„Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“,

To je saopšteno danas na brifingu za medije u Agenciji za privredne registre i istaknuto da je u registru tokom 2022. registrovano ukupno 14.585 pravnih lica, a prema istraživanju NALED-a, oko 60% ponuđača se nalazi van ove evidencije. Unapređenje registra deo je projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), a sprovodi NALED.

– Unapređenjem Registra ponuđača, Agencija za privredne registre je u mogućnosti da od 1. januara omogući elektronsku registraciju i izdavanje rešenja, izvoda i potvrda za ponuđače, kao i jednostavniji pristup registrovanim podacima, koji privredi i drugim pravnim licima treba da olakšaju ovaj postupak. Siguran sam da će uvedene novine u postupku registracije i vođenju Registra ponuđača, uz postojanje ePortala za javne nabavke, obezbediti viši nivo pravne sigurnosti i transparentnosti i da će to ohrabriti sve ponuđače da se u većem broju upisuju u registar i učestvuju u postupcima javnih nabavki – rekao je direktor APR-a Milan Lučić.

Konkurencija i potreba za povećanje  broja ponuda na tenderima

Prema istraživanju koje je danas predstavio NALED, više od polovine građana pozitivno ocenjuje novi sistem javnih nabavki. Broj onih koji su upoznati sa činjenicom da su se nabavke preselile u digitalno okruženje je više nego dupliran u odnosu na 2021. i čak 64% građana smatra da je novo rešenje unapredilo efikasnost i transparentnost, dok je u 2021. isto smatralo 47% stanovništva.

– Međutim, i dalje postoje segmenti koje je potrebno unapređivati, a to su konkurencija i potreba povećanja broja ponuda na tenderima, kojih je sada u proseku 2,5 po tenderu, kao i podsticanje naručilaca da umesto kriterijuma najniže cene koja je zastupljena u 95% tendera, prednost daju kvalitetu. Pored toga, rezultati u pogledu realizovanih zelenih i socijalnih javnih nabavki pokazuju da je njihova primena i dalje nedovoljno razvijena, a one su nesumnjivo efikasan alat za podršku zaštiti životne sredine i osetljivim grupama – istakla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Građani mogu da pomognu da se sistem poboljša

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić, u osvrtu na predstavljene rezultate, istakao je da je u narednom periodu prioritet da se smanji nepoverenje ponuđača i steknu uslovi da veći broj firmi ospori one nabavke za koje se sumnja da su nameštene.

– Istraživanje je pokazalo da sada više ljudi zna o nabavkama, nego što je to bio slučaj pre godinu dana, što je dobar znak da se više govori o ovoj temi. To znači da postoji potencijal za promene, građani mogu da pomognu da se sistem poboljša. Ukoliko bi više bili pitani na šta državni novac treba da se troši, oni bi više pratili i aktivnije učestvovali u sistemu javnih nabavki. Potencijal postoji, čeka se jasniji signal od državnih organa, da će sve nepravilnosti na koje ponuđači i građani ukazuju, biti ispitane – zaključio je Nenadić.

Ovom prilikom predstavljena je i mobilna aplikacija ePortala za javne nabavke, koja je dostupna na Gugl prodavnici, a putem notifikacija pomaže ponuđačima da brže reaguju i ne propuste rokove kada postavljaju pitanja, podnose ponude, zahteve za zaštitu prava i sl. Takođe, predstavljena je i platforma za e-učenje na adresi lppp.rs, gde ponuđači i naručioci imaju priliku da se bolje upoznaju sa sistemom nabavki, kroz propise, mišljenja, smernice i priručnike. Sadržaj je podeljen na devet modula, a na kraju svake oblasti nalazi se test za one koji žele da provere svoje znanje.

Чланак Od 1. januara kreće elektronski upis u Registar ponuđača u APR-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, vlasti širom sveta su u naletu zaraze i karantina donosile dosta obimne pakete ekonomske pomoći privredi, pre svega računajući na to da će se nakon ukidanja karantina, privrede brzo oporavljati.

Države su tako crpele svoje finansije i povećavale javni dug, zbog čega sada i nastaje zabrinutost jer je gotovo izvesno da oporavak neće biti tako brz. Sa svih strana sveta stižu vesti o povećanju broja zaraženih, te se očekuje i produženje mera zaštite, što nikako ne ide na ruku privredi, ali ni već poprilično iscrpljenim budžetima država.

MMF objašnjava da su naniže revidirane procene posledica mera socijalnog distanciranja koje će u zemljama verovatno ostati na snazi i u toku druge polovine godine, što pogađa produktivnost i lance snabdevanja.

Sada je bitno štedeti

Kako ova finansijska institucija ističe, sada će se Vlade suočavati sa veoma visokim nivoom javnog duga. Fond predviđa da će globalni javni dug premašiti 100 procenata BDP u ovoj godini.

Prema osnovnom senariju MMF-a, globalni javni dug dostići će istorijski rekord u 2020. i 2021. godini, od 101,5 odsto BDP, odnosno 103,2 procenta BDP, respektivno. Pored toga, prosečan ukupan fiskalni deficit će porasti na 13,9 odsto BDP ove godine, što je za 10 procentnih poena više u odnosu na 2019.

Iako su ekonomisti opravdavali prve pakete pomoći privredi, sada smatraju da treba biti veoma oprezan jer je javni dug već dosta porastao, a pitanje je koliko bi dalje tako nešto bilo podnošljivo.

Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov ističe da je sada bitno štedeti, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama.

“Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, da recimo stiže i do 90 odsto i moraćemo u tom smislu da budemo obazriviji i štedljiviji. Činjenica je da se zemlje koje su izvan Evropske unije na tržištima zadužuju po višim kamatnim stopama nego zemlje EU. To je zato što one iza sebe imaju Evropsku centralnu banku i uniju da ih pomognu, i sada je situacija da se formalno Italija koja ima javni dug od 150 odsto zadužuje jeftinije od Srbije jer ECB štampa pare i kupuje obveznice Italiji. I susedna Hrvatska se zadužuje jeftinije od nas iako će do kraja godine njihov javni dug da bude 90 procenata, a naš 60”, rekao je on za Blic.

Smatra da fokus države ne treba da bude na pomoći sektorima, već na pomoći radnicima

Altiparmakov smatra da će se i Evropa i Srbija ustezati da ponove toliko oštre karantinske mere kao u prvom talasu te samim tim neće morati da se pristupa neselektivnim ekonomskim merama.

Smatra da fokus države ne treba da bude na pomoći sektorima, već na pomoći radnicima.

MMF sada procenjuje da će globalni pad ove godine iznositi 4,9 odsto, u odnosu na pad od tri procenta, koliko je predviđao u aprilu. Fond je takođe oborio prognozu BDP-a za 2021, i sada očekuje stopu rasta od 5,4 procenta u odnosu aprilsku projekciju od 5,8 odsto.

Чланак MMF: Javne finansije znatno pogoršane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprava za javne nabavke objavila je izveštaj o sprovedenim postupcima nabavki za 2019. godinu, i ako bismo ga sumirali u par reči rekli bismo da prosečan broj ponuda ni sedam godina od početka primene zakona ne prelazi 2,5 po javnoj nabavci, da prosečno trajanje pojedinačnog postupka ne spada ispod 50 dana, a da se broj učešća stranih ponuđača ne pomiče sa tačke na kojoj je bio 2014. godine, a da vrednost javnih nabavki nezaustavljivo raste.

U 2019. godini izveštaj o javnim nabavkama dostavilo je 4.002 naručilaca, dok je registrovana vrednost javnih nabavki iznosila 440,5 milijardi dinara, što je znatno veća vrednost u odnosu na prethodne godine. Učešće nabavki male vrednosti u ukupnoj vrednosti javnih nabavki, u 2019. godini, iznosilo je 9% što je na nivou koji je uspostavljen počev od 2014. godine.

Najaveće učešće javnog sektora

Najveće učešće imala su državna javna preduzeća (29%), zdravstvo i socijalna zaštita (21%), javna preduzeća-lokalna samouprava (15%), organi državne uprave (14%) i gradska i opštinska uprava (15%) koji zajedno čine 94% ukupne vrednosti nabavki.

Stoga pomenute kategorije naručilaca imaju prioritetan značaj za primenu mehanizama praćenja i kontrole postupaka javnih nabavki, kao i za proces unapređenja efikasnosti i ekonomičnosti u javnim nabavkama uvođenjem savremenih instrumenata kao što su okvirni sporazumi, primena kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude i drugo.
Vrednost javnih nabavki u 2019. godini znatno je porasla u odnosu na prethodne godine. Najveći rast zabeležen je kad su u pitanju dobra, gde je došlo do povećanja vrednosti zaključenih ugovora u iznosu od 37.346.016.000 dinara.

Izvor: Institut za javne nabavke

Чланак Javne nabavke: Mestimično oblačno се појављује прво на Biznis i Finansije.