U informaciji na sajtu Ministarstva navodi se da su naplaćeni prihodi u iznosu od 150,3 milijardi, od čega su poreski prihodi iznosili 136 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda bio je kroz PDV u iznosu od 68,8 milijardi i akciza u iznosu od 43,8 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 13,3 milijardi dinara, a priliv donacija u januaru iznosio je milijardu dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 144,2 millijardi dinara dinara, od čega su rashodi za zaposlene iznosili 29,4 milijardi, isplata kamata 23 milijarde, transferi fondovima PIO, SOVO i RFZO i NSZ bili su ukupno17,6 milijardi dinara, kapitalni izdaci su iznosili 17,1 milijardi a izdaci za nabavku finansijske imovine 15,6 mlrd dinara.

U informacij se navodi da je na nivou opšte države u januaru ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 1,2 milijarde i primarni fiskalni suficit u iznosu od 24,2 milijarde dinara.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U januaru ostvaren suficit u iznosu od 6,1 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Presudna komponenta izrazitog pada ukupne industrjske proizvodnje je sektor Proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, koja ima učešće 16,1% u ukupnoj proizvodnji, navedeno je u MAT-u.

Ta proizvodnja je izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, a porast u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je samo 0,7%, iako je proizvodnja u prerađivačkoj industriji porasla za 5,6%.

Vrednosti trenda proizvodnje u tom sektoru opadale su tokom cele 2021. godine, u proseku po 1,4% mesečno, tokom poslednja tri meseca po 1,6%.

Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine u tom sektoru izneo je oko 9,5%, ali je u januaru ove godine produbljen na 19%, a desezonirani pad u januaru je bio 5,6%.

Na drugoj strani, u sektoru rudastva zadržan je vrlo visok rast – u januaru međugodišnje 30,6%, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena i porast je 230 %.

Prerađivačka industrija je u januaru 2022. zabeležila međugodišnji pad za 0,8%, a pad je registrovan i u 11 oblasti čime je zaustavljen rast trenda.

Rast pojela inflacija

Promet robe u trgovini na malo u januaru je imao visok međugodišnji porast, ali je veći deo tog porasta „pojela“, inflacija tako da je realni porast izneo manje od polovine onoga sa kraja prošle godine.

– Trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i u Srbiji popraviti, naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja – ističe se u analizi MAT-a.

Poremećena je, kako je navedeno, međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane, posebno pšenice vrtoglavo rastu, a inflacija bi mogla da se dalje povećava.

Srbija je, kako je navedeno, imala višu međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u decembru 2021. i januaru 2022. godine.

U decembru 2021. godine i januaru 2022. međugodišnja inflacija je u Srbiji bila 7,9 i 8,3%, a u EU 5,2 i 5,3%.

Deficit tekućeg računa u periodu januar-decembar 2021. godine u Srbiji je iznosio 2,34 mlrd EUR, za 414,3 miliona ili 21,5% više u odnosu na isti period prethodne godine.

Negativan saldo spoljnotrgovinske robne razmene iznosio je, kako je naveo MAT, 5,92 mlrd EUR, i za 728,1 milion evra ili za 14% bio je veći.

Suficit po osnovu trgovine uslugama iznosio je 1,42 mlrd EUR ili za 319 mil EUR, odnosno 29% više, navedeno je u MAT-u.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак MAT: U Srbiji u januaru pala ukupna i prerađivačka industrijska proizvodnja се појављује прво на Biznis i Finansije.