U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu zemlje imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.

Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.

„Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

„Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju“, objašnjava sagovornik RTS-a.

Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.

„Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva“, kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

„Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju“, dodaje sagovornik.

Bez stajnjaka ne vredi zalivati njive

Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.

„Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju“, upozorava Gulan.

„Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto. Po poslednjoj validnoj Strategiji razvoja poljoprivrede koju je usvojila Vlada Srbije krajem jula 2014, a koja važi još godinu dana, rast je trebalo da bude 9,1 ili u blažoj varijanti 6,1 odsto. Podsećam, da je strategiju trebalo da usvoji i Skupština Srbije, ali posle ukazivanja na nerealnost, dokument nikada nije upućen parlamentu“, dodaje Gulan.

Nivo humusa na njivama je na izrazito niskom nivou

Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od „zelene revolucije“ sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.

„Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto“, navodi Vasin.

„Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke“, dodaje on.

Da bi se na nekom zemljištu ostvarili dobri prinosi najpre je potrebno znati kakvog je ono kvaliteta, piše RTS.

„Preporuka je da se pre zasnivanja poljoprivredne proizvodnje na određenoj parceli uradi analiza zemljišta. Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemljišta kao što su pH vrednost, sadržaj kalcijum karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi“, objašnjava Radmila Pivić, naučni savetnik na Institutu za zemljište.

Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta

Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Кoliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.

„Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije“, navodi Vasin.

„Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne“, dodaje sagovornik RTS-a.

Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti.

„Za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno je poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje. Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranljivih materija u zemljištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemljišta“, navodi Pivić.

„Jedan od primera novog zelenog modela je sekvestracija ugljenika u poljoprivredi i podsticanje praksi koje skladište ugljen-dioksid u organskoj materiji zemljišta. Ovo se može postići primenom kvalitetnih kompostiranih đubriva, uvođenjem širih plodoreda, pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i po potrebi meliorativnim merama – kalcizacijom i gipsovanjem zemljišta“, dodaje sagovornica.

Država treba da podstakne poljoprivrednike da povećaju nivo humusa u zemljištu

Prema rečima stručnjaka za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.

„Recimo sideracija ili zelenišno đubrivo je mera koja može značajno da poboljša situaciju. To podrazumeva da se gaje biljke koje su namenjene za zaoravanje. Кompletna i podzemna i nadzemna masa služi da se u periodu kada je najveća vegetacija zaore u zemljište. Time se povećava sadržaj humusa i ostale osobine zemljišta koje su vezane za organsku materiju“, objašnjava Vasin.

„Problem u takvoj meri je što poljoprivrednik nema direktnu korist od te jedne vegetacije. Ima on korist od toga, ali ona je dugoročna. Кratkoročno nema tržišni proizvod koji može da proda, a ima troškove ulaganja u gorivo i seme. Zato su potrebne subvencije države da se pomognu poljoprivrednici koji rade meru sideracije“, precizira on.

Humus nije bitan samo za poljoprivredu

Humus u velikoj meri utiče na vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta.

„Zemljište koje ima dovoljno organske materije zadržava vlagu u dužem vremenskom periodu od zemljišta u kojem je sadržaj organske materije nizak. Time obezbeđuje biljkama dodatnu vlagu i one na takvom zemljištu bolje podnose sušu. Ovo je jako bitno u današnjim uslovima“, kaže Vasin.

„Obično kažemo da je organska materija za zemljište isto što i med za čoveka. Ona je procentualno mala u ukupnoj zapremini zemljišta, svega nekoliko procenata, ali je sa aspekta značaja i uticaja na biološku aktivnost i na sam prinos koji je poljoprivredniku bitan, vrlo značajna“, objašnjava sagovornik.

Osim za poljoprivredu humus je bitan i zbog toga što sprečava štetne procese u prirodi.

„Mnogi smatraju da je rešavanje globalnog zagrevanja upravo u tome da se poveća sadržaj organske materije, tj. organskog ugljenika u zemljištu. On se time vezuje i ne odlazi u atmosferu, ne stvaraju se gasovi staklene bašte koji uzrokuju zagrevanje. Pitanje sadržaja organske materije nije bitno samo za poljoprivredu ili neku lokalnu zajednicu, nego ima globalni značaj za današnju civilizaciju“, ističe Vasin.

Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 posto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.

Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od „žitnice Evrope“ mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.

U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu zemlje imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.

Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.

„Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

„Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju“, objašnjava sagovornik RTS-a.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.

„Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva“, kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

„Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju“, dodaje sagovornik.

ksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke“, dodaje on.

Da bi se na nekom zemljištu ostvarili dobri prinosi najpre je potrebno znati kakvog je ono kvaliteta, piše RTS.

„Preporuka je da se pre zasnivanja poljoprivredne proizvodnje na određenoj parceli uradi analiza zemljišta. Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemljišta kao što su pH vrednost, sadržaj kalcijum karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi“, objašnjava Radmila Pivić, naučni savetnik na Institutu za zemljište.

Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta

Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Кoliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.

„Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije“, navodi Vasin.

„Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne“, dodaje sagovornik RTS-a.

poljoprivredu ili neku lokalnu zajednicu, nego ima globalni značaj za današnju civilizaciju“, ističe Vasin.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 posto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.

Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.

Interesantno je da šest najvećih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Srbiji raspolaže sa oko 110.000 hektara oranica. Prema malopređašnjoj računici samo bi oni trebalo da imaju 220.000 junadi. A Srbija sada nema dovoljno junadi ni za jedan utovar na brod – što je oko 2.000 grla. U našoj zemlji trenutno ima samo oko 320.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno.

Izvor: RTS/N1

Foto: Pixabay

Чланак RTS: Ako ne poprave odnos prema zemljištu, Vojvodina bi mogla postati pustinja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zemljište je jedan od najvrednijih resursa koje Srbija ima. Moderna poljoprivreda i teška mehanizacija zemljište nabijaju i ispošćuju, pa stručnjaci apeluju da se zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku, pre svega korišćenjem prirodnog stajnjaka, piše portal RTS-a.

Stručnjaci predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje. A to je srpskim oranicama više nego neophodno. Tim pre što smo ih od šezdesetih godina prošlog veka izgubili najmanje za milion hektara.

Četrdeset odsto vojvođanskih oranica spalo je na jedan odsto humusa, nekada je prosek bio četiri.

Stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište, Dr Luka Radoja ističe da je praksa pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje. Ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto, naglašava Radoja.

Ukazuje i na to da se mora da uspostaviti ravnoteža između biljne i stočarske proizvodnje.
Profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Snežana Simić ističe da je to posebno važno zato što se unosom te materije, popravlja stanje, odnosno da se zemljištu vraćaju funkcije.

Time se čuva se njegova struktura, a to je posebno značajno da zbog veze sa drugim oblicima degradacije, npr. sa erozijom, objašnjava Simićeva.

Šta je regenerativna poljoprivreda

Plitko zaoravanje žetvenih ostataka, plodored i sejanje mahunarki koje čuvaju vlagu i plodnost – stručnjaci nazivaju regenerativnom poljoprivredom. Prepoznale su je i najveće svetske prehrambene kompanije. Poljoprivrednicima bi to uskoro mogla da bude licenca za saradnju sa njima.

Direktorka „Nestle Srbije“ Marjana Davidović kaže da je zelena agenda jako velika tema svih velikih kompanija danas i da se ulažu velika sredstva da bi se postiglo to da njihovi dobavljači mogu da bave regerativnom poljoprivredom kako bi konkurisali za subvencije EU.

Samo desetina ratara koristi mogućnost besplatne analize zemljišta. Ministarstvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo deset odsto poljoprivrednika to koristi. U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.

Mali je i procenat poljoprivrednika koji vode Knjigu polja

Prof. dr Snežana Janković sa Institut za primenu nauke u poljoprivredi ukazuje da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da ona daje najveće moguće prinose uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva.

Mali je i procenat poljoprivrednika koji vode Knjigu polja u koju se unose podaci o agrotehničkim merama i prinosima, na osnovu čega se planira naredna setva. Zbog toga je inicijativa NALED-a da se zakonski uredi digitalna verzija Knjige polja.

– To je izuzetno značajno za lokalne samouprave i za upravljanje opštinskim zemljištem, pre svega zbog poljoprivrede, zbog što većeg iskorišćenja potencijala i naravno zbog ekoloških razloga – kaže Tamara Penjić, predsednica Odbora za hranu i poljoprivredu NALED-a.

Zemljište, šuma i voda su sudbinski povezani. Kada nanesemo štetu jednom od ovih elemenata, ugrožavamo i ostale. Dvadeset četiri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz moderne poljoprivrede. U trci za profitom čovek je zaboravio da resursi nisu nepresušni i da novac ne može da se jede, kaže RTS.

Izvor: RTS/24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Upozoravajući pad količine humusa u oranicama po Vojvodini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok njegovi vršnjaci uzgajaju krave, ovce i kokoške, Raćo ima kalifornijske gliste i to ne bilo kakve već one koje daju kvalitetan humus.

Kaže da ga jer rad održao, pa mu nije teško da sate provodi u glistenjaku. Ovim neobičnim poslom počeo se baviti sasvim slučajno i to nakon što je gledao emisiju na televiziji u kom je bilo reči upravo o humusu napravljenom od strane kalifornijskih glista.

„To mi je delovalo primamljivo, ali mnogi su me tada gledali neshvaćeno. Nije im bilo jasno ni šta je to, ni kako funkcioniše. Predložio sam prijatelju da od toga možemo napraviti čudo, dok su nas komšije gledale radoznalo i pitali zašto se ne bavimo nekim normalnim poslom. Nabavili smo veću količinu kalifornijskih glisti iz Brčkog i počeli proizvodnju humusa za domaćinstva, što se nakon nekog vremena pokazalo kao odličan potez“, rekao je za RINU Raćo Marković.

Iako je svaki početak težak od svoje ideje nije odustao, kapacitete je širio i danas može da se pohvali da je broj legla kalifornisjkih glista u njegovom domaćinstvu čak 100 i da sam može da proizvede i do 350 litara humusa. Iako zahteva dosta rada kaže da ovakav vid proizvodnje nije čest u našoj zemlji i da može biti odličan poslovni potez za mlađe poljoprivrednike koji imaju volje i elana da se upuste u nove izazove.

Kvalitetno organsko đubrivo

„Humus kalifornijskih glista predstavlja vrlo kvalitetno organsko đubrivo koje se dobija preradom organskog otpada, kao što su ostaci voća, povrća, lišća, stajnjaka, ostataka hrane. Uzgajaju se u zrelom stajnjaku kojeg razlažu pri ishrani, a ostatak koji ne usvoje u organizmu izbacuju kao humus. Ono što je važno jeste da on uvek ima dobru otkupnu cenu, a potražnja je zadovoljavajuća. Ovo đubrivo nema nikakav miris niti ima hemijske dodatke i odličan je za one koji žele na organski način uzgajati povrće, voće ili cveće. Glistenjak možete i sami napraviti ako nabavite leglo kalifornijskih glista“, otkriva deda Radosav.
Ovako proizvedeno đubrivo poboljšava strukturu tla, ali i sadrži mnogo veću količinu korisnih bakterija i mikroba koji pozitivno utiču na razvoj i kvalitet same biljke. Glistenjak kao osnovno đubrivo se koristi i kao deo supstrata za proizvodnju rasada i sadnica, ali i za prihranu biljaka tokom cele godine.

„Kalifornijske gliste su poput vrednih radnika koji rade na malim farmama. Veoma su profitabilne i mogu da proizvedu velike količine humusa na godišnjem nivou. Lako se razmnožavaju, pa tako na tim malim farmama iz dana u dan imate sve više radnika koji ustvari delaju za vas. Jedna glista izleže oko 20 novih glistica. Nisu zahtevne i mogu se uzgajati kako na otvorenom, tako i na zatvorenom prostoru. Od opreme najvažnije je da imate dobra kolica da dovozite stajnjak, kantu za zalivanje i lopatu“, objašnjava Radosav.

Ono što bi svakako bio motiv više da se upustite u avanturu i sami formirate svoju malu farmu jeste činjenica da organska proizvodnja postaje sve zastupljenija u Srbiji i u svetu, pa produkti dobijeni uz pomoć humusa kalifornijskih glista postaju sve traženiji i samim tim deficitarni na domaćem, ali i na evropskom i svetskom tržištu.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Farmer Raćo iz Kosjerića, uz pomoć glista pravi humus се појављује прво на Biznis i Finansije.