Prosečna penzija u Srbiji danas je oko 37.000 dinara. Sa nova dva najavljena povećanja penzija ovaj iznos biće oko 45.000 dinara. Poslednjih godina ovi iznosi rastu. Penzioneri su dobijali i jednokratnu novčanu pomoć države. Ipak, i dalje je često pitanje, koliko će nam penzija biti za 20 ili 30 godina kada se budemo penzionisali.

Ove godine stupili su na snagu novi izmenjeni uslovi za penziju. Dame sada idu još starije u penziju i njima će se granica pomerati sve do 2032. godine.

Za računanje visine penzije postoji posebna formula. Ona nije jednostavna, ali ono što je jasno jeste da je penzija veća što je veća zarada i što je više godina staža osiguranja. Praktično, bolja plata i duži staž znače i veću penziju.

Prema računici koju je za „Blic Biznis“ uradio Fiskalni savet, svi koji su 40 godina radili za minimalac od prvog januara mogu računati na penziju od oko 25.125 dinara. Danas je minimalac oko 42.000 dinara, ranijih godina bio je i mnogo manji, a ove najmanje plate u Srbiji najčešće su imali i imaju trgovci, ugostitelji, radnici u proizvodnji…

Za nekoga ko je 40 godina zarađivao 50.000 dinara, penzija će biti oko 34.000 dinara. Takođe, za platu od 70.000 dinara dobila bi se penzija od oko 44.000 dinara, a za zaradu od 80.000 dinara tokom 40 godina staža, može se očekivati penzija od oko 50.000 dinara.

Visina penzija posle najavljenih povećanja

plata minimalac (sada 42.000) – penzija 25.125
plata 45.000 – penzija 28.265 dinara
plata 50.000 – penzija 31.406
plata 55 penzija 34.546
plata 60.000 – penzija 37.687
plata 70.000 – penzija 43.968
plata 75.000 – penzija 47.109
plata 80.000 – penzija 50.249
plata 85.485 – penzija 53.694
plata 110.000 – penzija 69.093
plata 130.000 – penzija 81.655
plata 150.000 – penzija 94.217
plata 170.000 – penzija 106.780
plata 200.000 dinara – penzija 125.623
plata 255.000 dinara – penzija 160.170

*Dužina radnog staža za sve primere je 40 godina

Kalkulator penzije

Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.
Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2020. godine iznosi 862 dinara.

Sve druge informacije možete pročitati u velikok Blic Biznisu vodiču za penzije.

Nova pravila za penzionisanje u 2023.

2023. važe nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu ovih dana, ali i svih narednih zaključno sa ovom godinom, podleže novim, rigoroznijim uslovima. S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju.

Ove godine, dame tako u starosnu penziju mogu sa 63 godine i 6 meseci života, umesto 63 godine i četiri meseca, koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u prethodnoj godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Primera radi, u 2015. godini dame su mogle u penziju sa 60 godina starosti i minimum 15 godina staža.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. I tako sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas.

Godine života kao uslov za osiguranike žene praktično će rasti narednih 9 godina kada će kriterijumi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

S druge strane, muškarci u starosnu penziju u narednoj godini idu po starom – sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. I tako sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas.

Izvor:Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Skala za obračun penzija na osnovu primanja tokom radnog veka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema računici koju je Fiskalni savet uradio za Blic Biznis, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.

Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

– Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58% do 59% njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije, što umnogome obara prosečan iznos penzije – kaže za Blic Biznis član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Sagovornik portala dodaje da ni većina starosnih penzionera nema pun radni staž od 40 godina (prosek je oko 32 godina staža), pa je zato odnos prosečnih plata i penzija dosta niži od ovih 58-59% koliko iznosi prosečna penzija za one koji imaju punih 40 godina radnog staža.

Formula

Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, jednaka je proizvodu ličnog i opšteg boda.

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a oda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1.1.1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2022. iznosi 909,45 dinara.

Blic Biznis podseća da su penzionerima od 1. januara primanja povećana za 12% i taj procenat primenjen je linearno na sve penzionere bez obzira na visinu penzije.

Pomerena i starosna granica

Od 1. januara važe i nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu tokom 2023. podleže novim, rigoroznijim uslovima. Tako će dame u starosnu penziju moći sa 63 godine i 6 meseci života i minimum 15 godina radnog staža.

S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju. Tako će oni u prevremenu penziju od 1. januara sledeće godine moći da idu sa 40 godina staža i najmanje 60 godina života. Žene u prevremenu penziju idu isto sa 40 godina staža i 59 godina i šest meseci života.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Formula kako izračnati kolika će vam biti penzija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Javno zdravstvo predstavlja prvi i do sada jedini segment javnog sektora u Srbiji u kojem su za jedan njegov deo uspostavljeni kriterijumi za merenje i nagrađivanje radnog učinka. Imajući u vidu dosadašnje rezultate ovih reformi sa kojima se počelo pre više od deset godina, ne čudi da se one među zdravstvenim radnicima doživljavaju kao puka formalnost, a da većina građana i ne zna da takav sistem uopšte postoji, navodi se u istraživanju Centra za demokratiju.

Novi sistem je uveden krajem 2012. godine, s ciljem da se u ustanovama primarne zdravstvene zaštite plate izabranih lekara obračunavaju na osnovu ostvarenog radnog učinka u svakom tromesečju. Uvođenjem korektivnog koeficijenta definisan je procentualni iznos varijabilnog dela plate, kao i maksimalno procentualno uvećanje plate.

Simbolična stimulacija

Prema inicijalno definisanoj vrednosti korektivnog koeficijenta u 2012. godini, plata je mogla najviše da se uveća za nešto preko dva odsto. Pod pritiskom sindikata, vrednost tog koeficijenta je porasla u dva navrata, pa je maksimalno uvećanje plate podignuto na četiri odsto, a potom na osam odsto što važi i danas. To znači da, posmatrano u nominalnom iznosu, razlika u neto plati između lekara sa najboljim i najlošijim radnim učinkom iznosi nešto više od 60 evra.

Pored toga, iz sistema merenja, ocenjivanja i obračuna plata po radnom učinku izuzeti su lekari drugih specijalnosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i lekari zaposleni u zavodima hitne medicinske pomoći ili zajedničkim službama. Iako su pravnim okvirom stvorene pretpostavke za merenje i nagrađivanje radnog učinka i za bolničke lekare, ova praksa do danas nije zaživela.

Sistem „ne prepoznaje“ usluge na koje se građani najviše žale

Stoga su i nakon deset godina od uvođenja plaćanja po učinku izabrani lekari i medicinske sestre i tehničari u domovima zdravlja i zavodima ostali jedina grupa na koju su primenjeni navedeni propisi. To je ukupno oko pet hiljada lekara, naspram više od 20 hiljada lekara u javnim zdravstvenim ustanovama, odnosno ovaj sistem se primenjuje na petinu od ukupnog broja lekara, medicinskih sestara i tehničara koji su zaposleni u zdravstvu.

Sekundarna i tercijarna bolnička i specijalistička zdravstvena zaštita, na čiji kvalitet se građani najviše žale, ostaje van sistema nagrađivanja po osnovu radnog učinka. Takođe, jedan od ključnih mehanizama za podsticaj radne uspešnosti, varijabilni deo plate, ima gotovo beznačajan iznos, zbog čega destimuliše zaposlene i potpuno obesmišljava „nagrađivanje“ na osnovu rezultata rada.

Foto: Pixabay

Чланак Razlika u plati najboljeg i najgoreg lekara u Srbiji – 60 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dogovor, prema saznanju „Blica“ nije postignut na sastanku Socijalno ekonomskog saveta, jer sindikat nije prihvatio da minimalna zarada bude ispod minimalne potrošačke korpe.

Na sastanku je bila i premijerka Ana Brnabić koja je rekla da je za vladu prihvatljivo 35.012 dinara.

Premijerka je na konferenciji za medije rekla da će u 2022. sa tim povećanjem minimalac 89 odsto pokrivati minimalnu potrošačku korpu.

Brnabić je rekla da razume da su sindikati nezadovoljni i najavila da će na kraju 2023. biti doneta odluka da se minimalna zarada od 1. januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Sindikati nezadovoljni

Predstavnici S S S S i UGS Nezavisnost su rekli da nisu zadovoljni jer su očekivali da povećanje minimalca bude toliko da se 100 odsto pokrije minimalna potrošačka korpa.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao da će pored povećanja minimalnca za 9,4 odsto u 2022. biti uvedene olakšice za privredu odnosno da će biti povećan neoporezivi deo zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, kao i da se stopa doprinosa za PIO smanji za 0,5 odsto.

Poslodavci zadovoljni

Sa druge strane, predstavnici Unije poslodavaca Srbije izrazili su zadovoljstvo dogovorima na SES-u i pohvali napore vlade.

Predsednik S S S S Ljubisav Orbović je rekao na konferenciji za medije, u Palati Srbija, da ta sindikalna organizacija nije mogla da se saglasi sa predlogom vlade da minimalac bude povećan na 35.012 dinara, jer je predlog SES-a još pre par godina bio da bude dostignuta minimalna potrošačka korpa.

„Moram da priznam da je povećanje od 9,4 odsto vrlo povoljno. Poslednje četiri godine smo imali povećanje od 52 odsto mininalne cene rada, što daje jedan veliki prostor i veći rast je bio nego što je bio rast potrošačke korpe.Ali, pored svega toga, taj odnos je i dalje da je minimalna zarada došla na nešto ispod 90 odsto od potrošačke korpe, što nas u ovom momentu nije zadovoljilo“, rekao je Orbović.

Takodje, kaže da su zabrinuti zbog smanjivanja dela doprinosa poslodavaca za PIO.

„To je za nas neprihvatljivo uz sva uverevanja premijerke i ministra finansija i ministarke rada da je fond stabilan. Ne kažemo da nije stabilan momentalno, ali treba da razmišljamo šta može da se desi u budućnosti, pošto su penzije ionako problematičan deo“.

Orbović podseća da nije prihvećeno da se ukinu kazneni poeni za prevremenu penziju jer nema sredstava, dok sada dolazi do smanjenja opterećenja za poslodavce.

Iskustva

Od 2010. godine država je povećavala minimalac osam puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala u 2014. i 2016. godini.

Minimalac je u 2018. povećan za 10 odsto, a u 2017. godini šest odsto. Prošle godine povećan je za 6,6 odsto što znači da je u ovoj godini bio veći za ko 2.000 dinara nego u 2020. godini.

Za dve decenije koliko postoji Socijalno-ekonomski savet, sindikati i poslodavci su se samo jednom – 2017. godine – usaglasili oko povećanja minimalne cene rada. Ostalih godina, zbog izostanka dogovora odluku je, kako zakon i predviđa, donosila Vlada.

Jedinstven slučaj imali smo 2011, kada je tadašnja Vlada minimalac povećala ne samo više od toga što su poslodavci nudili, već i više od onoga što su sindikati tražili.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Minimalna cena rada 35.012 dinara u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupan iznos predviđen za obeštećenje bivših vlasnika je dve milijarde evra, a tačan iznos za svakog utvrđuje se u evrima, i to tako što se osnovica obeštećenja množi sa koeficijentom.

Da bi se bivši vlasnici ili njihovi naslednici mogli obeštetiti novčano bilo je potrebno da Vlada usvoji koeficijent, što je najavljeno da će biti urađeno do marta prošle godine.

To je, međutim, prolongirano sve do sada, a u međuvremenu ispunjen je još jedan uslov kada je u decembru izmenjen Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Predviđen rok za kompletnu isplatu obeštećenja je 12 godina.

Kako se navodi u Zakonu, obeštećenje se „vrši u vidu državnih obveznica“ i u novcu za isplatu akontacije, i to za ona obeštećenja koja ne prelaze iznos od 1.000 evra po podnosiocu zahteva.

Ukupan iznos obeštećenja ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Srbije, navodi se u ovom Zakonu, zbog čega su za isplatu namenjene dve milijarde evra, uvećano za zbir pripadajućih kamata za sve korisnike, obračunatih po kamatnoj stopi od dva odsto godišnje na preostali iznos obeštećenja i to od dana pravnosnažnosti rešenja do konačne isplate.

Iznos ne može preći 500.000 evra

Ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika ne može preći 500.000 evra.

Kako bi izmirila obaveze prema bivšim vlasnicima imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, država će emitovati obveznice denominovane u evrima, i to u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinačno za svaku godinu.

One će glasiti na ime i biti prenosive, a isplaćivaće se u evrima.

Obveznice dospevaju godišnje, sa prvom isplatom 15. januara naredne godine u odnosu na godinu kada je isplaćena akontacija, i isplaćuju se u roku od 12 godina od datuma emisije.

Zakonom su predviđeni i izuzeci od ovoga, odnosno za one koji su na dan stupanja Zakona bili stariji od 70 godina obveznice će biti isplaćene u roku od pet godina, a za starije od 65 godina isplaćivaće se u roku od 10 godina.

Država će bivšim vlasnicima i naslednicima isplatiti i bespovratno akontaciju obeštećenja u novcu i to 10 odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja, a taj iznos ne može biti veći 10.000 evra.

Prema procenama Agencije za restituciju u Srbiji je do sada vraćeno 95 odsto imovine koja je mogla da se vrati u naturi, ukupno 7.235 objekata, od čega su više od polovine poslovni prostori.

Osim toga, vraćeno je i 76 odsto, odnosno 73.993 hektara poljoprivrednog zemljišta, 5.922 hektara šuma, dok je crkvama i verskim zajednicama vraćeno više od 78 odsto od ukupno tražene površine zemljišta.

Zahtevi za vraćanje imovine i obeštećenje vlasnika su se podnosili od marta 2012. do marta 2014, nakon čega to više nije bilo moguće učiniti.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Građani od oduzete imovine dobiće u novcu 15 odsto od procenjene vrednost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Večernji list, prema popisu za 2019. godinu koji prikazuje srednju bruto platu najpopularnijih zanimanja u Nemačkoj, medicinska sestra u toj državi zarađuje 3.032 evra, lekar 6.150 evra, arhitekta 4.087 evra, a medicinski asistent 2.448 evra.
Prema istom popisu, pekar u Nemačkoj zarađuje 3.502 evra, prodavac peciva 1.839 evra, rukovalac bagerom 3.421 evro, a bankarski službenik 4.875 evra.

Plata inženjera građevine u Nemačkoj iznosi 5.246 evra. Profesionalni vozač, kao i vozač autobusa u proseku su na mesečnom nivou bogatiji za 2.556 evra.

Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684 evra, a elektromehaničara 3.694 evra.

Čistač zgrada ima platu 2.080 evra, domar 2.889 evra, mehaničar 3.922 evra.

Malo više zarađuju IT stručnjaci, koji u proseku imaju platu od 4.236 evra, ali i inženjeri elektrotehnike, čija je plata 5.934 evra. Veću platu od njih imaju piloti, a ona iznosi 6.150 evra.

PR menadžeri su prosečno plaćeni 4.436 evra, a slično je i sa programerima, čija je pata oko 4.644 evra.

Izvor: Večernji list-B92

Чланак Kolike su plate u Nemačkoj i koja su zanimanja najplaćenija? се појављује прво на Biznis i Finansije.