Mnogi građani doživeli su naprijatnost kada su želeli da reklamiraju određeni proizvod u radnji, a kada im je prodavac za to tražio lične podatke, ime i prezime, ali i JMBG broj.

Trgovci ove podatke ne traže „na svoju ruku“, već ih na to obavezuje Pravilnik o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja, koji je donet kao podzakonski akt Zakona o fiskalizaciji.

Problem nastaje jer nijedan zakon ne zahteva od trgovaca da traže potrošačima JMBG, ali im to traži ovaj podzakonski akt.

Pravnik u Udruženju za zaštitu potrošača Efektiva Jovan Ristić za Danas objašnjava da je ovaj Pravilnik u startu bio u suprotnosti sa zakonom koji razrađuje, što znači da se podzakonskim aktom podrivaju zakoni.

„Ustav Srbije ima dva veoma važna načela. Načelo jedinstva pravnog poretka Republike Srbije, što znači da svi propisi moraju da budu međusobno usaglašeni. A postoji i načelo hijerarhije pravnih akata, što znači da akt niže pravne snage mora biti usaglašen sa aktom više pravne snage“, navodi on.

U ovom slučaju, kako kaže, imamo odnos između zakona, kao jačeg pravnog akta u odnosu na podzakonski akt, a to je ovaj Pravilnik.

„Pravilnik je napravljen da bude razrada Zakona o fiskalnim kasama koji je donet 2004. godine, a preimenovan je u Zakon o fiskalizaciji 2020. U obe svoje inkarnacije ne postoji nikakav osnov u tom zakonu na koji ovaj Pravilnik može da se osloni i da od potrošača traži JMBG broj, odnosno da naloži trgovcu da im traži ovaj podatak kada građani reklamiraju robu skuplju od 500 dinara“, naglašava naš sagovornik.

On objašnjava da JMBG broj kao pojam ne postoji uopšte u ovom Zakonu.

„A ako ga nema u zakonu, onda se ne može tražiti ni u podzakonskom aktu. Podzakonskim aktom ne mogu se predviđati uslovi koji su stroži u odnosu na one koje predviđa zakon“, ukazuje Ristić.

Kako dodaje, nije problem samo što je ovaj Pravilnik u sukobu sa matičnim zakonom, Zakonom o fiskalizaciji.

„Problem je što je on u sukobu i sa Zakonom o zaštiti potrošača, koji upravo reguliše pojam reklamacije. On izričito kaže da kada se vrši reklamacija, potrošač prilaže dokaz o kupovini, što može da bude fiskalni račun, slip ili slično, tu nema pomena JMBG broja. Problem je što potrošač nije isto što i kupac. Potrošač može biti član domaćinstva, neko ko koristi stvar po osnovu zakupa, poklona ili slično. Ne mora kupac da vrši reklamaciju, već to može da uradi i onaj kome je kupac to nešto poklonio, a on je takođe potrošač“, pojašnjava Ristić.

On naglašava da ne može da se zahteva od potrošača da dokazuje svojstvo kupca imenom i prezimenom ili da prilaže JMBG broj.

„To je sada suprotno još jednom aktu, to je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Niko ne sme da uslovljava potrošača da mu da svoje lične podatke, da bi ostvario svoje zakonsko pravo“, kaže naš sagovornik.
Ovo je stvar koja je, kako dodaje, postala primetna u praksi.

„Potrošačima se traži podatak za koji tri zakona kažu da nije potreban. Prodavci ne znaju šta da rade, njima je naloženo da kada primaju reklamaciju moraju da traže te podatke i oni su nam prvi jasno ukazali na ovaj problem. I potrošači se s vremena na vreme žale jer im se traže lični podaci“, navodi Ristić.

Kršenje propisa

Poverenik za inforamcije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović za Danas potrvđuje da traženje matičnog broj od potrošača prilikom reklamacije krši nekoliko propisa.

„Obradom JMBG fizičkog lica, odnosno potrošača, prilikom reklamacije proizvoda pojedini prodavci postupaju prema odredbama Zakona o fiskalnim kasama, koji je prestao da važi stupanjem na snagu Zakona o fiskalizaciji, a takvo postupanje je suprotno članu 12. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer za istu obradu nije ispunjen nijedan od uslova zakonite obrade propisan odredbom tog Zakona, čime se postupa i suprotno načelu „zakonitost, poštenje i transparentnost” iz člana 5. stav 1. tačka 1. istog zakona“, objašnjava on.

Dakle, kako dodaje, ovakvo postupanje nije u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega.

„Problem postoji jer prodavci koji postupaju shodno Zakonu o fiskalnim kasama, nisu usaglasili svoje poslovanje sa važećom zakonskom regulativom“, kaže Marinović.

Danilo Krivokapić iz Share Fondacije takođe je mišljenja da prikupljanje i obrada JMBG-a prilikom reklamacije, osim u nekom specifičnom slučaju, nije neophodno niti je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

„Ne postoji legitiman interes kompanija za prikupljanjem takvog podatka. Tako nešto je i u suprotnosti sa načelima iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a naročito sa načelom minimizacije podataka koje propisuje da se mogu obrađivati samo oni podaci koji su neophodni za određenju svrhu“, kaže on.

Kako dodaje, u ovom slučaju JMBG nije neophodan kako bi se izvršila reklamacija proizvoda.
„Ovo bi moglo da se predupredi sa jedne strane edukacijom, jer verujem da je takva praksa donekle uspostavljena i nepoznavanjem pravnog okvira u ovoj oblasti. Sa druge strane neophodna je i stroža kaznena politika kada je primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u pitanju, jer se trenutno čini da su jako mali rizici za kršenje odredbi ovog zakona“, naglašava naš sagovornik.

Ipak, on smatra da postoji pravni osnov za one koji traže JMBG, jer je obrada neophodna u cilju ispunjenja pravnih obaveza rukovaoca, prema Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, koji je donelo Ministarstvo finansija.

„Meni ovo i dalje deluje kao prekomerna obrada podataka, te ostaje pitanje koja je svrha prikupljanja JMBG, da li sprečavanje određenih zloupotreba ili nešto drugo“, navodi Krivokapić.

U razgovoru sa jednom trgovačkom radnjom, saznali smo da su oni tražili JMBG broj do nove fiskalizacije, da su, kako nam je rečeno, do tada bili u obavezi da to rade, a da su to prestali od maja prošle godine.

„Morali smo da uzimamo matični broj građana da bismo radili nalog za ispravak. Sada više nemamo pravo da to tražimo, tražimo samo ime i prezime“, rekla nam je radnica.

Ona navodi da je njih menadžer obavestio da to više ne treba da traže.

Kako nam objašnjava, program sam nekad traži broj lične karte, ukoliko neko dođe do uplati avansni račun, ali to zahteva Poreska uprava.

Danas je povodom ove teme kontaktirao Zaštitnika građana, kao i Ministarstvo finansija, ali do objavljivanja ovog teksta od njih nismo dobili odgovore.

Izvor: Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li je neophodno ostavljati JMBG prilikom reklamacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.