Danas na Srbiju mogu da se pozivaju samo firme, i to uz saglasnost Vlade. Privilegija da se u po­slu predstavljaju Srbijom i košta. Trenutno ravno 544.120 dinara.

Prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno posluje 106 privrednih društava i 17 preduzetnika, koji u svom poslovnom imenu imaju reč Srbija.

„Kad su u pitanju privredna društva, najveći broj su javna preduzeća i društva čiji su osnivači strane kompanije“, objašnjavaju u APR.

„Najveći broj ovih društava ima registrovanu pretežnu delatnost konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju. Najveći broj preduzetnika, koji imaju reč Srbija u poslovnom imenu, registrovani su kao trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana i delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata“, kažu u APR.

Nove uslove pod kojima biznis može da se predstavlja Srbijom država je propisala pre manje od dve godine. Tada su ovo pravo izgubili preduzetnici.

Saglasnost nadležnih organa

„Zakonom o privrednim društvima propisano je da poslovno ime može da sadrži reč „Srbija“, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa. Ovo se odnosi i na nazive na stranom jeziku, kao i na pridevske oblike istih“, dodaju u APR.

„Ministarstvo privrede utvrđuje sve relevantne elemente i priprema predlog rešenja Vlade radi dobijanja prethodne saglasnosti za unošenje naziva Republike Srbije u poslovno ime privrednog društva. Po donošenju rešenja kojim se daje prethodna saglasnost za unošenje naziva Republike Srbije u poslovno ime privrednog društva, Ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva o obavezi uplate takse na račun Budžeta Republike Srbije“, dodaju u APR.

U praksi među firmama koje koriste Srbija u imenu najviše je javnih preduzeća i stranih kompanija koje posluju u našoj zemlji. Za manja preduzeća taksa nije pristupačna.

„Korporacije funkcionišu tako da svojim podružnicama dodaju ime države u kojoj posluju“, objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

„Ta cena je možda zato i tako velika. Iznosi su ranije bili manji. Kada neka manja firma želi da koristi naziv države, za njih je to skupo. To pre svega koriste veliki sistemi. Tako je i u drugim državama“, kaže Rajić.

I gradovi koštaju

I gradovi naplaćuju korišćenje njihovog imena u nazivu preduzeća i preduzetnika. Makar Beograd i Novi Sad. Njihova tarifa je nešto manja, ali nikako beznačajna. Korišćenje Beograda košta 177.422 dinara. Ko bi da mu se firma poziva na Novi Sad, to mora da plati, kako smo uspeli da nađemo, 174.310 dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Da biste u naziv firme stavili reč „Srbija“ morate da dobijete saglasnost Vlade i platite 544.120 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

U 2021. godini telekomunikaciona kompanija „Vip mobajl“ je promenila brend u A1, a pre nekoliko meseci Oportjuniti banka je promenila ime u 3bank.

Kako promena imena jedne kompanije uglavnom mnogo košta, i to ne samo kao direktni trošak. Ona zahteva od najednostavnije promene na memorandumu firme do promene naziva na baš svakom objektu, te do kampanje koja mora javnost i da obavesti o promeni. Samim tim mnogi se zapitaju zašto bi se iko u to upuštao ako nije došlo do promene vlasnika, koje iziskuje rebrending.

I u teoriji i u praksi pokazalo se da je ime jedne kompanije izuzetno važno za imidž koji ona uživa u javnosti, ali isto tako teorija kaže i da jedan brend treba menjati u izuzetnim situacijama. Na primer kada kompanija izgubi ugled i poverenje klijenata, kada samo ime nije prepoznatljivo, ili ako ime i logo samo odvraćaju od svoje stvarne delatnosti.

Dugogodišnji trend u svetu

Promena imena kompanije nije strana ni u svetu, a poslednji primer kom smo svedočili je promena imena internet giganta Fejsbuka u Meta. Razloga za promenu imena Fejsbuka je nekoliko, a stručnjaci ističu da je on u poslednjih nekoliko godina na anketama sajtova ubedljivo uvek ispadao kao tehnološka kompanija kojoj ljudi najmanje veruju. Sa tim na umu promena imena u slučaju Fejsbuka je potez kojim se oni distanciraju od „lošeg glasa“ koji se ustalio među ljudima.

Postoji nekoliko glavnih razloga zašto su kompanije u svetu menjale svoja imena.

Prvi je društveni pritisak, aprimer za to je kompanija Total, koja je u junu ove godine promenila ime u Total Energies kako bi signalizirala da se kompanija sve više okreće zelenim tehnologijama na uštrb gasa i nafte.

Drugi je ono što se u svetu naziva „veliki reset“. Kada kompaniju prate negativne konotacije one posežu za promenom imena kako bi sakrila svoju „neslavnu prošlost“. Tako je i kablovski i internet provajder Komkast nakon niza skandala 2010. godine promenio svoje ime u Iksfiniti.

Treći razlog promene imena je taj da se tim potezom ukazuje da se kompanija bavi i drugim stvarima sem onoga što ime sugeriše. Tako je Epl Kompjuters 2007. godine zvanično promenio svoje ime samo u Epl.

Vrlo često kompanije ne mogu da se izbore sa autorskim pravima na ime koje su odabrali, pa je tako sada svetski poznata aplikacija „Snepčet“ morala da promeni svoje originalno ime Pikabu. Vlasništvo nad tim imenom je imala kompanija za proizvodnju albuma za slike.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zašto kompanije menjaju svoje ime? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zahtev za dobijanje prethodne saglasnosti za unošenje reči “Srbija” u poslovno ime privrednog društva u 2019. podnelo je osam, dok je za prvih sedam meseci ove godine zahtev podnelo šest privrednih društava.

Zakonom o privrednim društvima, naime, propisano je da poslovno ime privrednog društva može da sadrži i naziv Republike Srbije.

Takođe, može da sadrži i naziv njene teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine,a sve ovo se odnosi i na nazive na stranom jeziku, kao i na njihove pridevske oblike.

Ali, postoje i uslovi koje treba ispuniti.

Prilikom podnošenja zahteva za dobijanje prethodne saglasnosti za unošenje reči “Srbija” u poslovno ime privrednog društva plaća se taksa od 320 dinara, a nakon što vlada donese to rešenje, a pre uručenja, plaća se taksa od 529.300 dinara.

Privredena društva kao motiv za unošenje reči “Srbija” navode nameru da se na taj način jasno pozicioniraju na tržištu i budu lako prepoznatljivi od strane potrošača, klijenata i poslovnih partnera.

Obrazloženje je često i pozicioniranje u okviru određene grupacije kojoj pripadaju, a koja posluje u više zemalja, kao i da njihovo uspešno poslovanje doprinosi prepoznatljivosti Republike Srbije kao povoljne lokacije za investiranje i poslovanje, navode iz ministarstva.

Iz Ministarstva privrede napominju i da je prethodna saglasnost za unošenje reči “Srbija” u poslovno ime privrednog društva koju je društvo jednom steklo trajna i da se ne obnavlja sve dok privredno društvo postoji, odnosno dok je kao takvo registrovano u Agenciji za privredne registre.

Ministarstvo ukazuje na to da kada je reč o proizvodima, to nije u njihovoj nadležnosti, već se treba obratiti Zavodu za intelektualnu svojinu, ukoliko je reč o proizvodima koji nose oznaku geografskog porekla.

Šta je sve potrebno, osim pola miliona

Uz Zahtev je potrebno dostaviti:

– Izvod iz Registra privrednih subjekata za privredno društvo (Podatke iz ovog dokumenata pribavlja organ po službenoj dužnosti, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. U tom slučaju potrebno je da stranka uz zahtev dostavi izjavu da će sama prikupiti i dostaviti taj dokument.

– Poslovni izveštaj poslednje poslovne godine privrednog društva

– Finansijski plan za tekuću godinu privrednog društva

– Izveštaj o bonitetu privrednog društva, izdat od ovlašćenog pravnog lica (Agencija za privredne registre)

– Mišljenje Privredne komore Srbije o dobijanju prethodne saglasnosti da poslovno ime privrednog društva sadrži naziv „Srbija”

– Odluku nadležnog organa privrednog društva o unošenju naziva „Srbijaˮ u poslovno ime društva

– Punomoćje ako se zahtev podnosi preko ovlašćenog punomoćnika

– Dokaz o uplaćenoj taksi za postupanje po zahtevu dostaviti uz zahtev.

Izvor:B92

Foto: Pixabay

Чланак Pola miliona dinara košta ako želite da u imenu firme stoji reč Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.