Rat u Ukrajini izazvao je veliki porast cena energenata u Evropi, čega su Sjedinjene Države uglavnom bile pošteđene. S druge strane, u obe ekonomije tražnja za robom je opala, dok se povećala tražnja za uslugama, što predstavlja promenu trenda nakon poremećaja izazvanih pandemijom. Međutim, američka privreda je i dalje osećala pozitivne efekte izdašne podrške kroz javnu potrošnju tokom i nakon pandemije.

Sve u svemu, to je dovelo do slabe ekonomske aktivnosti u evrozoni, dok su negativne posledice po rast BDP-a u SAD do sada bile manje. Kada se radi o inflaciji, izuzev energetike i hrane (bazna inflacija), postoje znaci usporavanja u obe ekonomije, koji su vidljiviji u SAD nego u evrozoni.

To bi trebalo da znači da referentne kamatne stope ni u SAD ni u evrozoni neće dalje rasti, ili da bi taj rast mogao da bude minimalan. Međutim, stabilizacija referentnih stopa ne podrazumeva stabilizaciju ekonomskih pokazatelja.

Očekuje se da će inflacija zabeležiti dalji pad. Ipak, uprkos činjenici da je brojne faktore inflacije teško proceniti, oni čak predstavljaju jednostavniji deo prognoze. Velika nepoznanica leži u privredi, zbog toga što se efekti naglog porasta kamatnih stopa nisu u potpunosti realizovali ni u evrozoni ni u SAD. Stoga je ekonomski rast veliki izvor neizvesnosti i, po mišljenju analitičara Erste Grupe, ima najveći potencijal da iznenadi i time dovede do promena na tržištima. I pored toga, predviđa se da centralne banke neće menjati svoje ključne kamatne stope do leta sledeće godine.

ECB – Kada će inflacija opasti?

Nakon julskog sastanka, Odbor guvernera ECB je pitanje daljeg pravca delovanja ostavio potpuno otvorenim. Međutim, Erste stručnjaci očekuju da kamatne stope ostanu nepromenjene, jer postoje znaci popuštanja osnovnih pritisaka na cene.

Merilo za prognozu inflacije su projekcije ekonomista ECB, koje se pripremaju na kvartalnoj bazi. Ne očekuju se nikakve veće promene. To znači da trajektorija inflacije, koju Odbor guvernera ECB opisuje kao „suviše visoku suviše dugo“ već nekoliko meseci, uglavnom ostaje nepromenjena. Ova trajektorija podrazumeva pad stopa inflacije. Međutim, kao i kod bilo koje projekcije, postoji niz rizika.

Ključni faktori za Odbor guvernera su kretanje zarada i korporativnih profitnih marži. Za projekcije inflacije, smatra se da je od presudnog značaja da rast zarada iznosi oko 5% na međugodišnjem nivou i da ova povećanja zarada uglavnom apsorbuju kompanije. Postoji prostor za to, pošto su kompanije bile u mogućnosti da znatno povećaju svoje marže tokom 2021. i 2022. godine.

Ključni pokazatelj za ECB (zarada/zaposleni) za drugi kvartal još uvek nije objavljen. Međutim, mesečni pokazatelj Indeed Wage Tracker, koji ima visoku korelaciju, pokazuje stabilne stope rasta zarada oko nivoa koji je ECB uključila u pretpostavke. Ono što će biti važno za Odbor guvernera jeste da li se profitne marže smanjuju.

To bi zaista bio pokazatelj da kompanije barem delimično apsorbuju veće zarade i da ih ne prenose u vidu povećanja cena. Ukoliko se ova pretpostavka ostvari, neće se realizovati dva značajna rizika od povećanja, što takođe ide u prilog zadržavanja kamatnih stopa na nepromenjenom nivou.

Snaga transmisije monetarne politike je još jedan pouzdan kriterijum i tu nema nikakve sumnje. Najnovije istraživanje ECB o kreditnoj aktivnosti banaka, koje se sprovodi kvartalno, pokazuje dodatno slabljenje tražnje za kreditima kako na strani domaćinstava tako i na strani privrede. Pored toga, banke su, sa svoje strane, postale restriktivnije u odobravanju kredita. Uticaj na privredu ostaje da se vidi.

Da li će u septembru doći do završnog povećanja kamatnih stopa, trebalo bi da bude od sporedne važnosti za tržište obveznica evrozone u celini. Fokus tržišta biće mnogo više na tome kada će se dogoditi prvo smanjenje kamatnih stopa.

Prema mišljenju Erste analitičara, neće biti naznaka od Evropske centralne banke u doglednoj budućnosti da će se to dogoditi. Inflatorni pritisak bi trebalo da se smanji, ali istovremeno ne bi trebalo da bude dovoljno snažan da dovede do promena pravca delovanja ECB. Poruka Upravnog saveta na predstojećim sastancima će stoga biti da je sve osim smanjenja kamatnih stopa moguće. Prvo smanjenje stopa se ne očekuje pre leta 2024. godine.

Federalne rezerve SAD – Koliko dugo će privreda izdržati?

Kao i ECB, Federalne rezerve SAD su takođe u julu ostavile otvorenim svoje mogućnosti po pitanju daljeg pravca aktivnosti. U kratkoj izjavi se navodi da će sveukupni uvid u podatke objavljene do tada odrediti da li će se referentne kamatne stope dodatno povećati u septembru.

Ipak, dalje povećanje stope ne očekuje se iz nekoliko razloga. Najvažniji argument je ublažavanje cenovnih pritisaka i izvan oblasti energetike i hrane (bazna inflacija). U međuvremenu, podaci za dva meseca pokazali su znatno niže stope rasta. Druga vrednost je objavljena posle poslednjeg sastanka FOMC, tela zaduženog za određivanje kamatnih stopa u Federalnim rezervama SAD. U tom svetlu treba tumačiti izjavu u zapisniku sa sastanka da većina prisutnih uočava značajne rizike da bi inflacija mogla da premaši projektovani nivo, što bi moglo da dovede do potrebe da se dodatno pooštri monetarna politika.
Pre sastanka FOMC u septembru, objaviće se i podaci o inflaciji za avgust, ali po mišljenju Erste analitičara, moralo bi da se dogodi nešto neočekivano u smislu ogromnog povećanja da bi prevagnuli argumenti u pravcu povećanja stopa.

Za period posle septembra, nastavak pomenutih trendova u pogledu inflacije trebalo da bude dovoljan da kamatne stope ostanu nepromenjene, što je pretpostavka Erste stručnjaka. Međutim, dok se ne uoči slabljenje ekonomske aktivnosti, na tržištu će se zadržati neizvesnost u vezi sa dostizanjem najvišeg nivoa referentnih stopa, posle kojeg bi usledio pad.

Tek tada bi se znatno povećala verovatnoća da je slabljenje inflacije i tržišta rada upornije i da su kamatne stope time dosegle najvišu tačku. Brzina „hlađenja“ ekonomije biće presudan faktor za prvo smanjenje kamatnih stopa, što se trenutno očekuje u junu 2024. godine. Dosada je američka privreda pokazala izuzetnu otpornost u teškom okruženju i očekuje se da će u 2023. godini BDP Sjedinjenih Država zabeležiti rast po skoro istoj stopi kao u 2022. godini.

Чланак Da li ECB i Federalne rezerve SAD ulaze u mirnije vode? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem, među kojima je više od 1500 menadžera i članova uprava, svesni su da tradicionalni modeli rada – organizacija posla, radno okruženje i potrebne kvalifikacije za specifične uloge – postepeno nestaju. Međutim, dok mnogi razumeju potrebu za definisanjem novog modela rada (87% ispitanika kaže kako je pronalaženje pravog modela rada važno za uspeh njihove organizacije), samo njih 24% smatra kako su njihove organizacije u velikoj meri spremne da se pozabave ovom temom. Pored toga, 59% ispitanika izjavilo je da će tek u narednom periodu usmeriti pažnju upravo na preoblikovanje modela rada unutar svoje kompanije.

„Radna snaga, organizaciona i kadrovska pitanja i dalje ostaju u fokusu direktora i članova upravnih odbora. Rezultati ovogodišnjeg izveštaja „Globalni trendovi u oblasti ljudskih resursa“ samo potvrđuju prioritete koje smo uočavali tokom prethodnih godina. Takav ishod ne čudi s obzirom na to da su mnoga istraživanja i poslovne prakse ukazale da rukovodioci primarno treba da se fokusiraju na dva ključna područja: upravljanje ljudima i upravljanje novčanim tokom. Кvalitetno upravljanje tim područjima preduslov je uspešnosti upravljanja svim ostalim segmentima poslovanja, a time i uspeha cele kompanije.“, ističe Nadežda Nedić, rukovodilac u Sektoru za menadžment konsalting.

Ponovno osmišljavanje rada: Кraj radnih mesta

Iako je danas rad prvenstveno definisan hijerarhijskom strukturom, opisom radnog mesta i specifičnim zadacima, Deloitte-ovo istraživanje o organizaciji zasnovanoj na veštinama, ukazuje da sve manje ispitanika (19% poslodavaca i 23% zaposlenih) veruje da bi to tako trebalo da ostane. To odražava ono što mnogi već vide na svojim radnim mestima – zaposleni sve više vremena provode fokusirani na timski i projektni rad koji nisu unutar aktuelnih opisa njihovih radnih mesta.

„Iako su radna mesta i dalje primarni način na koji definišemo rad, ona nisu i jedini. Stroge definicije radnih mesta mogu ograničiti sposobnost organizacija da budu agilne i inovativne u uslovima promena sa kojima se suočavaju,” navodi Nedić. „Prelaskom na pristup zasnovan na veštinama, organizacije mogu otključati pun potencijal svoje radne snage i stvoriti radno okruženje gde zaposleni imaju više izbora i autonomnosti, kao i veći prostor za razvoj karijere“.

Sa promenom ideja o tome kako timove napraviti najproduktivnijim, organizacije traže načine da promene modele rada i pronađu načine angažovanja šireg spektra zaposlenih u stvaranju novih vrednosti za organizaciju, kao što je kreiranje inovacija i/ili unapređenje poslovnih procesa. Na primer, 93% ispitanika u istraživanju reklo je da je pomeranje fokusa sa radnih mesta važno ili vrlo važno za uspeh njihove organizacije. Ipak, samo 20% njih smatra da je njihova organizacija u velikoj meri spremna da se uhvati u koštac s tim izazovom.

Redefinisanje modela rada

U današnjem povezanom, on-lajn svetu, svest javnosti o uticaju korporacija na društvo igra sve veću ulogu u odlukama radne snage o tome gde žele da rade. Prema Deloitte-ovom istraživanju milenijalaca i pripadnika generacije Z, 2 od 5 pripadnika generacije Z i milenijalaca odbilo je posao ili radni zadatak jer nije bio u skladu s njihovim vrednostima. Nasuprot tome, kompanije koje posluju sa jasnom vizijom i misijom, od toga imaju značajne koristi – polovina ispitanih poslodavaca ima više stope zadržavanja zaposlenih i zadovoljstva zaposlenih.

„Radnici u razvijenim zemljama danas imaju veći uticaj na radno okruženje nego ikada pre i pokazuju spremnost da ga iskoriste za oblikovanje načina na koji izvršavaju svoje radne zadatke,“ dodaje Nedić. „Кako bi kompanije bile uspešne u takvim odnosima na tržištu rada, trebalo bi da postepeno menjaju model rada. Dodeljivanjem jasnih odgovornosti zaposlenima poslodavci treba da ustupe deo kontrole i prepuste mogućnost preoblikovanja organizacije posla i radnih zadataka“.

Rad u svetu bez granica

Кako baza zaposlenih raste i tehnologija se ubrzava, kompanije preispituju koncept radnog mesta kao fizičke lokacije. Reč je o konceptu koji je od perioda pandemije pod sve većim pritiskom, odnosno s rastom popularnosti digitalnog pristupa radu čak i pre pandemije. Samo 15% ispitanika se slaže da je način na koji je osmišljen rad jedan od najvažnijih atributa za stvaranje budućnosti radnog mesta. Osim toga, ispitanici navode kako su povećani angažman i dobrobit radnika među najznačajnijim prednostima pristupa budućem radnom mestu.

Ovi zahtevi za promenom modela rada poziv su poslodavcima da se razvijaju zajedno sa svojim zaposlenima. Važnost razumevanja ovih trendova u direktnoj je vezi sa uspešnim vođenjem organizacije, što potvrđuje 94% ispitanika koji smatraju da su veštine i učinak vođenja važni za uspeh njihove kompanije. Međutim, samo 23% ispitanika veruje kako njihovi poslodavci imaju sposobnosti za uspešno vođenje organizacije kroz današnje disruptivno okruženje. Ovaj jaz u pogledu sposobnosti poslodavaca verovatno je posledica različitih perspektiva na model rada

Чланак Rad u svetu bez granica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za sada se ne zna ko je otkrio ovo nalazište ali ono što se zna to je da je do sada je u potragu za srpskim rudnim bogatstvom uključeno više od 100 firmi, kojima je država dala dozvolu,od kojih su većina sa stranim kapitalom. Naime, desetak njih, sa krajnjim sedištem u Australiji, Kanadi i Kini, kontroliše čak 90 posto teritorije koja se istražuje, čija je ukupna površina 5.673 kvadratna kilometra.

Koje otkrio “zlatnu koku”

Neizvesno za sada je da li je neka od njih otkrila i ovu “zlatnu koku” ali ono što je izvesno, to je da iako su registrovane u Srbiji, preko firmi u ofšor zonama i povezanih preduzeća u našoj državi, “gospodare” istražnim poljima srpske rude.

Tako bar pokazuje istraživanje BIRN-a iz juna prošle godine bazirano na osnovu izdatih dozvola države, koje su se od tog perioda do kraja 2022. godine, uvećale za još desetak. Ipak, nagli rast biznisa istraživanja rude je krenuo još 2015. godine usvajanjem Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjama. Pored toga, i najava o velikim rezervama litijuma u Jadru, navela je svetske kompanije da intenziviraju istraživanja u Srbiji.

Prema podacima BIRN-a, najveće površine istražnih prava od 165,826,1 hektar, imaju firme koje vode poreklo iz Kanade. Iza njih su one kojima je krajnje sedište u Australiji, 158,826,1 hektar, dok one koje se vezuju za Kinu, su na trećem mesto po površini za koje im je država izdala dozvolu, a to je 59,586,6 hektara.

U tu grupu, ušle su i neke firme iz Srbije, koje su dobile istražno pravo za površinu od samo 30,255,6 hektara. Po saznanjima “Blica” reč je uglavnom o onima koje se u najvećoj meri vezuju za ugalj.

Zašto strane kompanije istražuju

Ovakva situacija nameće pitanje da li ovako veliki broj stranih kompanija, koje su uključene u istraživanje, može da dovede da srpsko bogatstvo pređe i u njihove ruke?

Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, Rade Jelenković, kaže za “Blic” da razloga za brigu nema.

– Poslovanje na principima otvorenog tržista podrazumeva da se globalni finansijski kapital slobodno kreće i ulaže tamo gde postoje mineralni resursi. Nema ograničenja ni u jednoj razvijenoj zemlji sveta oko porekla kapitala koji se ulaže u istraživanja i rudarstvo. Primer je da se u jednoj od dve najrazvijenije rudarske zemlje na svetu, Kanadi, ostvaruje priliv direktnih stranih investicija u rudarstvo koji je približno isti iznosu koji kompanije iz te zemlje ulažu u druge zemlje. Resursni nacionalizam nije kompatibilan sa globalnom prirodom ove industrijske grane – kaže Jelenković.
On navodi da dobrim zakonskim rešenjima je regulisana korist koju ostvaruju strani ulagači i domaća privreda.

– Princip otvorenog tržišta podrazumeva da je i domaćim kompanijama omogućeno da posluju po istim zakonima i propisima kao i strane kompanije. To su principi koji su poštovani u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima u Srbiji. Kompanije investiraju u zemlje gde postoje mineralni resursi i gde je predvidivo i stabilno privredno okruženje, jer su to po prirodi dugoročne investicije. One nose i ogroman rizik poslovanja koji je vezan za cikličnu prirodu te industrije. Direktna i indirektna dobit od ulaganja u rudarstvo je skoro istog nivoa za domaću privredu i za stranog ulagača-navodi profesot i dodaje:

– Kompanije ne prisvajaju i ne iznose privredni resurs iz zemlje, već ulazu ogromna finasijska sredstva u rizičnu i nepredvidivu industriju od koje ima ogromnih koristi i zemlja u koju ulažu. Na globalnom tržistu kapitala prisutna je utakmica među državama kako da privuku strane ulagače u razvoj svojih resursnih industrija. One prave posebne politike i strategije za privlačenje stranih investicija u rudarstvo. Da li to znači da one žele da njihovo rudno bogatstvo “pređe u tuđe ruke”? Svakako ne, jer dobit od ulaganja ostvaruje i domicilna privreda, bar u istoj meri u kojoj i strani ulagač.

Top 5 vodećih kompanija

Top 5 vodećih kompanija koje preko mreže povezanih preduzeća u Srbiji kontrolišu većinu istražnih poslova i prostora:

Konstantin Resources, Australija

Ukupna površina na kojoj istražuje rude je 71.089 hektara, na lokacijama opština i gradova Žagubica, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Majdanpek, Golubac, Požega, Čačak, Gornji Milanovac, Kosjerić, Priboj i Nova Varoš.Ovom preduzeću u fokusu su istraživanja zlata, srebra i bakra.
Zijin, Kina
Ukupna površina na kojoj, preko povezanih preduzeća Serbia Zijin Mining, Balkan Exploration and Mining, Tilva i Serbia Zijin Bor Copper, istražuje rude je 59.587 hektara, na lokacijama Bora, Majdanpeka, Žagubice, Zaječara, Ljubovije, Osečine, Valjeva, Malog Zvornika, Krupanja, Bajine Bašte i Kosjerić.

Mundoro, Kanada
Ukupna površina istraživanja rude je 51.744 hektara, preko preduzeća Stara Planina Resources i Valdor Resources, na lokacijama opština i gradova Kučevo, Majdanpek, Bor, Bljevac, Knjaževac, Sokobanja, Svrljig, Bela Palanka, Kraljevo i Knić.

Dundee Precious Metals, Kanada
Ukupna površina istraživanja je 40.080 hektara, preko preduzeća Dunav Minerals i DPM Avala, na lokacijama Gornjeg Milanovc, Brusa, Kuršumlije, Medveđe, Bora, Petrovca na Mlavi, Žagubice i Kučeva.

Ibaera Capital, Australija
Ukupna površina na kojoj, preko povezanih preduzeća Tara Gold i Zlatna Reka Resources, istražuje je 37.879 hektara, na lokacijama Golubca, Kučeva, Žagubica, Kruševac, Prokuplje, Aleksinac, Blace i Novi Pazar.

Izvor: Blic,*podaci BIRN-a

Foto: Pixabay

Чланак Koje firme “gospodare” na istražnim poljima srpske rude се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni su zabrinuti zbog rasta troškova života, klimatskih promena, novčane nejednakosti, geopolitičkih konflikata i pandemije COVID-19, i rešeni su da preduzmu odgovornost za važna pitanja u društvu. Međutim, oni se takođe bore sa svakodnevnim izazovima kao što su finansijska neizvesnost i velika količina stresa.

Troškovi života su glavna briga

Ove godine, pripadnici generacije Z i milenijalci naveli su troškove života kao svoju najveću brigu, odmah pored klimatskih promena. Zabrinutost za troškove života može biti simptom vremena u kome živimo, s obzirom na porast inflacije, ali takođe govori i o problemima koje ove generacije navode poslednjih 11 godina u Deloitte-ovim istraživanjima: oni se ne osećaju finansijski sigurno, i duboko su zabrinuti zbog nejednake raspodele bogatstva u društvu.

Otprilike četvtrtina pripadnika generacije Z (25%) i milenijalaca (21%) kažu da ne mogu lagodno da plaćaju svoje troškove života, a skoro polovina živi „od plate do plate“. Ovo utiče i na njihovu mogućnost da štede i objašnjava zašto skoro tri od 10 ispitanika nije sigurno da će moći da ode u penziju.

Takođe, oko tri četvrtine ispitanika veruje da se nejednakost u bogatstvu povećava, a samo 28% veruje da će se ekonomska situacija u njihovim zemljama poboljšati u narednoj godini.

Neki od pripadnika generacije Z i milenijalaca pronalaze druge poslove i redefinišu svoje radne obrasce kako bi ublažili finansijske probleme. Čak 43% pripadnika generacije Z i 33% milenijalaca pronašlo je posao sa pola ili punim radnim vremenom pored svog primarnog posla. Oni takođe koriste finansijske prednosti rada od kuće, pri čemu se mali, ali rastući procenat seli u jeftinije gradove.

Lojalnost zaposlenih je porasla u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, potencijalno zato što su mnogi ljudi promenili posao tokom prošle godine. Ali i dalje četiri od 10 pripadnika generacije Z i skoro četvrtina milenijalaca žele da napuste posao u naredne dve godine, i otprilike trećina bi to uradila i bez sigurnog novog posla.

Plata, zabrinutost za mentalno zdravlje i sagorevanje na poslu

Plata, zabrinutost za mentalno zdravlje i sagorevanje na poslu su glavni razlozi zbog kojih su ispitanici napustili posao u poslednje dve godine. Ali, kada biraju novi posao, ravnoteža između poslovnog i privatnog života su im, kao i učenje i razvoj, glavni prioriteti.

Ispitanici vide fleksibilan rad kao način za pronalaženje ravnoteže u svojim životima: uštedu novca uz odvajanje vremena za ljude i aktivnosti do kojih im je stalo. Tri četvrtine ispitanika kaže da bi više voleli hibridni ili posao na daljinu, a mnogi bi želeli fleksibilno radno vreme.

Svrha je i dalje ključna za regrutovanje i zadržavanje talenata. Skoro dva od pet ispitanika reklo je da su odbili zadatak ili poziciju jer nisu u skladu sa njihovim vrednostima.
U međuvremenu, što se tiče onih koji su zadovoljni društvenim i ekološkim uticajem svojih poslodavaca – zajedno sa njihovim naporima da stvore raznovrsniju i inkluzivniju kulturu – veća je verovatnoća da će ostati kod svog poslodavca dugoročno.

Sve je veći akcenat na klimatskim aktivnostima — i na individualnom i na nivou kompanija

Pitanje klimatskih promena je i dalje glavna briga generacije Z i milenijalaca. Tri četvrtine ispitanika slaže se da je svet na prekretnici u rešavanju pitanja klimatske krize, a otprilike dve trećine ispitanika je već bilo pogođeno teškim vremenskim prilikama, naglašavajući potrebu za hitnim delovanjem.

Devet od 10 ispitanika trenutno ulaže napore da zaštiti životnu sredinu – prvenstveno fokusirajući se na svakodnevne radnje kao što su korišćenje polovnih i recikliranih predmeta ili nabavka lokalne i organske hrane. Generacija Z i milenijalci su voljni da troše više na održive proizvode, ali finansijska ograničenja mogu im otežati ulaganja u skuplje artikle kao što su solarni paneli i električna vozila. Ipak, polovina ispitanika je izjavila da planira da obavi ove kupovine u budućnosti.

Malo ispitanika veruje da kompanije i vlade država čine dovoljno u borbi protiv klimatskih promena. Кao rezultat toga, pripadnici generacije Z i milenijalci zalažu se za veće aktivnosti, vršeći pritisak na svoje poslodavce da investiraju u vidljive, svakodnevne ekološke akcije u koje mogu biti direktno uključeni. Zabrana plastike za jednokratnu upotrebu bila je preporuka broj jedan, praćena održivo-orijentisanim pogodnostima i treninzima – konačno osnažujući zaposlene da donose ekološke izbore u svakodnevnom životu.

Poslodavci se više fokusiraju na mentalno zdravlje, ali nivoi stresa i sagorevanja na poslu ostaju visoki

Nivoi stresa i dalje su visoki među ispitanicima, posebno u generaciji Z. Skoro polovina generacije Z (46%) i oko četiri od 10 milenijalaca (38%) su pod stresom dobar deo ili većinu vremena. I skoro polovina ispitanika oseća se istrošeno zbog pritiska svog posla-otprilike isti procenat ispitanika kaže da su mnoge njihove kolege nedavno napustile svoje kompanije zbog sagorevanja na poslu. Ovo ukazuje na problem zadržavanja radnika za poslodavce, ali otprilike jedan od pet pripadnika generacije Z i milenijalaca ne misli da njihovi poslodavci to shvataju ozbiljno ili preduzimaju korake da to spreče.

Istraživanje je pokazalo da generacija Z i milenijalci veruju da su njihovi poslodavci više fokusirani na dobrobit i mentalno zdravlje od početka pandemije. Međutim, nešto više od polovine ispitanika smatra da to nije imalo značajnijeg uticaja na zaposlene.

Чланак Plata, zabrinutost za mentalno zdravlje i sagorevanje na poslu, glavni razlozi za otkaz се појављује прво на Biznis i Finansije.

U anketi su učestvovali zaposleni iz kompanija širom Srbije i oko 55 odsto ispitanika smatra da je digitalna transformacija unapredila poslovne procese u pogledu brzine i efikasnosti i povećala stepen efikasnosti i saradnje između kolega, kao i da je brže digitalizovanje poslovanja jedan od glavnih benefita transformacije poslovanja koje je evidentno od početka pandemije Covid-19.

„Rezultati ovogodišnje ankete pomogli su nam da sagledamo izazove sa kojima se timovi i pojednici suočavaju usled transformacije načina rada izazvane pandemijom. Pored toga, ispitanici su nam otkrili i na koji način su transformisani modeli rada unapredili procese, uticali na njihovu profesionalnu motivaciju, ali i njihove lične živote.

Takvi uvidi su značajan impuls i nama, komunikacijskim konsultantima, u kreiranju strategija i planova koji će u novim okolnostima biti realni i izvodljivi, a ujedno će pružati i alate za ostvarenje postavljenih poslovnih i komunikacijskih ciljeve kompanija“ rekla je Olivera Petrović, Client Service Director PR agencije Chapter 4.

KOMBINOVANI RAD I OD KUĆE I IZ KANCELARIJE 

Kada je reč o organizaciji rada, polovina ispitanih je navela da u njihovim organizacijama zaposleni rade kombinovano od kuće i iz kancelarije, prema sopstvenoj organizaciji, dok 20 odsto navodi da još uvek rade kombinovano prema planskom modelu kompanije.

Rad od kuće negativno je uticao na povezanost zaposlenih, smatra više od 38 odsto ispitanika, kao i da je integrisanost timova manja nego što je bila, što negativno utiče na timski duh. Prema oceni anketiranih, integracija je posebno otežana novim članovima tima.

BENEFITI I NEDOSTACI TRANSFORMACIJE MODELA RADA

Ispitanici navode i da je povećan stepen efikasnosti i saradnje među zaposlenima (19 odsto), kao i transparentnost (15,2 odsto). Najvećim benefitom transformacije poslovanja kao posledice pandemije ispitani smatraju fleksibilnost (60,6 odsto). Drugi odgovori koji su zabeležili visok procenat zastupljenosti su: brže digitalizovanje poslovanja (49 odsto ispitanih), manji troškovi poslovanja (46,2 odsto), bolje balansiranje privatnog života i poslovnih obaveza (38,5 odsto).

Kada je reč o negativnim efektima transformacije poslovanja kao posledice pandemije, velika većina ističe pritisak na internu komunikaciju u organizacijama. Skoro 50 odsto ispitanih smatra da je glavni negativan efekat otežano građenje odnosa sa članovima tima. Isti procenat navodi pritisak na mentalno zdravlje. Pad motivacije zaposlenih navodi oko trećina ispitanika, a nedefinisano radno vreme i lošije planiranje je prisutno u odgovorima oko 30 odsto ispitanih.
Kada je reč o oblicima digitalne komunikacije koji su uvedeni od početka pandemije Covid-19, čak 90 odsto ispitanika navodi da su to online sastanci sa klijentima i saradnicima, dok 41 odsto navodi hibridne događaje.

ŠTA NAS ČEKA U BUDUĆNOSTI 

Anketirani kao sledeću fazu transformacije modela rada do kraja 2022. godine vide više korporativnih događaja i okupljanja, više društveno-odgovornih i projekata solidarnosti, ali i dalje investiranje u digitalizovanje poslovanja, zatim sledi više projekata usmerenih na brigu o zaposlenima i timski duh i otvorenu mogućnost rada izvan kancelarije (remote). Potpuni povratak u kancelarije predviđa nešto manje od trećine ispitanih.

Kada je reč o ličnom utisku, preko polovine ispitanika smatra da su se veoma dobro snašli u uslovima izmenjene poslovne realnosti, jedna četvrtina svoj učinak smatra odličnim, a 21 odsto smatra dobrim.

Foto: Pixabay

Чланак Kako su pandemija i digitalna transformacija promenile način na koji radimo i komuniciramo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje je pokazalo da je najveći broj anketiranih upoznat sa osnovama i da poseduje informacije o bezbednosnim rizicima, međutim, značajan broj korisnika i dalje nema razvijene navike koje doprinose zaštiti. Tako čak 39% anketiranih svojim računarima pristupa direktno, nema podešenu lozinku ili bilo koju drugu vrstu identifikacije, 72,6% sugrađana starijih od 60 godina ne koristi dvostepenu proveru identiteta, a oko 11% anketiranih ne koristi antivirus softver. Pritom, gotovo 20% korisnika priznaje da se bar jednom „upecalo“ na „fišing“ poruku, a njih 14% tvrdi da im je u nekom trenutku hakovan nalog na nekoj od društvenih mreža.

Istraživanje će biće predstavljeno 16. marta tokom predstojeće konferencije DIDS (Dan internet domena Srbije), a eksperti za oblast sajber bezbednosti komentarisaće rezultate istraživanja i ponudiće savete za bezbedniji digitalni život. U diskusiji će učestvovati Daniela Andrović, RATEL-NCERT, Dunja Majstorović, Siemens Energy Serbia i Vojislav “SupremeNexus” Perić, a istraživanje će predstaviti Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije, UNDP.

Hakerima je lako da pristupe uređajima

Međutim, na samoj konferenciji će se otići i korak dalje, pa će virtuelna publika pratiti demonstraciju sajber napada koja će biti realizovana tokom trajanja programa. Cilj demonstracije biće da pokaže publici koliko je zapravo lako hakerima da pristupe uređajima, pa samim tim i podacima korisnika, i da ih edukuje o načinima zaštitite.

Ovogodišnji DIDS kroz predavanja i diskusije pažljivo odabranih domaćih i inostranih stručnjaka ispituje koje su to sfere poslovanja dobile nove dimenzije, forme i oblike, kako i koliko se transformisalo ono što znamo kao upotrebu interneta u poslovanju. DIDS ispituje koji su se to Novi prioriteti, kako slogan konferencije glasi, pojavili u domenu internet poslovanja.
Kao i svih prethodnih godina, publika konferenciju može da prati besplatno onlajn, a za pristup sadržajima konferencije potrebno je obaviti registraciju na sajtu dids.rs.

Чланак Koliko smo digitalno bezbedni? се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Reultati 10. USAID-ovog istraživanja „1.000 preduzeća“ ukazuju na oporavak privrede od jakog i nenadanog udarca pandemije, ali i da taj oporavak treba ojačati. Istraživanje sprovedeno u toku jula i avgusta pokazalo je optimizam, ali i ukazalo na prostor za poboljšanje uslova poslovanja neophodnih za dalji opstanak i razvoj.

„Srpska privreda u borbi za opstanak u pandemiji odnela je pobedu. Sada joj je potrebna podrška za rast, a za to je neophodna saradnja svih – privrede, države, stručnjaka, poslovnih udruženja i građana. Zajednički osmišljene, fokusirane, praktične i dosledno primenjene politike i mere, ključan su oslonac domaćoj privredi i podstrek za razvoj u periodu pred nama.“ – predstavljajući istraživanje stavova 1.000 srpskih preduzeća naglasila je Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Pad ove godine prijavljuje trećina privrednika

Pad prihoda, pad profita i pad tražnje za proizvodima i uslugama ove godine prijavljuje trećina privrednika. Ovo je znatno bolji rezultat nego prethodne godine, ali je iz njega ipak jasno da su posledice krize još uvek osetne. Čak 75% privrede uspelo je, i nakon prestanka mera državne pomoći, da zadrži broj zaposlenih, a 14% ispitanika povećalo je broj zaposlenih u odnosu na 2020.

Mikro, mala i srednja preduzeća, koja predstavljaju većinski deo srpske privrede, pretrpela su najveći teret, ali i pokazala otpornost na krizu.

„Mala i srednja preduzeća širom sveta, u Americi i u Srbiji, pokretač su ekonomskog rasta. Mnogi privrednici su naročito u e-trgovini videli svoju razvojnu šansu. Želeo bih da odam priznanje premijerki Brnabić na digitalizaciji i ministarki Matić na predanom radu na razvoju elektronske trgovine. Srbija bi trebalo da bude ponosna na dobre rezultate u ovoj oblasti i napredak koji je ostvarila.“ – istakao je Nj. E. Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

Kada su u pitanju ostali faktori koji utiču na poslovno okruženje, privreda je pozitivno ocenila regulatorno okruženje u vezi sa propisima i procedurama za zaposlene, procenama rizika, kontrolnim listama i savetodavnim posetama inspektora, kao i procedurama u vezi za plaćanje poreza i povraćaj PDV-a. Istovremeno, više od polovine svih ispitanih privrednika ocenila je negativno visinu poreza i doprinosa na zarade, a istraživanje je pokazalo da je kriza negativno uticala i na ocenu stepena transparentnosti i rada državne uprave, kao i na mogućnost privrednika da učestvuju u javno-privatnom dijalogu.

Dve trećine privrednika i dalje želi da investira u svoje poslovanje

Iako je kriza ugorzila planove za investicije, dve trećine privrednika i dalje želi da investira u svoje poslovanje. Najveća promena u odnosu na prošlu godinu ogleda se u izraženom padu broja kompanija koje imaju i planove i sredstva za finansiranje (za čitavu trećinu) i to upravo usled nedostatka adekvatnog izvora finansiranja. Najveći deo kompanija koji ima planove za investiranje, ili nema adekvatan pristup finansijskim sredstvima, ili ima strah od neizvesnosti koje nosi trenutna kriza.

Kao najvažnijie mere preduzete u cilju ublažavanja uticaja pandemije, istaknute su digitalizacija i e-trgovina, koje su otvorile nove mogućnosti za izvoz i rast. Još jednom se potvrdilo da su pokretači rasta firme koje su digitalno prisutne i one koje koriste eksterno finansiranje. Ove firme posluju uspešnije i imaju stope rasta više od prosečne stope rasta komanija u Srbiji.

„Pravovremenim razvojem eKomerca u Srbiji kroz jasno definisane strateške ciljeve omogućili smo dobro i plodno tlo za dalji razvoj i unapređivanje digitalnih kompetencija u sektoru malih i srednjih preduzeća, za podizanje naprednih digitalnih veština svih građana, kao i za adekvatno podizanje digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada“, izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije i dodala: „U prvih šest meseci 2021. godine videli smo značajan rast u odnosu na 2020. godinu, broj online transakcija porastao je za 91%. Što se tiče vrednosti ovih transakcija, prema podacima NBS, došlo je do rasta od 99% u vrednosti svih transakcija.“

Izvoz srpske privrede raste i tokom pandemije

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije izjavio je: „Izvoz srpske privrede raste i tokom pandemije, za osam meseci veći je gotovo 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što govori da smo očuvali kapacitete. Medjutim, 60 odsto našeg izvoznog učinka ostvaruje samo 345 velikih kompanija i veoma je važno da podržimo  mala i srednja preduzećima da uđu u izvozne poslove. Privredna komora Srbije već godinama sa međunarodnim kompanijama organizuje Dane dobavljača kako bi se što više manjih firmi uključilo u njihove dobavljačke lance. Pozivam mala i srednja preduzeća da nam se pridruže i na svetskoj izložbi Expo Dubai – da iskoriste mogućnosti koje pruža naš Biznis hub, da ih povežemo sa partnerima i pomognemo im da izadju na nova tržišta. Od velikog značaja je i realizacija inicijative Otvoreni Balkan i izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta šest zapadnobalkanskih ekonomija na kome će i manje kompanije, koje još nemaju dovoljno kapaciteta za veća i razvijenija tržišta, moći da posluju uspešno.“

Uzorak preduzeća u 10. godišnjem istraživanju predstavlja srpsku privredu po regionima, veličini i sektoru delatnosti i to 74% mikro, 22% malih, 3% srednjih i 2% velikih kompanija.

Чланак Vidljiv oporavak srpske privrede – Kako ga podržati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon što je pre nekoliko meseci objavljeno istraživanje o uspešnosti svake vakcine posebno, iznova je i proučavanje zaražavanja delta sojem urađeno prvo u Kragujevcu. Broj praćenih slučajeva je jednak broju osiguranika Doma zdravlja Kragujevac – 145.000, a u koji se slivaju svi podaci o kovidu. Broj praćenih slučajeva je iznad reprezentativnog i otuda se rezultati mogu uzeti kao merodavni i to ne samo za prostor cele Srbije.

Istraživanje slučajeva obolevanja od delte počelo je 1. juna, a prvi presek je napravljen sada, u septembru. Broj obolelih od kovida do dana početka istraživanja je bio 25.000 građana pa su posebno praćeni oni koji nisu do tog trenutka preležali bolest. I to, vakcinisani do 1. juna njih 75.020 i oni koji se do tog datuma nisu imunizovali – 45.000 građana. Na dan početka istraživanja dve doze je primilo 65.639, a jednu 9.381.

Najuspešnije cepivo  Fajzer

Istraživanje je upravo rađeno jer verzija koja trenutno hara, ne samo u Srbiji, izmenjena je varijanta virusa u odnosu na onu kada su pravljene vakcine. Od delta soja obolelo je vakcinisanih – 747 (33,2 odsto od ukupnog broja zaraženih), a nevakcinisanih 1.504 (66,8 odsto). U ovom delu istraživanja konstatovano je da je broj obolelih koji su vakcinisani porastao, međutim, ukoliko se rezultati uporede sa opštom populacijom dobija se pokazatelj – da su se nevakcinisani tri puta više razboljevali.

Istraživanjem je obuhvaćeno i kako je koja vakcina reagovala na novu verziju virusa. I dalje se kao najuspešnije cepivo pokazuje Fajzer. Najviše obolelih je među onima koji su primili kinesku vakcinu, ali je činjenica da je nju u Srbiji primilo najviše građana. Dakle, od delta soja je obolelo 8,3 odsto građana koji su primi Astrazeneku, od Fajzera 6,8 odsto, Sputnjika 13,6 odsto i Sinofarm 71,4 odsto.

Do drastične ali i najbitnije razlike dolazi se u delu istraživanja koji su oboleli od kovida morali na lečenje u bolnicu. U slučaju nevakcinisanih to je 75,2 odsto, a vakcinisanih 24,8 odsto. Još uočljivija razlika je kada je reč o intenzivoj nezi i stavljanju na respirator – odnos je dva vakcinisana pacijenta u odnosu na 33 nevakcinisanih. Kada je reč o vakcinisanima koji su morali u bolnicu najmanje slučajeva je zabeleženo posle vakcinacije Astrazenekom.

Dr Baskić: Virus je sada drugačiji

Istraživanje Doma zdravlja Kragujevac, kojim rukovodi profesor fakulteta Medicinskih nauka Dejan Baskić, nastavljase . Profesor u izjavi za „Blic“ kaže:

„Mi smo nastavili naše ranije započeto istraživanje i pratili šta se dešava u novom talasu kada je dominatantan delta soj. Prvi presek je napravljen praktično pred vakcinaciju trećom dozom i po rezultatima se može zaključiti da je nakon šest meseci efektivnost vakcinacije pala, ali i da je virus sada drugačiji. Glavna poruka je, a tome u prilog sada govore i konkretne obrađene brojke u bolnici je manje vakcinisanih od nevakcinisanih. I neoboriva je činjenica da vakcine štite od teških kliničkih slika“, poručuje profesor Baskić.

Izvol: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Istraživanje u Srbiji: Koliko se vakcinisanih od delta soja razbolelo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema istraživanju koje je Masačusetski univerzitet sprovodio čak 11 godina na 2.000 sredovečnih osoba iz različitih etničkih grupa, ljudi u srednjim godinama svom zdravlju mogu značajno doprineti i ako naprave 7.000 koraka na dan. Naime, u poređenju sa kontrolom grupom koja se nije toliko kretala, dokazano je da ovaj broj koraka smanjuje rizik od smrti za 50 do 70 odsto. U studiji se navodi i da nije bitan intenzitet koračanja, već pređena distanca.

Prethodno istraživanje na ovu temu, koje je sprovedeno od strane Harvardske medicinske škole, pokazalo je da 4.400 koraka dnevno značajno može uticati na produženje života starijih žena (u proseku oko 72 godine starosti). To znači da se sa starenjem menja i granica fizičke aktivnosti potrebne za očuvanje zdravlja.

Naravno, to ne znači da bi trebalo da se ograničimo na određeni broj koraka ukoliko imamo mogućnosti da napravimo veći. Kretanje, sve dok je umereno i ne opterećuje srce, je uglavnom dobro za zdravlje.

Ipak, stručna javnost upozorava da sva ova istraživanja ne treba uzimati “zdravo za gotovo”, jer zdravlje zavisi i od niza drugih faktora poput ishrane, konzumiranja štetnih supstanci, nivoa stresa i umeća nošenja sa problemima isl.

Foto: Pixabay

Чланак Da li je vaša fitness narukvica prestroga: Morate li napraviti baš 10.000 koraka dnevno? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni su među nama. Tajni kupci. Ponašaju se kao pravi, a zaposleni ne znaju da ih posmatraju. Ovi istraživači tržišta gledaju sve.

Od toga da li ih je prodavac oslovio, bio ljubazan, ponudio pomoć, do kvaliteta čistoće i osvetljenja u prodajnim objektima. Ovaj trgovinski lanac nedavno je uradio misteri šoping projekat. Kažu da su im rezultati veoma važni za poboljšanje asortimana i kvaliteta usluge.

„Možemo iz ovih projekata da utvrdimo konkretne objekte u kojima je postignuće daleko iznad proseka kao i one objekte u kojima je potrebno poraditi na unapređenju kako bismo našim potrošačima ponudili najbolju moguću uslugu. Dosta često se ovi projekti sprovode bez znanja kolega iz maloprodaje, jer je upravo taj element onaj koji nam pomaže da dođemo do prave slike“, kaže Aleksandar Petrović iz „Merkatora S“.

Javna preduzeća u Srbiji pod lupom novog IT sistema

Procenjuje se da zbog loše usluge i neljubaznosti gotovo 70 odsto potrošača napusti prodajno mesto, a neki pokazatelji govore da je pet puta skuplje dovesti novog kupca nego zadržati starog.

Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS-a kaže da je kompanijama vrlo važno da potrošači budu zadovoljni, a to se postiže kroz poštovanje prodajnih procedura od strane prodajnog osoblja.

„Tu misteri šoper ima svoju značajnu ulogu jer prihvatajući sve ono što dolazi kao savet od istraživačkih kompanija, a na osnovu rezultata istraživanja vrlo lako mogu da optimizuju svoje prodajne procese što direktno vrlo često podiže zadovoljstvo potrošača“, rekao je Kurčubić.

Usluge tajnih kupaca najčešće koriste banke, trgovinski lanci, benzinske pumpe i Aj-Ti industrija jer samo zadovoljan kupac diže promet i predstavlja besplatnu reklamu.

izvor: RTS-B92

Foto: Pixabay

Чланак Šta je misteri šoping istraživanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.