Po podacima japanskog Ministarstva zdravlja, rada i socijalne politike, prošle godine čak 39 posto japanskih kompanija je upošljavalo radnike starije od 70 godina, prenosi domaći list posvećen ekonomskim pitanjima Nikkei. Taj procenat je na uzlaznoj putanji već punih deset godina.

Japanska vlada zakonski je pružila priliku kompanijama da ukinu starosnu granicu za odlazak penziju ako to žele – opcija koju su neke od njih i izabrale, tako da ima onih koje upošljavaju i radnike od preko 80 godina starosti. To se naročito odnosi na prodavnice i ugostiteljske objekte.

Po podacima Ministarstva za zemlju, infrastrukturu, saobraćaj i komunikacije, u Japanu je u 2022. godini radilo 6,39 miliona ljudi starosti 65 i više godina, što je 10,6 odsto ukupne radne snage te ostrvske zemlje. Poređenja, radi ta proporcija u SAD iznosi sedam, a u Nemačkoj samo četiri odsto.

Razlozi za angažovanje seniora

Osnovni razlog za visok procenat seniora koji danas rade u Japanu su starenje populacije usled više decenija niskog nataliteta i smanjivanje populacije u radnom dobu (populacije starosti koja se tradicionalno smatra za radno sposobnu: od 15 do 64 godine). Naime, u Zemlji izlazećeg sunca blizu 30 odsto populacije je starije od 65 godina – demografsko merilo koje japansku populaciju čini najstarijom na svetu.

Treba reći i da Japanci već decenijama uživaju dug prosečni životni vek i po tom merilu tradicionalno zauzimaju jedno od prva tri mesta na svetu. Trenutni prosečni životni vek za muškarce u toj dalekoistočnoj carevini je 81 godina, a za žene 87.

Najčešća opcija koju bira najveći broj firmi u Japanu je penzionisanje radnika u 65. godini, ali vlada i mediji u toj ostrvskoj zemlji, s obzirom na sve bolje zdravstveno stanje starih i činjenicu da se životni vek produžava, sve više govore o tome da će ljudski vek uskoro biti 100 godina i da će, ako se ne podigne starosna granica za odlazak u penziju sa sadašnjih 65 godina, stanovnici provoditi više (neproduktivnih) decenija u penziji, što je veliki izazov za penzioni i zdravstveni sistem države.

Zapošljavanje zdravih penzionera

Problem smanjenja i nedostatka radne snage japanska vlada, osim ohrabrivanjem firmi da podignu starosnu granice za odlazak u penziju ili ponovo zaposle zdrave penzionere, nastoji da reši i povećanom automatizacijom i robotizacijom proizvodnje i usluga, većim uključivanjem žena na tržište rada i slobodnijim uvozom strane radne snage.

Poslednjih par godina, međutim, tvrde japanski stručnjaci, dostignut je plafon kada je u pitanju angažovanje domaće ženske radne snage, dok veliki pad jena u odnosu na dolar i evro sve više otežava zapošljavanje stranaca – oni po pravilu žele da privređuju u Japanu i šalju novac porodicama u svojim zemljama, ali plate u Zemlji izlazećeg sunca sve više doživljavaju kao neprivlačne, prenosi RTS.

Otud raste potreba za korišćenjem seniora kao radnika, što objašnjava činjenicu da je prošle godine broj japanskih kompanija koje upošljavaju ljude u osmoj deceniji života dostigao rekordni nivo od 39 odsto.

Izvor: Nikkei/RTS/BizLife

Foto: Pixabay

Чланак U Japanu preko 40% firmi zapošljava penzionere od preko 70 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

BDP im je u drugom kvartalu porastao šest posto u odnosu na 2022. i jedan i po posto u odnosu na prvi ovogodišnji kvartal. Kako?

Ključ za strelovit rast japanske ekonomije je izvoz, koji je ove godine snažno rastao dok jer uvoz pao – zemlja bere plodove odgođenog podizanja kamatnih stopa centralne banke, slabljenja jena i kasnog početka oporavka od pandemije koronavirusa, čime su se ‘odštekali’ s globalnog ekonomskog trenda.
Za razliku od ostalih zapadnih industrijaliziranih zemalja, Japan je ostavio niske kamatne stope i odgodio borbu protiv inflacije kako bi podržao ekonomski rast. Zbog toga je vrednost jena pala, a tamošnji izvozni proizvodi jeftiniji u odnosu na američke i evropske, prenosi tportal.

Ključne kamate u SAD-u su 5,5 posto, u evrozoni 4,25 posto, dok su u Japanu na minus 0,1 posto od 2016. godine, pri čemu je inflacija na tek oko četiri posto što još uvek nije alarmantno. Štaviše, na inflaciju se gleda kao na pozitivan fenomen, nakon 18 uzastopnih meseci deflacije, rekao je za tagesschau.de analitičar JP Morgana, Ajsa Ogoši.

Japanski oporavak

Deflacija je mučila Japan decenijama: Cene su stalno padale, zbog čega je padala prodaja, plate radnika kao i investicije. Sad se u poslovnoj klimi oseti promena mentaliteta i mnogi menadžeri se spremaju da podignu plate prvi put u ovoj generaciji. Osim prekida deflacijske spirale, razlog više za dizanje plata je i brzo odumiruća japanska populacija što vodi u nestašicu radnika.

Ne očekuju baš svi novo japansko ekonomsko čudo.

Ekonomista Mudisa, Stefan Angrik, rekao je Fajnenšel tajmsu da uprkos snažnom rastu BDP-a nije vreme za proglašavanje pobede: „Domaća potražnja je i dalje slaba, privatna potrošnja koja čini 60 posto BDP-a realno je pala za pola posto u drugom u odnosu na prvi kvartal 2023.“

Kako slabi jen čini japanske proizvode jeftinim, tako uvoznu robu čini jako skupom običnim Japancima i industriji.

„Zbog inflacije mnogi se suzdržavaju od potrošnje, a kompanije ne žele da investiraju. To otvara ključno pitanje, hoće li japanski oporavak nakon pandemije stati pre nego što je uopšte ozbiljno krenuo“, zaključuje Angrik.

Izvor: B92/Tportal.hr

Foto: Pixabay

Чланак Dok zapad kaska – niče novo „ekonomsko čudo“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Time je u drugoj polovini 2022. godine zabeležio trgovinski deficit od 605 miliona dolara u elektronskoj opremi, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Prema njima, u tom periodu je japanski izvoz elektronske opreme iznosio 9,23 biliona jena (68,8 milijardi dolara), što je 13,9 odsto više nego u prvih šest meseci, dok je uvoz porastao za 17,2 odsto na 9,31 biliona jena (69,4 milijardi dolara).

Najveći deficit, od 1,79 biliona jena zabeležen je u spoljnotrgovinskoj razmeni sredstava za komunikaciju kao što su pametni telefoni, a suficit (378,4 milijarde jena) u trgovini čipovima i ostalim komponentama.

Ovo su iznenađujući podaci pre svega zato što se radi o zemlji koja važi za jednu od tehnološki najnaprednijih na svetu. U skoro svakoj grani proizvodnje kompleksnih uređaja i mašina Japan ima neko zvučno ime. Kada se radi o fotoaparatima to je Canon, kada se pomenu elektronski uređaji za svakodnevnu upotrebu to su Sony i Panasonic, a kada je reč o automobilskoj industriji lista je još šira – Toyota, Mazda, Honda, Nissan, Suzuki, Mitsubishi, Subaru…

Ipak, u poslednje vreme na svetskom tržištu pojavila su se neka nova imena, znatno konkurentnija, koja polako potiskuju japanske proizvođače. Međutim, ovaj trend nije novijeg datuma. Japan je na silaznoj putanji od početka ovog veka, a globalna finansijska kriza iz 2008. je dodatno ubrzala taj njegov pad.

Foto: sofi5t, Pixabay

Чланак Japan uvezao više elektronike nego što je izvezao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najava japanske Rakuten grupe da će aplikacija Viber ubrzo moći da služi za plaćanja i kao digitalni novčanik, izazvala je veliku pažnju više od milijarde njenih korisnika. Ovo bi mogao da bude zlatni rudnik za kompaniju koja je već nekoliko godina u gubicima, kojih pokušava da se reši gaseći onlajn trgovine u SAD, Nemačkoj i drugde, kao i prodajom udela u raznim finteh projektima.

Da li će očekivanja biti ispunjena tek treba da se vidi, ali će se verovatno prorediti oni kojima sada ime „Rakuten“ zvuči poznato, ali ne znaju odakle kompanija potiče, a kamoli čim se bavi. Takvu sliku nije uspevala da promeni planetarna popularnost Vibera, ni basnoslovna sponzorstva zahvaljujući kojima se Rakutenovo ime godinama vijori na dresovima fudbalera Barselone i košarkaša Golden State Warriors-a. Još su bili ređi oni van Japana kojima je nešto značilo ime Hirošija Mikitanija, osnivača i čelnika ove kompanije.

Mikitani + optimizam = Miki

A Mikitani je sve, samo ne uobičajena pojava u Zemlji izlazećeg sunca, koja se diči da u njoj posluje 40% svetskih firmi starijih od jednog veka. Hirošijev Rakuten se pojavio pre dvadesetak godina, pa u tom okruženju više liči na adolescenta, iako je svog osnivača brzometno uvrstio među nekolicinu najbogatijih Japanaca. Nadimak Miki su mu nadenuli sunarodnici, koji u skladu sa japanskom suptilnošću dvosmisleno asocira na mladu i zabavnu osobu, ali i na onoga ko se preko noći i preterano amerikanizovao.

Hiroši je rođen 1965. godine i zaista je proveo deo života u Sjedinjenim Državama. Prvi put je tamo boravio kao dete, tokom očeve specijalizacije u oblasti monetarne ekonomije. Stariji Mikitani je potom izgradio zapaženu akademsku karijeru, a Hiroši je drugi put živeo u SAD tokom 90-tih, kada je pohađao Harvard Business School. Po njegovim rečima, to mu je otvorilo oči koliko njegova domovina zaostaje za Amerikom u podsticanju preduzetništva i u pogledu statusa koji uživaju istaknuti preduzetnici.

Hiroši se osmelio da se i sam okuša na tom polju 1997. godine, kada je osnovao Rakuten kao jednu od prvih azijskih platformi za onlajn trgovinu. Na japanskom, „Rakuten“ znači optimizam i firma je zaista vrlo brzo postigla uspeh, nastavivši da diversifikuje poslovanje u težnji da se nametne kao globalni igrač. Mikitanijevu poslovnu filozofiju i samouverenost ilustruje izjava još sa početka njegovog poslovanja, da je Amazon jedina kompanija sa kojom želi da se upoređuje i takmiči.

Pazi šta želiš, možda ti se ostvari

Možda je i zato Rakuten često opisivan kao „japanski Amazon“, ali je američki gigant ostao nedostižan kako za japansku firmu, tako i za kineskog Alibabu i druge globalne izazivače. Takav odnos snaga se, svakako, ne može pripisati samo njihovim propustima i slabostima. Ali to ne menja činjenicu da je Rakutenu, umesto planetarnog, usledilo nadmetanje sa Amazonom u sopstvenom dvorištu, gde je 2016. prepustio američkoj kompaniji titulu najvećeg onlajn trgovca u Japanu.

Uprkos tome, Hirošijevo čedo i dalje spada u ozbiljne svetske igrače. Držeći se onlajn trgovine kao okosnice, Rakuten je ispleo šarenoliku i složenu ponudu dodatnih servisa. To uključuje oglašavanje, gejming, strimovanje video sadržaja, rezervacije smeštaja, osiguranje, pa i takve stvari poput dostave hrane i razvijanja sopstvenih napitaka. Rakuten se uz digitalne, sve više bavi i finansijskim i uslugama mobilne telefonije. Osim što je drugi najveći onlajn prodavac na japanskom tržištu koje čini preko 125 miliona platežnih stanovnika, Rakuten je i treći među davaocima kredita i četvrti među mobilnim operatorima.

Kompanija posluje u još tridesetak zemalja i kotira se na japanskoj i pojedinim inostranim berzama. Hiroši poseduje 34% akcija, a u veće akcionare, pored japanske pošte, spadaju i nezaobilazni američki fondovi BlackRock i Vanguard, ali i kineski tehnološki div Tencent. U kompaniji radi više od 28.000 zaposlenih koji su za preko 15% uvećali prošlogodišnje prihode na 1,7 milijardi dolara, ali ni to nije sprečilo rast tekućih gubitaka na 134 miliona dolara. Gubici su, uz još neke faktore, doveli do pada tržišne kapitalizacije kompanije na oko 7,5 milijardi dolara.

Anglizacija Rakutena

Rakutenova međunarodna ekspanzija počiva na brojnim akvizicijama i zajedničkim ulaganjima. U važnije spadaju kupovina kanadskog digitalnog izdavača Kobo 2010. godine za 315 miliona dolara i Vibera 2014. godine za 905 miliona. Japanska firma je ulagala i u brojne startap projekte, a Hiroši je priznao da je bilo prilično promašaja, poput neuspešnog pokušaja da osvoji kinesko tržište, uz objašnjenje da su rizici i šanse lice i naličje preduzetništva.

Ipak, najviše kontraverzi je izazvala njegova odluka da 2012. godine pokrene „anglizaciju“ u Rakutenu. U brojnim japanskim kompanijama se zbog globalizacije poslovanja osim na japanskom, komunicira i na engleskom jeziku, ali je Miki otišao korak dalje kada je naložio da se u roku od nekoliko godina izbaci upotreba japanskog jezika u njegovoj kompaniji. Ideja da i internu komunikaciju treba voditi samo na engleskom skandalizovala je japansku javnost, a direktora Honde isprovocirala da takvu odluku proglasi glupošću.

Verovatno bi do slične reakcije došlo i u drugim zemljama, ali treba imati u vidu koliku važnost Japan pridaje činjenici da je vekovima očuvao svoju posebnost, odolevajući kineskim, mongolskim, a kasnije i osvajačima sa Zapada. Zapadne sile su topovima primoravale srednjovekovni Japan da se otvori za trgovinu, a onda se moderni Japan razvio zahvaljujući međunarodnoj razmeni. Iako je danas neuporedivo otvorenije društvo, o tome koliko ova azijska zemlja i dalje insistira na svom identitetu govori i neuobičajeno stroga imigraciona politika, uprkos štetama koje trpi privreda zbog starenja i smanjivanja stanovništva.

Japan po „Mikijevoj“ meri

Mikitani je vrlo kritičan i prema zvaničnoj privrednoj politici u Japanu, koju krivi za pristrasnost prema tradicionalnim industrijama i nedovoljnu podršku kompanijama iz oblasti novih tehnologija. U želji da uspešnije nametne svoj stav, osnovao je udruženje JANE (Japan Association of New Economy), godinu dana nakon što je havarija nuklearke u Fukušimi 2011. godine ogolela brojne organizacione i infrastrukturne slabosti u zemlji. Njegovo udruženje nije uspelo da se izdvoji među velikim brojem formalnih i neformalnih privrednih asocijacija u Japanu, među kojima ima i onih sa sličnim shvatanjima. Članstvo u udruženju JANE, koje je mahom ograničeno na manje i srednje onlajn firme, stagnira i zato što privrednici zaziru od Hirošijevog harizmatičnog, ali i autoritarnog liderstva.

Mnogi su skeptični i prema Rakutenovim marketinškim aktivnostima. Iako je japanska privreda treća u svetskim razmerama, tamošnja preduzeća se retko odlučuju da, kao Hiroši, daju ogroman novac za sponzorstva i zakup najekskluzivnijih reklamnih termina samo radi veće vidljivosti kompanije u javnosti, a ne radi promocije konkretnog proizvoda ili usluge. Mikitani nema takvih dilema, naprotiv, vrlo je posvećen i ličnoj promociji, pa je autor nekoliko knjiga o modernom poslovanju, predsedavajući Tokijske filharmonije, vlasnik lokalnih fudbalskih timova…

Osnivač Rakuten grupe ne vidi sebe kao tajkuna. On veruje da je vesnik modernijih pogleda, bližih novim generacijama Japanaca, kojima su sve egzotičnije tradicije dugovečnih japanskih kompanija i njihovo uverenje da kvalitet proizvoda govori sam za sebe, pa mu i ne treba naročita promocija. Mikitanijevo stremljenje je bliže Gejtsu, Masku i drugim samostvorenim američkim milijarderima, koji smatraju da im uspeh na jednom polju daje pravo da predlažu regulisanje bilo čega što im padne na pamet, od javnog zdravlja do kolonizacije Marsa.

Vladan Žarković

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Foto: Manos Gkikas, Unsplash

Чланак Rakuten grupa, vlasnik Vibera: Japanski Amazon се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mućkalicu je proizvela kompanija Macubara Fuds (Matsubara Foods) iz grada Fukuoka, okrug Higaši. Upakovana u veoma jednostavno dizajnirano pakovanje na kojem je istaknuta srpska zastava, a pored japanskih zastupljeni su i natpisi na srpskom, i to i na ćirilici i na latinici. Pakovanje je namenjeno za jednu osobu (180 gr), a na njemu stoji da se ovo jelo “od paprika sa svinjskim mesom” promoviše u čast 140-godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Japana i Srbije.

Srpsku mućkalicu u instant obliku osmislila je grupa od četiri japanska državljanina, koji vole Srbiju, njenu istoriju i kulturu, a našu zemlju promovišu preko projekta My Serbia. Autor i pokretač projekta je Akiko Koga, umetnica-fotograf, koja je više puta boravila u našoj zemlji. Ona redovno organizuje i izložbe naših umetnika u Tokiju, kao i razne druge događaje na kojima Japancima predstavlja srpsku kulturu.

Ostali članovi okupljeni oko ovog projekta su Ćihaja Ojaizu, Tijana Nagato i Tijana Kavašima. Ćihaja Ojaizu je studirao u Beogradu, a nedavno se sa porodicom iz Tokija preselio u Srbiju. On ima YouTube kanal, na kome govori o lepotama prirode u Srbiji i predstavlja Srbe Japancima. Tijana Nagato je rođena u Beogradu, živi u Japanu 20 godina i na svom YouTube kanalu govori o srpskoj hrani. Tijana Kavašima živi u Tokiju, gde je na nedavnim Olimpijskim igrama došla u centar pažnje japanske i svetske javnosti, kada je u odsudnom trenutku pomogla sportisti sa Jamajke da stigne na vreme na borilište i osvoji medalju. Tijanin otac je Srbin.

Izvor: Japanorama

Foto: Pixabay

Чланак Srpska mućkalica u japanskim prodavnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program je započet u Srbiji 2010, a zahvaljujući uspešnosti programa u Srbiji, program mentoringa se u 2014. i 2015. proširio na Crnu Goru i Bosnu. Mentori iz Srbije, zajedno sa japanskim kolegama, pružaju obuku mentorima iz Bosne i Crne Gore, kao i podršku preduzećima iz regiona.

Ovaj program je od 2010. do 2014. godine obuhvatio preko 420 firmi u Srbiji, koje su program ocenile kao veoma korisnim za unapređenje svog poslovanja. Nacionalna agencija za regionalni razvoj sprovodi i nezavisnu evaluaciju korisnika mentoringa u prethodnim godinama realizacije, a koja je pokazala da zahvaljujući ovoj usluzi firme ostvaruju u proseku 10% povećanja prodaje, profita i broja zaposlenih.

Mentoring podršku u 2015. godini dobio je 101 korisnik u Srbiji. Svi korisnici su izabrani putem javnog poziva, a ove godine dvostruko više kandidata se prijavilo za program besplatnog mentoringa u odnosu na planirani broj, čime se jasno pokazuje da raste interesovanje među srpskim preduzetnicima za ovakav oblik usluge.

Kako izgleda mentoring?

Mentoring se sastoji od oko 10 poseta firmi u periodu od 4 do 6 meseci (zavisi od stanja u firmi). Proces mentoringa predstavlja određeni broj sati koji stručno lice-mentor provodi u direktnom kontaktu/radu sa vlasnikom radnje ili preduzeća.

Mentori su stručnjaci iz Srbije/Bosne/Crne Gore koje su obučili mentori iz Japana; u posete firmama povremeno dolaze i eksperti iz Japana.

Mentoring je sveobuhvatan proces podrške preduzećima (privrednim društvima) i preduzetnicima koji se nalaze u presudnom trenutku za njihov dalji razvoj ili za opstanak uopšte.

Rad mentora počinje od dijagnoze. Preduzeće i mentor zajedno proučavaju razloge trenutnih problema ili smetnje za dalji razvoj. Na osnovu dijagnoze mentor i preduzetnik/preduzeće pripremaju plan razvoja. Tokom ovog procesa mentor radi kao kao koordinator i savetnik.

Foto: Pixabay

Чланак Besplatan program podrške za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na ovaj korak prvo su se odlučile Sjedinjene Američke Države, koje su i pokrenule pomenutu inicijativu, okupivši oko sebe još nekoliko moćnih partnera.

SAD će u narednom periodu pustiti na tržište 50 miliona barela, naravno u koordinaciji sa nekoliko zemalja koje učestvuju u ovim naporima, uključujući Kinu, Indiju, Južnu Koreju, Veliku Britaniju i već pomenuti Japan.

Cilj svih ovih aktivnosti je snižavanje visokih cena energenata jer one usporavaju globalni oporavak ekonomije.

S druge strane, najveći svetski proizvođači ovog energenta, okupljeni u OPEK-u, ne žele da povećavaju količinu nafte na tržištu i ne gledaju blagonaklono na ovaj potez Amerike.

Foto: Pixabay

Чланак Snižavanje cene nafte: Kina, SAD i Japan na istom zadatku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je japanska policija 23. juna uhapsila troje ljudi zato što su prošle godine na Youtube okačili jedan “brzi film”. Ovim terminom označavaju se filmići koji prikazuju siže dugometražnih igranih filmova koristeći scene iz njih i dodajući svoju naraciju.

Azijska zemlja je poznata po rigoroznoj zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine. Ipak, srž njenih zakona iz ove oblasti se ne razlikuje mnogo od regulative u ostatu sveta. Na primer, dozvoljena je upotreba tuđih autorskih dela u edukativne svrhe ako cilj nije zarada, ali svaka delatnost koja donosi novac mora voditi računa o autorskim pravima.

Međutim, mnogo je slučajeva koji se nalaze između ova dva primera. Takav je i pomenuti “brzi film”. Njegovi kreatori zaista jesu prepričali film koristeći originalne snimke, ali na tome nisu zarađivali. Međutim, uhapšeni su delom i zato što su na ovaj način naneli štetu za sada neimenovanom američkom filmskom studiju, budući da mnogi posle ovog sižea neće ni želeti da odgledaju originalan film.

Procenjuje se da je samo u prošloj godini u Japanu 55 korisnika interneta objavilo oko 2.100 ovakvih “brzih filmova”, čime je naneta šteta filmskoj industriji od 95,6 milijardi jena, odnosno više od 700 miliona evra.

Izvor: Japan Today

Foto: Pixabay

Чланак Japan: “Brzi filmovi” nanose ogromnu finansijsku štetu fimskoj industriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija je značajno uticala na promenu načina na koji obavljamo svoje poslovne dužnosti, poslavši veliki broj kancelarijskih radnika u njihove domove da obavljaju sastanke preko Zoom-a, a ostale aktivnosti u pauzama između kuvanja i brige o deci.

Mnogi od njih se međutim žale da im rad od kuće ne odgovara jer ne mogu da se skoncentrišu na svoj posao. To je problem sa kojim se suočavaju zaposleni svuda u svetu ali Japanci, poznati po svojoj proaktivnosti, već uveliko rade na njegovom rešavanju.

U toj zemlji svakim danom raste ponuda prostora kojima to nije bila namena ali sada služe za kancelarijski rad, uz obezbeđivanje poštovanja mera zaštite od korona virusa. Primera radi, neki pabovi i karaoke klubovi su pretvoreni u privremene kancelarije. Međutim, oni ipak ne spadaju u najneobičnija mesta za rad. Ovu titulu osvojile su kabine visokih panoramskih točkova u zabavnim parkovima.

Japanci naime rade u zabavnim parkovima. Na njima je samo da na posao ponesu svoj laptop a ostalo im obezbeđuju pružaoci ove usluge. U tu uslugu spadaju i „kancelarije“ u staklenim kabinama visokih točkova koji se vrte u krug. Naravno, nije moguće provesti celo radno vreme u panoramskim točkovima, niti bi to bilo izvodljivo zbog nepostojanja sanitarnih uslova. Posetioci obično u zabavnim parkovima provode sedam časova od kojih je jedan sat izdvojen za ovu aktivnost.

Zapadni mediji naširoko pišu o ovoj atrakciji ali ne nude odgovor na jedno bitno pitanje – zašto ljudi rade u panoramskim točkovima? Osim zato što je zabavno. A možda je to sasvim dovoljan motiv.

Foto: erwin66as, Pixabay

Чланак Japan: “Rad od kuće” u panoramskom točku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Japan je nedavno objavio da planira da do 2050. godine postane karbonski neutralna zemlja. To znači da će proizvoditi najviše onoliko štetnih gasova koliko zemljište, šume i vode mogu da apsorbuju. Kako bi ovo ostvario moraće da smisli nove načine proizvodnje ogromne količine eletrične energije koja mu je potrebna. Zato se odlučio za ulaganja u vodonik, ali ne onaj na koji prvo pomislite kada čujete pojam “zelena energija”.

Umesto fosilnih goriva – vodonik iz fosilnih goriva

“Lanac snabdevanja energijom iz vodonika” je zajednički projekat japanske i australijske vlade sa ciljem kreiranja jefitne električne energije koja ne zagađuje okolinu.

Da podsetimo, Japan je posle nesreće koja je zadesila nuklearku u Fukušimi u značajnoj meri prešao na fosilna goriva. Sada, kada ima novi cilj – prelazak na karbonski neutralnu ekonomiju – on mora smanjiti svoju emisiju štetnih gasova koju proizvode pomenuta fosilna goriva. Zato je počeo da investira u vodonik koji sagorevanjem ne proizvodi ugljen-dioksid, već paru.

Eksperiment na kojem trenutno rade Japan i Australija trebalo bi da pokaže da li se vodonik može bezbedno i isplativo koristititi za proizvodnju energije za domaćinstva. Tečni vodonik koji će biti korišćen za ovaj eksperiment će se proizvoditi u Australiji, gde se izvlači iz lignita. Takav način proizvodnje vodonika se za sada Japanu najviše isplati, čak i ako se uzmu u obzir troškovi njegovog prevoženja preko 9.000 kilometara mora.

Upotreba vodonika za proizvodnju struje biće testirana na japanskom ostrvu Kobe. Ukoliko sve prođe kako treba, lanac snabdevanja “vodoničkom strujom” će se od 2022. ili 2023. godine širiti po zemlji.

Međutim izazovi su brojni. Za početak, kako transportovati tečni vodonik? Japan je za ove potrebe izgradio specijalan brod budući da se ova tečnost mora držati na temperaturi od -253 Celzijusa, za šta je, ironije li, potrebna velika količina električne energije. Takođe, postavlja se pitanje i koliko je sam proces izvlačenja vodonika iz lignita uopšte “zelen” budući da se tokom izvlačenja jedne tone vodonika emituje 20 tona ugljen-dioksida. Zato ekolozi jedino vodonik nastao elektrolizom vode smatraju ekološkim rešenjem.

Šta je zelenije – amonijak ili vodonik?

Ipak, stručna javnost je veoma podeljena po ovom pitanju. Pojedini stručnjaci misle da će i vodonik izvučen iz lignita smanjiti zagađenje, jer ipak ne emituje ugljen-dioksid prilikom procesa proizvodnje struje. Neki pak smatraju da se vodonik nastao iz uglja nikako ne može smatrati “zelenim” rešenjem i predlažu druga alternativna goriva. Među potonjima je i Šigeru Muraki, direktor Tokijo gas-a koji se zalaže za korišćenje amonijaka kao goriva.

Takozvani “zeleni amonijak” nastaje reakcijom azota odvojenog od vazduha sa vodonikom proizvedenim elektrolizom vode uz pomoć energije iz održivih izvora. Ovako nastao amonijak je jeftiniji i manje štetan od vodonika, a osim toga i proces njegovog skladištenja je jednostavniji. Olakšavajuća okolnost je i to što se on može koristiti u standardnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ipak, i ovo gorivo ima svoje mane. Amonijak je štetan za zdravlje ljudi pa se mora veoma voditi računa o načinu na koji se njime rukuje.

Nove tehnologije i njihova uspešna implementacija često donose velike koristi čovečanstvu, ali ova priča je dokaz da se njihovom prihvatanju uvek mora pristupiti sa dozom opreza. Za sada taj oprez najviše pokazuju naučnici, koji širom sveta gaje skepsu i prema azotu i prema vodoniku. To pak ne znači da oni jednog dana neće biti u masovnoj upotrebi, potpuno bezbedni i cenovno pristupačni. Samo treba ispitati sve njihove mane i vrline.

Izvor: Phys.org

Foto: FeeLoona, Pixabay

Чланак Japan planira proizvodnju “zelene” struje pomoću vodonika izvučenog iz – uglja се појављује прво на Biznis i Finansije.