Milioni evra istovremeno su prebacivani i u Liban i Lihtenštajn, a na spisku zemalja sa čijim sistemima su sarađivale srpske firme su i Panama, Maršalska ostrva, Dominikana, Sejšeli…

Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, 26 odsto. U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća koja se bave rudarstvom (13 odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (8 odsto) i za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (9 odsto), portvrdili su u Narodnoj banci Srbije.

„Rast platnog prometa sa Hong Kongom u poslednjih pet godina velikim je delom rezultat direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva“,napomenuli su u centralnoj banci.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Blic biznis“ da se takozvani poreski rajevi najčešće povezuju sa nekim nelegalnim transakcijama, pranjem novca ili protivzakonitim aktivnostima, ali da postoje i kompanije koje tamo regularno posluju.

„One se odlučuju za sedište u navedenim zemljama zato što imaju brojne pogodnosti, poput manjih poreza ili nižih provizija prilikom transakcija. Zato su i mnoge poznate svetske firme poslovale preko nekih ‘poreskih rajeva’, recimo Luksemburga, a mnogi bogati pojedinci odlučuju da porez plaćaju, na primer, u Monaku i to je sasvim u skladu sa propisima“,objasnio je.

Zakon o holdinzima „daju dosta zanimljivih mogućnosti“

Stručnjak za strane investicije, Milan Kovačević, objašnjava za „Blic biznis“ da Luksemburg u koji je prošle godine iz Srbije prebačeno oko 500 miliona evra ima nekoliko specifičnosti. Najpre navodi Zakon o privrednim društvima, ali i poseban Zakon o holdinzima, koji, kako kaže, „daju dosta zanimljivih mogućnosti“.

„Kroz te zakone se recimo omogućavaju dobri uslovi da neko ko ima veću grupaciju osnuje holding tu, a onda ima preduzeća po drugim državama. Inače u poslednje vreme postoji snažan pritisak javnosti, pa i na međunarodnom nivou pokušavaju da nađu neoporezovani ili prljavi novac. Pošto ga količinski Luksemburg ima mnogo onda su sigurno počeli da pretresaju i tu zemlju. Ali jednostavno ta zemlja ima određene pogodnosti za sedišta kompanija“, ističe Kovačević.

Kako dodaje, čak su jedno vreme glavna stavka u budžetu Luksemburga bili porezi na bankarstvo i transfere.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Srpske firme u ofšor zone prošle godine iznele milijardu evra се појављује прво на Biznis i Finansije.