Zato nema posla, ali nema ni korone – do sada nije potvrđen ni jedan jedini slučaj zaraze.
Od kada je granica između SAD i Kanade zatvorena zbog pandemije, pogranični grad Point Roberts je došao u situaciju da ga izoluju obe države. Ovakavu „protekciju“ može da zahvali svom jedinstvenom geografskom položaju.

Grad se nalazi na polustrvu Tsvansen koje pripada Kanadi, ali na liniji koja razdvaja Kanadu i Sjedinjene Države, pa se vodi kao naselje u američkoj saveznoj državi Vašington ali bez administrativnog statusa.
U praksi to znači da stanovnici Point Robertsa ako žele da stignu do najbližeg američkog grada na kopnu, prvo moraju da uđu u Kanadu, zatim da pređu nešto više od 25 kilometara i potom se vrate u SAD, ponovo preko graničnog prelaza.

Jednom nogom u SAD, drugom u Kanadi

Pre izbijanja pandemije, sve to je predstavljalo puku formalnost. Građani Kanade i SAD su prelazili granicu na tom mestu i po više puta dnevno, da bi obavili kupovinu, sklopili posao, obišli prijatelje, otišli na izlet… Za stanovnike Point Robertsa ovakav položaj je bio vrlo unosan za posao, kao što je to uostalom slučaj u mnogim pograničnim gradovima.
Stanovništvo je u svakodnevnom životu i poslovanju naviklo da se oslanja na obe države, jer su još od polovine 19. veka, kada je mesto oformljeno, živeli „jednom nogom u SAD, a drugom u Kanadi“.

Primera radi, kada je u SAD vladala prohibicija dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, na kanadskoj strani su otvarani bordeli i kafane čiji su prozori gledali na Point Roberts. Veza preko prozora, omogućavala je njegovim žiteljima da švercuju alkohol na američkoj teritoriji.

Šezdesetih godina je bilo obrnuto. Zbog kandskog zakona koji je u to vreme branio prodaju alkohola vikendom, Point Roberts je bio pun kanadskih „turista“ koji su kupovali litre i litre alkohola.

Grad ni tamo, ni ovamo

Ali od marta ove godine, kada je granica duž dve države zatvorena, grad „i tamo i ovamo“ je postao „grad ni tamo, ni ovamo“. Udaljenost od samo desetak minuta je postala gotovo nepremostiva za žitelje u dvostrukoj izolaciji, a prihodi lokalnih firmi, uglavnom manjih, pali su za preko 80 odsto.
Sada žitelji Point Robertsa mogu da pređu u SAD samo zbog posla ili posete lekaru, pri čemu im nije dozvoljeno da se zaustavljaju u Kanadi. Drugi način da se dođe do kopna je iznajmljivanje privatnog čamca, ili avionom koji leti dva puta nedeljno za američki grad Belingham, po ceni od 135 dolara, ali američkih.

Izolovani od obe države, ali i od korone

Gradonačelnik Point Robertsa je u julu poslao pismo američkom predsedniku Donaldu Trampu i kanadskom premijeru Džastinu Trudou, pozivajući ih da razumeju specifične okolnosti koje su snašle stanovništvo pograničnog mesta i da zajednički pokušaju da nađu rešenje za taj problem.

Odgovor još nije stigao, a u međuvremenu stanovnici Point Robertsa mogu da uživaju u izuzetnoj prirodi koja ih okružuje, pošto od posla ionako manje-više nema ništa. Uz to, imaju retku privilegiju da se druže, budući da od kako su izolovani sa obe strane – u njihovom gradu nije potvrđen ni jedan jedini slučaj zaraze koronom.

Чланак Grad sa „korona protekcijom“, koji su izolovali i SAD i Kanada се појављује прво на Biznis i Finansije.