– Uvodimo „kartu šansi“ sa transparentnim sistemom bodovanja, kako bi ljudi, koji su potrebni našoj zemlji, lakše došli do nas – rekao je ministar rada, Hubertus Hajl (SPD), za nedeljno izdanje tabloida Bild.

Takozvana karta šansi, Chancenkarte, veoma podseća na američku ili kanadsku zelenu kartu – Green Card. Tako nešto već odavno priželjkuju poslodavci u Nemačkoj, jer bi lakše dolazili do radne snage koja ima očajnički nedostaje.

Neumoljiva demografija kaže da će do 2035. biti sedam miliona manje ljudi na nemačkom tržištu rada, ukoliko se doseljavanje osetno ne pojača, piše ovih dana DW.

Socijaldemokratski ministar Hajl kaže da je teško tražiti posao u Nemačkoj ukoliko niste fizički tu, pa bi da olakša i sam dolazak. Kako sada stoje stvari, svako ko je u Nemačkoj završio školovanje – bilo kojeg stepena – automatski će dobijati „kartu šansi“.

Ako nije, onda mora da ispuni tri od četiri kriterijuma: obrazovanje (kvalifikacija) iz inostranstva, radno iskustvo od barem tri godine, znanje nemačkog ili raniji boravak u Nemačkoj, da je osoba mlađa od 35 godina.

„Karta šansi“ bi trebalo da olakša dolazak u Nemačku

– Treba nam useljavanje – rekao je Hajl i dodao: „Iz godine u godinu bismo, u skladu sa potrebama, određivali kontingent koliko ljudi može da dobije „kartu šansi“, kako bi jedno određeno vreme tražili posao ili praksu“.

Istakao je da bi, tokom tog perioda, finansijski morali sami da se staraju o sebi. „Karta šansi“ bi trebalo da olakša i sam dolazak u Nemačku, čak i bez radnog mesta – kako bi se to mesto potražilo. Iako stvar još nije utanačena u Vladi kancelara Olafa Šolca, nema sumnje da će biti ove jeseni.

Kako dalje piše Dojče vele, sva tri koaliciona partnera – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – zalažu se za olakšavanje useljavanja.

Relativno nov nemački Zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca, pod uslovom da su za nešto stručni. Mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju „neki papir“. Izuzetak je takozvano „zapadnobalkansko pravilo“, doneto u jeku izbegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i sa daljeg istoka masovno pridruživali potražioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa tzv. Kosova.

Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole u Nemačkoj, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici. Ipak, ovog leta se ispostavilo da ni to nije dovoljno.

– U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj – kazao je Gido Celik, šef udruženja ugostitelja i hotelijera Dehoga. Toj branši je, posle brzog oporavka nakon ere lokdauna, naprasno zafalilo radnika, a slično se desilo sa aerodromima i avio-kompanijama koji su otpuštali ljude tokom perioda karantina.

Useljavanjem protiv kataklizme

„Nikada pre u Nemačkoj nije bilo toliko upražnjenih radnih mesta kao danas“, pisao je nedavno magazin Špigel u naslovnoj temi. „Manjak personala guši aerodrome, restorane ili bazene – a opet je tek sitnica u odnosu na ono što preti zemlji“.

Izvor: Telegraf.rs

Foto; Pixabay

Чланак Nemci uvode „kartu šansi“ kako bi olakšali dolazak radne snage се појављује прво на Biznis i Finansije.

Analiza pokazuje da bi Srbiju u narednih pet godina (2021-2025) moglo godišnje da napušta od 1,2 odsto do 1,3 odsto stanovništva radnog uzrasta, a sada je emigracija oko jedan odsto.

Ova procena lako bi se, kako se navodi, mogla pokazati i kao konzervativna, jer se u mnogim zemljama EU najavljuje ubrzana liberalizacija zapošljavanja stručne radne snage iz zemalja van Unije.

„Rastući trend emigracija iz Srbije moguće je u narednih pet godina zaustaviti i preokrenuti, ali će za to biti potrebno da se uspešno sprovedu sveobuhvatne reforme koje Vlada godinama ne uspeva, praktično ni da pokrene“, naveo je Fiskalni savet.

Jačanje institucija, suzbijanje korupcije, poboljšanje vladavine prava uz poboljšanje kvaliteta javnih usluga (reforme zdravstva, školstva i drugo) mogli bi da zaustave dalji porast emigracija, odnosno da ih smanje tokom narednih pet godina za 10 odsto do 15 odsto u odnosu na njihov sadašnji nivo.

„Empirijski nije utemeljeno očekivanje da će brže povećanje zarada u Srbiji znatno umanjiti, ili čak rešiti problem emigracija“, naveo je Fiskalni savet.

Ističe se da čak ni hipotetičko povećanje prosečne plate na 900 evra do kraja 2025. godine ne bi moglo da spreči dalje povećanje emigracija iz Srbije u narednim godinama, već samo blago da ublaži trend njihovog budućeg rasta.

Ovaj rezultat, kako se navodi, ne bi trebalo da predstavlja toliko iznenadjenje jer ni zemlje koje su već imale sličan rast zarada u prošlosti, kao Rumunija, nisu rešile problem iseljavanja stanovništva, nego je taj problem postao još veći.

Ogromne emigracije mladog i obrazovanog stanovništva u razvijene zemlje Zapadne Evrope predstavljaće u narednoj deceniji možda i najveći ekonomski i fiskalni problem većine zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) uključujući i Srbiju, ocenio je Fiskalni savet.

Migracije iz CIE u Zapadnu Evropu snažno rastu sa godinama iako je u prethodnim decenijama došlo do osetnog poboljšanja životnog standarda u CIE.

Prosečan BDP po stanovniku u CIE bio je u 2000. godini na nivou od tek 38 odsto onog u zemljama Zapadne Evrope, ali tada su emigracije bile tri puta manje u odnosu na 2017. godinu kada je BDP po stanovniku dostigao 60 odsto Zapadne Evrope, ukazao je Fiskalni savet.

Izvor Beta

Чланак Da li Srbija može da odoli naletima vetra? се појављује прво на Biznis i Finansije.