Obilne padavine osim na putnoj infrastrukturu veliku štetu su napravile su i na poljoprivrednom zemljištu. Međutim, uprkos tome plantaža porodice Dukanac u čačanskom selu Viljuša ove sezone obilovaće rodom. Oni već godinama unazad uzgajaju crni luk koji na vađanje stiže za nepunih mesec dana.

– Za sada je situacija sasvim solidna kada je crni luk, odnosno domaći kolačar u pitanju I moram da priznam, s obzirom na ovu godinu rod je dobar. Ove godine očekujemo cenu od 120 do 150, nije realno da bude ispod 100 dinara – rekao je za RINU Žarko Dukanac iz čačanskog sela Viljuša.

Crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu

Uzgoj ove povrtarske kulture, prema njihovim rečima, može biti i te kako isplativ. Za svoje prozvode imaju već obezbeđen plasman, a crni luk najviše prodaju na svom gazdinstvu.

– Luk skidamo posle Petrovdana. S obzirom na to da ove gdoine prosto sve kasni, nismo sigurni da li ćemo ga sačuvati do tada, jer je ova njiva već i plavljena. Što se tiče roda. on je zadovoljavajući, a iz ugla domaćice, mogu da kažem da je dobar, dobrog kvaliteta za sada nema truleži, za mesečak dana videćemo da li će ove kiše ostaviti posledice na rod – rekla je Dana Dukanac.
Ova vredna porodica iz Viljuše, pored crnog luka bavi se i proizvodnjom drugih povrtarskih kultura.

– Uzgajamo i papriku, međutim ona kasni sa sadnjom, već nekih 15 dana, čeka se vedrije vreme, paprika voli sunce. Još uvek je neizvesno šta ćemo uraditi, svakako moramo da radimo, jer smo dosta i ulagali. Bavimo se proizvodnjom kupusa, krompira, imamo i pšenicu, tako da će vreme pokazati dalje. Što se tiče radne snage, sve je veća oskudica, imamo ljude koji nam pomažu u radu, a kada je potrebno pomažemo i mi njima – zaključila je Dana.

Struka kaže, da ono što je ohrabrujuće kod porodice Dukanac u Viljuši da su zasadi crnog luka, uprkos kiši i poplavama, za sada u dobrim uslovima.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja crnog luka je unosan biznis i donosi dobru zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na osam ari posadio je praziluk, u njegovom zasadu sve je organsko što je ovom domaćinu donelo berićet.

Rashodi mali, prihod solidni

– Nije zahtevan za proizvodnju, rashodi su mali, a prihodi solidni. Prošle godine je otkupna cena praziluka u veleprodaji bila je 50, a sada je skočila skoro duplo i iznosi 90 dinara, pa može dosta više i da se zaradi. Imam stalne kupce iz Požege, Čačka i Lučana, tako da čim je praziluk izvađen, odmah je i sam sebi obezbedio plasman – rekao je za RINU Miroslav.
Iako mu vremenski uslovi na samom startu vegetacije nisu išli na ruku, ovaj povrtar iz Čačka je zahvljujući postavljenom sistemu za navodnjavanje imao solidne prinose.

– Ako se ozbiljno bavite poljoprivredom neophodni su sistemi za navodnjavanje. Ja sam ih postavio i to mi je pomoglo da iako su temperature bile visoke, deficit roda se ne oseti. U svojoj bašti od osam ari, svake godine isti prinos, posadio sam 18.000 sadnica i dobio oko šest tona praziluka. Ja ne kupujem hemiju koja je sada jako skupa, ja koristim stajsko đubrivo koje postavim na samom početku i problema nemam a ušteda veća, jer bez stajkog đubriva nema ni prinosa – kazao je ovaj povrtar.

Njegova porodica je uključena u ovaj posao, pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču rukave i pomažu dedi na imanju. Osim članova porodice, tokom vađenja praziliku skupe se mnogobrijni prijatelji i na takozvanoj mobi uz neobilazno dobro druženje i pečeno prase, kako je red u ovom delu Srbije, brzo završe sav posao.

– Za radnu snagu nisam se brinuo, sakupio sam nas 12 komšija koje su na mobu došli i pomogli da to sve oboremo i složimo u magacine za neverovatnih tri sata. Iako je to u Srbiji retkost, mi još uvek poštujemo te neke stare običaje i pomažemo jedni drugima – dodaje Miroslav.

Izvor: RINA/Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Nekadašnja sirotinjska hrana postala izuzetno tražena i dobro plaćena се појављује прво на Biznis i Finansije.