Naša zemlja je zabeležila rast od 19 odsto u odnosu na 2018. godinu, kada je, prema istraživanju Univerziteta u Oksfordu, bila rangirana na jedanaestom mestu po ukupnom udelu na tržištu frilens radnika.

Ko su „frilenseri“ i kakve poreze su dužni da plaćaju državi?

„Frilens“ radnici su mladi i visokoobrazovani stručnjaci, koji preko interneta uglavnom rade za strane kompanije u oblasti informacionih tehnologija, prevodilačkih usluga, dizajna i digitalnog marketinga. Za angažman na daljinu opredeljuju se zbog fleksibilnog radnog vremena i mogućnosti da rade od kuće.

„Frilenseri imaju jedan svojevrstan tip slobode u svom radu, u smislu da sami određuju kada će da rade, šta će da rade, koje poslove će da prihvataju“, rekao je Relja Damjanović, frilens programer.

Prema globalnom indeksu ekonomije honorarnih poslova, najveći skok u prošloj godini napravile su Sjedinjene Američke Države, gde su zarade „frilensera“ porasle 78 posto, dok je Srbija ušla u top 10 zemalja.

„Platforme su u slučaju Srbije odigrale izuzetno značajnu ulogu, u tom smislu što nude posao mladim ljudima, koji su po svojim veštinama prekvalifikovani, ili imaju takva znanja koja prevazilaze znanja koja traži srpska privreda, koja je u ovom trenutku i dalje na nekom rudimentarnom nivou kada govorimo o digitalnoj transformaciji i izgradnji ekonomije zasnovanoj na znanju“, kaže Tanja Jakobi iz Centar za istraživanje javnih politika.

Među rizicima ovakvog vida rada ubrajaju se nesigurnost radnog mesta i visine zarade. Nalaz Centra za istraživanje javnih poltika pokazuje da je skoro dve trećine „frilensera“ u Srbiji nevidljivo sistemu. Tek ostali, pak, uplaćuju poreze.“Ako su firma, u zavisnosti šta su izabrali, da li su paušalac, preduzetnik, preduzetnik koji vodi knjige, ili doo, u skladu sa oblikom firme oni plaćaju porez. Sa druge strane, fizička lica, što pretpostavljamo da je veći broj „frilensera“, dužna su da plate, po nekom starom mišljenju iz 2011. godine, Ministarstvo finansija je to svrstalo kao ostale prihode, što okvirno izađe skoro polovina iznosa koji dobijete na račun“, objašnjava je Milan Trbojević, poreski savetnik.

Korisničko iskustvo onih koji novac dobijaju iz inostranstva neće se menjati ni nakon 1. juna, kada će u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma zaživeti Registar korisnika novčanih doznaka, kažu za RTV u Narodnoj banci, a informacije da će svaku prekograničnu transakciju oporezivati demantuju.

„Narodna banka Srbije nije organ koji ima bilo kakvo ovlašćenje u nadležnosti poreske politike niti predlaže, ili utvrđuje poreske stope. Sa druge strane, Narodna banka Srbije ovim odlukama ne nameće ni dodatne troškove, kako platnim institucijama i bankama, tako i korisnicima njihovih usluga“, napominje Dejan Dević, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove.

Registar korisnika novčanih doznaka uključivaće samo one transakcije koje se odvijaju mimo računa u bankama, odnosno, u kešu preko servisa kao što su Western Union, Moneygram, ili RIA. Ovakav prenos novca, kako kažu u Narodnoj banci, u najvećem broju slučajeva ne odnosi se na poslovne, već na lične transfere po drugim osnovama.

Izvor: Kamatica.rs/RTV

Чланак Frilensing cveta u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.