Demostat saznaje da Vlada Srbije pregovara sa nemačkim automobilskim gigantom, australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto i evropskom finansijskom institucijom o realizaciji projekta koji podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila. Kako Demostat navodi, pregovori se bliže konačnom dogovoru.

Investicija zavisi od toga da li će se litijum eksploatisati u našoj zemlji

Potencijalna investicija zavisi od toga da li će se litijum eksploatisati u našoj zemlji, ali i od spoljnopolitičke orijentacije vlasti u narednom periodu.

Odluka nemačkog giganta da otvori fabriku u Srbiji, uz garancije Evropske banke za obnovu i razvoj, bila bi jasan pokazatelj u kom pravcu Srbija ide – ka Zapadu. Dolazak nemačkog giganta iz Štutgarta poslao bi snažnu poruku i drugim velikim svetskim investitorima o Srbiji kao sigurnoj destinaciji za investiranje, navodi Demostat.

Međutim, uslov za ovu i realizaciju drugih investicija sa Zapada koje su u planu, svakako je postepeno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, što na koncu znači uvođenje sankcija Rusiji, dodaje Demostat i ističe da dolazak Mercedesa može biti i deo „šargarepe“ koja je „obećana Srbiji ukoliko bude konstruktivna u pregovorima sa Prištinom i ako prihvati evropski plan za KiM“.

Podseća da su evropski zvaničnici su srpskom rukovodstvu jasno stavili do znanja da Srbija, ukoliko evropski plan ne prihvati, može da očekuje posledice koje će se, između ostalog, ali u velikoj meri, odraziti na ekonomiju i privredu. – Sa druge strane, ukoliko plan prihvati, Srbiji je dato do znanja da bi dobila ekonomsku pomoć, kao i investicije u raznim oblastima privrede – navodi ovaj istraživački-izdavački centar.

Izvor Demostata tvrdi da se dolazak Mercedesa u Srbiju ovog puta neće zadržati samo na propagandi vlasti, kao u slučaju saradnje nemačke kompanije i srpskog Ikarbusa već će, ukoliko do potpisivanja ugovora dođe, dogovoreno biti i realizovano.

To praktično znači i da će Rio Tinto iskopavati litijum u Srbiji, iako je Vlada Srbije zvanično obustavila projekat „Jadar“ početkom prošle godine zbog protesta ekoloških aktivista, tvrdi se u tekstu.

Podseća se i na ranije najave da će, ako se u Srbiji bude eksploatisao litijum, uslov Vlade Srbije biti izgradnja fabrike baterija i fabrike električnih automobila.

Izvor: Demostat

Foto: Pixabay

Чланак Izgradnja fabrike Mercedesa zavisi od eksplotacije litijuma u našoj zemlji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova fabrika će obezbediti propilen za Polyol kompleks koji je već u izgradnji, pozicionirajući Tisaujvaroš kao prestonicu u pogledu hemijske industrije u regionu. Izgradnja fabrike propilena pruža hiljade prilika za zapošljavanje i dugoročno stvara konkurentno radno mesto.

Izgradnja nove fabrike propilena je u skladu sa ažuriranom Strategijom MOL Grupe SHAPE TOMORROW 2030+, obzirom da je uz pomoć ovog razvoja kompanija u mogućnosti da kontinuirano povećava obim non-fuel proizvoda u svom portfoliu. MOL Grupa obezbeđuje oko 4,5 milijardi dolara za investicije koje će Tisaujvaroš transformisati u vodeći grad u pogledu hemijske industrije u regionu. Nova fabrika ima važnu ulogu u razvoju jer će obezbediti stabilno snabdevanje materijalima u tri proizvodne linije u MOL petrohemijskom lancu. 100.000 tona propilena obezbeđuje četvrtinu ukupnih potreba kompanije.

„U poslednjih 5-10 godina MOL je Tisaujvaroš transformisao u vodeći centar u oblasti hemijske industrije, tako da se grad do sada nesumnjivo smatra jednom od najsavremenijih petrohemijskih metropola. Ovde imamo već izgrađenu fabriku butadiena, kao i fabriku sintetičke gume koja je izgrađena u saradnji sa japanskim stručnjacima, a u gradu je i najveća mađarska industrijska investicija u poslednjih 30 godina, Polyol kompleks, u čiju izgradnju je uloženo 1,3 milijarde evra.”– rekao je Zsolt Hernádi, predsednik i izvršni direktor MOL Grupe. On je istakao da je izgradnjom fabrike propilena MOL dostigao važnu prekretnicu na putu hemijske transformacije i energetske tranzicije. „Ova fabrika osnažuje naše kapacitete što utiče na proces samosnabdevanja i to je od velike vrednosti za celu zemlju. S vremena na vreme moramo učiniti sve da ne zavisimo od drugih, a to se do sada i dokazalo kroz istoriju.” – dodao je.

Izgradnja fabrike pruža mogućnost zaposlenja za nekoliko hiljada ljudi, dok odnos mađarskih izvođača dostiže oko 50%. Prema planovima, fabrika će početi sa radom 2024. godine i dugoročno će obezbediti oko 30-40 novih konkurentnih radnih mesta.

Investicija predstavlja sledeću prekretnicu u dugoročnom procesu: MOL Grupa poseduje nekoliko projekata u Tisaujvarošu. Fabrike butadiena i sintetičke gume već rade, a u završnoj fazi je i izgradnja Polyol kompleksa, što je jedna od najvećih domaćih industrijskih investicija. Pored toga, napreduje i proces modernizacije i produženja životnog veka fabrike Olefin-1, što je trenutno najveći program poboljšanja efikasnosti postojeće opreme u Mađarskoj.

Mađarska vlada podržala je investiciju sa 5 milijardi forinti. Svečanosti su prisustvovali Péter Szijjártó, ministar spoljnih poslova, Zsolt Hernádi predsednik i izvršni direktor MOL Grupe i Zsófia Koncz, poslanik u mađarskom parlamentu koji su položili kamen temeljac fabrike.

Чланак Nova fabrika u izgradnji u Tisaujvarošu: investicija MOL Grupe u iznosu od 65 milijardi forinti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Joberty je platforma koja omogućava zaposlenima u IT firmama da podele svoja iskustva u radu, kandidatima da pronađu posao koji odgovara njihovim potrebama, a IT kompanijama da pronađu relevantne kandidate za svoja radna mesta. Sa ovakvim pristupom, Joberty pruža široj zajednici priliku da steknu dodatni uvid u radnu etiku i kulturu IT kompanija, čime se povećava transparentnost IT zajednice koja se ubrzano razvija.

Platforma osnovana 2019. godine ubrzo je prepoznata kao projekat izuzetnog potencijala, koji ima tendenciju da se proširi na tržišta širom sveta. Potencijal ovog projekta među prvima su podržali lideri u domaćem IT sektoru.

„IT sektor u Srbiji doživljava svoju ubrzanu ekspanziju poslednjih nekoliko godina i beleži godišnji rast od 25%. U tom pogledu smatram da treba podržati ovakve IT projekte, koji dodatno osnažuju IT zajednicu u Srbiji i pružiti mogućnost takvim projektima da svoje usluge ponude na svetskom tržištu“, istakao je Vladan Balaban, predsednik M&I Grupe i jedan od osnivača Kroog Ventures fonda.

Početni kapital biće iskorišćen za širenje Joberty platforme u regionu, na evropskom tržištu i šire. Platforma od osnivanja do danas broji preko 27.000 IT profesionalaca i 600 kompanija, uprkos mnogim problemima koje je izazvala pandemija Covida 19.
„Naša misija u Joberty-ju je da osnažimo pretragu i pronalazak poslova u IT sektoru na najvećem broju tržišta. Prema većini procena, globalni zahtevi za IT poslovima premašiće nekoliko miliona, a u našem fokusu je da budemo na usluzi tim zahtevima“, rekao je Nikola Mijailović, osnivač Joberty-ja.

Kompanije su već uočile prednosti korišćenja platforme – od mnogobrojnih potvrda kandidata u kojima navode Joberty kao izvor informisanja o radnim mestima, do okidača za donošenje odluke o prijavi na oglas na osnovu utisaka koje pročitaju na platformi. Takođe, firme navode da im upravo sa Joberty-a dolaze najrelevantniji kandidati.

Чланак Joberty dobio anđeosku investiciju za izlazak na globalno tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše tada se govorilo o investiciji od 1,8 milijardi dolara, a na predstavljanju planova Nideka mogla se čuti informacija da će od tih 1,8 milijardi dolara, odnosno 1,5 milijarde evra polovina biti uložena u Srbiji.

Ali, investiciji se u zube ne gleda i svakako je dobra vest dolazak velike kompanije koja donosi i nešto moderniju i sofisticiraniju tehnologiju od dosadašnjih ulaganja u auto-industriju koja su svodile na jednostavnu proizvodnju delova i kablova.

Nidek je na svom korporacijskom sajtu najavio gradnju dve fabrike, jedne pored druge, da bi, kako se navodi, iskoristili sinergetski efekat. Prvu fabriku gradi Nidec electric motor Serbia, proizvođač električnih motora za automobile, u kojoj će zapošljavati 1.000 ljudi na površini od skoro 60.000 kvadrata.

Finansije su već obezbeđene

Na istoj lokaciji planira se gradnja i nešto manjeg pogona kompanije Nidec Elesys Europe koja proizvodi elektronske uređaje za kontrolu upravljanja, kočenja i drugih sistema u automobilima. Ova fabrika bi trebalo da zauzme 36.000 kvadratnih metara i da zaposli 200 ljudi. Gradnja oba objekta je planirana za septembar ove godine, a završetak za sredinu sledeće godine.

Po svemu sudeći i finansije su već obezbeđene, pošto je krajem marta Nidec emitovao na evropskom tržištu petogodišnje tzv. „zelene“ obveznice kojima se finansiraju projekti sa pozitivnim efektom na životnu sredinu u vrednosti 500 miliona evra sa godišnjom kamatom od svega 0,046 odsto. Poređenja radi, prinos na petogodišnje obveznice u evrima Srbije iznosi jedan odsto ili nekih dvadesetak puta više nego što plaćaju Japanci.

Početkom marta otvorena je i jedna druga fabrika iz slične oblasti. Nemački Kontinental je zvanično otvorio ranije završeni pogon u kome je započeo rad na proizvodnji naprednih elektronskih sistema za upravljanje vozilima. Ova investicija iznosila je 140 miliona evra i zapošljavaće do 500 ljudi.

„Motanje kablova“ pretvara u nešto kvalitetnije

Ovakva ulaganja velikih svetskih kompanija ne čude s obzirom na predviđanja da će do 2030. godine oko 30 odsto vozila u Evropi biti na električni pogon zbog sve oštrijih propisa o emisiji štetnih gasova. Ipak, pitanje je otkud one u Srbiji. Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih trendova i analiza (MAT) ističe da se prvobitno privlačenje investicija sa izrazitim manuelnim radom ili kolokvijalno „motanjem kablova“ pretvara u nešto kvalitetnije.

„Teško je bilo očekivati da u podinvestiranoj zemlji sa niskim standardom dođu odmah veliki proizvođači, već se krenulo sa proizvodnjom proizvoda niže dodate vrednosti. Ova transformacija se dešava u Srbiji i ne samo u auto-industriji, već i u drugim oblastima prerađivačke industrije“, objašnjava Nikolić dodajući da to pokazuje i mnogo veći izvoz u poslednjih pet godina. Taj rast izvoza, prema Nikolićevim rečima delom je posledica povećanja proizvodnje već prisutnih kompanija, delom je posledica dolaska novih, a delom proizvodnjom proizvoda više faze koji su vredniji.

Početkom prošle godine, kada je korona virus bio tek epidemija zbog koje je bila zatvorena Kina i kada je došlo do prekida lanaca snabdevanja, posebno u elektronskoj i auto-industriji, analitičari su ocenili da će proizvođači pokušati da iz Kine presele proizvodnju za evropsko tržište bliže Evropi. Da li je odluka Nideka posledica tih okolnosti ne znamo, ali Nikolić ističe da je prednost Srbije u privlačenju investicija sada već postao dobar glas.

Svi u okruženju se  trude da dovedu investitore

„Investitori prate jedni druge i kada prvi ima dobro iskustvo, onda dolaze i drugi posebno iz iste oblasti. Recimo, auto-industrija je još pre tri godine potpuno kompenzovala pad proizvodnje Fijata u Kragujevcu. Nesporno je da je jeftina radna snaga magnet za investitore, jer im to smanjuje troškove. Ali tu je sada i bolja infrastruktura. Takođe, tu su i finansijski podsticaji, ali svi u okruženju se manje više trude da dovedu investitore nudeći povoljne uslove i finansijske podsticaje“, napominje on.

I Kontinental i Nidek, kao i mnogi drugi, ističu u svojim saopštenjima kvalifikovanu radnu snagu, posebno inženjersku, kao veoma značajan faktor prilikom odluke da se dođe u Srbiju. Nikolić kaže da je to ograničavajući faktor u srednjem roku.

„Sada se pojavljuje taj drugi element, a to je da dolaze ljudi iz okruženja da rade u Srbiju. Da nema priliva radne snage spolja, mi bismo do 2025. verovatno ostali bez raspoložive radne snage. Zato država treba da isprati te investicije boljim obrazovanjem“, ocenjuje Nikolić, dodajući da sad imamo novi momenat da kompanije počinju da sarađuju sa univerzitetima, navodeći primer upravo sporazuma o saradnji Nideka i Univerziteta u Novom Sadu.

Podrška malim domaćim inženjerskim i proizvodnim firmama

Možda proizvodnja elektronike i softvera jeste sofisticiranija od motanja kablova, ali prema mišljenju Bože Draškovića, profesora na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ i dalje su glavni razlog za privlačenje investicija iz auto industrije subvencije koje su u stvari prihodi tih kompanija.

„Ovo jeste viši tehnološki nivo, sklapanje elektromotora i elektronskih uređaja, ali to je i dalje šrafciger industrija kada nema istraživanja i razvoja. Pitanje neto efekta tih investicija ostaje neodgovoreno, jer je poznato da one uvoze veliki broj komponenti koje se ovde samo sastavljaju i onda izvoze. Ne znamo neto efekat tih investicija osim na zaposlenost. Naša privreda nema svojih investicija i inovacija. Umesto zapošljavanja, prvi cilj ekonomske politike bi trebalo da bude podrška malim domaćim inženjerskim i proizvodnim firmama koje bi bile dobavljači tim velikim multinacionalnim kompanijama“, zaključuje Drašković.

Izvor:Danas

Izvor:Pixabay

Чланак Investitori prate jedni druge се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podaci pritom pokazuju da je na kraju trećeg kvartala zabeležen međugodišnji rast kreditne aktivnosti privrede od 13,3 odsto. I pored tog rasta, ono što brine je struktura zaduženja koja pokazuje da je većina kreditnih sredstava odobrenih privredi bila i u ovom kvartalu namenjena za održanje tekuće likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava, pri čemu je 1,2 milijarde evra odobreno u okviru programa Garantne šeme.
Od tog iznosa 519,8 miliona evra u trećem kvartalu opredeljeno je mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.

Povećan oprez privrednika

Stručnjaci tvrde da ovakvi podaci ne treba da čude jer je ekonomska kriza, uslovljena pandemijom korona virusom, čiji se kraj još ne nazire, dovela do povećanog opreza privrednika kod novih zaduživanja, posebno onih koji se odnose na nova ulaganja.

Upravo ta neizvesnost diktira nova pravila u poslovanju na svim bankarskim tržištima u svetu, pa i Srbiji, pa iako su uslovi zaduživanja izuzetno povoljni zbog niske vrednosti euribora i niske kamatne stope, privrednici nisu skloni da se u ovom trenutku opredele za investicione kredite. Zato oni i padaju dok se značajno povećavaju oni kojima se od banaka traži spas da bi se održala likvidnost i preživela ova kriza.

Prema rečima Zorana Petrovića, predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke i predsednika Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, ovakvo ponašanje privrednika ne treba da čudi.

– Naravno da su ljudi oprezniji. Ali, istovremeno, u anketi članica Američke privredne komore, dve trećine njih očekuje rast investicija u 2021. godini. Prema poslednjim dostupnim podacima iz trećeg kvartala 2020. godine, učešće investicionih kredita u novoodobrenim se smanjilo na 25 odsto. Logično – najveći deo novoodobrenih kredita privredi odnosio se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, 61 odsto – navodi Petrović za portal Biznis.rs.

Neizvesno da li će u budućnosti moći da servisiraju svoje obaveze

I bankari koje smo kontaktirali kažu da je interesovanje za investicione kredite opalo.

– Jasno je da se privrednici u ovakvim uslovima neizvesnosti uzdržavaju od zaduživanja koja se odnose na nova ulaganja. Novih investicija nema bez kredita, jer privreda u ovakvim uslovima pandemije nema unutrašnjih rezervi, što pokazuje i činjenica da je u strukturi novoodobrenih kredita svaki drugi za likvidnost. To nije dobar trend, tim pre što su uslovi kreditiranja sada zbog vrednosti euribora i niskih kamatnih stopa, povoljni. Međutim, džaba ta povoljnost ako je neizvesno da li će u budućnosti moći da servisiraju svoje obaveze – kažu bankari.

S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da razume oprez privrednika, ali da istorijski niska vrednost euribora pogoduje svima, pa i privrednicima.

– Za sve investitore ovo je relativno povoljna situacija da dođu do nedostajućeg novca i finansijskih sredstava i da podrže svoj investicioni aranžman. Možemo reći da je ovaj nivo euribora dobar za privredu koja od banaka uzima dugoročne kredite za investicione poduhvate kako bi finansirala trajna obrtna sredstva, poslovanje ili prevazišla nelikvidnost. U tom smislu, povoljan je momenat za poslovanje – navodi Grubišić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Krediti se najviše podižu za likvidnost, a za investicije značajno manje се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da se DFC, kako se navodi u osnivačkom aktu, bavi i ulaganjem kapitala i podsticanjem razvoja privatnog sektora, i sličan je Medjunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) Svetske banke, ali nije medjunarodna korporacija nego samo američka.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Ričard Grenel i premijerka Srbije Ana Brnabić su juče u Beogradu simbolično otvorili kancelariju DFC koja će biti zadužena za kreditiranje projekata na Zapadnom Balkanu. Osnova za to je dogovor Srbije i Kosova, potpisan u Vašingtonu 4. septembra o normalizaciji ekonomskih odnosa.

„Zanimljivo je da ni jedan političar nije pominjao da DFC može i da ulaže svoj kapital u projekte, a upravo bi dokapitalizacije nekih naših kompanija bile lekovite i za njihovo reorganizovanje i spašavanje od krize“, rekao je Kovačević.

Dodao je da je Srbija sve više zadužena, a da je nedavno finansijske obaveze povećala skupim zajmom od dve milijarde evra.

Deficit budžeta Srbije i dalje će, po rečima Kovačevića, rasti, a „time i javni inostrani dug, a bio bi lakši domaći dug, u krizi koja će trajati“.

Izvoz i naplata u dolarima, „tanji“ nego u evrima

I sa zaduživanjem u dolarima, kako je rekao, država mora biti pažljiva, je su izvoz i naplata u dolarima, „tanji“ nego u evrima.

„Trgovinski odnosi sa SAD nisu mnogo veći od onih s Kosovom, pa sam očekivao da se čvsto dogovori na neće biti više zabrana, i da je nešto jasniji plan ‘mini-Šengena’ i slobodnog kretanja robe, usluga kapitala i ljudi“, rekao je Kovačević, komentarišući potpisani dogovor iz Vašingtona.

Američkoj strani je, kako je rekao, naravno draže kreditiranje, izvoz njene opreme i zapošljavanje njihovih kompanija, radi povećanja svog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„I Srbiji jako treba rast BDP-a pošto nam jenjava izvoz, raste uvoz i inostrani dug“, rekao je Kovačević.

Istakao je da je „dobro sve što se kod nas novo otvori, jer će ti službenici (DFC), na kraju krajeva, biti dobri gosti domaćih restorana, kupovaće više nego mi i podizati nam potrošnju“.

„Ta kancelarija (DFC) u Beogradu može privući i poneki privatni projekat iz bilo koje zemlje, možda i pre nego iz SAD“, ocenio je Kovačević.

U SAD je privatni sektor, prema njegovim rečima, „manje poslušan“ prema „porukama iz Vašingtona“.

Srbija, kako je rekao, mora biti bogatija poslovnim idejama i tražiti strane partnere, „što njen ekonomski sitem nedovoljno radi“.

Kovačević je ocenio da Srbija brže treba da stvara ambijent za investicije i podstiče poslovanje, prizivajući sufinansijere, a „ne da nam drugi nude izgradnju autoputeva i železnice prema Kosovu“.

„Potrebno je da se u Srbiji još više asfaltira i rekonstruiše puteva, i investira u efikasniji saobraćaj, što koristi uspešnijem poslovanju domaćih preduzeća“, rekao je Kovačević.

Umesto političkih odluka, Srbija, kako je rekao, „mora profesionalnije i uspešnije da planira, projektuje, ugovara i finansira krupne projekte, kako to odavno radi privatni sektor“.

Izvor: Beta

Чланак Srbiji jako treba rast BDP-a pošto nam jenjava izvoz, raste uvoz i inostrani dug се појављује прво на Biznis i Finansije.