Do drugog kvartala 2021. godine, kada se pandemijska situacija donekle normalizovala, ekonomski oporavak je već uveliko bio u toku u regionu SEE, a predvodile su ga Rumunija, Hrvatska, Srbija i Slovenija koje su beležile rast BDP-a između 13 i 16 odsto. Iskorišćenost kapaciteta u industriji vraćala se na pretkrizne nivoe a sektor usluga pokušavao je da dostigne rastuću tražnju. Nacionalne vlade i EU nastavile su da izdvajaju milijarde evra kako bi podstakle investicije. U isto vreme, poremećaji u lancima snabdevanja, a posebno u isporuci komponenata iz Azije, nastavili su da muče deo privrede. Inflacija je ubrzavala, tražnja za sirovinama i energijom je rasla, a njihove cene su bile izuzetno volatilne. Širom regiona počeli su da se pojavljuju znaci pregrevanja ekonomije. Do decembra, industrijske proizvođačke cene u Rumuniji su bile za 33 odsto više nego godinu dana ranije, a potražnja za radnom snagom u Hrvatskoj i Sloveniji je dostigla rekordne nivoe. Do kraja 2021. godine prosečan rast BDP-a u SEE regionu bio je osam odsto, za razliku od 2020. kada je beležio pad od šest odsto.

U takvoj situaciji, SEE TOP 100 kompanija ostvarilo je kombinovani prihod od 153,8 milijardi evra, što je za 28 odsto više od ukupnih prihoda kompanija na listi godinu dana ranije, te više čak i od njihovih rezultata iz 2019. kada su prihodovale ukupno 129,3 milijarde evra. Rast profita ovih kompanija bio je još upadljiviji – on je porastao za 86 odsto na 6,4 milijarde evra. Poređenja radi, u 2020. godini profit 100 najjačih kompanija u regionu iznosio je 3,5 milijarde evra, u 2019. godini 4,7 milijardi a godinu dana ranije 5,7 milijardi evra.

Porastao je i prag za ulazak na ovu listu. Poslednja kompanija na listi u 2021. beležila je prodaju u vrednosti od 699 miliona evra, što je suma sa kojom bi 2020. godine dospela na 76. mesto liste, a deset godina ranije na 43. poziciju.

U 2021. samo devet od sto kompanija prijavilo je pad prihoda u odnosu na prethodnu godinu, dok je 2020. polovina rangiranih preduzeća imala takve negativne rezultate. Prošle godine je čak osam kompanija sa liste beležilo trocifren rast prodaje, a jedna – rumuska podružnica međunarodnog trgovca žitaricama – četvorocifren rast.

Ekonomski oporavak pogoduje energetskim kompanijama

Snažan rast tražnje pozitivno je uticao na ukupan rezultat energetskih kompanija, koje su početkom godina trpele zbog volatilnosti cena.

Naftna i industrija gasa izdvojile su se kao najbolje u pogledu rasta i prihoda i profita, smenjujući sektore koji su bili na tronu 2020. godine – veleprodaju i maloprodaju. U 2020. ove kompanije su zbog ekonomske krize, zabrane putovanja i niske cene sirovina beležile lošije poslovne rezultate, ali su u 2021. na listi SEE TOP 100 povećale svoj ukupan prihod na 54 odsto, a profit više nego duplirale.

OMV Petrom povratio prvo mesto

Posle sedmogodišnje pauze, najveći rumunski proizvođač gasa i nafte OMV Petrom vratio se na vrh ove liste, istiskujući sa prvog mesta kompaniju Dacia koja proizvodi automobile.

OMV Petrom zabeležio je rast prodaje od 60 odsto, na šest milijardi evra, dok je drugoplasirana Dacia imala prodaju od 4,4 milijarde evra. Na rangiranju po visini profita OMV Petrom bi pak osvojio drugo mesto, sa 546 miliona evra. Za uspeh ove energetske kompanije zaslužne su više cene sirovina i povoljna marža za preradu, odnosno razlika između ulazne cene sirovina u rafineriju i cena prerađenih derivata, kao i odlična iskorišćenost sredstava i rast tražnje za energijom, što je nadomestilo manju proizvodnju ugljovodonika, rast troškova i poreza. OMV Petrom je aktivan u čitavom energetskom lancu vrednosti u Rumuniji – od iskopavanja i proizvodnje nafte i gasa, preko prerade i distribucije goriva, do proizvodnje električne energije. Ova kompanija svakako ima koristi i od ekspertize svog većinskog vlasnika – austrijske grupacije OMV.

Zahvaljujući svemu navedenom OMV Petrom je potisnuo na drugo mesto liste rumunsku automobilsku kompaniju Dacia, koja pripada francuskoj firmi Renault. Dacia je u 2021. zabeležila rast prihoda od 17 odsto, ali se po kriterijumu profita našla tek na 23. mestu liste. Kao i na ostale proizvođače automobila, i na poslovanje ove kompanije veliki uticaj imali su nestašica elektronskih komponenata i pad tražnje za vozilima.

Tabele MFG: Prvih 100 kompanija 

Hidroelectrica unapredila svoje performanse pred najavljenu IPO

Kada se najboljih 100 kompanija rangira samo po visini profita, na prvom mestu te liste nalazi se rumunska Hidroelectrica koja, kako joj ime kaže, proizvodi energiju pomoću vodnih resursa. Ta kompanija je završila 2021. godinu sa profitom od 614 miliona evra i povratom na prihod od 45 odsto, a sve zahvaljujući povećanoj tražnji za električnom energijom. Hidroelectrica se sada priprema za inicijalnu ponudu akcija na berzi koja bi trebalo da se desi naredne godine, i planirano je da bude najveća u istoriji rumunskog finansijskog tržišta. Očekuje se da će investicioni fond Fondul Proprietatea, koji deli vlasništvo nad ovom kompanijom sa Ministarstvom energetike, na taj način prikupiti dve milijarde evra. Inače, 80,06 odsto vlasništva nad Hidroelectricom ima rumunska država, a Fondul Proprietatea 19,94 odsto. Kompanija poseduje 209 hidroelektrana kapaciteta od 6.482 MW i vetropark kapaciteta 108 MW.

Hidroelectrica međutim nije jedina kompanija za proizvodnju i distribuciju električne energije koja je beležila izvanredne rezultate. Slovenačka GEN-I, zatim bugarska Independent Bulgarian Energy Exchange (IBEX) i JP Elektroprivreda Srbije našle su se na prvih 10 mesta ove liste.

Ovde treba pomenuti da su IBEX i dve slovenačke kompanije – Belektron, trgovačka kompanija sa fokusom na naknade za emisije ugljovodonika, i energetska grupacija Interenergo – zabeležile trocifren rast prihoda. S druge strane, skok tražnje za metalima i sledstveni rast njihove cene pogodovao je i dobrom plasmanu metalskih kompanija. Tri ovakve kompanije – srpske Zijin Copper i HBIS Group Serbia Iron&Steel, i rumunska Liberty Galati – nalaze se među najprofitabilnijim kompanijama na listi SEE TOP 100.

Dakle, kompanije iz energetskog sektora i metalske industrije zauzele su prvih deset mesta na ovoj listi, a jedini izuzetak je Dacia, koja dolazi iz automobilske industrije. Da je prošla godina bila zaista dobra za kompanije koje se bave naftom, gasom i metalom svedoči i podatak da one čine polovinu novih kompanija na ovoj listi.

Među novim kompanijama listiranim na SEE TOP 100 jedna se posebno ističe. U pitanju je ADM Romania, podružnica holandske prehrambene ADM Company koja se bavi trgovinom žitaricama. Njen prihod je prošle godine porastao 19 puta. ADM Romania je jedan od najvećih lučkih operatera u toj zemlji, koji se bavi transportom žitarica ali i neprehrambene robe, kao što su ugalj i gvozdena ruda, kroz Dunav i Crno more. Ova kompanija je u 2021. bila drugi najveći rumunski uvoznik žitarica i njihov šesti najveći izvoznik. Iste godine je preuzela srpski Sojaprotein, a u 2022. je u Srbiji otvorila pogon za ekstruziju, kako bi udovoljila tražnji na tržištu. Očekuje se da će ove godine zabeležiti još brži rast pošto je ruska invazija na Ukrajinu preusmerila veliki deo transporta sirovina u Crnom moru na rumunsku luku Konstanca.

Metodologija istraživanja

SEE TOP 100 rangira najveće kompanije u Jugoistočnoj Evropi prema ukupnom prihodu za fiskalnu godinu koja je završena 31. decembra 2021. I brojke za 2021. i uporedni podaci za 2020. potiču iz godišnjih nekonsolidovanih izveštaja za 2021. godinu. Na SEE TOP 100 listi nalaze se nefinansijske kompanije registrovane u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji. Banke, investicioni posrednici, osiguravači i investicioni fondovi za nekretnine (REIT) su isključeni iz rangiranja jer ukupan prihod nije tačan pokazatelj njihovog učinka. SeeNews je kreirao zasebne rang-liste 100 najvećih banaka i osiguravača. Holding kompanije su, s druge strane, zastupljene na rang listi svojim zavisnim preduzećima. Svi podaci dobijeni su iz nacionalnih komercijalnih registara, berzi, vladinih i korporativnih veb stranica, regulatora industrijskog poslovanja, lokalnih dobavljača poslovnih informacija i samih kompanija. Početni broj kompanija koje su analizirane prevazilazi 2.900. Rangiranje ne uključuje kompanije koje su odbile ili nisu pružile finansijske rezultate do trenutka kada je sadržaj SEE TOP 100 finalizovan. Da bi se omogućilo poređenje, sve lokalne valute na rang listi su konvertovane u evro, koristeći zvanični kurs odgovarajuće centralne banke poslednjeg radnog dana 2021. i 2020. Godišnje promene finansijskih pokazatelja kompanija su računate u nacionalnim valutama. Na drugim mestima, podaci u lokalnim valutama koji se odnose na prošle periode pretvoreni su u evre koristeći kurs centralne banke na kraju relevantnog perioda, dok su svi ostali iznosi u lokalnim valutama preračunati po kursu na dan kada je relevantni urednički sadržaj objavljen.

Nevena Krasteva, SeeNews

Celu listu možete pogledati na ovom sajtu

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj „COVID-19 i jugoistočna Evropa: Inicijalna predviđanja u borbi sa krizom“ obuhvata sledeće zemlje: Srbiju, Crnu Goru, Kosovo*, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Sloveniju, Bugarsku, Albaniju, Moldaviju i Rumuniju. Analiza je zasnovana na 11 ključnih indikatora: zaštitne mere, ekonomske mere, oporavak GDP-a, izloženost riziku duga, industrijska proizvodnja, kreditni rejting, sektorski rizik, uvećanje bruto dodate vrednosti, tržište rada, poreski rizik i izvozni rizik.

Niža stopa zaražavanja

Podaci pokazuju da zemlje iz regiona jugoistočne Evrope imaju nekoliko prednosti u suočavanju sa predstojećom ekonomskom krizom. Prvo, većina zemalja je imala nizak stepen javnog duga u trenutku kada je proglašeno vanredno stanje. To je zemljama dalo mogućnost da primene sveobuhvatne ekonomske mere za podršku preduzećima i pojedincima bez prevelikog pritiska na javne dugove. Kada se govori o zdravstvenoj zaštiti, većina zemalja jugoistočne Evrope postupila je odlučno i brzo na početku pandemije, preuzimajući stroge mere zaštite od virusa. U vreme kada su države širom sveta ponovo otvorile svoje ekonomije, stopa zaraze korona virusom u regionu bila je daleko ispod globalnog nivoa. Ostaje da se vidi da li će se ovi početni dobri rezultati i održati imajući u vidu razvoj situacije u nekim zemljama jugoistočne Evrope.

Uporedo sa svim prednostima, region je na početku krize bio podložan i određenim rizicima. Većina zemalja u regionu se u velikoj meri oslanjala na sektore koji su za potrebe ovog izveštaja dobili naziv „gubitnički sektori“ – to se odnosi na industrije za koje se očekuje da snose teret ekonomske krize koju je izazvala pandemija virusom COVID-19. Sa druge strane, postoje sektori koji će se pojaviti kao „pobednički“ ali većina njih predstavlja premali udeo u bruto dodatoj vrednosti ekonomija zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se napravio značajan kontrabalans negativnim efektima krize.

Taj nesrazmerni odnos između gubitničkih i pobedničkih sektora čini regiju jugoistočne Evrope posebno podložnom sektorskim rizicima, a neke se ekonomije neizbežno suočavaju sa problemima zapošljavanja, kao i fiskalnim rizicima koji proizilaze iz odlaganja i umanjenja poreza. Analiza pokazuje da će prema predviđanjima, samo sedam od 11 zemalja jugoistočne Evrope moći sledeće godine da obnovi BDP-a na nivo od 2019. godine.

Osvrt po zemljama regiona:

Srbija

Srbija bi trebalo da vidi oporavak BDP-a 2021. godine, iako je zemlja izložena velikom riziku od gubitaka u sektorima koje je najviše pogodila pandemija virusa COVID-19. Uz to, Srbija je jedna od tri zemlje gde je pad prihoda od poreza veliki, jer ti isti sektori stvaraju više od polovine svih poreza u zemlji.

Albanija

Zahvaljujući snažnom poljoprivrednom sektoru, Albanija je najbolje pozicionirana od svih 11 ekonomija obuhvaćenih u izveštaju, u pogledu prilika za ublažavanje uticaja ekonomske krize izazvane pandemijom. U pogledu slabosti, paket mera koje je vlada najavila u vezi sa krizom iznosi 2,8 odsto BDP-a, što predstavlja jedan od najnižih procenata u celom regionu jugoistočne Evrope.

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina je bila među srednje uspešnim zemljama u inicijalno primenjenim restriktivnim merama povodom pandemije COVID-19. Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, ekonomija BiH ima srednji nivo rizika oporavka BDP-a u 2021. godini, na nivo pre pandemije virusa COVID-19. Zanimljiva je činjenica da je u mesecima kada su postojale mere zatvaranja, BiH bila zemlja sa drugim najmanjim padom u industrijskoj proizvodnji.

Bugarska

Bugarska je među zemljama u jugoistočnoj Evropi koja ima srednji rizik od oporavka BDP-a u 2021. godini na predpandemijski nivo. Jedan od faktora koji utiče na to je zavisnost zemlje od izvoza. Bugarska ima drugi najveći odnos učešća izvoza u BDP-u u 2019. godini (posle Slovenije). S obzirom na nemogućnost da se predvidi razvoj pandemije, nesigurnosti u kanalima distribucije i mogućnost od zatvaranja trgovine čine ekstremni rizik za ekonomiju. Fiskalne i monetarne mere za ograničavanje negativnih efekata krize čine do 10,7 odsto BDP-a što stavlja ovu zemlju na treće mesto u regionu posle Slovenije i Srbije. Važno je napomenuti da neke od ovih mera imaju za cilj jačanje bankarskog sistema i nisu direktno usmerene ka stimulaciji ekonomije.

Kosovo*

Kosovo* je na početku srednje uspešno sprovelo mere zatvaranja u vezi sa pandemijom virusa COVID-19. Početni paket ekonomskih mera koji je najavila vlada zaostaje za većinom zemalja u regionu jugoistočne Evrope i iznosi 2,8 odsto u odnosu na poslednji godišnji BDP. Sa druge strane, za Kosovo* se očekuje da će oporaviti svoj BDP u 2021. godini i da će vratiti na nivo od 2019. godine.

Moldavija

Moldavija je jedna od dve zemlje jugoistočne Evrope (pored Albanije) koja je, zahvaljujući poljoprivrednom sektoru, u povoljnijem položaju u pogledu ekonomskog ublažavanja uticaja krize izazvane pandemijom. Ipak, Moldavija je druga najlošije pozicionirana zemlja jugoistočne Evrope u pogledu izloženosti riziku izazvanog COVID-19 situacijom, merene udelom potrošnje i formiranja bruto kapitala.

Rumunija

Tržište rada u Rumuniji je među najbolje pozicioniranim u celom regionu jugoistočne Evrope usled veoma niste stope nezaposlenosti pre proglašenja pandemije COVID-19. Kao posledicu toga Rumunija ima skoro punu zaposlenost. Pa ipak, niska stopa nezaposlenosti teško će nadoknaditi uticaj pandemije na ekonomiju i neće je vratiti na nivo iz 2019. godine u narednoj godini. Rumunija je jedna od onih zemalja za koju se ne očekuje da u potpunosti obnovi nivo BDP-a u 2021. godini.

Severna Makedonija

Severna Makedonija je zemlja koja je pokazala najniže rezultate u jugoistočnoj Evropi u pogledu početnog zatvaranja u vezi sa pandemijom virusa COVID-19. Stepen zaraženosti je bio iznad svetskog proseka čak i sredinom juna, pre nego što je došlo do naglog povećanja slučajeva u regionu. Zemlja je srednje izložena očekivanim gubicima iz sektora koji su najranjiviji pandemijom virusa COVID-19.

Slovenija

Slovenački početni ekonomski paket odgovora na krizu predstavljao je 13,4 odsto BDP-a, postavljajući je na prvo mesto u regionu jugoistočne Evrope. Vlada se nada da će ove mere uspeti da ublaže uticaj krize, s obzirom da su početne prognoze stavljale zemlju među one koje neće oporaviti svoj BDP na pre pandemijski nivo u 2021. godini. Ipak, Slovenija je najmanje izložena BDP šoku koji dolazi iz privatne potrošnje i bruto kapitalnih izdataka. Ove dve komponente su činile samo 52 odsto BDP-a u 2019. godini, davajući zemlji dovoljno prostora u suočavanju sa pandemijom.

Hrvatska

Hrvatska je među zemljama sa najboljim rezultatima u početnom periodu kada su trajale restriktivne mere u vezi sa pandemijom virusa COVID-19 i može se pohvaliti najmanjim procentom zaraženih u jugoistočnoj Evropi sredinom juna. Time je došla u povoljan položaj čak i nakon što je broj slučajeva počeo da raste u regionu.

Iako je među nekoliko zemalja za koje se očekuje da u 2021. neće moći da dostigne nivo BDP-a koji je imala pre pandemije, tržište rada bi trebalo u velikoj meri da se vrati na predpandemijski nivo u narednoj godini, sa očekivanim procentom nezaposlenosti od 8 odsto.

Crna Gora

Analiza pokazuje očekivanja da će Crna Gora biti jedna od zemalja jugoistočne Evrope koja je najteže pogođena recesijom izazvanom pandemijom virusa COVID-19, kako u pogledu jačine tako i u pogledu trajanja. S tim u vezi je malo verovatno da će svoj BDP u 2021. godini vratiti na predpandemijski nivo. Osim toga, početni paket fiskalne podrške je nizak u poređenju sa regionalnim i evropskim, a nedostatak ukidanja kamatnih stopa takođe može sprečiti brzi oporavak investicija i potrošnje. Međutim, reakcija vlade na krizu ocenjena je pozitivno u oblastima monetarne politike, sektorske politike, podrške malim i srednjim preduzećima i očuvanja zaposlenosti.

Kompletan izveštaj SeeNews možete besplatno preuzeti na sledećem linku: https://covid.seenews.com/2020.

Foto: ulleo, Pixabay

Чланак Kako će se zemlje jugoistočne Evrope oporavljati od korona-krize? се појављује прво на Biznis i Finansije.