Nakon što je nadjačao evro, dolar je nadomak toga da se izjednači sa britanskom funtom – po prvi put u istoriji. Evro je nastavio pad, što se pripisuje strahu od recesije i energetske krize kao posledice rata u Ukrajini.

Druge ključne svetske valute takođe su oslabile. Japanski jen je ove godine oslabio za skoro petinu u odnosu na dolar i na najnižem je nivou od 1998. Indijska rupija je u ponedeljak bila na istorijskom minimumu, nakon što je ranije ove godine prvi put bilo potrebno više od 80 rupija za dolar.

„Dolar doživljava najveće jačanje od osamdesetih godina“, napisao je u poruci za klijente Džordž Saravelos, šef istraživanja za kurs u Dojče banci. „Zbog te ekstremne volatilnosti, na globalnom nivou se polako pomalja nezadovoljstvo.“

Sigurna luka

Najbitniji razlog za jačanje dolara je njegova reputacija da je sigurna luka u vremenima kriza. Centralne banke širom sveta zavrću slavine u strahu od recesije i inflacije u evrozoni. Investitori beže ka dolaru koji je manje izložen rizicima.

Drugi razlog je što su američke Federalne rezerve agresivno zategle monetarnu politiku – odnosno podigle kamatne stope kako bi smanjile količinu novca u opticaju i borile se protiv inflacije.

Taj potez Amerikanaca u suprotnosti je sa japanskom Centralnom bankom koja je insistirala na ekstremno niskoj referentnoj kamatnoj stopi, kao i Evropskom centralnom bankom koja je dugo odolevala povećanju kamata.

Poslednje jačanje dolara došlo je nakon što je nova britanska Vlada najavila najveće smanjenje poreza u poslednjih pet decenija.

„Velika fiskalna davanja koja su najavljena mogla bi da pojačaju privredni rast na kraći rok. Ali veće pitanje je – ko će to da plati?“, kaže Saravelos, objašnjavajući zašto investitori polako beže iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Skuplji uvoz za Evropljane

Nabildovani dolar mogao bi da dodatno udari evropska domaćinstva po buđelaru. Jer, slabija evropska valuta čini skupljim uvozne proizvode – koji su najčešće izraženi u dolarima. Ukoliko su to sirovine ili poluproizvodi, onda će i konačna cena biti viša.

Takođe, evropski turisti koji odlaze u SAD će manje moći da kupe za novčanice koje ponesu.

U normalna vremena, ipak, slaba valuta ne mora da bude loša. Naprotiv, za izvoznu silu poput Nemačke to bi značilo da su njeni proizvodi konkurentniji na svetskom tržištu jer su jeftiniji u dolarima.

Ali, slaba je to uteha jer vremena nisu normalna. Osim sankcija i rata, nastavlja se poremećaj u globalnim lancima snabdevanja koji se posmatra od početka pandemije. To nisu dobri uslovi za izvoz.

Jak dolar bolno su osetili i potrošači u Indiji. Ta zemlja se žestoko oslanja na uvoz nafte i jestivih ulja čije su cene vezane za dolar. Kad se prevede u rupije, cena je bitno viša.

Skupi uvoz dalje pojačava inflaciju i prisiljava centralne banke da još podignu kamate kako bi prigušile potražnju. Visoke kamate poskupljuju kredite, recimo za kupovinu nekretnina.

Dokle ovako?

Sa druge strane, američki potrošači bi mogli da dožive i pad cena jer roba iz uvoza postaje jeftinija. Američki turisti u Evropi moći će da kupe više. Kompanije su sada podstaknute da više vode biznis u SAD, a manje u inostranstvu jer je dobit tamo manja u dolarima.

Ipak, najveći udar bi mogle da podnesu ekonomije zemalja u razvoju koje imaju ogromne državne dugove u dolarima, kao što su Turska, Argentina ili Gana.

Saravelos navodi da je za prestanak rasta dolara neophodno da Federalne rezerve popuste monetarnu politiku, a ove će to učiniti tek kad prođu najveći rizici od inflacije.

Sa druge strane, ovaj stručnjak dodaje da je potrebno da prođe vrhunac neizvesnosti kad je u pitanju snabdevanje Evrope energentima, kao i da se Kina oprosti od politike „nula kovida“ zbog koje su zatvarane ekonomske zone i luke.

„Barem nešto od toga mora da se desi da bi se usporio neviđeni juriš novca ka američkoj sigurnoj luci“, kaže Saravelos. „Bojim se da se ništa od toga još ne dešava.“

Izvor: Deutschw Welle/B92

Foto; Pixabay

Чланак Nabildovani dolar mogao bi da dodatno udari evropska domaćinstva po buđelaru се појављује прво на Biznis i Finansije.