Na panelu “Da li će rezultati izbora u Nemačkoj uticati na promenu politike prema Zapadnom Balkanu“, u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore, istaknuto je i da se privredno-ekonomska saradnja Berlina i Beograda neće promeniti u bliskoj budućnosti, ali da se može očekivati više angažovanja po pitanju Zelene agende.

Zastupnik Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji, Maks Brendle izrazio je uverenje da će Nemačka, kao jedna od najjačih država u EU, i dalje biti nosilac procesa integracije Zapadnog Balkana Uniji i da će dati doprinos proširenju.

“To se posebno odnosi na Srbiju. Bez obzira na sam odnos poverenja koji imaju Angela Merkel i Alesandar Vučić, i interes Nemačke je da bude podržana i okružena prijateljima u državama članicama EU“, rekao je Brendle.

Nemačka ima interes da Srbija ostvari napredak

Uveren je da će Nemačka nastaviti da se zalaže za proces pristupanja Zapadnog Balkana i Srbije EU, ako za kancelara bude izabran kandidat Socijaldemokartske partije (SPD) Olaf Šolc, ali da neće biti “nikakvih popusta“ kada je reč o kriterijumima za punopravno članstvo.

“Nemačka ima interes da Srbija ostvari napredak na tom putu kroz otvaranje klastera, ali jasno je da će se zahtevati ispunjene kriterijuma kao što su demokratija i pravna država“, naveo je Brendle.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer, bliske CDU, za Srbiju i Crnu Goru Norbert Bekman Dierkes uveren je da, ako šef CDU Armin Lašet bude izabran za kancelara, ne treba očekivati da bi došlo do nekih velikih promena u nemačkoj politici prema Zapadnom Baljkanu.

Smatra da to u velikoj meri važi i ako Socijaldemokratska stranka bude imala kancelara. “Siguran sam da do radikalnih promena kursa neće doći što je veoma važno“, rekao je Bekman Dierkes.

On smatra da će Srbija i jugositočna Evropa igrati važnu ulogu u budućoj nemačkoj vladi, naročito sa stanovišta evropske ekonomske i bezbednosne politike.

Direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnih Bel, bliske Zelenima, očekuje da će ta partija učestvovati u novoj vladi, osim ako se velike partije odluče za veliku koaliciju.

“Ali, mislim da to niko ne želi u Nemačkoj. Biće zanimljivo videti u narednim nedeljama kako će biti formirana nova vlada“, rekao je Bel.

Prema njegovoj oceni, ako u Nemačkoj bude formirana tzv.“semafor“ koalicija, principi nemačke politike u pogledu proširenja EU ostati isti, ali da će se ton promeniti.

“Za očekivati je da će se nemački angažman više baviti pitanjima demokratizacije i vladavine prava u zemljama regiona, kao i na Zelenu agendu“, smatra Bel.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka se zalaže za integraciju Zapadnog Balkana i Srbije Evropskoj uniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još kad bi borba između MTS-a i SBB-a bila prava tržišna utakmica sa pravilima koja svi poštuju. Međutim, to je prljava igra i niko ne poštuje fer-plej.

Ali, da zamislimo da nema te prljave igre, da zaista postoji slobodno tržište i da MTS i SBB poštuju zakone i pravila igre tako da finansijski rezultati tih kompanija zavise isključivo od sopstvenog rada i kvaliteta usluga i sadržaja, tj. zadovoljstva korisnika. Šta mislite, koja kompanija će za pet ili deset godina biti lider na tržištu Srbije?

MTS štiti država, ali SBB štite mnogo jače države od Srbije

Prvo, kad bi zaista postojalo slobodno tržište, bilo bi dopušteno da se pojavi bar još jedan provajder ili konkurent. Opet, i za to je potrebno neko vreme, pa bi tržište još neko vreme ostalo podeljeno između MTS-a i SBB-a. Trenutno je MTS lider na tržištu. MTS ima više korisnika i bolju infrastrukturu. MTS nije više samo provajder, MTS ima isto kao i SBB (tj. BC Partners i United Group), proizvodnju sadržaja – televizije sa informativnim programom i produkciju filmova i serija.

Ali, SBB stvara kvalitetniji sadržaj – ima bolje serije i filmove, N1 ima bolje voditelje i emisije i otvorena je za opoziciju ili kritičare vlasti i nekih društvenih pojava, kojih je sve više, zbog čega sve više građana otkazuje usluge MTS-a i prelazi u SBB.

To možda još uvek nije tako veliki broj, ali dugoročno, ako SBB bude imao kvalitetniji sadržaj i tzv. slobodne medije u ponudi TV kanala, imaće i više korisnika. SBB može da trči i finansijski i tehnološki maraton sa MTS-om. MTS štiti država, ali interese investicionih fondova ili vlasnika SBB-a, štite mnogo jače države od Srbije. Pored toga, SBB zapošljava kreativnije ljude. Najbolji novinari RTS-a i B92 prelaze na N1.

Zaštita države više šteti MTS-u, nego što mu koristi

Zato, ako MTS nema kvalitetan sadržaj, ne može ostati lider na tržištu. Mislim da su oni koji vode Telekom Srbija o svemu mislili, samo ne o tome. Jer, Pink ima ugovor i sa SBB-om. Šalu na stranu, država mora da štiti interese MTS-a, mi ne želimo vlast koja želi da uništi Telekom Srbija, ali ni da uništi konkurenciju.

Država mora da štiti i interese stranih investitora poput vlasnika SBB-a, i da ostavi mogućnost da još neki domaći ili strani investitor, ako postoji potreba i prostor na tržištu, može da dobije dozvolu za rad na tržištu Srbije. Država mora da štiti, pre svega, interese potrošača. Zato je možda jedno od rešenja da se zakonom odvoje distribucija i produkcija sadržaja.

Ako se to ne razdvoji i ako MTS ne unapredi kvalitet mreže i kvalitet sadržaja – ako se ne približi i ukusu korisnika koji nisu lojalni članovi vladajućih stranaka, MTS će, kad dođe do smene vlasti, izgubiti lidersku poziciju, a možda će biti odveden i u stečaj.

Izvor: Nikola Varagić, makroekonomija.org

Foto: Pixabay

Чланак Zamisli život u kojem su MTS i SBB na slobodnom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.