Većina milijardera voli da menja svoju biografiju i da pravi mitologiju od toga kako su stekli bogatstvo. Istiniti podaci mogu biti ne samo dosadni, nego i neprijatni, pa pored cilja da svoj život učine mnogo zanimljivijim, milijarderi neretko nastoje i da izbegnu detalje koji ne priliče osobi kakvom žele da se predstave.

Stoga su saradnici britanskog portala „Business&Financing“ specijalizovanog za finansijske informacije, analizirali detalje na Forbsovoj listi postojećih milijardera i izradili profil „prosečnog bogataša“ iz poslednje četiri generacije: tiha generacija (rođeni između 1928. i 1945.), bumersi (rođeni između 1946. i 1964.) ), generacija X (rođeni između 1965. i 1980) i milenijalci (rođeni između 1981-1996.).

Najstariji živi milijarder ima 99 godina, a najmlađi 19 godina i to je postao zahvaljujući porodičnom nasleđu.

Naslednici potiskuju preduzetnike

Generalni zaključak glasi da su milijarderi sve manje obrazovani, sve ih je manje u braku i među njima više ne dominiraju tako izrazito muškarci. Tajkune koji su sami stekli svoje milijarde potiskuju naslednici porodičnog bogatstva. Primera radi, u generaciji X svega trećina milijardera je sama zaradila svoj novac, a takvih je tek oko 19% među milenijalcima.

Prema rezultatima istraživanja na uzorku koji obuhvata Forbsova lista, 19% milijardera među milenijalcima čine žene, u poređenju sa 11,9% u generaciji X i 9,8% među bumersima. Starije generacije su svoje bogatstvo stekle najviše u oblasti finansija, a mlađe pretežno u tehnološkom sektoru.

Milenijalci su prva generacija koja nije stekla milijarde zahvaljujući poslovima sa logistikom, kockarnicama, telekomunikacijama ili u sportu.

Bolje je biti snalažljiv nego školovan

S druge strane, nijedan milijarder među milenijalcima nema doktorat, a svega 13% je završilo magistarske studije, u poređenju sa 28% milijardera koji pripadaju generaciji X. Zanimljivo je da samo jedan od deset milijardera među milenijalcima ima diplomu nekog umetničkog fakulteta, što je slučaj sa čak četvrtinom milijardera iz tihe generacije, koji sada imaju 80 i više godina.

Opadanje nivoa obrazovanja sa svakom novom generacijom milijardera se delimično može objasniti činjenicom da je veliki broj njih samo nasledio porodično bogatstvo, ali i drugačijim shvatanjima o važnosti formalnog obrazovanja za postizanje uspeha. Potonje se naročito odnosi na milenijalce, koji često ističu da kupci neće doći samo zato što neko ima fakultetsku diplomu, te da je mnogo važnije znati šta ljudi žele, a još je bolje ubediti ljude da žele baš to što proizvodite.

Istraživanje je pokazalo i da je Njujork najpopularnije mesto za registrovanje firme kada su u pitanju milijarderi rođeni pre 1964. godine, generacija X preferira destinacije van Sjedinjenih Američkih Država, naročito Peking, a milenijalci su se sjatili u San Francisku.

Чланак Generacijski jaz među milijarderima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se u odnosu na izveštaje prethodnih pet-šest godina raskorak između stvarno naplaćenog i očekivanog PDV-a smanjuje, u Komisiji kažu kako “ovogodišnje brojke, za 2019, odgovaraju gubitku više od 4.000 evra po sekundi”, a procienjeni gubitak upoređuju i s vrednošću brze železničke pruge od Porta do Tallina.

Iako se u takvim upozorenjima ponajviše cilja na važnost suzbijanja prevara i utaja s PDV-om, poreski jaz odražava i razne doskočice u izbegavanju poreza, administrativnu neefikasnost, kao i gubitke PDV-a usled stečajeva i nesolventnosti.

U EK računaju i da će učinci pandemije zbog promena u poreskim režimima i strukturama ekonomijama u pogledu trenda jaza PDV-a biti negativni, ali to će se pokazati tek u izvještaju 2022. No, ono što u zadnjem u najmanju ruku iznenađuje su, kako piše Poslovni dnevnik, pokazatelji za Hrvatsku.

Ispada da je Hrvatska šampion EU u “hvatanju” PDV-a. Brojke kažu da je hrvatskim poreskim tielima izmaklo samo 77 miliona eura ili 580 miliona kuna od očekivanih 55,6 milijardi kuna procenjene ukupne poreske obaveze za PDV u 2019.

To implicira poreski jaz od samo jedan odsto, dok je prosek na nivou Unije nešto ispod devet.

Petorku s najmanjim jazom čine još Švedska s 1,4 posto, Finska s 2,9 i Nizozemska sa 4,4 posto, ali i Kipar (2,7 posto). Najveći je u Rumuniji, čak 35%, a visokih 25% je i u Grčkoj.

U apsolutnim iznosima najviše PDV-a izmakne Italiji, više od 30 milijardi evra.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Budžetima država članica Evropske unije godišnje “izmakne” 134 milijarde evra prihoda od PDV-a се појављује прво на Biznis i Finansije.