„Od januara 2015. godine kineski juan je na spisku naših valuta za mađunarodno tržište i Narodna banka Srbije razmišlja da uključi kinesku valutu u svoje devizne rezerve“, izjavio je u sredu u Pekingu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je, na forumu u okviru inicijative „Pojas i put“, naveo da je Kina drugi najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je trgovinska razmena dve zemlje u proteklih deset godina porastala 185 puta.

U Narodnoj banci Srbije za N1 potvrđuju da je razmatrano da se deo deviznih rezervi uloži u imovinu denominovanu u kineskoj valuti.

Konkretna odluka – još nije doneta

„Narodna banka Srbije je u procesu obezbeđenja neophodnih preduslova (infrastrukture) za uključenje na kinesko tržište obveznica, a konkretne odluke o ulaganju određenog dela deviznih rezervi u finansijske instrumente denominovane u juanima će, kao i u svim drugim slučajevima, donositi uz pažljivo razmatranje i analizu svih neophodnih faktora, imajući u vidu i da je kineski juan peta najtrgovanija međunarodna valuta na globalnom finansijskom tržištu, takođe peta najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima, kao i šesta valuta po učešću u globalnim deviznim rezervama“, kažu za N1 u NBS.

Sve navedeno, kako ističu – „rezultat je sistematičnog podsticanja upotrebe kineskog juana kao valute plaćanja i trgovanja od strane kineske države, a u cilju podrške njegovoj internacionalizaciji, što je dovelo i do toga da se u oktobru 2016. juan našao među valutama koje čine korpu valuta Specijalnih prava vučenja (SPV) Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), a to učešće je prošlogodišnjom revizijom dodatno uvećano“.

U centralnoj banci podsećaju da je upravljanje deviznim rezervama, odnosno njihovo investiranje, regulisano je Zakonom o NBS, Strategijom upravljanja deviznim rezervama NBS koju donosi Savet guvernera, kao i Strateškim smernicama za upravljanje deviznim rezervama koje donosi Izvršni odbor NBS, a kojima se preciznije određuju način upravljanja deviznim rezervama, vrste aktive – finansijskih instrumenata u koje se devizne rezerve mogu ulagati i alokacija deviznih rezervi, odnosno raspodela ili struktura ulaganja deviznih rezervi.

Struktura rezervi u skladu sa valutnom strukturom javnog duga

„Navedenim dokumentima je definisano da se valutna struktura deviznih rezervi određuje u skladu s valutnom strukturom spoljnog duga Srbije, što je praksa mnogih centralnih banaka. Time se u najvećoj meri obezbeđuje takozvani ‘prirodni hedžing’ tj. zaštita od valutnog rizika. U skladu sa navedenim, u valutnoj strukturi naših deviznih rezervi dominira evro (oko tri četvrtine), a zatim američki dolar“, ističe NBS.

Kako ističu, „imajući u vidu visok nivo deviznih rezervi, činjenicu da juan ulazi u valutnu strukturu spoljnog duga Srbije, kao i internacionalizaciju juana i njegov sve veći značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu, NBS je kao jednu od opcija za proširivanje investicionog univerzuma razmatrala ulaganje dela deviznih rezervi u aktivu denominovanu u juanima“.

„Jedna od bitnijih činjenica posmatrano sa stanovišta centralnih banaka jeste da je kinesko tržište obveznica, odmah nakon američkog, drugo po veličini na globalnom nivou (oko 16 odsto globalnog tržišta obveznica), i da na njemu dominiraju obveznice izdate u Kini u lokalnoj valuti (‘onshore local currency bond market’). Omogućavanjem da se devizne rezerve ulažu i u instrumente u kineskoj valuti, NBS sprovodi i svojevrsni ‘prirodni hedžing’ u odnosu na valutnu strukturu spoljnog duga. Pored toga, korelacija prinosa kineskih državnih obveznica sa prinosima američkih i evropskih državnih obveznica iste ročnosti je niska (usled toga što Kina ima drugačiji ekonomski ciklus u odnosu na SAD, kao i veliko učešće domaćih investitora na tržištu obveznica – preko 90 odsto investitora su domaći investitori), što bi doprinelo dodatnoj diversifikaciji portfolija NBS“, ističu u centralnoj banci.

Mogućnosti investiranja na kineskom finansijskom tržištu

Narodna banka Srbije je, navode, u prethodnom periodu aktivno pratila kinesko finansijsko tržište i analizirala mogućnosti investiranja na tom tržištu.

„Imajuću u vidu određene njegove specifičnosti, u proteklom periodu su razmatrane različite opcije pristupa kineskom tržištu, a proces obezbeđivanja neophodne infrastrukture i uslova za pristup istom je u finalnoj fazi. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u juan, donose se uz analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije“, ističe se u odgovoru.

Centralna banka podseća da je još 2015. godine uključila kineski juan na listu valuta kojima može da se trguje na domaćem deviznom tržištu, čime je, ističu – data mogućnost privrednim subjektima (kao i svima ostalima) da kupuju i prodaju ovu valutu za dinare u Srbiji.

„Odluka je doneta sa ciljem olakšanja poslovanja domaćih kompanija sa Kinom i daljeg unapređenja ekonomskih odnosa naše zemlje i Kine, imajući u vidu rastuće učešće trgovanja sa ovom zemljom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Koliko je to bilo značajno govori i činjenica da od uvođenja 2015. godine, iz godine u godinu trgovina kineskim juanom na domaćem deviznom tržištu kontinuirano raste“, podsećaju u NBS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак NBS potvrdila: Razmatrano da se deo deviznih rezervi čuva u juanima се појављује прво на Biznis i Finansije.