 nemetaličnih mineralnih sirovina na više od 180 lokacija. Fosilna goriva se nalaze u 46 ugljonosnih basena, 90 naftnih i gasnih polja i 4 basena uljnih šejlova, objašnjava ugledni srpski geolog.

Značaj rudnog bogatstva jedne zemlje

U vremenima velikih ekonomskih i energetskih kriza, kakva su i današnja, rudno bogatstvo jedne zemlje, je dobra osnova da se iz njih brže izađe. Ako je to parametar onda Srbija ima potencijal da ta vremena savlada jer neke procene bivše ministarke rudarstva Zorane Mihajlović pokazuju da je u utrobi zemlje neiskorišćeno rudno bogatstvo vredno više od 500 milijardi evra. Stručnjaci pak ne žele na taj način da licitiraju i obazrivi su kod takvih procena bez prethodno završenih geoloških istraživanja i ekonomskih analiza, ali potvrđuju da ne oskudevamo u rudnom bogatstvu.

– Ugalj je značajan energetski resurs Srbije jer u Kolubarskom, Kostolačkom i Kovinskom basenu nalazi se oko 6 milijardi tona uglja, a na teritoriji KiM više od 7 milijardi tona. Ležišta bakra i zlata su izuzetno vredna čije su rudne rezerve dovoljne za višedecenijsku proizvodnju. Što se tiče rezervi olova, cinka i srebra, one se nalaze na Kosovu i Metohiji dok su utvrđene rezerve van nje relativno male.

Ohrabruje i pronalazak ležišta litijuma i bora kod Loznice i ležišta zlata u istočnoj Srbiji. Njihov mineralni i razvojni potencijal je ogroman. Tu su i ležišta karbonatnih stena koje se obično koriste u građevinarstvu, koja su ekonomski vredna, ali se ne mogu uporediti sa ležištima fosilnih goriva, obojenih i plemenitih metala i litijuma – kaže profesor Jelenković.

Po njemu, za privredni i ekonomski razvoj Srbije je najisplativija eksploatacija mineralnih sirovina čije su rudne rezerve velike, kvalitet sirovine visok, na kojima su razvijeni proizvodni kapaciteti ili se mogu izgraditi u kraćim vremenskim periodima. Pored toga važne su i sirovine za kojima postoji velika tražnja u svetu.

Opravdanost odluke da se  projekat litijum zaustavi

Na naše pitanje da li se to odnosi i na litijum i da li je opravdana odluka da se ovaj projekat zaustavi profesor Jelenković kaže:

– Brojni su razlozi koji su doveli do zaustavljanja projekta Jadar. Smatram da je odluka preuranjena. Bilo bi mnogo korisnije da je pre donošenja odluke bila završena studija procene uticaja eksploatacije litijuma i bora na životnu sredinu, i da je detaljno analizirana od strane naučne i stručne javnosti. Za donošenje tako važne odluke, neophodno je kompleksno sagledavanje svih aspekata eksploatacije i prerade rude, njihovog uticaja na životnu sredinu i ekonomskih benefita a koje mogu da izvrše samo stručna lica različitih obrazovnih profila.

Na pitanje „Blic Biznisa“ koliko otpori ekoloških aktivista mogu da utiču da rudno bogatstvo Srbije i dalje ostane ispod zemlje, profesor Jelenković kaže da je njihov uticaj važan na dalji razvoj rudarstva ali ako je zasnovan na stručno utemeljenim činjenicama.

– Ako se ne bazira na tačnim informacijama, može imati štetan uticaj na razvoj rudarske industrije. Zato bi dijalog sa aktivistima baziran na tačnim podacima i konstruktivnog i otvorenog dijaloga bio koristan za ekonomiju i društvo. Takvim dijalogom bi se došlo do balansa između legitimnog interesa zaštite životne sredine i razvoja industrijskog potencijala na održiv, ekološki bezbedan i društveno i ekonomski koristan način.Moderne metode iskopavanja i prerade rude su značajno napredovale i njihov uticaj na okolinu u velikoj meri smanjen. Rudarstvo kakvo smo ranije poznavali i koje ostavlja veoma štetan uticaj na životnu sredinu danas skoro i ne postoji izato je prisutno i u najrazvijenijim državama poput Amerike, Kanade, Australije, Velike Britanije, Nemačka, Japana i Švedske-kaže Jelenković.

Izvor:Blic
Foto: Bing

Чланак Homolje leži na dva najbogatija zlatonosna polja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi se došlo do rude biće raskopano 48,3 megatona raskrivke što sa rudom čini 67,5 megatona (1 mt = 1 milion tona) raskopanog terena. Prosečna koncentracija zlata u rudi je 1,07 grama po toni.

Slikovito rečeno: za jedan zlatni prsten treba izvaditi 3 tone rude.

Ekstrakcija zlata iz rude vršiće se metodom hladnog ispiranja: ruda će nakon drobljenja biti rasprostrta na površinu od 36 hektara gde će se na otvorenom prostoru prskati cijanidom koji lako i brzo reaguje sa živim organizmima, a poznat je kao veoma toksično i smrtonosno jedinjenje.

Predlog prostornog plana iz septembra 2021. prenamenom obuhvata oblast od 292 km2, što čini 39% teritorije opštine Žagubica, od čega je 146 km2 pod šumama. Sama zona rudarskih aktivnosti odvijaće se na površini od 10,56 km2. Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene objavljena je u Službenom glasniku (br. 64/2021) a finansira ga kompanija Avala Resources Ltd u vlasništvu kanadske kompanije Dundee Precious Metals. Dinamika predviđa da sve bude završeno do jula 2022. Odluka je u suprotnosti sa ranijom uredbom o utvrđivanju prostornog plana objavljenom u Sl. glasniku (98/2014-8) u kojoj se za ovaj pojas Borske metalogenetske zone navodi: “…na današnjem tehnološkom nivou nisu se još stekli uslovi za planiranje eksploatacije.”

Neracionalno korišćenje mineralnih resursa i ogromni rizici po životnu sredinu

Projekat rudnika sa rokom trajanja od 7 godina predstavlja se kao projekat od nacionalnog interesa iako se na osnovu podataka iz prostornog plana jasno uviđa neracionalno korišćenje mineralnih resursa i favorizacija interesa investitora uz velike rizike po životnu sredinu.

Cijanizacija omogućava profitabilno iskopavanje rude sa nižim procentom zlata i čini rudarenje agresivnim zbog vađenja i prerade mnogo više rude da bi se dobila ista količina zlata tako da jame i jalovišta pokrivaju veće površine i proizvode velike količine otpada.

Akcidenti cijanidom u svetu su česti. Najveći akcident u Evropi nakon Černobilja dogodio se 2000. u Rumuniji na lokaciji Baia Mare, kada se 3,5 miliona m3 jalovine kontaminirane cijanidom izlilo u reku Tisu, ubijajući ceo rečni ekosistem u dužini od 400 km. Parlament EU je 2010. izglasao potpunu zabranu cijanida u rudarstvu ali EU komisija nije ratifikovala predlog. Debate se vode i danas. Zakonom je zabranjen u Nemačkoj, Češkoj i Mađarskoj. Turski parlament je 2007. uveo zabranu otvaranja novih rudnika koji koriste cijanid.

U Švedskoj i Finskoj cijanizacija se odvija strogo kontrolisanim procesom uz digitalni monitoring u zatvorenim tankovima ali ostaje problem odlaganje jalovine. I tamo se vode debate o zabrani postupka.

Potaj Čuka-Tisnica deo je projekta “Timok Gold Project” Dundee Precious Metals. Tehnički izveštaj sa rezultatima istrazivanja zlatnih rezervi, planovima rudnika, opisom procesa proizvodnje itd. javno je dostupan na veb stranici kompanije u PDF formatu na 494 stranice.

Kompanija Dundee trenutno posluje u Bugarskoj i Namibiji i u obe je bilo akcidenata. U Bugarskoj je kontaminirana reka Topolnica. Vrhovni sud Bugarske je kaznio kompaniju sa 800€ (!) mesečno bez ikakve obaveze dalje zaštite prirodne sredine. U Kanadi ne eksploatišu rudu.

Simptomatično je što kompanija u saopštenjima ne navodi još jedan projekat: odlagalište jalovine u južnoj Jermeniji (do 2016.) gde je došlo do kontaminacije terena zbog popuštanja brane. Sudski sporovi nisu rezultovali odštetom. Društveno-ekološke posledice osećaju se i danas.

Zakoni se menjaju u korist kompanija

Projektom Potaj Čuka-Tisnica u Homolju Ugroženi su slivovi Mlave i Peka i posledično Dunav što bi u slučaju akcidenta za posledicu, između ostalog, imalo međunarodni postupak protiv Republike Srbije.

Problem su i zakonske regulative koje se odnose na bezbednosne rizike i pisane su u korist kompanija. Npr. zakon o zaštiti prirodne sredine izmenjen je (2011.) tako da analize kvaliteta površinskih i podzemnih voda ne radi republički RHMZ već laboratorija koju angažuje kompanija.

Plan otvaranja rudnika je u potpunoj suprotnosti sa Prostornim planom republike Srbije (2021-2035) i sa principima Prostornog plana opštine Žagubica u kojima su osnovne smernice:

• Zaštita životne sredine
• Razvoj turizma, poljoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.

Osim šireg lokaliteta Potaj Čuka-Tisnica, rudarska kompanija je dobila licencu i za prostor Umka koji se direktno nastavlja na zonu planiranog rudnika u pravcu jug i duboko zalazi u prostor zaštićenog prirodnog dobra Beljanica-Kučaj.

Beljanica-Kučaj čekaju da postanu nacionalni park, ali to nekome ne odgovara

Ova prostrana planinska oblast je zbog svojih karakteristika trebala biti proglašena nacionalnim parkom (2018), prvim u Srbiji nakon 40 godina, ali se rokovi volšebno pomeraju dok istovremeno traje obimna seča starih šuma.

Posledično učestali su odroni i bujične poplave poslednjih godina. Homolje odlikuju oštre zime i obilne snežne padavine. Kada rudnici budu zatvoreni ostaće kontaminirana jezera i brda jalovine ograđena nasipima ugroženih erozijom kao permanentna pretnja životnoj sredini.

Oblast Homolja, Beljanice i Kučaja čini prirodnu celinu sa najvećom kontinuiranom šumskom površinom u Srbiji u sklopu koje je nekoliko prašumskih rezervata i preko 150 speleoloških objekata. Prvi spomenici prirode na ovom potezu proglašeni su 1949. godine.

Najveći je rezervoar pitke vode u zemlji, stanište je 70% ukupne faune sisara u Srbiji (među kojima su mrki medved, ris, vuk, jelen, vidra…) od kojih su mnogi na crvenoj listi ugroženosti, 23% gmizavaca, 130 vrsta ptica i sa preko 750 taksoma 25% ukupne flore u Srbiji.

Grčka iskustva sa vađenjem zlata pomoću cijanida možete pročitati na ovom linku.

Autor: Marko Dačić/Twitter

Izvor: Daljine.rs

Foto: Daljine.rs

Чланак Zlato će se na Homolju vaditi cijanidom се појављује прво на Biznis i Finansije.