Veća izdvajanja i budžeta za domaću nauku

bifadmin — Mon, 28 Dec 2020 12:00:00 +0000

Ako su apeli za većim ulaganjima u nauku večito bili na margini interesovanja ne samo vlasti, već i najvećeg dela javnosti, sada se situacija promenila. Korona je pokazala koliko je važno da zdravstveni sistem može da se osloni na domaću nauku. Stoga se u razvojnoj strategiji za narednih pet godina predviđaju novine – od formiranja novih instituta do većih ulaganja u razvoj veštačke inteligencije. Već sada su opredeljena veća budžetska sredstva za neke od planiranih aktivnosti.

U Srbiji je oko 250 naučnika direktno angažovano u borbi protiv korona virusa. Istraživači na institutima rade u različitim oblastima, od razvoja respiratorar i PCR testova, do prikupljanja najaktuelnijih svestkih podataka o virusu korona radi primene odgovarajućih terapija u lečenju i protokola za vakcinisanje stanovništva u narednom periodu.
Korona je pokazala koliko je važan zdravstveni sistem, ali i nauka bez koje nema reršenja u ovakvim situacijama. To će u velikoj meri biti polazna osnova u novoj strartegiji za razvoj nauke od 2021. do 2025. godine.
Prema informacijama iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, javna rasprava o nacrtu nove strategije će trajati do 12. januara 2021. godine.

Novine i podmlađivanje domaće nauke

U nacrtu nove strategije, predviđeno je i osnivanje novih instituta, kao i kriterijumi na osnovu kojih će se određivati koji su to instituti od nacionalnog značaja. Za održavanje postojećih i formiranje novih instituta u budžetu je obezbeđeno 20 miliradi dinara, što je za 46 odsto više nego prethodnih godina.

U planu je uspostavljanje Centra za veštačku inteligenciju, dalja podrška Fondu za inovacionu delatnost, kao i podmlađivanje naučnog kadra. U tom cilju će se olakšati procedure za izbor u naučna zvanja i zapošljavanje, kao i za zapošljavanje povratnika.

Primena nove regulative

Situacija se menja i primenom usvojenog Zakona o nauci i istraživanjima, što u praksi znači da se sa projektnog prelazi na institucionalno finansiranje preko Fonda za nauku. Fond je već imao pet ovakvih programa u vrednosti od 38 miliona evra, a o projektima koji će biti finansirani odlučuje komisija satavljena od stranih recenzenata.
Polazni kriterijumi su koliko se prijavljeni programi u skladu sa svetskim aktuelnostima, ali i koliko nude dobra rešenja za specifične potrebe Srbije.

Foto: Pixabay

Чланак Veća izdvajanja i budžeta za domaću nauku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija treća u regionu po izdvajanjima za spas ekonomije, a Slovenija treća u svetu

bifadmin — Mon, 01 Jun 2020 06:30:37 +0000

Najviše novca u apsolutnom iznosu za spas ekonomije izdvojile su Sjedinjene Države. Ali kada se paketi pomoći mere u odnosu na veličinu nacionalne ekonomije, prvi u svetu je Japan, a treća Slovenija. Uporedna lista od 166 zemalja pokazuje da je Srbija po ovom kriterijumu treća u regionu, iza Slovenije i Hrvatske. Na začelju regionalne liste su Crna Gora i Severna Makedonija.

Najnoviji, uporedni izveštaj koliko su države u svetu uložile u spas svojih privreda kako bi pokušale da zaustave ekonomski kolaps izazvan aktuelnom pandemijom, objavio je istraživački tim Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
Analiza paketa pomoći u 166 zemalja zaključno sa 24. majem ove godine, pokazuje da su Sjedinjene Države izdvojile najviše novca u apsolutnom iznosu, čak 2.700 milijardi dolara, što je oko 13% njihovog ukupnog bruto društvenog proizvoda (BDP).

Slovenija daleko ispred SAD

Međutim, kada se paketi pomoći mere u odnosu na veličinu nacionalne ekonomije, lista izgleda bitno drugačije. Tako gledano, Japan je na prvom mestu, sa izdvojenih 21,1% BDP-a, dok su SAD tek na 10. mestu.
Na drugom mestu je Lusemburg sa izdvojenih 20,7% BDP-a, a ispred Sjedinjenih Država su i sledeće zemlje: Slovenija (19,7%), Belgija (18,3%), Austrija (15,6%), Finska (14,1%), Iran (14%), te Švedska i Holandija koje su izdvojile jednak iznos – 13,5% bruto društvenog proizvoda.
Katar i Singapur su u istom rangu sa Sjedinjenim Državama, odnosno obe zemlje su obezbedile pakete pomoći koji čine 13% njihovog bruto društvenog proizvoda.

Srbija treća u regionu

U našem regionu, Slovenija je sa iznosom paketa pomoći koji čini 19,7% slovenačkog BDP-a daleko ispred drugih zemalja. Na drugom mestu je Hrvatska, sa više nego dvostruko manjim iznosom (9,3%), a na trećem Srbija sa sredstvima koja iznose 6,5% bruto društvenog proizvoda.
Slede Bosna i Hercegovina (3,6%), Albanija (2,8%) i Kosovo (2,5%), koje je na ovoj listi tretirano kao nezavisna država. Na začelju su Crna Gora (1,7%) i Severna Makedonija sa izdvojenim paketom pomoći koji iznosi 1,2% makedonskog bruto-društvenog proizvoda i što je više nego 16 puta manje od slovenačkih izdvajanja.