Ruže se više od hiljadu godina gaje ne samo zbog lepote već i svojih hranljivih, lekovitih i kozmetičkih svojstava. Naime, plodovi ruža se koriste za džemove i marmelade, dok se ružine latice upotrebljavaju za čajeve, salate, različite vrste slatkiša, sosove, začine, sirće ali i likere.

Činjenica da se ova ukrasna biljka koristi za ishranu uopšte ne iznenađuje. Manje je poznato da botanička porodica ruža (Rosaceae), pored prepoznatljivog cveća, uključuje i neke od ekonomski najznačajnijih voćnih vrsta poput jabuke, kruške, dunje, kajsije, šljive, trešnje, breskve, maline, jagode i badema.

Zato je lako zaključiti kako je najpopularnija ukrasna biljka našla svoj put do mnogih kuhinja. U stvari, hemijske analize su pokazale da neke sorte ruža imaju veću nutritivnu vrednost od nekih vrsta voća, a i povrća. Poseduju pregršt supstanci korisnih po ljudsko zdravlje: vitamin C, antioksidante, šećere, lipide, proteine, tanine, pektine, aminokiseline i eterična ulja.

Ruže za jelo „made in Serbia“

Jedna od vodećih kompanija koja je započela trend oplemenjivanja za jestive ruže u Srbiji, a i šire, jeste kompanija „Feno dženo roses“ (Pheno Geno Roses).

U svom radu primenjuju rezultate iz nauke i vrhunski rezultati njihovog dugogodišnjeg iskustva ukazuju da je potrebno da se uspostavi intenzivna saradnja sa univerzitetima, fakultetima, poljoprivrednim školama i laboratorijama. Tako se dobijeni rezultati u najkraćem roku primenjuju u praksi.

Kada su započeli svoj istraživački i oplemenjivački program za jestive ruže, predstavnici kompanije su otkrili da, kao i kod ostalih voćnih vrsta, postoje sorte koje su ukusnije od drugih.

Cilj njihovog oplemenjivačkog programa je bio identifikacija sorti ruža koje su vredne pažnje u pogledu nutritivne vrednosti (biohemijski aspekt), odnosno koje su najprikladnije za ljudsku ishranu po mirisu i ukusu.

Pre nego što je sproveden panel za punoću ukusa, sve odabrane sorte su prošle hemijske analize kako bi se odredio tačan sastav hranljivih materija,što je umnogome pomoglo da se povežu određena jedinjenja sa aromom ružinih latica.

To je dovelo do stvaranja ruža različitih ukusa i tekstura – od svilenkastoslatkog do arome osvežavajućeg citrusa. Sledeći korak je bio stvaranje percepcije o jestivim ružama, a taj zadatak je realizovan uz pomoć profesionalnih kuvara iz srednjih i vrhunskih restorana. Tako se broj od preko stotinu odabranih sorti suzio na manje od deset.

Od lepote od izdržljivosti

Oplemenjivanje predstavlja kompleksan proces i podrazumeva primenu znanja i iskustva iz različitih polja nauke o biljkama, poput botanike, genetike, fiziologije, zaštite bilja, biohemije, statistike, ekonomije, marketinga.

Ciljevi oplemenjivanja baštenskih ruža su se menjali kroz istoriju. U prošlosti je najviše pažnje bilo posvećeno estetskim vrednostima cveta, kao što su boja, miris i tip. Danas, kada je ekološka svest na visokom nivou, tržište zahteva zdrave biljke i minimalnu upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja. To je jedan od razloga zašto se danas u oplemenjivanju ruža najviše pažnje posvećuje otpornosti na bolesti,kao i na niske i visoke temperature.

Oplemenjivanje ruža još uvek je najvećim delom bazirano na konvencionalnom oplemenjivanju i selekciji. Ubrzan razvoj novih tehnologija, kao što su kultura tkiva, manipulacija brojem hromozoma, transfer gena i upotreba različitih molekularnih markera, doveo je do toga da naučna saznanja postaju dostupna i sa primenom u praksi.

Stvaranje nove sorte ruža je dugotrajan i veoma složen proces. Kod nas je i dalje najzastupljeniji način planskog ukrštanja, gde se ukrštanjem ili hibridizacijom roditelja sa različitim svojstvima može dobiti potomstvo sa željenim osobinama. Međutim, od momenta ukrštanja do finalnog proizvoda prođe osam do deset godina planske selekcije.

Sve počinje odabirom odgovarajućih roditeljskih linija, koje se planski ukrštaju, a nakon formiranja plodova, seme se sakupi i zaseje. Sledeće godine kada sejanci procvetaju radi se prva selekcija za odabrana svojstva, a posle odabira kvalitetnih sejanaca sledi kalemljenje,odnosno dalje vegetativno razmnožavanje i testiranje.

Sadnice se često šalju u razne delove sveta ne bi li se videlo kako se ponašaju u različitim klimatskim uslovima, te se prikupljaju podaci o njima. Nakon nekoliko godina testiranja,od ogromnog broja kombinacija na početku testiranja mogu se očekivati najviše četiri, pet novih sorti koje zadovoljavaju određene kriterijume.

Izvor: Magazin „Poljoprivrednik“/24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ruže se gledaju, mirišu ali i jedu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa svega pet vrsta biljaka, stigla je do toga da sada u njenoj vertikalnoj bašti između ostalog možete pronaći brokoli, rotkvice, luk, grašak, začinsko bilje, piše RTS
„Sećam se, krša po podu, zemlje rasute, svega toga, ali nekako je jako lepo kada vi niste po struci ni biolog, niti ste gajili bilo šta osim sobnog cveća. Onda je jako uzbudljivo kada vidite da je to raste, a vi ste ga posejali i onda sam se osećala kao neki prirodnjak baš mi je bilo lepo“, seća se Jana.

Dobar osećaj plus želja da deci posveti više vremena, ovu ekonomistkinju naveli su na to da rad u kancelariji zameni sopstvenom proizvodnjom.

Gaji više od 20 vrsta mikrobilja

Od tri police u stanu za godinu dana Janina proizvodnja se toliko proširila da je stan postao pretesan. Danas u mnogo većem prostoru gaji više od 20 vrsta mikrobilja i snabdeva oko stotinu restorana u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.

Mikrobilje koje uzimaju od nje u restoranima uglavnom koriste kako bi obogatili izgled, ali i ukus jela na tanjiru. Međutim do ovog pozmašanog broja klijenata i nije bilo tako lako doći.

„Većina ljudi nije znala šta je to, naravno u onim malo boljim restoranima su znali, jer su se kuvari susretali u inostranstvu sa sličnim proizvodima, pa smo nekako počeli, ostavljali smo puno toga na probu, davali gratise, da bi se ljudi upoznali, da bi probali da stave to na tanjir i videli kako izgleda“, objašnjava preduzetnica.

A da bi se i sama potpuno upoznala sa uzgajanjem biljaka uputila se u Zagreb kod porodice koja se već bavila ovim poslom, kako bi dobila korisne savete. Potom je registrovala poljoprivredno gazdinstvo.

„Osamdesetih godina su u Americi počeli da gaje mikrobilje, naravno mi sa svime kasnimo pa i sa ovim trendom. U suštini većina razvijenih evropskih zemalja uveliko gaji mikrobilje, Holandija je jedan od jačih proizvođača mikrobilja, Engleska, mislim da dosta ima u Italiji, u regionu je to Mađarska. Tu se klice mogu naći u supermarketima, tako da smo mi malo zakasnili, ali evo došli smo ipak dotle“, kaže Jana.

Bilje se gaji u kontolisanim uslovima

Кada je reč o proizvodnji ona je različita za svaku vrstu. Neko seme se pre naklijavanja potapa, neko se seje direktno, a neko naklijava. Ono što je zajedničko jeste da se gaji u kontolisanim uslovima, bez pesticida. Sve što je potrebno su zemlja, voda, vazduh i osvetljenje.

„Mi smo u saradnji sa domaćim proizvođačima semena došli do toga da uzgajimo nešto što nije bilo ranije ovde moguće naći, na naš mali nagovor su počeli da proizvode neko seme kojeg ranije nije bilo, recimo amaranta nije bilo, tako da smo jednu količinu semena poklonili proizvođačima kao bi oni uzgajali seme za nas ovde i da ne moramo da ga uvozimo“, navodi preduzetnica.

Izvor:B92

Чланак Bašte na krovovima zgrada i u stanovima hit su u Evropi, a sledi ga i Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.