Giganti kao što su Meta, Amazon, Google, Microsoft, redom su najavljivali rezove i u desetinama hiljada, i samo se čekala potvrda da se takav globalni trend preslika i na regionalno, a potom i na domaće tržište.
Po svemu sudeći, to se i desilo – jedan od domaćih giganata HTEC Group, nedavno je otpustio 200 svojih zaposlenih, piše Blic.

Kako objašnjavaju iz HTEC Group, izuzetno izazovna situacija na globalnom IT tržištu je nažalost prelila i na regionalno tržište i kompanija je uvela još početkom godine niz mera u pravcu racionalizacije troškova i jačanja timova u cilju očuvanja zdravog biznisa i daljeg rasta. U to je bio uključen i proces reorganizacije te optimizacije broja inženjera.

Više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta

„Kao neophodan odgovor na nepovoljne makroekonomske prilike, a sa ciljem postizanja veće agilnosti sa jedne strane, a sa druge strane fokusa na ključne oblasti rasta koje vidimo u narednom periodu, reorganizovali smo poslovne jedinice i optimizovali broj inženjera koji izvesno vreme nisu bili angažovani na projektima i čije znanje i veštine, nažalost, nisu odgovarajući za oblasti rasta koje očekujemo u narednom periodu“, kažu iz HTEC Group.

„Pored reorganizacije funkcionalnih jedinica, preusmeravanja ljudi i prekvalifikacija, nažalost, ovim procesom reorganizacije i optimizacije obuhvaćeno je oko 200 zaposlenih sa kojima smo morali da se raziđemo, što čini oko sedam odsto naše organizacije. Žao nam je što ove kolege nisu više deo našeg tima i činimo sve što je u našim mogućnostima da ih podržimo u daljem profesionalnom putu“, navode.

Ipak, kako napominju, paralelno sa otkazima, nastavlja se i proces zapošljavanja u ključnim oblastima rasta.

„Poslovanje kompanije je stabilno, u prvom kvartalu zabeležili smo rast prihoda od 30 odsto. Iako je ovo solidan rezultat, ispod je očekivanog nivoa i ambicija kompanije. Pored organskog rasta, i dalje aktivno istražujemo prilike za dalje strateške akvizicije koje bi kompaniji i njenim zaposlenim donele nove prilike, kako u regionu Jugoistočne Evrope, tako i na ostalim lokacijama gde firma posluje, a prevashodno u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji“, tvrde.

Prema podacima sajta Layoffs.fii, više od 203.000 zaposlenih je otpušteno u IT sektoru širom sveta od početka 2023. godine.

Taj broj je porastao skoro 8 puta od sredine januara, piše na sajtu. Podaci pokazuju i da je 2023. godina premašila 2022. Prošle godine, oko 1.024 globalne kompanije su otpustile ukupno 154.336 zaposlenih.

„To se ogledalo najpre u manjku projekata“

Masovni otkazi u IT sektoru širom sveta počeli su krajem 2022. Ovaj trend pokrenuli su svetski poznati giganti, Meta, Amazon, Google, Microsoft, i tom prilikom je na desetine hiljada ljudi ostalo bez posla. Više istraživanja pokazuje da je globalno, bez posla na ovom tržištu u 2023. ostalo više od 200.000 ljudi. Prema podacima sajta Tech crunch, samo tokom prvih pet meseci ove godine, otpušteno je 190.000 IT radnika.

Nije se dugo čekalo da taj trend stigne i od nas, ali se strahovalo i ozbiljno i mnogo ranije. Kompanija Quantox bila je prva koja je objavila da je morala da otpusti 170 radnika, dok je HTEC Group nedavno otpustio 200 zaposlenih.

Marko Vučetić, PR menadžer portala HelloWorld kaže za Blic da je posle dugo vremena sad već vidljivo da su krenuli IT otkazi. Na udaru su ljudi koja su već neko vreme bili na „benču“, što znači da su primali platu, ali kompanija nije imala i projekte na kojima bi radili.

„Neke oblike krize u IT industriji mi smo videli već sredinom prošle godine. To se ogledalo najpre u manjku projekata, a zatim i u smanjenju oglasa za posao. Kompanije koje se bave autsorsingom su se na neki način „uplašile“ i malo smanjile broj zapošljavanja. Iako su tada imali određeni broj IT stručnjaka na „benču“ tada ih nisu otpustil. Nadali su se da će se stvari promeniti i nisu želeli da rizikuju da ostanu bez radnika. Držali su ih tako 6 meseci, a onda kada su videli da ipak neće biti planiranih projekata, kompanije su morale da krenu u otpuštanja“, kaže Vučetić.

I globalna dešavanja dovela do otakaza u IT sektoru

Iako je IT sektor u velikoj meri ostao otporan na rat u Ukrajini, ipak neke posledice sada već počinju da isplivavaju. Prema rečima Marka Vučetića iz Hello World-a, to je jedan od faktora koji doprinosi masovnim otpuštanjima u ovoj industriji. Kako kaže ima uticaja i ekonomska kriza koja je i dalje prisutna, ali i veštačka inteligencija.

„Mislim da ima malo uticaja i veštačka inteligencija i optimizacija i automatizacija. Ne zamenjuje čoveka, ali ubrzava određene procese“, kaže Vučetić.

On ističe da u nekom smislu možemo da kažemo da je ovo kriza u IT sektoru, jer po prvi put vidimo ovakvu situaciju koja nije bila prisutna na domaćem IT tržištu, ali smatra da je ovo ipak više normalizacija tržišta.

„Ja bih ovo pre nazvao nekom normalizacijom svega u IT zato što nije bilo realno da godinama unazad beležimo veliki rast oglasa od 40, 50 pa i 60 odsto. Mislim da je ovo optimizacija unutar IT sektora, jer je posle pandemije bilo toliko projekata da su velike firme zapošljavale i „šakom i kapom“. Ovo je sada ujedno i velika šansa za male kompanije, jer one do sada od velikih giganata nisu mogle da dođu do kvalitetnog kadra. Sada po prvi put imaju ozbiljnu priliku da dovedu ozbiljne stručnjake koji mogu da im pomognu da unaprede poslovanje“, zaključuje Vučetić.

Izvor: Blic

Foto: Bing

Чланак U Srbiji krenulo otpuštanje radnika iz IT sektora се појављује прво на Biznis i Finansije.

U visokoškolskim ustanovama u Nišu školuju se mladi ljudi sa čitavog juga Srbije, a dobar deo njih posao pronalazi upravo u gradu u kome su stigli do fakultetske diplome. Oni znaju kako se proizvode katodne po kojima je svojevremeno bila poznata Elektronska industrija, ali njihovi proizvodi sada su iz sasvim „drugog filma“ i spadaju u sam vrh savremenih tehnologija. Pri tom, to što rade u gradu mnogo manjem od Beograda ne predstavlja im prepreku za uspeh.

U firmi „Coming“ čiji stručnjaci rade na izradi različitih robota ističu da nisu do sada imali poteškoća zbog toga što ne rade u srpskoj prestonici. „Firmama u IT sektoru koje rade u Beogradu i Novom Sadu lakše je da pronađu stručnjake jer je njih tamo više, ali mi u Nišu imamo Mašinski i Elektronski fakultet koji su izuzetno dobri i cenjeni i daju zaista dobre kadrove“, kaže Nikola Velčev iz firme „Coming“, koja je dobila značajna sredstva iz Fonda za inovacionu delatnost, a od Starteka nagradu za najbolju inovaciju.

Multipraktik robot poljoprivrednik

Velčev ističe da je „Coming“ na dobrom putu da, nakon što su napravili robota za čuvanje ovaca pod nazivom „Šepard“, napravi i robota „Agar“ koji će moći da obavlja skoro sve poslove u poljoprivredi, počev od oranja, preko sadnje, prskanja, navodnjavanja, sve do branja.

„Sa izradom ’Agara’ krenuli smo februara ove godine i napravili smo prvi prototip, a sa usavršavanjem i razvojem nastavićemo do februara 2024. godine. Ono po čemu će se naš robot razlikovati od drugih je ne samo to što će moći da obavlja različite poslove, već će moći da se koristi i na veoma strmim terenima. ’Agar’ će bez problema savladavati nagibe do 40 stepena“, ističe naš sagovornik.

„Agar“ je napravljen tako da može da obavlja poslove koji su na samoj zemlji, na primer da bere jagode, a za par sekundi robotska platforma može da se prilagodi i podigne, tako da robotska ruka može da dohvati dva metra ili dva metra i 10 centimetara. „Naš cilj je da napravimo platformu koja će omogućiti sistem integratorima da razvijaju nastavke. Doslovno kao freza koja ima veliki broj nastavaka za različite aktivnosti. Trenutno na tržištu postoje roboti koji su specijalizovani samo za određene poslove“, objašnjava Velčev.

Na razvoju robota radi oko 30 stručnjaka firme „Coming“ i Mašinskog fakulteta u Nišu, a projekat finansira Fond za inovacionu delatnost. „Isprobali smo ga na terenu i izvukli 345 kilograma uz nagib od 30 stepeni. Sada radimo na tome da ga malo olakšamo jer smo zaključili da smo ga previše ojačali. Time ćemo mu povećati nosivost za 30 do 50 kilograma. Razvili smo automatsko nivelisanje tako da kada naiđe na uspon, on spusti prednji deo, što mu daje stabilnost. Sa ’battery swap’ tehnologijom koju smo mu ugradili, sa tri baterije moći će da radi bez prekida 24 sata dnevno“, tvrdi Velčev.

Poljoprivrednici koji budu kupili „Agara“ moraće da prođu obuku za upravljanje, ali pokretanje robota neće biti komplikovano. „Robotom će moći da se upravlja uz pomoć džojstika, a imaće i autonomni sistem i moći će da se uz pomoć senzora kreće, da detektuje prepreke i da ih zaobilazi. Imaće GPS navigaciju, tako da će moći, uz pomoć obeleženih tačaka, da sam dođe od kuće do njive“, napominje Velčev.

Prema njegovim rečima, plan stručnjaka koji rade na razvoju „Agara“, je da do pokretanja serijske proizvodnje, za dve ili tri godine, cenu dovoljno spuste da mogu da ga priušte ne samo velika poljoprivredna gazdinstva, već i mali proizvođači. Trenutno, poljoprivredni roboti koji se prodaju na našem tržištu koštaju preko 100.000 evra, što je ogromna cifra za poljoprivrednike.

Velčev kaže da na robotu za čuvanje ovaca privode kraju neke stine izmene, nakon čega će se naći u prodaji.

Digitalni asistent u pčelinjaku

Petar Pejić, jedan od osnivača i direktor kompanije „Beehold“ ističe da Niš ima naučnu bazu, odnosno fakultete odakle firme dobijaju talente, tako da manjak stručnjaka ne vidi kao otežavajući faktor za razvoj firmi u tom gradu. „Ono što nama otežava rad je to što su sva dešavanja u Beogradu. Tamo su promocije, sastanci, značajni skupovi. Za sastanak koji traje samo jedan sat moramo čitav dan da ostavimo svoje poslove, ukoliko želimo da budemo tamo prisutni“, komentariše Pejić.

Firma „Beehold“ razvija hardverski i softverski sistem za digitalizaciju pčelarstva koji će pčelarima pružati kompletne informacije o stanju u košnici. Pejić navodi da su pčelinjaci vrlo često udaljeni 100 kilometara ili više od pčelara i ne mogu se kontrolisati bez zaštitne opreme, a uz to statistika pokazuje da se prilikom kontrole 80 odsto košnica nepotrebno otvara i pčele remete. Zahvaljujući digitalizaciji košnica na kojoj „Beehold“ radi, pčelari neće morati stalno da odlaze do pčelinjaka, da otvaraju svaku košnicu i pregledaju ram po ram, već će sve to biti moguće na mobilnom telefonu, dok će ih „digitalni asistent“ upozoravati na moguće probleme i davati preporuke kako da se ti problemi reše.

„Uspeli smo da napravimo podnjače i ramove koji omogućuju da pčelari vide kakvo je stanje u košnicama. Na tim proizvodima smo radili protekle dve godine i ovog leta našli su se u pčelinjacima. Pčelari koji su ih kupili mogu jednim klikom na svom računaru ili telefonu da vide kakvo je stanje u košnicama, da li ima meda i koliko“, objašnjava Pejić.

Stručnjaci u „Beeholdu“ žele da svoj izum nadograde veštačkom inteligencijom, koja će umesto pčelara pratiti ono što se događa u jednom pčelinjem društvu. „Za pčelare koji imaju veliki broj košnica previše je naporno da posmatraju svaki ram posebno. Zato razvijamo veštačku inteligenciju koji će moći za nekoliko sekundi da sve pregleda i da upozori ukoliko se u nekoj od košnica događa nešto loše. Hardver i softver na kojem radimo moći će da detektuju i mikro promene koje nisu vidljive ’golim okom’, što će omogućiti da se predupredi širenje bolesti i uginuće pčela. Na zemljinoj kugli je 2016. godine izumrlo 35 odsto pčela, a za većinu se ne zna šta je uzrok. Verujemo da ćemo stalnim praćenjem košnica dati odgovore na mnoga pitanja, ne samo ona koja se odnose na proizvodnju meda“, kaže Pejić.

Autori digitalnih košnica i sami pčelari

Preduzeće je testiralo prvi prototip pčelinjeg digitalnog asistenta prošle godine u pčelinjaku na Vlasini, a drugi, unapređeni, u Međunarodnom centru za fiziologiju i ekologiju insekata u Keniji. Oba prototipa pokazala su se kao odlična i nisu uticala na funkcionisanje pčela, jer one nisu u kontaktu sa elektronikom. Pejić navodi da su istraživanja u svetu pokazala da pčelama ne smeta izlaganje svetlosnim zracima u određenom spektru, da im čak pomaže da prežive u slučaju da su se zatrovale pesticidima i te svetlosne zrake oni koriste za senzore u košnicama.

Tihomir Đurković, takođe jedan od osnivača firme „Beehold“, kaže da su ove godine prodali prvih deset uređaja, a nedavno su ponudili zainteresovanima i drugu generaciju sistema za digitalno pčelarstvo. „Prodajna cena je niža od proizvodne, ali ne želimo da uređaj poklanjamo, već da dođe u ruke onih koji zaista žele da ga koriste. Od pčelara koji koriste uređaj potrebne su nam povratne informacije za dalji razvoj i hardvera i softvera“, napominje Đurković.

Preduzeće „Beehold“ je za svoju inovaciju već dobilo brojne domaće i strane nagrade, uz jedinstvenu ocenu žirija da će njihov izum značajno unaprediti pčelarstvo i omogućiti pčelarima bolje rezultate, uz isti uloženi trud. Autori digitalnog asistenta u pčelinjacima su došli na ovu ideju jer se i sami bave pčelarstvom, i uvideli su da bi im jedna takav pomoćnik značajno olakšao rad.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Cosmin Serban, Unsplash

Чланак IT preduzetništvo u manjim gradovima: Južnije nije uvek i tužnije се појављује прво на Biznis i Finansije.

-Inicijalno, strani investitori su ulagali u nisko tehnološku proizvodnju da bi nakon toga profit reinvestirali u tehnološki sve naprednije projekte. Trenutno u Poljskoj softverskoj industriji radi oko 400.000 developera i Poljska je postala tehnološki hub za čitav region. Između 2010. i 2020. godine zabilježen je i konstantan rast priliva radnika iz EU koji su dolazili u Poljsku, što je posljedica činjenice da Poljska dijaspora ima oko 16 miliona ljudi koji su i značajan ekonomski potencijal.

Istovremeno, između 2015. i 2020. godine, znači prije rata u Ukrajini u Poljsku je došlo 2-3 miliona Ukrajinaca od kojih su mnogi visokokvalifikovani i vrlo brzo su se uklopili na tržište rada, objasnio je Dariusz Duda, direktor Lisabonske kancelarije poljske Agencije za investicije i trgovinu.

Od Ivone do Alekse

U periodu od 1990. do 2019. godine poljski BDP, mjeren paritetom kupovne moći, porastao je impresivnih 850 posto kao rezultat stranih investicija i pametnog korištenje evropskih fondova.

-Amazonova „Aleksa“, bazirana je na poljskom softveru „Ivona“ i danas u Amazonovom razvojnom centru u Poljskoj radi 900 ljudi. Osim Amazona i Samsunga, razvojne centre u Poljskoj imaju i ostale vodeće svjetske kompanije, Intel, Microsoft i niz drugih. APTIV koji radi na razvoju novih tehnologija u automobilskoj industriji tako u Poljskoj ima ukupno 5.500 zaposlenih od čega je 2.500 inžinjera, kaže Agnieszka Szweda, ekspert poljske Agencije za investicije i trgovinu.

Na Web Summitu 298 učesnika iz Srbije

Privlačenje stranih investitora ide uporedo sa podsticanjem domaćih investicija posebno kada je riječ o malim preduzećima. Mjere poreznih podsticaja tako uključuju porez na profit kompanija od 19 posto ali kompanije sa ukupnim prihodima manjim od dva miliona eura plaćaju samo devet posto.
Na ovogodišnjem Web Summitu u Lisabonu prisutno je rekordnih 71.033 učesnika iz 160 zemalja, od kojih je 298 iz Srbije. Tokom tri dana učesnici će imati priliku da čuju 1.050 govornika iz različitih oblasti, od IT, finansija, pa do medija i kulture.

Dražen Simić (bif.rs)

Чланак Kako je Poljska postala regionalni IT centar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija se u privlačenju talentovanih profesionalaca i kapitala „izbeglih“ iz Rusije pojavljuje kao predvodnik, piše američki časopis „Volstrit džurnal“ (Wall Street Jorunal).

Američki dnevnik ističe se da je veliki broj ruskih državljana, preduzetnika, vlasnika visoko tehnoloških firmi i IT profesionalaca koji su napustili Rusiju nakon početka rata, izabralo Beograd ili Novi Sad, pre Dubaija ili nekih drugih gradova, za preseljenje i život.

Jedan od njih ističe da je Srbija odlično mesto za život porodice kada je reč o obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i poreskom sistemu za strance, a nije naodmet i prijateljski stav prema Rusima, koji je izostao u ostatku Evrope.

Desetine hiljada ruskih inženjera, programera, preduzetnika, umetnika i naučnika došlo je poslednjih meseci u Srbiju. Skoro 700 firmi povezanih sa Rusijom otvorilo je filijale u kojima zapošljava hiljade Rusa, a prema vladinim podacima oko 1.500 ruskih građana osnovalo je nove kompanije od februara. Mnogi jednostavno iskoriste bezvizni režim i ostanu u Srbiji radeći na daljinu za strane poslodavce, navodi se u tekstu „Volstrit džurnala“.

Zemlje se takmiče da privuku bežeću rusku elitu

– Zemlje se takmiče da privuku bežeću rusku elitu i Srbija je u dobroj poziciji da profitira od te injekcije vrednog ljudskog i finansijskog kapitala – rekao je Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču.

Putinov režim je, navodi se u tekstu, pokušao da zaustavi „krvarenje“ tako što je IT profesionalce izuzeo iz poziva i ponudio poreske olakšice, jeftinije kredite i povlašćene hipoteke tehnološkim radnicima, je to do sada ostalo bez efekta.

Nekoliko dana nakon invazije, ruski tehnološki giganti kao što je „Jandeks“, kao i kompanije na zapadu sa velikim ruskim osobljem poput „Luksoft“, programer softvera i „Vargaming“, dizajner PC igara, preselili su deo osoblja u Srbiju.

„Luksoft“, koji razvija softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za banke, telekomunikacije i proizvođače automobila kao što su „BMW“ i „Folksvagen“, preselio je 1.000 viših inženjera iz Rusije u Beograd, a u toku je dovođenje još 1.000, rekao je Mihajlo Postić, predstavnik kompanije u Srbiji.

Vlada Srbije je pomogla sa četiri čarter leta Er Srbije, za osoblje i njihove porodice i brzo izdala radne i boravišne dozvole, rekao je Postić.

„Volstrit džurnal“ navodi da Postićeva firma sada pregovara sa vladom o potencijalnoj investiciji u stambeni prostor za smeštaj više hiljada radnika koji nameravaju da se trajno zaposle.

„Ako je dobro za Majkrosoft…“

Podsticaji za strane investitore uključuju popust od 70 odsto na poreze i socijalne doprinose za pet godina, kao i druge subvencije, rekao je Nenad Paunović, iz kabineta Vlade Srbije.

Sistem je prvobitno dizajniran da se dopadne zapadnim kompanijama kao što je „Majkrosoft“, koja vodi razvojni centar u Beogradu a uskoro otvara i veliki kampus.

Osećaj dobrodošlice, kao i način života u Beogradu, živoj prestonici sa živom kulinarskom i zabavnom scenom, bili su ključna atrakcija, rekao je Nikola Stojanović, direktor kompanije „Vargejming“ u Srbiji, koji je preselio 300 zaposlenih iz Sankt Peterburga.

Neki od „prognanika“ su nastavili da stvaraju sopstveni biznis, navodi američki časopis.
Procenjuje se, navodi „Volstrit džurnal“, da je do milion Rusa napustilo Rusiju od 23. februara, kao i da su mnogi poneli svoje poslove sa sobom, a da mnogi od njih sada hrle u Srbiju, zemlju koja želi da se pridruži EU i koja uživa trgovinu bez carina sa blokom.

– Kako EU prekida ekonomske veze sa Moskvom, ova slovenska nacija je postala mostobran za ruske kompanije i diplomce, posebno tehnološke radnike. Neki izgnanici su ovde da bi mogli da održavaju poslovne veze sa Zapadom, uprkos sankcijama. Drugi jednostavno beže od autoritarnog režima predsednika Vladimira Putina – navodi se u tekstu.

Izvor: Tanjug/24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ko je sve doveo ruske IT profesionalce, i zašto baš u Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godinama se oko toga diskutovalo, i sada bi konačno G20 trebalo da pokrene globalnu poresku reformu – a njen cilj je da spreči velike koncerne da uz pomoć rupa u zakonu izbegavaju plaćanje poreza. Pritom se konkretno radi o uvođenju minimalnog poreza od 15 odsto za te velike kompanije i o poštovanju načela da preduzeća porez plaćaju tamo gde ostvaruju dobit – a ne tamo gde su prijavljene, odnosno tamo gde je njihovo formalno sedište.

Mnoge kompanije, pogotovo internet giganti, uopšte nisu formalno prisutni u zemljama u kojima zarađuju najviše novca. Često pribegavaju poslovnim konstrukcijama koje se sastoje od mreže podružnica u zemljama sa niskim poreskim opterećenjem, i onda u te podružnice odlaze profiti. Formalno se radi o prihodima od prodaje licenci, softverskih rešenja ili patenata. A na kraju čitave te priče plaćaju vrlo malo poreza.

Od takvih konstrukcija profitiraju pre svega internet giganti: Amazon, Fejsbuk ili Epl. Prema procenama Evropske komisije, digitalne firme u proseku plaćaju samo 9 odsto poreza, a klasične kompanije više od 20 odsto. Osim toga, zemlje u kojima IT-kompanije ostvaruju veliki deo zarade, ostaju praktično praznih ruku. Tako bez poreskih prihoda ne ostaju samo industrijske zemlje, već i države poput Indije ili Brazila, koje su zbog velikog broja stanovnika vrlo važna tržišta za takve koncerne.

Nova pravila

Ubuduće bi dva nova propisa trebalo da otežaju tu praksu zaobilaženja plaćanja poreza. Koncerni sa godišnjim prometom većim od 750 miliona evra trebalo bi, bez obzira gde posluju, da plaćaju minimalnu globalnu poresku stopu. A to znači da će i ubuduće vlade svake zemlje na svetu definisati vlastite poreske stope, ali u slučaju da neki koncern u nekoj drugoj zemlji sa nižim poreskim opterećenjem plaća recimo samo 10 odsto poreza, onda zemlja iz koje taj koncern potiče može od njega da zatraži plaćanje razlike između te niže poreske stope i nove globalne minimalne poreske stope.

Osim toga, predviđeno je i da preduzeća koja na globalnom tržištu ostvaruju promet veći od 20 milijardi evra, poreze plaćaju tamo gde prodaju svoje robe i usluge – a ne tamo gde se formalno nalazi sedište kompanije. To pravilo prvenstveno cilja na internet gigante, američke koncerne Gugl, Amazon, Fejsbuk ili Epl.

Stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) polaze od toga da bi ta nova globalna minimalna poreska stopa mogla da pogodi između 7.000 i 8.000 firmi, među kojima i nekoliko stotina firmi iz Nemačke.

Nakon uvođenja tog pravila, države širom sveta mogu da očekuju i do 150 milijardi dolara godišnje dodatnih poreskih prihoda. Nemačka država na primer može da računa sa dodatnih 5-6 milijardi evra prihoda, izračunao je institut ifo.

Pravilo sa izuzecima

Naravno, i tu postoje izuzeci. Plaćanje tog novog globalnog minimalnog poreza ne pogađa međunarodne i one organizacije koje rade za opšte dobro, određene penzione i investicione fondove velikih koncerna. Izuzeti su i profiti ostvareni u poslovanju sa kontejnerskim brodovima. Zbog pritiska Velike Britanije izuzeta je i finansijska branša.

Stručnjaci argumentuju da je poslovanje banaka, za razliku od velikih IT-kompanija, u zemljama u kojima posluju (recimo u Indiji ili Kini) već sada strogo regulisano, a to podrazumeva i plaćanje poreza u tim državama. Stručnjakinju stranke Zelenih za finansijska pitanja Lizu Paus naročito ljute izuzeci za finansijsku branšu: „Pogotovo su banke poslednjih godina često negativno upadale u oko zbog pomeranja profita.”

Od kada važe nova pravila?

Sporazum oko globalne poreske reforme postignut je u okviru OECD. Od 140 zemalja koje su pod okriljem te organizacije sedele za pregovaračkim stolom, samo četiri još nisu potpisale dogovor: Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka. U Evropi su Irska, Mađarska i Estonija bile skeptične, ali su ipak podržale planove. Insajderi tvrde da se njih pridobilo sa izuzecima i prelaznim rokovima.

Planirano je da pojedine zemlje tokom 2022. godine globalnu poresku reformu integrišu u nacionalno zakonodavstvo. Nova pravila bi trebalo da važe od 2023. godine. Digitalne kaznene poreze, koje su već uvele Velika Britanija ili Francuska, a njihovo uvođenje je bilo planirano i u okviru Evropske unije, trebalo bi ukinuti. Ali, vremenski plan za uvođenje novog sistema globalnog oporezivanja je veoma ambiciozan i nije isključeno da početak njegove primene bude nešto kasnije nego što je planirano.

Izvor: Dojčevele-B92

Чланак G20: Globalni giganti plaćaju minimalne poreze, da li je tome došao kraj? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Joberty je platforma koja omogućava zaposlenima u IT firmama da podele svoja iskustva u radu, kandidatima da pronađu posao koji odgovara njihovim potrebama, a IT kompanijama da pronađu relevantne kandidate za svoja radna mesta. Sa ovakvim pristupom, Joberty pruža široj zajednici priliku da steknu dodatni uvid u radnu etiku i kulturu IT kompanija, čime se povećava transparentnost IT zajednice koja se ubrzano razvija.

Platforma osnovana 2019. godine ubrzo je prepoznata kao projekat izuzetnog potencijala, koji ima tendenciju da se proširi na tržišta širom sveta. Potencijal ovog projekta među prvima su podržali lideri u domaćem IT sektoru.

„IT sektor u Srbiji doživljava svoju ubrzanu ekspanziju poslednjih nekoliko godina i beleži godišnji rast od 25%. U tom pogledu smatram da treba podržati ovakve IT projekte, koji dodatno osnažuju IT zajednicu u Srbiji i pružiti mogućnost takvim projektima da svoje usluge ponude na svetskom tržištu“, istakao je Vladan Balaban, predsednik M&I Grupe i jedan od osnivača Kroog Ventures fonda.

Početni kapital biće iskorišćen za širenje Joberty platforme u regionu, na evropskom tržištu i šire. Platforma od osnivanja do danas broji preko 27.000 IT profesionalaca i 600 kompanija, uprkos mnogim problemima koje je izazvala pandemija Covida 19.
„Naša misija u Joberty-ju je da osnažimo pretragu i pronalazak poslova u IT sektoru na najvećem broju tržišta. Prema većini procena, globalni zahtevi za IT poslovima premašiće nekoliko miliona, a u našem fokusu je da budemo na usluzi tim zahtevima“, rekao je Nikola Mijailović, osnivač Joberty-ja.

Kompanije su već uočile prednosti korišćenja platforme – od mnogobrojnih potvrda kandidata u kojima navode Joberty kao izvor informisanja o radnim mestima, do okidača za donošenje odluke o prijavi na oglas na osnovu utisaka koje pročitaju na platformi. Takođe, firme navode da im upravo sa Joberty-a dolaze najrelevantniji kandidati.

Чланак Joberty dobio anđeosku investiciju za izlazak na globalno tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li ste znali da se 15 do 20 odsto doniranih organa u svetu nikada ne iskoristi jer ne postoje metode koje bi ih temeljno analizirale?

Upravo iz tog razloga kompanija Q razvila je za potrebe britanske kompanije Accunea Transplant Monitor aplikaciju koja će pomagati u transplantaciji organa i raditi na povećanju broja uspešnih operacija.

Tehnologija funkcioniše tako što se u sterilnom okruženju na transplantacijski organ postave senzori spojeni na Arduino uređaj koji očitavaju tri vrednosti – kreatin, glukozu i laktat, kao i njihove oscilacije. Takav princip pruža mogućnost da se bluetooth vezom prate funkcije organa u realnom vremenu, što će omogućiti lakše utvrđivanje da li će potencijalnom primaocu odgovarati organ i to pre nego što se izvrši transplantacija, a sve sa ciljem da se iskoristi potencijal svakog doniranog organa.

„Uz pomoć ove aplikacije nefrolozi će moći da prate ključne biohemijske podatke i to iz daljine, i moći će da spase živote ljudi na vreme. Reč je o prvom takvom konceptu na ljudskim organima što je revolucionarni korak u zdravstvu. Jako smo srećni što imamo priliku da radimo na svetskim projektima kojim utičemo na dobrobit ljudi širom sveta“, rekao je Filip Ljubić, CEO Q-a.

Ovaj izum je samo jedan od uspeha Q-a, internacionalne IT kompanije, sa sedištem u Hrvatskoj, koja je po Clutch-u, vodećoj nezavisnoj svetskoj agenciji za rangiranje IT kompanija, proglašena jednom od 20 najboljih svetskih web development kompanija u svetu. Budući da joj je u planu širenje tima, u 2021. godini nameravaju da zaposle veći broj iskusnih developera iz Srbije.

Foto: Pixabay

Чланак Aplikacija koja pomaže da donirani bubreg pronađe odgovarajućeg primaoca се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Vojvodina ICT klasteru smatraju da je to u okolnostima pandemije fantastičan podvig. Početkom pandemije je doduše zabeležen značajan pad izvoza, ali su zato rezultati na kraju 2020. godine bili izuzetno dobri budući da je tada rast bio veći od 30 odsto u poređenju sa decembrom prethodne godine.

Da podsetimo, 2019. godine je izvoz informaciono-komunikacionih usluga iz Srbije dostigao 913 miliona evra, što je dvostruko više nego u istom periodu 2016. Ovaj sektor beleži konstantan i stabilan rast izvoza, čak i tokom velikih ekonomskih kriza kakvoj sada svedočimo.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Izvoz IT usluga iz Srbije rastao i u turbulentnoj 2020. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz tog razloga, ovogodišnja glavna tema Future is Now konferencije biće posvećena svim vitalnim sektorima kompanija i najboljim primerima i inovacijama kojima se na pravi način možete izboriti sa izazovima u vreme krize, a program konferencije će biti organizovan u vidu interaktivnih onlajn panela na kome će govoriti regionalni lideri i posebnih predavanja najvećih svetskih stručnjaka.

Ove godine, konferencija Future is Now pomera svoje granice, a publika iz celog regiona će moći da je prati uživo online, i to iz čak 3 studija u 3 države – Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine!

Događaj je namenjen biznis developerima, inovacionim menadžerima, HR i marketing profesionalcima iz različitih kompanija, generalnim direktorima, top menadžmentu, kao i IT profesionalcima.
„Svaka kriza može biti i šansa, zato ćemo pokušati da damo što više primera i ideja kako biznis može izaći iz krize kao pobednik. Ovogodišnji Future is Now će biti prilika da se uživo čuju rešenja koja su implementirale najuspešnije kompanije u regionu, i to u interaktivnom online programu kroz radionice, panel diskusije, predstavljanja najinovativnijih poslovnih rešenja, predavanja zanimljivih key note govornika“, izjavio je Miloš Čevizović, programski direktor događaja.

Neke od tema panela će biti:

1. Future of Business development and Sales: How to grow in crisis times?
2. Role of Marketing and Corporate Communication in managing a systematic crisis
3. Future of internal communication and managing employees in crisis: How to keep teams productive and motivated
4. Future of Legal: Managing Tax, trade and regulatory systems for increase stability and security
5. Future of manufacturing operations: Maintaining production levels with having workers safety at first place?
6. Future of Finance: Maintain liquidity and cash flow at optimum in crisis times
7. Business Intelligence Solutions for better crisis management
8. Future of Telecom and its vital role of managing business operations
9. Future of Logistics and Supply chain: How to keep running operations and meet every client expectation?
10. How to be innovative and create new products in crisis times?

Ne postoji čovek niti kompanija koje nije „dotakla“ kriza, stoga verujemo da će svako pronaći svoje mesto na konferenciji. Prijave su otvorene, a možete se prijaviti putem sajta www.futureisnow.live

Чланак Future is NOW ove godine uživo online iz Beograda, Zagreba i Sarajeva се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Prešli smo dug put, pun važnih događaja, pun neprocenjivog iskustva, u koji neprekidno „investiramo” zarad razvoja holdinga. Nastavljamo sa svojim ambicijama na polju globalnog širenja, sa znatiželjom usmerenom ka novim načinima da zadovoljimo potrebe potrošača i ostanemo verni svojoj misiji, a to je da inovativne tehnologije učinimo dostupnim i razumljivim širokom spektru potrošača. Duboko cenimo sve naše zaposlene, oni su zaslužni za naše munjevito napredovanje. Neizmerno smo zahvalni svojim klijentima, jer oni nas inspirišu i motivišu svojim višegodišnjim poverenjem. Sve ovo nam pomaže da na budućnost gledamo sa optimizmom, da pronađemo još više novih niša, proizvoda i tržišta na kojima možemo da demonstriramo najviše standarde u pružanju usluga klijentima”, izjavio je Serhej Kostevič, osnivač i direktor ASBIS grupacije.

U proteklih pet godina, kompanija ASBIS značajno je optimizovala svoj portfolio proizvoda, uvela nove radne procese, proširila i ojačala svoje regionalno prisustvo i primila brojne nagrade iz ove industrije. Kompanija je nedavno počela da sarađuje sa najvećim klijentima iz industrije data centara, a takođe se usredsredila i na razvoj sopstvenih brendova. Nastavlja se razvoj i distribucija ICT proizvoda pod robnim markama Prestigio i Canyon a lansiran je i novi brend, Perenio, koji unapređuje bezbednost populacije i podrazumeva sisteme za upravljanje objektima pomoću tehnologija veštačke inteligencije i Internet of things.

Godina 2020. pokazala se kao teška za čitavu globalnu ekonomiju, ali potreba za prebacivanjem na rad na daljinu otvorila je nove mogućnosti u oblasti IT usluga. Zahvaljujući veoma dobroj strategiji, odlično povezanom timu u kojem svi funkcionišu kao jedan, brzoj reakciji i fleksibilnom poslovanju, kompanija nije propustila šansu da bude u prvom planu globalne distribucije digitalnih tehnologija. Prema prognozama koje je objavila ASBIS grupacija, u 2020. godini očekuje se prihod od prodaje u iznosu većem od 2 milijarde dolara.

Potrošači, partneri i dobavljači, kao sastavni deo kompanije, igraju neprocenjivu ulogu u priči o velikom uspehu kompanije ASBIS. Kompanija je zahvalna svakom od njih za godine uspešne saradnje i spremna je da sa svima njima dalje gradi planove za budućnost. U znak zahvalnosti i kao poziv svima da proslave ovaj značajan datum, ASBIS će lansirati specijalan motivacioni program. Detaljnije informacije biće dostupne u predstojećim najavama na zvaničnom veb-sajtu www.asbis.com i na stranicama društvenih mreža.

Чланак Jedan od najvećih IT distributera u EMEA regionu proslavlja 30 godina poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.