Ministarstvo pirvrede oglasilo je u oktobru privatizaciju preduzeća Slavija hoteli i to metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem. Reč je o tri objekta na potezu između Bulevara oslobođenja i Makenzijeve ulice. Početna cena za čitavu firmu je 24,9 miliona evra.

S obzirom na to da je stigla samo jedna ponuda, javnog nadmetanja nije ni bilo. Ukoliko prođe proveru Ministarstva privrede, neće biti razloga da se firma, u kojoj je trenutno oko 100 zaposlenih, ne nađe u privatnim rukama po početnom iznosu.

Kompanija Matijević, moglo bi se reći, već duže merka Slaviju. Pre pet godina, malo je nedostajalo da postanu vlasnik novijeg dela – Slavije luks. Tada je sobe i apartamane uslovno prodavao sudski izvršitelj i to dok su Slavija hoteli čekali odgovor na zahtev da se poništi odluka Arbitražnog veća po kojoj su dugovali firmi Fil Šar 1,6 miliona evra.

Spor je vođen pred Privrednim sudom. Javni izvršitelj nije čekao rasplet, već je pre toga prodao hotel. Kupila ga je kompanija Matijević za 6,5 miliona evra. Proglašena je za privremenog kupca, ali je ubrzo od kupovine odustala. Privredni sud je osporio odluku izvršitelja i samu prodaju, pa je i prepoznatljivi objekat na Slaviji ostao državni.

Kupovina je ovog puta prošla bez konkurencije. Očekivalo se da će u trku ući više zaintersovanih, jer je dokumentaciju otkupilo osam firmi. Nezvanično saznajemo da su među njima bili Delta agrar, Maks bet, firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i jedna iz Švajcarske.

Zašto su Matijevići jedini

I sam Zoran Matijević, suvlasnik Mat rilestejta, pomalo je iznenađen što su se jedini odazvali pozivu.

„Nismo to očekivali, pomalo smo iznenađeni. I sami se pitamo da li to znači da smo najpametniji ili drugi znaju nešto što mi ne znamo“, pomalo u šali kaže Zoran Matijević za Forbes Srbija. „Čuli smo i očekivali da će interesovanje biti veće. Ovo sada stvara nedoumicu da li dolazi do prezasićenja tržišta nekretnina“.

U trurističko-ugostiteljskoj branši ne veruju da je to još slučaj. Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije – HORES, ukazuje da mesta za dodatne kapacitete ima dokle god raste broj gostiju.

„Nije bilo verovatno da će biti više zainteresovanih zato što je, realno posmatrano, tim objektima uglavnom potrebno ozbiljno ulaganje i renoviranje“, kaže Genov. „Hotel je toliko star da je potrebna detaljna rekonstrukcija, ako ne i rušenje u nekim delovima. Matijević je referentan investitor. Verujem da će izgraditi moderan hotel koji priliči Beogradu i lokaciji na kojoj se nalazi“.

Mat rilestejt u svom vlasništvu trenutno ima pet hotela. Tri su u Novom Sadu – Centar, Aleksandar i Ribarsko ostrvo. U Zrenjaninu je hotel Vojvodina, dok je u srcu Beograda – Centar 1.

„Definitvno ima iskustva i kapaciteta“, dodaje Genov. „Svi su hoteli renovirani i u visokom standardu. E, sada, treba li još kapaciteta, pitanje je tržišta. Mi ne živimo više u vremenu kada sami određujemo da li treba ili ne. To kaže tržište. Povećanje broja turista nagoveštava da ima prostora za još. S obzirom na popunjenost u centralnoj zoni, to je unosna investicija. Drago mi je kada je neko iz branše“.

Nedostaju garažna mesta

Nije sasvim izvesno da će nova investicija u Slavija hotele doneti i veće kapacitete. Naprotiv, sasvim je moguće da će deo sadašnjih soba i apartmana postati – kancelarije.

„Najveći potencijal ima Slavija Garni i on bi ostao hotel“, dodaje Zoran Matijević. „Ti objekti su veliki potencijal, ali bez dovoljno garažnih mesta. Traže veliko ulaganje. Kula i najstariji deo hotela bi možda dobili delom poslovnu namenu, a delom ostali hoteli. Još razmišljamo. Čekamo da prođu procedure i Ministarstvo privrede donese konačnu odluku“.

Hoteli Slavija nekada su poslovali kao deo nacionalnog avioprevoznika JAT. Izdvojeni su iz kompanije 2005. kao jedno od nekoliko zavisnih preduzeća.

Društvo s ograničenom odgovornošću JAT hoteli Slavija je osnovano Odlukom Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj JAT Ervejz. Ugovorom o prenosu osnivačkih prava između JAT-a i Vlade Srbije, celokupni udeo i sva osnivačka prava preneta su na Republiku Srbiju.

Iz arhive Ministarstva privrede vidi se da je Vlada Republike Srbije 2007. raspisala poziv kojim traži finansijskog savetnika za privatizaciju preduzeća JAT – Hoteli Slavija.

„Vlada Srbije primila je donaciju Evropske agencije za rekonstrukciju, koju administrira Svetska banka, za podršku i ubrzavanje postupka privatizacije, restrukturiranja i stečaja društvenih i državnih preduzeća u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o stečajnom postupku”, stoji u pozivu. „Vlada Srbije namerava da upotrebi deo sredstava ove donacije za finansiranje usluga finansijskog savetnika koji će sprovesti privatizaciju preduzeća Jat hoteli Slavija“.

Kompanija u gubicima

Ova namera dosad nije ostvarena. Hoteli Slavija u potpunom su vlasništvu države. Finansijski izveštaji pokazuju da su prošle godine ostvarili 3,9 miliona evra prihoda, oko 800.000 evra više nego godinu pre. Uz rashode od oko četiri miliona evra, 2022. su završili sa gubitkom od oko 68.000 evra.

„Većina preduzeća koja su izdvojena iz JAT-a dosad su privatizovana. Ostali su Slavija hoteli“, kaže Veselin Jovićević, direktor Slavija hotela. „Voleo bih da se postigne dobra cena. Očekujemo da čitav proces bude transparentan i da hoteli nastave sa radom kao i dosad“.

Izvor: Forbes
Foto: Bing

Чланак Zašto Matijević jedini želi da kupi hotel Slaviju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zainteresovani mogu podneti prijave za učešće u postupku do 24. novembra, a otvaranje ponuda je 28. novembra, navedeno je na sajtu Ministarstva privrede.

Prodajna dokumentacija će biti dostupna od 4. oktobra, a naknada za njen otkup iznosi 150.000 dinara.
Kupac će prodajnu cenu morati da plati odjednom.

Pravo na učešće imaju domaće ili strano pravno ili fizičko lice.

Kako je precizirano, uslovi za učešće u javnom nadmetanju za privredno društvo su da je samostalno ostvarilo poslovni prihod u 2022. godini u iznosu od najmanje 50 miliona evra i da je samostalno ostvarilo poslovni i neto dobitak u 2022. godini.

Ukoliko želi da učestvuje u nadmetanju investicioni fond mora da ima ukupnu aktivu u vrednosti od najmanje 250 miliona evra u 2022. godini, dok fizičko lice mora da poseduje novčana sredstva u iznosu od najmanje 25 miliona evra.

Pravo na učešće u postupku ima i konzorcijum pravnih i/ili fizičkih lica, objavilo je Ministarstvo privrede.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Prodaje se hotel „Slavija“ javnim nadmetanjem, početna cena 24,9 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Princeza Elizabeta imala je 25 godina kada je saznala da će njen otac preminuti i da će ona morati da preuzme na sebe jedan ogroman teret. Taj teret nosila je na leđima do smrti, početkom septembra ove godine. Sve ovo mogli smo videti u seriji The Crown, ali i čitati u njenoj biografiji.

U toj biografiji važno mesto zauzima jedan neveliki hotel u blizini Najrobija u kojem je Elizabeta došla do saznanja da će postati kraljica. Hotel Treetops je od tada poznat kao mesto gde je ona “legla kao princeza a probudila se kao kraljica”.

Međutim, ovaj hotel danas ne izgleda nimalo kraljevski. On je bio zatvoren tokom pandemije, zbog čega je zgrada u velikoj meri propala a osoblje je otpušteno. Ipak, sada, otkako je kraljica preminula, opet počinje da raste interesovanje za njega zbog čega se vlasnik nada da će naći nekog investitora koji će mu pomoći da renovira hotel i da će on privlačiti više gostiju nego u svojim najboljim danima. Nažalost, nečija smrt će se, kao i mnogo puta do sada u istoriji, za neke pokazati kao dobra poslovna šansa.

Izvor: Kvarc

Foto: artellliii72, Pixabay

Чланак Kraljica Elizabeta kao poslovna šansa се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U godini kada obeležavamo 40 godina postojanja hotela Grand, odlučili smo da sprovedemo veliku rekonstrukciju na 6.100m2 unutar samog hotela, uložimo značajna sredstva u izgradnju novog rezidencijalnog krila i izgradimo modernu garažu koja zadovoljava potrebe naših gostiju. Ovom investicijom premašili smo 100 miliona evra ukupnih kapitalnih ulaganja na Kopaoniku od 2009. godine od kada poslujemo na ovoj planini“, izjavio je povodom svečanog otvaranja Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group.

Radovi na unapređenju sadržaja i hotelske usluge otpočeli su u aprilu ove godine. Pored izgradnje novog Residence bloka i garaže sa preko 130 parking mesta, kompletno su renovirani spa centar, svi restorani i barovi, recepcija i sportska dvorana. „U kratkom periodu od samo sedam meseci, realizovana su ulaganja u 20.000m2 u hotelu, pored ostalih investicija na Kopaoniku koje se prostiru na još 18.000m2. Na izgradnji novog krila i rekonstrukciji objekta učestvovalo je preko 500 radnika koji su radili na 3 paralelna gradilišta. Uspešno završena rekonstrukcija omogućila je da hotel Grand svojim novim izdanjem još jednom podigne lestvicu luksuznog hotelijerstva”, istakla je Aleksandra Stojanović, rukovodilac investicionog projekta i direktor korporativnih poslova MK Group.

MK Group velikim ulaganjima jača privredu i turizam Srbije, a ujedno stvara dodatnu vrednost za kopaonički kraj, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) na svečanosti povodom završetka rekonstrukcije hotela Grand. „Ovaj kompleks koji MK Group vodi doprinosi povećanju zaposlenosti i poboljšanju standarda mnogih porodica, angažovanju drugih kompanija, jačanju sektora privrede vezanih za poslovanje ovog centra od industrije nameštaja do hrane i pića. Sve male i srednje kompanije iz raškog okruga zaista žive i prosperiraju zahvaljujući MK Group. Hvala još jednom što razvijate Rašku, Kopaonik, celu Srbiju“, poručio je Čadež.

Hotel Grand Kopaonik najstariji je hotelski kompleks na ovoj planini i začetnik modernog turizma u Srbiji. Kao jedno od najvrednijih nasleđa domaćeg hotelijerstva, ovom investicijom dobio je još atraktivniji izgled i potvrdio svoj prestižni status u godini kada proslavlja 40 godina postojanja.

Чланак MK Group uložila preko 27 miliona evra u hotel Grand Kopaonik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ugostitelji godinama unazad pokušavaju da sa poreznicima nađu prihvatljivo rešenje za tretman bakšiša.

Po važećim zakonima, inspektori strogo kažnjavaju svaki višak gotovine koji zateknu u kasi ili novčaniku konobara. Sudeći prema nedavnoj izjavi ministra finansija Siniše Malog i Srbija bi se mogla ugledati na zemlje koje su ovu velikodušnost – uvrstile na račun.

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede „Hores“ predlaže da se bakšiš limitira do 10 odsto računa i registruje u kasi.

– Problem poreskog tretmana i oporezivanja napojnice već duže opterećuje poslovanje hotelijera i restoratera u Srbiji – tvrdi Georgi Genov, predsednik „Horesa“. – Ako poreska inspekcija kod zaposlenih nađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, protiv poslodavaca podnosi prijave za prekršaje za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću do dva miliona dinara za pravna lica i do 500.000 dinara za preduzetnike. Izriče im se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od najmanje 15 dana.

Rešenje još nije na pomolu, ali je jasno da nadležni razmišljaju o ovom predlogu. Pominje se da bi napojnica mogla da se kreće od 10 do 12 odsto računa. Goste, izgleda, niko ne pita, a vlasnici ugostiteljskih objekata kažu da oni cene svoje usluge, na račun bakšiša, neće umanjivati.

– Sada je napojnica stvar dobre volje, a u slučaju da je deo računa, bila bi obavezna – kaže vlasnik jednog ugostiteljskog objekta u Beogradu. – Ja imam cenu svog proizvoda i ona će ostati ista. Do sada je bakšiš bio neoporezovan deo, a kad uđe kao prihod, firma će verovatno plaćati porez na dodatu vrednost. Pitanje je i da li ćemo, prilikom prenosa uplate na lični račun konobara, plaćati poreze i doprinose. U svakom slučaju, šta god da budemo plaćali, za toliko će se umanjiti prihod radnika. Neki će možda sumnjati da ih gazda potkrada. Definitivno bi mi takvo rešenje povećalo administraciju i posao, a konobari ne bi novac dobijali odmah, već jednom mesečno. Da bi rešenje bilo dobro, treba 80 odsto konobara i vlasnika objekata da bude zadovoljno njime.

Propis bi morao da predvidi različite situacije. U ugostitelje spadaju i šalteri brze hrane kojima se napojnice najčešće ne daju. Taksisti, s druge strane, nisu ugostitelji, ali putnici često zaokružuju iznos prilikom plaćanja. A tu su i gosti, koji možda neće istom dinamikom posećivati kafiće i restorane ukoliko račun „oteža“ za desetinu. Na kraju, pitanje je i kako motivisati konobare da se trude oko svake mušterije, kada im nagrada svakako sledi.

Ne mora uvek da se plati

Putnici koji ne bi da se obrukaju, jer ne znaju lokalne običaje, mogu da nađu bezbroj saveta kako, kada i koliku napojnicu dati. U Sjedinjenim Američkim Državama, upozoravaju vodiči, bakšiš je obavezan. Konobarima se radni sat plaća i nekoliko puta manje nego u drugim branšama, jer se računa da žive od „tipa“. Zato napojnica dostiže i četvrtinu računa. Mnogi je stavljaju na račun, ali ukoliko gost nije zadovoljan, može da da manje. U SAD bi napojnica od deset odsto značila da je usluga katostrafalna. U Velikoj Britaniji, s druge strane, bakšiš dostiže od deset do 15 odsto računa i ko nije zadovoljan – ne mora da da ni funtu.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Ministarstvo finansija razmišlja da napojnica postane obavezni deo računa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Hotel je počeo da radi 705. godine i goste prima sve do danas, zahvaljujući 52 generacije iste porodice.

Ovaj hotel je 2011. godine upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji na svetu. U Japanu se nalazi i drugi najstariji hotel na svetu, pod nazivom Hoši Rjokan, koji je takođe upisan u „Ginisa“.Nišijama Onsen Kejunkan je smešten u podnožju planina Akaiši u prefekturi Jamanashi, a svoja vrata je otvorio pre 1.316 godina.

Termalnom vodom se snabdeva direktno iz lokalnih izvora Hakuho, prenosi portal Kliks, tako da gosti mogu da uživaju u toplim kupkama u svakoj sobi, ali i u javnim kupatilima koje dele u glavnim delovima hotela.Hotel je renoviran nekoliko puta, a poslednji put 1997. godine. Međutim, uprkos renoviranju, zadržao je tradicionalni izgled i stil, tatami podlogu, klasični nameštaj u svakoj prostoriji i sobi, kao i japansku umjetnost.

Bežični internet je uveden tek 2019. godine.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Japanski hotel radi više od 1.300 godina i njime upravlja ista porodica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos prognozama da će se ograničenje putovanja nastaviti i ove godine, u Kairu je upravo otvoren izuzetno luksuzan hotel „Sent Redžis“. Svečanom otvaranju je prisustvovao i katarski ministar finanisja Ali Šarif al-Emadi, budući da je izgradnju pomenutog hotela, vrednu preko milijardu dolara, finanisirala katarska kompanija za promet nekretninama Diar.
Ovaj hotel je bio završen još 2017. godine, ali nije otvoren zbog sankcija koja su tada Kataru uvele Saudijska Arabija,

Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat pod optužbom da ova država podržava terorizam.
Otvaranje luksuznog hotela, uprkos činjenici da pandemija i dalje traje, ocenjuje se kao znak otopljavanja odnosa između Katara i Egipta, nakon nedavnog okončanja zalivske krize i otvaranja granice između Saudijske Arabije i Katara 8. januara ove godine. Emadi je prvi katarski ministar koji je posetio egipatsku prestonicu od juna 2017. godine.

Katar do sada uložio pet milijardi evra

Izgradnja hotela „Sent Redžis“ započela je 2012. godine. Hotel, impresivne arhitekture, gleda na Nil i nalazi se na ekskluzivnoj lokaciji – između zgrade egipatskog Ministarstva spoljnih poslova i egipatskog muzeja u centru Kaira, na čuvenom trgu Tahrir u egipatskoj prestonici.
Katarska kompanija Diar je u njegovu izgradnju, koja se sastoji od dve kule, svaka od 135 metara, uložila 1,3 milijarde dolara. Hotel je izgrađen na preko 197.000 kvadratnih metara zemljišta i sadrži 286 soba, kao i 80 apartmana, bazena, restorana i banja.

Emadi je prilkom svečanog otvaranja izjavio da je ulaganje Katara u ovaj hotel pokazalo podršku Dohe egipatskom turističkom sektoru, koji igra veliku ulogu u ekonomskom razvoju ove severnoafričke zemlje.
Dodao je da Katar ulaže pet milijardi dolara u Egipat, uglavnom u sektor nekretnina, turizma, bankarstva i energetike. Prema rečima predsednika kompanije Diar, Kaleda bin Kalifa Al Tanija, ova katarska kompanija sama je do sada uložila tri milijarde dolara u egipatsku privredu.

Zavisnost od turizma

Iako je Egipat jedina zemlja na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi od koje se očekivalo da će 2020. godine zabeležiti pozitivan rast BDP-a, prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), mnogoljudnu zemlju teško je pogodila pandemija, čije su se posldece negativno odrazile na većinu privrednih sektora.

Turizam, koji čini 11,2 procenta egipatskog BDP-a i 9,5 procenata ukupne zaposlenosti u zemlji, prošao je najgore zbog mera zatvaranja, posebno tokom obustave međunarodnih letova između marta i jula prošle godine.
Hotel „Sent Redžis“ otvoriće 450 radnih mesta za egipatske radnike. Takođe, njegova izgradnja je podržala lokalnu privredu, budući da je 70 odsto potrebnog materijala nabavljeno u Egiptu i uposleno preko pet hiljada radnika, uključujući i hiljadu inženjera, rekli su u katarskoj kompaniji Dira.

Zvaničnici kompanije su najavili da će normalizacija odnosa između dve države omogućiti i završetak drugih projekata koje je ovaj katarski investitor započeo u Egiptu.

Чланак Hotelska diplomatija се појављује прво на Biznis i Finansije.

A bili ste ubeđeni da je komentarisanje na internetu sasvim bezazleno, zar ne? Verovatno niko nikada nije ni pomislio da bi ga kritike koje je negde napisao na račun hotelske usluge mogle koštati dve godine zatvora.

Upravo to se sada dešava Vesliju Barnsu, Amerikancu koji je na radu u Tajlandu. On je naime postavio nekoliko komentara na različitim internet platformama, među kojima je i poznati sajt TripAdvisor, o Sea View hotelu, optužujući ga za “moderno ropstvo”.

Pomenuti hotel je reagovao tužbom, pozivajući se na stroge zakone protiv klevete u toj zemlji. Njegovo rukovodstvo tvrdi da su komentari netačni i da loše utiču na reputaciju hotela.

Ko je u ovoj priči u pravu a ko ne, proceniće sud. Međutim, ono što se za sada zna je da ni Barns nije bio baš uzoran gost. On je pokušavao da unese svoju flašu alkohonog pića u hotelski restoran, što mu je osoblje zabranilo.

Posle tog incidenta gost je kritikovao hotel na internetu, zbog čega je tužen, privreden, te je proveo nekoliko noći u pritvoru. Potom je pušten uz kauciju. Trenutno je u toku postupak protiv njega. Ukoliko bude proglašen krivim suočiće se sa kaznom od čak dve godine zatvora.

Izvor: BBC

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

Чланак Zbog kritike tajlandskih hotela može se završiti i u zatvoru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Georgi Genov, predsednik HORES, smatra da je ovo jedna od mogućnosti ugostitelja, ali je pitanje koliko će biti interesovanje, jer slobodnog poslovnog prostora već ima mnogo.

– Hotel sa četiri zvezdice je skup, od vode, struje i svih drugih troškova, koji su daleko veći od bilo kog poslovnog prostora – smatra Genov. – Hoteli bi mogli da se koriste i za stanovanje porodica, da budu za samce ili kao studentski dom. Ali ništa od toga ne predstavlja dugoročno rešenje. Naš standard ne bi dozvolio da hoteli u gradu tako rade, jer su oni uglavnom više i visoke kategorije. Uz to, sve više ljudi radi od kuće, pa se još dodatno smanjuju potrebe poslovnog prostora. I to sigurno za 50 odsto. Što bi neko plaćao 500 kvadrata, ako može mnogo manje ljudi da bude u kancelariji, a ostali da rade iz doma. To je samo premošćavanje za hotele, a ne i trajno rešenje.

Mnoge firme su se otvorile u hotelima

Kako objašnjava Genov, hoteli su namenski pravljeni za smeštaj. U zapadnim državama, oni se nekad pretvaraju u studentske domove, ali su tu visoke stanarine. I dok se situacija ne normalizuje u čitavom svetu i ljudi ponovo počnu da putuju, nema neke velike nade za hotelijere, ni u Srbiji, ni u drugim zemljama. Beogradski hoteli imali su skoro 80 odsto stranih gostiju od toga je 64 odsto bilo iz EU.

– Kod nas smo oko 30 soba pretvorili u kancelarije i ima zainteresovanih – ispričao nam je jedan od beogradskih hotelijera. – Isto ovo je rađeno i devedesetih, kada je bila velika kriza hotelskog biznisa. Mnogi hoteli su tada pravili od soba kancelarije. Mnoge firme su se otvorile u hotelima. Sad, kada se ovaj posao urušio, treba se prilagoditi. To što se hotel pretvara u poslovnu zgradu nije rešenje, ali moramo da se prilagodimo trenutnoj situaciji. Interesovanje nije malo. Ljudi vole da budu izolovani u sobama. Na raspolaganju im je restoran, fitnes…

Naš sagovornik, vlasnik jednog luksuznog hotela u Beogradu, ističe da ovaj biznis neće uzleteti, već će se polako oporavljati. Do tada, niko ne treba da stoji u mestu i čeka, smatra on, već da istražuje i druge modele poslovanja.

Očekuju pomoć države

Predstavnici hotelske industrije trebalo bi danas da održe sastanak o merama konkretne pomoći za njihov sektor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako „Novosti“ nezvanično saznaju, dve glavne stvari koje bi hotelijeri mogli da dobiju su posebne subvencije za gradske hotele, ali i olakšice oko otplate kredita.

– Gradski hoteli su dosta ugroženi i njima je potrebna konkretna pomoć – ispričao je izvor „Novosti“. – Ideja je i da se nađe dogovor sa bankama, uvažavajući njihove interese, oko isplate rata kredita. Mnogi hoteli gradski su izgrađeni velikim investicionim sredstvima i interesi banaka nisu baš da ti objekti propadnu.

Izvor: Novosti

Чланак Pojedini hotelijeri u Beogradu sobe su preuredili u poslovne kancelarije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako unapred rezervišete i platite boravak u nekom luksuznom hotelu prektično ulažete u svoje buduće putovanje i za manje novca dobijete mnogo više. Brojni hoteli daju ponude u kojima nude mogućnost kupovine poklon bonova za buduće boravke, a vrednost će im rasti sve do trenutka kada odlučite da ih iskoristite, prenosi portal Seebiz.eu.

Web stranica “Buy Now, Stay Later“, podstiče ljubitelje putovanja da kupuju “hotelske obveznice”, kako bi podržali hotelsku industriju u ovom teškom periodu.

Ovom “Buy Now, Stay Later” inicijativom, hoteli širom sveta omogućuju gostima da kupuju hotelske obveznice sada u obrocima od 100 dolara (92,16 €). Kada budući gosti rezervišu boravak za neki kasniji datum, a najviše nakon 60 dana, oni će dobiti dodatnih 150 dolara (€ 138.25) na kupljenih 100 dolara.

Još jedna web stranica, Hotel Credits, koju je osnovao Porter & Sail, koji pruža usluge nezavisnim hotelima ima slične podsticaje. Hoteli navedeni na njihovoj stranici nude poklon bonove, najčešće u vrednosti 300 dolara za kupovinu od 200 USD, a u većini slučajeva kredit se može koristiti u svim hotelima, uključujući njihove barove, restorane i trgovine.

“Svi se možemo složiti da će se putovanja i smještaj u hotelu vratiti u nekom trenutku, iako niko od nas ne zna kada”, kaže Porter & Sail.

“Ova ideja je dobra i za hotele i njihov opstanak na tržištu a za putnike, to znači ostvariti san o putovanju u bliskoj budućnosti. Bez rizika, jer ćemo odobriti povrat novca ako se hotel zatvori”, poručuju.

Izvor: Bankar.me

Чланак Prodaja “hotelskih obveznica” radi podrške hotelskoj industriji се појављује прво на Biznis i Finansije.