Na listi najvećih poverilaca Srbije u strukturi javnog duga na prvom mestu su kupci evroobveznica, kojima država duguje ukupno 8,9 milijardi evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug na kraju septembra ove godine.

Analiza javnog duga, pokazuje da su na drugom mestu kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima Srbija duguje 6,8 milijardi evra, a na trećem mestu su krediti stranih Vlada kojima država treba da vrati ukupno 3,4 milijarde evra.

Na četvrtom mestu je kineska Eksport – import (EXIM) banka, od koje je Srbija pozajmila oko 2,5 milijardi evra. Slede krediti poslovnih banaka od kojih je država povukla 2,5 milijardi evra.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je na šestom mestu kojem država duguje 2,4 milijarde evra.

Zatim, Međunardona banka za obnovu i razvoj kojoj je Srbija dužna 2,2 milijarde evra, zatim državne dugoročne hartije u evrima po osnovu kojih Srbija duguje 1,9 milijardi, Evropskoj investicionoj banci Srbija duguje 1,8 milijardi evra.

Banci za ravoj Saveta Evrope država duguje 572 miliona evra, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) 565 miliona evra, ostale obaveze iznose 484 miliona evra, dug Pariskog kluba iznosi 417 miliona evra.

Učešće javnog duga u evrima iznosi 58,1 odsto, u dolarima 13,8 odsto

Dug za staru deviznu štednju oko 370 miliona evra, Nemačkoj razvojnoj banci država duguje 164 miliona evra. Sledeća na listi je Japanska agencija za međunarodnu saradnju kojoj Srbija duguje 123 mliona evra, po osnovu državnih obveznica – restitucija dug iznosi 101 milion evra i Međunardnoj asocijaciji za razvoj Srbija duguje 30 miliona evra.

Analiza javnog duga pokazuje da su tokom septembra ove godine emitovane dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti 12,5 godina u iznosu od 5,1 milijardi dinara, dok su povučena sredstva po osnovu projektnih i programskih zajmova u iznosu od 22,7 milijardi dinara.

Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 21,1 milijarde dinara.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju avgusta 2023. godine iznosi 79,4 odsto. Učešće javnog duga u evrima iznosi 58,1 odsto, u dolarima 13,8 odsto, u ostalim stranim valutama 0,6 odsto, dok je učešće u dinarima iznosi 20,6 odsto, prema podacima Uprave za javni dug.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Javni dug Srbije u septembru dostigao 35,5 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je objavilo juče Ministarstvo finansija.

Na kraju aprila javni dug je bio 34,94 milijarde evra, odnosno 50,6 odsto BDP-a.

Javni dug Srbije je na kraju 2022. bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP-a.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Javni dug Srbije 51,4 odsto bruto domaćeg proizvoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je reč o javnom dugu on je na nivou od 50,6 odsto BDP.U aprilu su prihodi budžeta iznosili 562,4 milijardi, a rashodi 596,4 milijardi dinara, te je deficit bio 5,4 milijarde dinara.

Tokom aprila naplaćeni su prihodi u iznosu od 140,4 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 126,1 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 66,7 milijardi dinara i akciza u iznosu od 26,8 milijardi. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 13,9 milijardi, a priliv donacija u aprilu iznosio je 400 miliona dinara

Rashodi su bili 145,8 milijardi dinara. Troškovi za zaposlene su iznosili 33,1 milijardi, kapitalni izdaci 22,8 milijardi, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 20,7 milijardi, a izdaci za „nabavku finansijske imovine“ (budžetske pozajmice) 14 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u periodu januar-april fiskalni deficit je bio 23,5 milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 37,3 milijardi dinara, navodi se u saopštenju.

Javni dug
Javni dug Srbije na kraju aprila ove godine iznosio je oko 34,94 milijardi evra, što je 50,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju marta javni dug je bio 35,25 milijarde evra, odnosno 51 odsto BDP.

Na kraju 2022. javni dug je, kako se navodi, bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U prva četiri meseca deficit budžeta Srbije 55,7 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takođe su upozorili da će vraćanje “tvrdoglavo visoke“ inflacije na dva odsto prema cilju Federalnih rezervi, zahtevati povišene kamatne stope tokom većeg dela 2024.

“Prekoračenje granice saveznog duga moglo bi da stvori dalji sistemski rizik koji se u potpunosti može izbeći i za američku i za globalnu ekonomiju u trenutku kada već postoje vidljive pukotine. Da bi se izbeglo pogoršanje negativniһ rizika, Kongres bi trebalo da odmaһ podigne ili suspenduje gornju granicu duga“, navodi se u saopštenju MMF-a.

Kako prenosi Blumberg, MMF je ovo saopštio nakon konsultacija po članu IV, što je procena MMF-a o ekonomskom i finansijskom razvoju zemalja nakon sastanaka sa poslanicima i javnim zvaničnicima konkretne zemlje.

Pregovarači Republikanci i oni iz Bele kuće približavaju se sporazumu o podizanju granice duga i ograničavanju federalne potrošnje na dve godine, kako su ranije naveli neimenovani izvori, jer je sve manje vremena da se spreči neplaćanje obaveza SAD.

Problem sa bilansom u bankama

Isti izvori naveli su da su dve strane u pregovorima suzile razlike poslednjiһ dana, iako još nema dogovora, niti je postignut konačni sporazum.

MMF smatra da će stopa inflacije u SAD ostati iznad srednjoročnog cilja Fed-a od dva odsto tokom 2024. godine.

“Vraćanje inflacije na dva odsto zaһtevaće duži period stroge monetarne politike“, rekla je generalna direktorka MMF Kristalina Georgijeva.

“Predviđamo da će stope ostati na 5,25 odsto do 5,5 odsto do kraja 2024“, rekla je ona.

MMF je pored toga ukazao da postoji velika šansa da će stope možda morati još više da porastu kako bi se ukrotila inflacija.

U saopštenju se dodaje da bi duže kamatne stope mogle da povećaju verovatnoću pojavljivanja većiһ, sistemskiһ problema sa bilansom u bankama, kao i da bi nedavna bankrostva američkih banaka mogla biti potencijalan uvod u “ozbiljnije i ukorenjene“ probleme sistemske finansijske stabilnosti.

Ekonomisti kažu da bi neizvršenje obaveza bilo ekonomski razorno, potresalo finansijska tržišta širom sveta, povisilo troškove zaduživanja i izazvalo duboku recesiju SAD sa rastućom nezaposlenošću.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак MMF pozvao SAD da odmah podignu ili suspenduju limit javnog duga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći deo duga je spoljni dug u izbosu 22,3 milijarde evra, 11 milijardi je unutrašnji javni dug, a 1,7 milijardi je indirektni dug države.

U odnosu na 31. decembar 2022. javni dug je povećan, prema podacima Ministarstva finansija, za celih 1,6 milijardi evra.

Ipak, dok je na kraju godine javni dug u odnosu prema BDP-u bio 55,1 odsto, na kraju februara, nakon dodatnog zaduživanja, on je pao na 51,1 odsto BDP-a.

Odgovor za ovu, na prvi pogled nelogičnost, je u tome što se od početka nove godine koristi procenjeni BDP za celu ovu godinu. Drugim rečima, već od 1. januara Ministarstvo finansija deli javni dug sa BDP-om koji je povećan za 13 odsto.

Ministarstvo računa na realni rast BDP-a od 2,5 odsto u ovoj godini i ostalih oko 10,5 odsto uticaj inflacije.

Pri tome, ako pretpostavimo da će kurs evra prema dinaru biti stabilan to znači da će i BDP u evrima biti povećan za više od 13 odsto, odnosno za oko osam milijardi evra.

Javni dug je povećan za 4,5 milijarde evra

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je ovakva metodologija prikazivanja javnog duga u odnosu na BDP neuobičajena, jer druge zemlje stavljaju u odnos javni dug sa BDP-om u prethodna četiri kvartala.

„Ovako dolazi do naglog pada zaduženosti na početku godine, jer država deli javni dug sa pretpostavljenim BDP-om koji tek treba da se ostvari do kraja godine. Oni pretpostavljaju i realni rast i inflaciju u toj godini. Zato je sa ovom našom metodologijom jedini relevantan podatak o stanju duga na kraju godine“, ocenjuje Arsić.

U odnosu na februar 2022. godine javni dug je povećan za 4,5 milijarde evra, a najveći deo rasta se odnosi na povećanje spoljnog duga za skoro četiri milijarde evra.

Zanimljivo je da je od kraja 2012. godine kada je javni dug iznosio 17,7 milijardi evra, on skoro udvostručen, ali je ostao na sličnom nivou u odnosu na BDP. Tada je iznosio 52,9 odsto, a u februaru ove godine 51,1 odsto.
U odnosu na jul 2012. godine, javni dug je povećan za celih 19,5 milijardi evra. U celom ovom periodu od 3.890 dana javni dug je povećavan tempom od pet miliona evra dnevno ili 58 evra u sekundi, pokazuje računica sajta Makroekonomija.org.

Do izbijanja pandemije kovida u martu 2020. godine zaduživanje je išlo znatno sporije. Od jula 2012. do marta 2020. javni dug je povećan za 8,8 milijardi evra što je tempo od 3,2 miliona evra dnevno ili 37 evra u sekundi.

Država  emitovala evroobveznice

Tokom pandemije, 2020. i 2021. godine država je potrošila na pomoć ekonomiji i stanovništvu oko devet miljardi evra illi čak 17 odsto BDP-a, prema izjavama ministra finansija Siniše Malog, ali prema analizi Fiskalnog saveta državna pomoć je koštala budžet 5,4 milijarde evra. Prema analizi Saveta najveći deo te potrošnje je finansiran iz zaduživanja, pa je samo od kraja 2019. do kraja 2021. godine javni dug povećan za šest milijardi evra.

Na to treba dodati prošlogodišnji kolaps energetskog sistema koji će u kombinaciji sa energetskom krizom u Evropi koštati budžet, prema proceni Fiskalnog saveta, tri do 3,5 milijarde evra, od čega je već dato 2,4 milijarde evra.

Da bi se tolika potrošnja finansirala država se u periodu od marta 2020. do februara 2023. zaduživala tempom od 10,13 miliona evra dnevno ili 117,2 evra u sekundi.

Krajem januara država je emitovala evroobveznice od 1,75 milijardi dolara, i tako se pojavila na međunarodnom finansijskom tržištu prvi put od septembra 2021. godine.

Ovo je glavni razlog zašto je u tromesečju koje se završilo februarom tempo zaduživanja podigao na 341,5 evro u sekundi.

Sa rastom duga rastao je i BDP

Ipak, sa rastom duga rastao je i BDP. Tako je na kraju 2012. bruto domaći proizvod iznosio 33,7 milijardi evra, da bi na kraju prošle godine on dostigao 60 milijardi evra.

Ako se obistini pretpostavka Ministarstva finansija da privredni rast u ovoj godini iznosi2,5 odsto realno, odnosno 13,2 odsto nominalno uz stabilan devizni kurs, na kraju godine BDP bi trebalo da dostigne 68 milijardi evra.
Arsić ističe da je u prošloj godini i početkom ove javni dug brže rastao od BDP-a i kao posledica rezerve države brže rastu.

„Najverovatnije postoji namera da se formiraju rezerve, kako bi se manje zaduživali do kraja godine. Razlog za ranije zaduživanje može biti očekivanje rasta kamata, a možda i očekivanje pogoršanja geopolitičke situacije“, smatra Arsić.

On ističe i da odnos duga prema BDP-u ne raste, osim metodologije i to što BDP u evrima raste brzo zbog inflacije.

„Najveći deo duga je u evrima i deli se sa BDP-omkoji prethodnih godina raste brzo ubog inflacije. Prošle godine prosečna inflacija je iznosila 12 odsto. Istovremeno sa rastom cena kurs je fiksan, što znači da BDP brže raste od realnog privrednog rasta. To je situacija i sa platama.

To je moguće sve dok imamo priliv kapitala, pre svega iz stranih direktnih investicija i zaduživanja, dok iz trgovinske razmene imamo deficit“, kaže Arsić.

Pozitivne ocene MMF-a

Nakon nedavno završenih razgovora misije MMF-a i predstavnika Srbije, Fond je pozitivno ocenio fiskalne performanse u prošloj godini i upravljanje javnim dugom.

Oni su ocenili da je deficit od nešto preko tri odsto BDP-a u 2022. godini, što je ispod očekivanog i uprkos pomoći državnim energetskim preduzećima od 2,5 odsto BDP-a, posledica kontrole trošenja sredstava.

Takođe u Fondu su ocenili da je javni dug 55 odsto BDP-a na kraju prošle godine odraz dobrih rezultata javnih finansija i da se očekuje pad duga u srednjem roku.

„Fiskalni pritisci su popustili, pomognuti snažnim upravljanjem javnim dugom i uspešnim povratkom na međunarodno tržište kapitala u januaru, u dve emsije evroobveznica sa kamatnim stopama u skladu ili boljim od uporedivih zemalja“, navodi se u izveštaju Fonda nakon razgovora.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Javni dug Srbije u 2023. godini povećan za 34,94 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na drugo tromesečje 2022, javni dug je smanjen i u evrozoni i u Evropskoj uniji, kada je iznosio 94,2 , odnosno 86,4 odsto.

Javni dug smanjen je i u odnosu na isti kvartal 2021. godine, kada je u evrozoni iznosio 97,3 odsto, a u Evropskoj uniji 89,7 odsto.

Najzaduženije zemlje EU na kraju trećeg kvartala 2022. bila je Grčka sa dugom od 178,2 odsto BDP-a.

Javni dug Italije iznosio je 147,3 odsto BDP-a, a Portugala 120,1 odsto BDP-a.

Visok javni dug imala je i Španija( 115,6 odsto), Francuska (113,4 odsto) i Belgija (106,3 odsto).

Najmanji javni dug na kraju trećeg kvartala imale su Estonija (15,8 odsto), Bugarska (23,1 odsto) i Luksemburg (24,6 odsto).

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Javni dug evrozone 93 odsto, Evropske unije 85,1 odsto BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na kraju novembra prošle godine javni dug Srbije iznosio je 32,29 milijardi evra, što je 53,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Od januara do novembra deficit republičkog budžeta bio je 81 milijardu dinara, pri čemu su ostvareni prihodi od 1.519,1 milijardu dinara, a rashodi od 1.600,1 milijardu. U novembru je deficit bio 106,3 milijarde dinara, naplaćeni su prihodi za 137,5 milijardi, od čega su poreski prihodi iznosili 120,9 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda čine uplate PDV-a i to 64,4 milijarde dinara, akciza 29 milijardi dinara, a porez na dobit doneo je 12,1 milijardu. Neporeski prihodi doneli su 15,7 milijardi, a priliv donacija u novembru iznosio je 0,9 milijardi.

Rashodi su iznosili 243,9 milijardi, od čega su rashodi za zaposlene bili 29,3 milijarde, kapitalni izdaci 23,9, subvencije 19,5, rashodi za korišćenje usluga i roba 17,7, a transferi za obavezno socijalno osiguranje 18,1 milijardu dinara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji javni dug u novembru iznosio je 53,5 odsto bruto domaćeg proizvoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oktobarski iznos javnog duga i njegovo učešće u BDP-u su ostali na istom nivou kao prethodnog meseca. Na kraju decembra prošle godine, javni dug je iznosio 30,13 milijardi evra, što je činilo 56,5 procenata BDP-a, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Чланак Javni dug u oktobru 53,7 odsto BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo zaduživanje neće biti povoljno, budući da su kamatne stope sada najmanje sedam do osam odsto, upozorio je on prilikom predstavljanja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu.

Prema njegovim rečima, cena zaduživanja Srbije je velika, čak i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, jer je kamatna stopa oko 50 odsto veća za Srbiju nego za te države. „To se odnosi i na stari dug, ali i na ove kamatne stope“, rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Javni dug bi trebalo da bude 50 odsto BDP-a

Kako je naveo, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbiju bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), podsetivši da je javni dug 2021. bio 57 odsto BDP-a, te da će po prvim procenama Fisklanog saveta javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 odsto.

„To je važno, jer je nakon fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine i nekoliko godina nakon toga, dug oboren na 52 odsto dohotka zemllje, što je bilo dobro“, rekao je Petrović.

Ukazao je da je to onda omogućilo Srbiji da, kada je nastupila pandemija, ima fiskalni prostor za rešavanje tekuće ekonomske i zdravstvene krize, a da se ne brine o stanju duga i deficita.

„Kao rezultat tih mera, dug je dignut na 57 odsto BDP-a što je bilo opravdano u krizi, ali nailazi sledeća kriza i zato je neophodno taj dug vraćati na 50 odsto. Dug u iznosu od 60 odsto BDP-a, po Mastrihtu, nije relevantan za Srbiju, a jedan od glavnih razloga je cena zaduživanja Srbije u odnosu na zemlje za koje važi Mastriht“, rekao je Petrović.

Izvor: Beta

Foto: Jungwoo Hong, Unsplash

Чланак Pavle Petrović: Srbija 2023. mora da se zaduži tri do četiri milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na kraju 2021. godine, javni dug je bio 30,13 milijardi evra, odnosno 56,5 odsto BDP-a.

Javni dug Srbije je na kraju 2020. godine iznosio 26,67 milijardi evra, ili 57 odsto BDP-a.

Deficit budžeta – 8,1 milijarda dinara

Srbija je u januaru ove godine imala deficit republičkog budžeta u iznosu od 8,1 milijardu dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Naplaćeni su prihodi u iznosu 123,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 113,2 milijarde dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 55,9 milijardi dinara i akciza u iznosu 37,1 milijardu dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10,3 milijarde dinara, a priliv donacija u januaru iznosio je pola milijare dinara. Rashodi su izvršeni u iznosu 132 milijarde dinara.

Kako je precizirano, rashodi za zaposlene su iznosili 28,3 milijarde dinara, isplata kamata 19,2 milijarde dinara, ostali tekući rashodi 22,5 milijarde dinara, kapitalni izdaci su iznosili 15,8 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 16,4 milijarde dinara.

Na nivou opšte države u januaru je ostvaren fiskalni deficit u iznosu 12,6 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit od 6,7 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Чланак Javni dug Srbije 51,8 odsto bruto domaćeg proizvoda се појављује прво на Biznis i Finansije.