Kompanija obezbeđuje nutritivno uravnotežene menije, uključujući predjela, deserte i grickalice, osmišljene da pomognu ljudima da izgube težinu.

Prvi znakovi da postoje problemi, kako javljaju američki mediji, bilo je upozorenje zaposlenima na otpuštanja i ukidanje određenih segmenata posla. Takođe, kompanija ima dug od otprilike 250 miliona dolara i razmatrala je mogućnost podnošenja stečaja ako pokušaji da se pronađe kupac za njenu imovinu propadnu.

Dženi Krejg je posao započela u momentu kada nije mogla da smrša nakon što je rodila drugo dete. Prema njenom sajtu, ona je rekla da samo vežbanje u teretani „ne dovodi do dugoročnog gubitka težine“. Otvorila je prvi brendirani centar za mršavljenje 1983. godine.

Lekovi za mršavljenje sve popularniji

Ovo je, kako navodi CNN, najnoviji znak velikih promena u industriji mršavljenja, koje su doneli popularni novi lekovi za dijabetes na recept, ali se takođe mogu koristiti da pomognu ljudima da izgube težinu. Ovi relativno novi lekovi deluju tako što stimulišu oslobađanje insulina, što pomaže u snižavanju šećera u krvi. Oni takođe usporavaju prolazak hrane kroz creva.

Čak i poznata kompanija WeightWatchers, na primer, ulazi u posao sa lekovima za mršavljenje na recept. Kompanija, sada poznata kao WW International, nedavno je kupila Sequence, telehealth pretplatničku uslugu koja povezuje pacijente sa lekarima koji mogu da prepišu lekove za mršavljenje i dijabetes.

Nedavno smo pisali o tome da je gojaznost postala “priča decenije”. Procenjuje se da bi rastuća industrija lekova za mršavljenje, mogla da vredi čak 200 milijardi dolara u narednoj deceniji.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Lekovi za mršavljenje pobeđuju nutritivnu ishranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

O navikama u ishrani, nutritivnom kvalitetu proizvoda i dodatnom obeležavanju artikala koji kupcu pomaže u dnevnom balansu u ishrani, na panelu „Vaš slovni putokaz do zdravije ishrane“ u organizaciji kompanije Delez Srbija, govorili su Maja Prlinčević, Sektor za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja, Jovan Todorić, menadžer za održivost i zaštitu životne sredine kompanije Delez Srbija, nutricionistkinja Ivana Mišić i Maja Anokić, predsednica Centra potrošača Srbije.

Tim povodom predstavljeni su rezultati istraživanja kompanije Delez Srbija o značaju izbalansirane ishrane i Nutri-Score sistemu obeležavanja namirnica. Istraživanje je pokazalo da većina ispitanika misli da je zdrava ishrana važna, ali i da to nije uvek lako primeniti u životu. Takođe, oko 90 odsto ispitanika tvrdi da čita deklaracije, najčešće za specifične kategorije ili kada kupuje proizvode prvi put. Oko 60 odsto ispitanika deklaracije čita povremeno u zavisnosti od tipa proizvoda, dok 20 odsto njih čita samo kada je u pitanju neki novi proizvod. Artikli na kojima se najviše čitaju deklaracije su mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, sir i čokolade. Kupci obraćaju pažnju samo na određene informacije sa deklaracije koje su njima od značaja poput ugljenih hidrata, soli, masti.

„U poslednje vreme, zdravija ishrana je u sve većem fokusu. Ljudi sve više pažnje obraćaju na namirnice koje kupuju, čitaju deklaracije i edukuju se. Nutri-Score sistem obeležavanja je mnogostruko koristan jer nam pomaže da lakše odaberemo namirnicu koja nutritivno odgovara našim željama i potrebama. Nutri-Score sistem obeležavanja podrazumeva da se ne treba fokusirati isključivo na proizvode sa oznakama A i B, a potpuno se odreći oznaka D i E. Suština je upravo u ravnoteži – proizvode koji imaju „zelenije“ boje poželjno je konzumirati češće i u većoj meri u odnosu na proizvode obeležene crvenom ili narandžastom bojom za koje se opredeljujemo povremeno“, objašnjava nutricionistkinja Ivana Mišić.

Zanimljivo je da je nutritivna tablica i dalje najzastupljeniji način informisanja o nutritivnom sastavu proizvoda, a 41 odsto ispitanika prepoznaje Nutri-Score kao sistem za nutritivno obeležavanje proizvoda.

„Nacionalni program prevencije gojaznosti dece i odraslih, koji je usvojen 2018.godine ima nekoliko važnih ciljeva u okviru pomocije i očuvanja zdravlja, kao što su smanjivanje faktora rizika za hronične nezarazne bolesti putem aktivnosti promocije zdravlja i prevencije bolesti, bolje razumevanje uticaja načina ishrane i fizičke aktivnosti na zdravlje, kao i pozitivnog uticaja preventivnih aktivnosti, podsticanje razvoja, jačanja i implementacije politika i akcionih planova usmerenih na unapređenje ishrane i povećanje fizičke aktivnosti na globalnom, regionalnom, nacionalnom nivou i nivou zajednice u koje su uključeni svi sektori društva i monitoring nad naučnim podacima o ključnim faktorima koji utiču na ishranu i fizičku aktivnost“, ističe Maja Prlinčević, Sektor za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja.

Širok asortiman kvalitetnih proizvoda sa Nutri-Score oznakom u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama omogućava da se napravi idealan jelovnik izbalansirane ishrane.

„Kao kompanija koja je strateški posvećena temi zdravije ishrane kontinuirano pronalazimo različite načine da kupcima olakšamo svakodnevne izbore. U protekle dve godine radili smo na nutritivnom obeležavanju svih proizvoda naše privatne robne marke i kroz nutritivni semafor potrošačima omogućili da prilagode svakodnevnu ishranu svojim potrebama. Drago mi je što kupci sve više prepoznaju važnost zdravije ishrane, a mi ćemo nastaviti da radimo na dodatnoj edukaciji kako bismo pružili doprinos stvaranju njihovih još zdravijih navika i olakšali im zdraviji izbor“, kaže Jovan Todorić, menadžer za održivost i zaštitu životne sredine kompanije Delez Srbija.

Prema istraživanju, oko 60 odsto ispitanika tvrdi da se zaista zdravo hrani. Pod zdravijom ishranom ispitanici najčešće smatraju kuvanu i raznovrsnu hranu, konzumiranje voća i povrća u većim količinama i uzimanje dosta tečnosti. Kao glavni razlozi koji ih sprečavaju da se zdravo hrane istaknuti su nedovoljno vremena za pripremu obroka i percepcija da je zdravija hrana skuplja.

Predsednica CEPSa istakla je da prodavnice u Srbiji sadrže širok asortiman zdravijih proizvoda, što je za kupca veoma važno jer na jednom mestu može da pronađe kvalitetnu i proverenu zdraviju ishranu.

„Kao neko ko predstavlja glas potrošača, a svi smo potrošači, od najmlađih do najstarijih građana, imamo potrebu da naglasimo koliko je važno na prvom mestu informisanje o samoj ideji zdrave ishrane, kao i na koji način mogu doći do potrebnih informacija na tu temu. Treba napravitii dobar plan edukacije o benefitima zdrave i izbalansirane ishrane, kao i o načinu na koji svaki potrošač, pa i onaj sa najskromnijim mogućnostima kada govorimo o potrošačkoj korpi, može to sebi da priušti. Nadamo se i smatramo da zajedničkim delovanjem na ovom polju možemo u velikoj meri doprineti podizanju svesti naših potrošača, a samim tim i zdravijim izborima u budućnosti“, kaže Maja Anokić, predsednica CEPSa.

Oko 80 odsto ispitanika koji prepoznaju Nutri-Score sistem obeležavanja smatraju da je inovativan, dok 91 odsto njih kaže da je ovakav način obeležavanja proizvoda jedinstven. Kod oko 58 odsto ispitanika Nutri-Score oznaka ima uticaj na kupovinu namirnica, a manje od polovine bi kupovalo proizvode sa svim oznakama. Gotovo 90 odsto ljudi koji imaju osnovne informacije o Nutri-Score sistemu smatra da je potrebno i da drugi brendovi uvedu ovaj način obeležavanja proizvoda.

Istraživanje je sprovela istaživačka kuća onSpot tokom januara meseca na uzorku od 1036 ispitanika.

Чланак Nutri-Score – Slovni putokaz do zdravije ishrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se duže vreme diskutuje o tome koliko je hrana koja se promoviše kao zdrava – zaista zdrava, budući da neki proizvodi, recimo, nemaju šećer, ali zato imaju velike količine prostih masti u sastavu, ovaj segment svakako ostaje luksuz.

To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu, gde se zavisno od tržišta uglavnom konzumira brza hrana, testo, jeftinije povrće, povoljnije meso. Cene hrane su značajno uznapredovale otkako je krenula pandemija, a šećer je pogurao cene maltene svih namirnica.

U Srbiji se generalno slabije jede crna čokolada, pre svega, zbog visoke cene u odnosu na standard i plate većine građana. Što više kakaoa, to viša cena, a i ta sirovina poskupljuje, još od početka prošle godine kada je tona kakao zrna vredela čak 2.500 dolara.

S druge strane, (crna) čokolada je samo jedan mali deo priče o zdravim slatkišima ili hrani, generalno. Naše tržište je iz godine u godinu sve bolje snabdeveno, a upakovana hrana je svakako skuplja od one „na meru“.

Recimo, 75 grama upakovanog sirovog badema, kupljenog u marketu, košta otprilike kao 100 grama pečenog badema u prodavnici zdrave hrane. Potonji se svakako bolje kotira, tj. regularno ima jaču cenu.
Takođe, keks bez dodatog šećera, sa nekim prirodnim zaslađivačem ili, na primer, sa stevijom – osetno manje se isplati od kutije „standardnog keksa“ koji kupuje većina potrošača u Srbiji.

Koliko je „teško“ tržište zdrave hrane?

Svakako, ima razlika u tome koji je brend u pitanju, koja je gramaža, da li je keks „običan“, filovan, sa nekim specijalnim ukusom – ali u načelu, zdravije opcije su prosečno duplo skuplje.

U poslednje vreme sve popularnije su i ovsene kaše, pri čemu pakovanje pahuljica košta najmanje i traje najduže. Ono što pravi razliku u ceni jesu čia semenke, badem, lešnik, listići badema ili kokosa, zatim smrznuto ili kandirano voće, potom razni drugi dodaci.

Treba istaći i da nije svaki musli, kao gotov proizvod, isti. U ponudi su pakovanja koja garantuju 30% manje šećera i to je jasno istaknuto na ambalaži, kao i musli bez veštačkih zaslađivača. Ovakvi proizvodi svakako koštaju više.

Zanimljivo je i poređenje belog šećera sa brezinim šećerom, koji se nametnuo kao jedan od najpopularnijih zaslađivača. Štaviše, „leti“ i sa polica u našoj zemlji, uprkos paprenoj ceni: 150 grama ovog šećera košta 360 dinara, dok je kilogram belog šećera oko 70 dinara.

Prema procenama sa sajta Statista, tržište zdrave i velnes hrane vredelo je oko 707 milijardi dolara u 2016, a procena je da je do ovde godine poraslo na više od 800 milijardi dolara.

Izvor: Telegraf biznis

Foto: Pixabay

Чланак Koliko košta zdrava hrana? се појављује прво на Biznis i Finansije.

PepsiCo Inc. (NASDAQ:PEP) je objavio svoj Izveštaj o održivosti za 2019.godinu, ističući napredak kompanije u pogledu ciljeva održivosti i potvrđujući cilj kompanije da pomogne u izgradnji održivijeg sistema ishrane.

,,Svedoci smo globalnih pritisaka i iskorišćavanja prirodnih resursa koji imaju uticaj i na društvo uopšte i koji zahtevaju sistemske promene“, izjavio je Ramon Laguarta, generalni direktor i predsednik kompanije PepsiCo. ,,Ovi izazovi ne samo da zahtevaju dublju posvećenost privatnog sektora, oni takođe zahtevaju konkretnu akciju i kontinuiranu aktivnost. Kao globalni lider u proizvodnji hrane i pića, imamo odgovornost da iskoristimo našu veličinu i uticaj kako bismo pomogli u rešavanju dugoročnih izazova, uključujući i suočavanje sa pretnjama našem sistemu snabdevanja, koje su pojačane razvojem COVID19. Veoma sam ponosan na napredak koji smo postigli, ali jasno je da je potrebno još više. Od načina na koji uzgajamo sirovine i proizvodimo proizvode, do inspirisanja društva ka pozitivnim promena, posvećeni smo izgradnji bolje budućnosti za ljude i čitavu planetu.”

PepsiCo Izveštaj o održivosti za 2019. godinu posebno naglašava napredak i ciljeve u nekoliko prioritetnih oblasti za koje kompanija veruje da može dati najveći doprinos, a to su: poljoprivreda, voda, klima, ambalaža, proizvodi i ljudi. Istaknuti rezultati na nivou Evrope podrazumevaju:

• Smanjenje emisije gasova u lancu vrednosti: PepsiCo je smanjio apsolutnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u svom globalnom lancu vrednosti za 6% u prethodnoj godini i time postigao napredak ka postavljenom cilju smanjenja za 20% do 2030. u odnosu vrednost iz 2015. godine. U Evropi, kompanija teži da pruži maksimalni napor u podršci postizanja neutralnog uticaja na klimu do 2050. godine i aktivno se uključuje u diskusije koje omogućavaju bolje zakonodavne okvire za postizanje tog cilja, uključujući podršku Zelenom sporazumu Evropske komisije (European Commission’s Green Deal).

• Podrška ciljevima smanjenja emisije kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 ° C: U aprilu 2020. PepsiCo je izneo planove za ubrzanje aktivnosti u vezi sa klimatskim promena potpisivanjem UN-ovog dokumenta Ambicija Biznisa za 1,5°C, kao deo dugoročne strategije kompanije za postizanje nulte – neto emisije do 2050.

• Ulaganje i postepeno uvođenje moderne poljoprivredne tehnologije u cilju edukacije poljoprivrednika: Kroz Program održivog uzgoja (Sustainable Farming Program) u 2019. godini kompanija je sarađivala sa više od 1500 poljoprivrednika i uzgajivača u evropskoj regiji kako bi smanjili uticaj na životnu sredinu, povećavajući efikasnost uz što manju upotrebu resursa. Inovacije poput PepsiCo edukativnih Agro platformi i Cool Farm Tool-a omogućavaju poljoprivrednicima da na svakoj plantaži izmere emisije gasova sa efektom staklene bašte. PepsiCo nastavlja da razvija tehnologiju za monitoring koja je razvijena u saradnji sa Kembridžu Univerzitetom, motivišući poljoprivrednike da koriste najnovije mobilne i digitalne aplikacije za nadgledanje proizvodnje krompira na više od 48.000 hektara. Na 14 tržišta širom Evrope, PepsiCo aktivno prati podatke na terenu sa ciljem da pomogne poljoprivrednicima da bolje razumeju kako povećati prinos i kvalitet useva, istovremeno optimizujući potrebne resurse, kao što su voda i đubrivo, što može pomoći smanjenju korišćenja resursa i emisiji efekta staklene bašte (GHG).

Oslanjajući se na podatke kompanija razvija efikasnije poljoprivredne prakse za izgradnju održivijih useva. U poslednjih nekoliko godina sistem za monitoring useva u Evropi korišćen je za praćenje različitih sorti krompira i za snabdevanja semenom. Koristi od ovog programa postale su vidljive u sezoni berbe 2019. godine tokom obilnih kišnih padavina u Evropi, kada je kompanija mogla bliže da sarađuje sa lokalnim poljoprivredinicima kako bi produžila vremenski okvir žetve i izbegla gubitak useva.

• Smanjenje emisije gasova tokom proizvodnog procesa: U 2019. godini PepsiCo je dostigao 100% obnovljive električne energije na devet evropskih tržišta – Španija, Blegija, Portugalija, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Nemačka, Grčka i Poljska. Takođe, instalacijama za solarnu energiju u fabrikama u Holandiji, Portugaliji, Grčkoj, Kipru i Turskoj kompanija je doprinela smanjenju emisije gasova. U 2019. godini, u fabrici za proizvodnju Tropikana proizvoda u Brižu u Belgiji, ugrađena je nova vetrenjača koja treba da proizvede približno 40% ukupne potrošnje električne energije na samoj lokaciji, štedeći oko 4.232 tone CO2.

Nedavno je PepsiCo otvorio unapređenu fabriku Alvalle gazpacho u Španiji, koja je dizajnirana tako da proizvodi više uz korišćenje manje resursa. Fabrika će smanjiti potrošnju energije za 20%, a potrošnju vode za 30% u odnosu na prethodnu fabriku i praktično će imati nula otpada.

• Stvaranje uslova za cirkularnu ekonomiju: Ambalažni otpad je gorući globalni problem. Iako je plastika lagan i veoma efikasan materijal za ambalažu jer doprinosi da hrana bude sigurna, dostupna i pristupačna, samo 14% onoga što se koristi se efikasno reciklira. PepsiCo radi na stvaranju cirkularne ekonomije kako bi se osiguralo da što manje ambalaže postane otpad. Vizija reciklirane plastike kompanije PepsiCo zasniva se na tri povezane strategije: smanjenju količine plastike koju koristi, povećanju reciklirane plastike i stvaranju nove plastike koju koristi. Tokom 2019. godine PepsiCo je plastične boce učinio lakšim i isprobao postupak zvan „sabijanje naboja“ koji uzrokuje da se grickalice slegnu na dno kesice tokom pakovanja, čime je smanjena količina korišćene ambalaže. PepsiCo takođe radi na povećanju količine recikliranog PET-a u plastičnim bocama, s ciljem da do 2030. godine 50% recikliranog PET-a iskoristi za plastične boce širom EU.

„Gledajući u deceniju koja je pred nama, globalni napori za ublažavanje klimatskih promena i podržavanje održivije i inkluzivnije budućnosti su sada presudni više nego ikad“, rekao je Simon Loden, direktor za održivost poslovanja u kompaniji PepsiCo i dodao: „Od edukacije poljoprivrednika u cilju održivijeg uzgoja useva, do inovacija vezanih za ambalažu, ostajemo fokusirani na naš dugoročni plan. To zahteva agilnost, zajedničku akciju i saradnju, i dok razmišljamo o našem pristupu, odlučni smo da prihvatimo važnu lekciju iz COVID-19 krize: svet je pokazao da može brzo da se adaptira i reaguje kada postoji zajednički cilj. Znamo da je moguća izgradnja održivijeg sistema ishrane i nastavićemo da radimo sa partnerima širom sveta kako bismo pokrenuli promene za bolje sutra.“

Ovogodišnji izveštaj prati Kratak pregled, koji ukratko predstavlja napredak kompanije PepsiCo u odnosu na njene održive ciljeve. Celokupan izveštaj i prateći materijali dostupni su na Izveštaj o održivosti za 2019.godinu.

Чланак Ostvaren napredak ka izgradnji održivog sistema ishrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Umerenom ishranom do zdravijeg života се појављује прво на Biznis i Finansije.