Najgore je u turističkim destinacijama koje same po sebi nisu posebno velike – poput Palme na Majorci. Sve više vlasnika apartmana ih iznajmljuje turistima, što znači i da stanovnici tog grada jedva plaćaju te cene – ispod 900 evra mesečno je praktično nemoguće naći.

Iako vlasnici dobro zarađuju, to je sveukupna katastrofa: furešti gotovo da nemaju obzira prema zgradi ili komšijama, u sezoni je nemoguće da ugostitelji i trgovci nađu smeštaj za nekoga da radi za njih, a i van sezone cele ulice pretvaraju se u Potemkinova sela. Što je još gore, mnogi od ovih stanova se iznajmljuju „na crno” tako da nema prihoda od poreza, piše DW.

Tu je vlada u Madridu shvatila da prvo treba da očiste i plate 700.000 evra za gradski „akcioni plan”. Broj kontrolora je povećan sa 15 na 20, ali što je još važnije, dobili su i kreditne kartice sa kojima mogu da se pretvaraju da su turisti i rezervišu smeštaj. Jer često je to jedini način da se tačno sazna gde se taj stan nalazi i ko ga iznajmljuje.

Postoji još jedna novina, čak i ako je Španija, to se radi preko vikenda, jer su mnogi oglasi na portalima postavljali tek u subotu – a skinu ih u nedelju uveče, znajući da službenici ne rade. To više nije slučaj, kaže komesar za turizam Antrea Sera, „sada se vodi ozbiljna bitka protiv nelegalnih stanova“.

Nije kriv posrednik!

A to je problem koji muči i velike gradove poput Pariza, Amsterdama, Rima… Uvode se stroga ograničenja broja stanova, već je gotovo nemoguće dobiti turističku dozvolu za iznajmljivanje, ali ih je i dalje sve manje stanovi iz kojih ujutro domaćice idu u kupovinu za ručak, a mališani u školu, ali turisti dolaze sa svojim koferima. Svi registri i propisi samo dovode do toga da se mnogo toga odvija bez ikakvih zakona, pa čak i italijanska ministarka turizma Daniela Santanče vapi da „nama treba neka prava regulativa“.

Jer problem su i platforme poput Airbnb-a. U ponudi su već stotine hiljada stanova širom Evrope, ali kada su Balearska ostrva pokrenula krivični postupak protiv tog portala zbog nuđenja nelegalnih stanova na njemu, sud je oslobodio internet portal. Pošto je on samo posrednik, krivac je vlasnik stana. Na ovo se u Briselu požalio i balearski ministar turizma Jago Negeruela, za koga je „neprihvatljivo da platforme poput Airbnb-a nude stanove koji su nelegalni”.

Samo oni sa dozvolom

Upravo tim putem želi da ide i Evropska unija. U svim državama članicama biće uvedena obaveza registracije stanova koji se izdaju turistima, a takvi portali će morati da provere da li stan ima dozvolu da bi dozvoljeno da ga stave u svoju ponudu. U Evropskoj komisiji su uvereni da će tako „biti znatno manje nelegalnih ponuda“, kao i da će biti „veće mogućnosti nadležnih službi da ublaže štetne posledice ovakvog kratkoročnog iznajmljivanja stanova“.

Ova evropska uredba mogla bi da stupi na snagu već sledeće godine, a mnogi gradovi u Evropi joj se raduju: Dženet Sanz iz Barselone smatra da je to „prvi korak u dobrom pravcu“, a traži još stroža pravila za internet portale koji nude stanove. I u Berlinu jedva čekaju novu evropsku uredbu. Sekretar za evropske integracije ovog grada-države Džeri Vup smatra da je ta uredba već „praktična“ i da će im pomoći u boljem praćenju i kažnjavanju kriminalci, piše DV.

A kad te od kazne zaboli glava…

Jer Berlin takođe pati od ovog problema: „normalnim“ Berlincima je već skoro nemoguće da nađu stan koji mogu da plate, a tek 2019. u Berlinu je samo na Airbnb-u bilo u ponudi 26.500 stanova – i od tada verovatno je bilo još više. Airbnb nije jedini portal u ovom poslu. Berlin takođe ima stroga pravila o izdavanju stanova, ali je nadzor veoma težak – a sankcije protiv prestupnika praktično ne postoje, žali se Vup.zdavanje stanova turistima muka je sa kojom se bori čitav niz evropskih gradova. Sve je više stanova, sve manje stanara – i konačno Brisel sprema nova pravila.

Kada je reč o sankcijama, na nacionalnim vladama je da nešto urade – ako to zaista žele. Da se ​​vratimo Majorki i njihovom „akcionom planu”: u prva tri meseca provereno je 337 slučajeva izdavanja stanova, a u 45 slučajeva pokrenut je postupak i naplata kazni. A to je loša vest na Majorci za vlasnika ovakvog nelegalnog stana.

Predviđena je kazna od 40.000 do 400.000 evra.

Izvor: Dojče vele-Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак EU u borbi protiv apartmana uvode stroga ograničenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oglasi prepuni luksuznih vila koje se izdaju na dan upravo radi ovakvih i sličnih proslava, pokazuju da su i kod nas, baš kao na Zapadu, sve popularnija slavlja u iznajmljenim kućama sa bazenima.

Vile su uglavnom moderne, čistih linija i sa minimalističkim enterijerom i eksterijerom, što bi Amerikanci rekli „u contemporary stilu“, i mahom deluju kao da su sa razglednica iz nekog američkog predgrađa.

Obavezne stavke u ovakvim vilama koje se najčešće nalaze na periferijama ili planinama su bazen, po mogućstvu i zatvoreni ako je hladno, luksuzni enterijer, obezbeđen ketering, pogled na reku ili grad u daljini i pet friendly vlasnici.
Odabrano društvo (minus baba-tetke i daleka tazbina koju vidimo tad i nikad više), a koje je voljno da potegne van grada zarad privatnosti i luksuza, u vilama na dan očekuje „uljudno“ venčanje sa belim stolnjacima koji se njišu na vetru, poput onih u holivudskim filmovima, ili pak lude žurke kraj bazena uoči najvažnijeg dana u životu.

U paketu sa iznajmljivanjem vile dobija se i mogućnost noćenja u sobama ili apartmanima, da gosti mogu da prespavaju kako ne bi morali podnapiti i umorni da voze kućama posle slavlja.

Pritom, ova varijanta često „izađe“ i jeftinije od svadbe u restoranu, u kojima sada, bar u onim ekskluzivnijim, u prestonici, mladenci moraju da izdvoje i 50 EUR po stolici.

Iznajmljivanje vila na dan od 180 pa do 1000 EUR

Naime, kako su za eKapiju rekli na portalu Weekendica, koja se između ostalog bavi i posredovanjem u iznamljivanju luksuznih kuća za proslave, vila na dan sa bazenom može da se najmi za najmanje 180, pa i do 1.000 EUR, u zavisnosti od lokacije, veličine i opremljenosti.

Naravno, ukoliko klijent želi i celokupnu organizaciju slavlja, uključujući i hranu i piće, cena raste proprocionalno željama.

U Weekendici potvrđuju da proslave u ovakvim vilama preuzimaju primat na tržištu usluga organizacije slavlja i ističu da su upravo vile sa bazenom „broj 1“ kada je reč o tražnji, pogotovo u letnjem periodu.

– Uglavnom se traže vile u predgrađima Beograda i Novog Sada, a najpopularnija i lokacija sa najviše takvih nekretnina u ponudi je Fruška Gora, ali i Avala i Kosmaj, Barajevo, Lisović… – navode u Weekendici i dodaju da jedna vila u špicu sezone bude rezervisana i do 20 dana mesečno.

Sve više se namenski grade vile za proslave

Mnogi se rešavaju da u luksuznim vilama oprepljenim za tu namenu proslave i dečje rođendane, što se opet više isplati nego slavlje u skupim igraonicama koje sluđenim roditeljima uzimaju 500 EUR za „ol inkluziv“ varijantu sa ićem i pićem, za samo dva sata slavlja u proseku.

Najzad, vile na dan koriste se, kako nam kažu u Weekendici, i za korporativne proslave većih kompanija. Tako je moguće iznajmiti ovakvu jednu nekretninu za, na primer, koktel zabave ili tim bildinge kompanija koje brinu o dobrobiti svojih zaposlenih.

Vile namenjene za iznajmljivanje zarad različitih vrsta proslava čak se i namenski grade za prodaju, jer je očigledno prepoznata ideja za dobar biznis koji donosi lepu zaradu.

Na obroncima Fruške Gore, u Vrdniku, upravo niče jedna takva površine 470 m2. Kako se navodi u oglasu, nekretnina je osmišljena kao prostor za razne događaje kao što su tim bilding i devojačke i momačke večeri, i nudi potpunu privatnost sa pogledom na Frušku Goru. Kada, kako su nam rekli u Art nekretninama koje su posrednik u prodaji, bude završena ove godine, nudiće gostima apartmane sa sopstvenim kupatilima, salon sa šankom, spa odeljak sa đakuzijem i bazen u dvorištu. Kuća se prodaje za 927.000 EUR.

I nije jedina, ovakvih urbanih vila sa bazenom u izgradnji ima još u okolini Novog Sada, i mnogi se odlučuju upravo da ih iznajmljuju za organizaciju proslava, rekli su za eKapiju u Art nekretninama.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Iznajmljivanje vila na dan sve unosniji biznis u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju sa prvom polovinom prošle godine, za prvih šest meseci ove godine prodato je za 22 odsto više garažnih mesta, ali je obim novčanih sredstava porastao skoro za 59 odsto. Prema statistici Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), pre tri godine je na svakih pet stanova u Srbiji prodata po jedna garaža, dok je na osnovu podataka za prvu polovinu ove godine svaki treći stan kupljen sa garažom.

Od januara do juna je prodato 25. 775 stanova, a prometovano je 8.451 garažnih prostora. Rast prometa garažnog prostora još bolje oslikavaju uporedni podaci iz prvog polugodišta 2019. godine, kada je prodato 3.833 garažna prostora, što znači da je broj kupoprodaja više nego udvostručen u odnosu na pre tri godine.

Više motiva za kupovinu garaža

Vladimir Obradović iz jedne agencije za nekretnine za Euronews Srbija kaže da je potražnja za garažama velika, naročito u novogradnji, i da klijenti upopšte i ne razmatraju kupovinu stana ukoliko u paketu s njim ne ide i parking mesto, dok se starogradnja koja nema garažno mesto slabije prodaje, naročito u Beogradu.

On napominje i da ima ljudi koji traže garaže da bi u njih investirali, odnosno da bi izdavali parking mesto, ali da se odvojeno gotovo i ne prodaju.

„Investitori izbegavaju to da rade, jer im je onda teško da prodaju stan koji nema „rezervisano“ garažno mesto. Potražnja je velika i cene su skočile. Garaža koja je prošle godine koštala oko 15.000 evra, sada je 25.000 evra, a na pojedinim lokacijama i do 30.000 evra. Potencijalnim kupcima nije problem samo visoka cena, već i činjenica da ne može da ne može da se nađe ovakva nekretnina za prodaju“, kaže Obradović.

Garažno mesto se u proseku u Beogradu može kupiti za oko 15.000 evra, mada lokacija zgrade diktira konačnu cenu. Na Savskom vencu gotovo da ne može da se dobije za manje od 20.000 evra. Prema podacima RGZ, čak 90 odsto garažnih prostora u ovoj beogradskoj opštini prodato je po ceni koja je bila u rasponu od 20.000 do 26.000 evra. Na Starom gradu su najčešće cene od 19.000 do 30.000 evra i u tom rasponu se proda oko 75 odsto nekretnina ovog tipa, ali je najskuplja u prvoj polovini godine prodata za 37.000 evra.

Prema podacima iz oglasa, iznajmljivanje garažnog mesta košta od 50 evra na Banovom brdu do 200 evra na Dorćolu ili Novom Beogradu, dok kupovina košta od 8.000 do 25.000 evra, mada ima i ekstrema od oko 40.000 evra, ali su to retki primeri.

Izvor: Euronews

Foto: i-eagle123, Pixabay

Чланак I garaže su postale biznis: Iznajmljivanje košta od 50 do 200 evra mesečno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni koji to nisu uspeli na vreme odlučili su se na drugi korak i rešili su da svoje „rudnike crvenog zlata“ izdaju i na taj način, uzimajući deo zarade, ostvare profit. U takvoj situaciji našla se i Ratka Paunović, koja u blizini Prilika kod Ivanjice ima malinjak koji ne može obere, a na želi da joj voće propadne.

„Malinjak se nalazi pored reke Moravice u ravnici i prostire se na oko 20 ari. Sve vreme sam vodila računa o tom malinjaku, dohranjivala, zalivala, strepela od padavina i kad je došlo na branje, radnike je bilo nemoguće naći. Zato sam odlučila da ga iznajmim dok berba traje. Onaj ko se odluči da se prihvati tog posla može da zaradi više nego da ide u klasičnu berbu malina, pritom je takoreći sam sebi gazda“, kaže za Rinu Ratka Paunović.

Ona dodaje da je praksa da se zarada od prodaje deli u određenim procentima koje odredi vlasnik parcele. Otkup je već obezbeđen, a po obrani rod svakodnevno dolaze hladnjačari. Malina je dobro rodila i nevreme koje je prethodnih dana zahvatilo Ivanjicu zaobišlo je ovaj kraj.

Malinjak pod kiriju

„Suša je donekle umanjila rod, ali ono što je najvažnije jeste da nas je zaobišao grad. Prihodi na ovih 20 ari kreću se oko 2.000 kg, a da ih oberu potrebno je oko četiri spremna berača. Mnogo je teško naći dobre radnike i zato je praksa da se u tom slučaju malinjak iznajmi jer je veća verovatnoća da će se tada neko odlučiti da se upusti u berbu. Jer, može da bere kad hoće i koliko hoće i da se prilagodi svojim potrebama. Ponuda sam imala dosta, ali bi u zadnji momenat dosta otkazali“, ističe Ratka Paunović.

Ako se uzme u obzir da će prosečna cena po kilogramu malina ove sezone iznositi oko 400 dinara, onda je računica i više nego jasna. Za razliku od Ratke, koja izdaje malinjak tokom berbe, postoje i vlasnici parcela koji zbog života i posla u gradu malinjake izdaju tokom čitave godine i naplaćuju mesečnu rentu. Onaj ko se odluči na ovakav potez neophodno je da tokom čitave godine ulaže u malinjak, ali tada sa vlasnikom kom je već platio „kiriju“ ne deli procente, već čitavu zaradu od prodaje malina uzima za sebe.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Izdaju se malinjaci pod kiriju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Članom 2. pomenute Uredbe navode se 74 ovakve delatnosti koje su podeljene u tri celine:

U Srbiji postoje delatnosti koje su iz objektivnih ili manje objektivnih razloga oslobođene obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

1) Prvu celinu čine 36 delatnosti, a samo neke od njih su: trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta, železnički prevoz putnika i tereta, taksi prevoz, telekomunikacije, različite usluge čišćenja, obrazovanje, kockanje i klađenje, delatnosti verskih organizacija, popravka obuće, predmeta od kože, satova i nakita, stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti…

2) U drugom delu liste našle su se samo pojedine delatnosti iz 3 šire grupe delatnosti. Tako, iz grupe delatnosti pod nazivom „Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca“, kao one koje nisu u obavezi da izdaju fiskalni račun navedene su dve vrste prodaje – one preko automata i one preko putujućih prodavaca (ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri). U okviru oblasti „Veterinarske delatnosti“ izdvojeni su: primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja. Kao treća i poslednja grupa delatnosti navedene su „Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti“, a u okviru njih konkretno: aktivnost čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila.

3) Treću veliku celinu prestavljaju delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost. Takvih je 35, među kojima i: popravka metalnih proizvoda, mašina, elektronske i optičke opreme, uklanjanje otpadnih voda, rušenje objekata, priprema gradilišta, postavljanje električnih instalacija, vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema, održavanje i popravka motornih vozila, fotografske usluge, delatnosti frizerskih i kozmetičkih salona, pogrebne i srodne delatnosti…

Uz to, Član 3. Uredbe ovom spisku dodaje i:

– delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima, osim pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;

– poslove iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata, osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26 tog pravilnika;

– isporuku hrane i pića i prigodnih suvenira na kulturnim i sportskim manifestacijama, muzičkim festivalima, sajmovima, izložbama, vašarima i sličnim manifestacijama kod kojih se plaćanje dobara i usluga vrši internim karticama izdatim od strane organizatora manifestacije, pod uslovom da se podaci o vrsti dobra, količini, maloprodajnoj ceni i poreskoj stopi obezbeđuju elektronskim putem.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Koje delatnosti nisu u obavezi da izdaju fiskalni račun се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kamate na štednju u evrima su u većini finansijskih institucija niže od jedan odsto, pa na sumu od 50.000 evra oročenih na godinu dana klijent dobija oko 500 evra. A ako bi za taj novac kupio stan i primio podstanare za kiriju od oko 200 evra, za godinu dana bi mu ostalo 2.400 evra.

Štednja putem kvadrata

Milić Đoković, iz Klastera nekretnina, ističe da ogroman broj građana, ali i privrednici, nekretnine kupuju kao investiciju.

– U poslednje vreme je zastupljena štednja putem kvadrata, jer mi praktično nemamo berzu, a čuvanje novca u bankama je destimulativno, jer su kamate preniske – objašnjava Đoković. – Ko ima 50.000 evra, može mnogo više da zaradi od izdavanja stana, nego od oročenog novca. Istina je da postoje određeni troškovi i ako se nekretnina izdaje, ali oni su u proseku oko pet odsto od cene kirije. Računa se da je za stan koji se izdaje za 500 evra, investicioni trošak oko 25 evra mesečno za zamenu bojlera, prozora ili krečenje.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine je čak 70 odsto nekretnina plaćeno kešom. Đoković kaže da je statistički broj kupaca za gotovinu tako visok, jer se keš-kupcima smatraju i oni koji bar deo nekretnine plate gotovim novcem.

– U praksi možemo reći da je po trećina keš-kupaca, onih koji uzimaju kredit i onih koji imaju određenu svotu gotovine, ali kao dopunu uzimaju i bankarsku pozajmicu – objašnjava Đoković. – Trećoj kategoriji kredit dođe kao bajpas, jer im nedostaje deo novca da bi kupili stan.

Stručnjaci napominju i da mnogi građani i dalje nemaju poverenje u banke, pa radije novac ulažu u stanove i kuće, jer smatraju da na taj način ne mogu izgubiti ono što su investirali.

Agent za nekretnine Kaća Lazarević kaže da se ovakvi kupci najčešće odlučuju za manje stanove i da ih plaćaju do 150.000 evra.

– Nekretnine manje kvadrature je lakše izdati, ali zbog te prakse se i pojavio višak stanova na tržištu, pa su cene kirije primetno pale – priča Lazarevićeva. – Ljudi masovno investiraju u kupovinu stanova, jer se više isplati nego štednja.

Na tržištu nepokretnosti u Srbiji lane je prometovano više od 100.000 nepokretnosti. Ukupna vrednost ovog tržišta u 2019. godini je bila oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018, upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji.

Svi stanovi prodati u Beogradu koštali su gotovo 2,2 milijarde evra! Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, čak 35 odsto, zatim na teritoriji Beograda 26, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 24 i teritoriji južne i istočne Srbije od 15 odsto. Tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u četvrtom kvartalu prošle godine sa najviše kupoprodaja u decembru mesecu, ukupno 10.671 ugovora.

Stan za studente

Agenti za nekretnine kažu da ima roditelja koji kupe stan u Beogradu da deci ne bi plaćali kiriju dok se obrazuju. – Imali smo jedan zanimljiv slučaj iz Svilajnca – priča Milić Đoković. – Tri porodice su se udružile i kupile nekretninu u prestonici za svoju decu. Svako je dao otprilike po 15.000 evra, a dogovorili su se da posle prodaju stan i da podele novac. Verujem da je to dobra investicija, koja će im se isplatiti.

Garaže najisplativije

Ko ima manje novca, isplati mu se i da kupi garažu – smatra Milić Đoković. – Iznajmljivanje garaža je super biznis, jer nema renoviranja, niti bilo kakvih troškova, već se samo uzima kirija.

Prema podacima RGZ, garaže su u 2019. učestvovale sa jedan odsto u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji. Prodate garaže dostigle su vrednost od 41 miliona evra.

Izvor: Novosti

Чланак Štednja putem kvadrata се појављује прво на Biznis i Finansije.