On podseća da su nas u prošle dve godine i medicinski stručnjaci ali i vlasti država redovno upozoravali da nam preti velika opasnost ukoliko se ne vakcinišemo, ne nosimo zaštitne maske ili ne održavamo fizičku distance. Ipak, mnogi ljudi su se oglušili o ova upozorenja.

Šta je pošlo po zlu?

Apeli koji bi trebalo da pobude čovekov nagon sa preživljavanjem trebalo bi da se upućuju na osnovu pravila koja je utvrdila struka, uz poznavanje ne samo materije o kojoj se govori već i ljudske psihe, tvrdi on. Ali i komunikacije. Jedna od komunikoloških tehnika za podsticanje ljudi da budu oprezniji je i apelovanje na strah. Ona bi, piše profesor, trebalo da se sastoji od dva dela – od opisa opasnosti i načina za izbegavanje iste.

Ukoliko je dobro realizovana trebalo bi da deluje ovako: prvo da vas uplaši a posle da vas umiri. Eskalacija i deeskalacija straha trebalo bi da budu podjednako efikasne, inače neće ostvariti željeni uticaj, kaže Dilard.

Međutim, tokom pandemije veliki broj ljudi nije poverovao da je korona virus ozbiljan i da izaziva velike zdravstvene probleme. Više je razloga za to. Njihovu letargiju su donekle podsticali i mediji ali i pojedini zvaničnici poput Donalda Trampa koji je često relativizovao ovo oboljenje i njegove posledice. A ukoliko narod pomisli da problem nije ozbiljan, neće se ozbiljno posvetiti ni njegovom prevazilaženju.

Ni u Srbiji nismo ništa ozbiljnije doživljavali pandemiju, bar na njenom početku. Često su nam zvaničnici, pa čak i neki lekari, slali poruke poput onih da je ovo “malo jači grip” i da bi trebalo da iskoristimo situaciju kada je ceo svet u panici da na miru šopingujemo u Milanu.

I društvene mreže, koje su plodno tlo za širenje dezinformacija, su odmogle tako što su dozvolile da se šire lažne vesti vezane za pandemiju. Utvrđeno je da je samo 12 osoba na svetu odgovorno za dve trećine svih dezinformacija o vakcinama na platformama poput Tvitera i Fejsbuka.

Stara boljka, nova vremena

Naravno, bilo je i onih koji su poštovali sve antiepidemijske mere i pitali se kako smo u ranijim periodima istorije bespogovorno prihvatali ono što nam govore lekari a sada imamo svoje mišljenje o svemu, počev od sastava vakcina, pa sve do lekova koje treba sam sebi “prepisati” u slučaju da obolimo od Kovida-19.

Odgovor je kompleksan ali dobrim delom se zasniva na izmenjenim društvenim okolnostima. Naime, ovakvu situaciju – sa slobodnim pristupom informacijama ali i mogućnošću širenja istih – nismo imali nikada u istoriji, bar ne u velikim krizama poput ove, pa se ni teorije stručnjaka za komunikaciju ne mogu uzeti bez rezerve.

Dakle, istina je da oba uslova za uspešnu kampanju koja je naveo Džejms Dilard nisu ispunjena – niti su ljudi shvatili ozbiljnost situacije, niti su poverovali u ponuđena rešenja.

Pitanje je međutim da li se u ovakvoj kakofoniji informacija uopšte može voditi ikakva smislena kampanja kojoj je cilj javno zdravlje, jer uvek će biti onih koji profitiraju na bolesti, nesigurnosti, strahovima. Osim toga, apelovanje na strah vrlo lako se može odbiti o jednu drugu vrstu straha – da ćemo biti prevareni, iskorišćeni, zloupotrebljeni…

Zato se, mimo svih ovih teorija, kao jedno od razumnih rešenja nameće izgradnja poverenja. U sopstvenu vlast. U zdravstveni sistem. U struku. Tako bar pokazuju bihejvioralna istraživanja iz Danske, koja ima jednu od najvećih stopa vakcinacije na Starom kontinentu.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija i komunikologija: Zašto se ljudi ne pridržavaju mera? се појављује прво на Biznis i Finansije.

On dodaje da se često dešava da iza negativne medijske kampanje protiv određene firme stoji zapravo njen konkurent.

“U isto vreme dok firma koja je optužena vodi krizni PR, trudeći se da uveri javnost i poslovne partnere u neosnovanost napada na nju, obično konkurent upada na upražnjeno mesto diskreditovane firme i preuzima deo njegovog tržišta”, objašnjava profesor.

„Unapred znati namere protivnika, to u suštini znači delovati kao Bog“, konstatovao je, podseća prof. Tomić, čuveni kineski stateg Sun Cu Vu.

„Prirodna težnja čoveka da što više sazna o svemu što ga okružuje pokreće ga na odgovarajuće aktivnosti. Reč je o uobičajenoj radoznalačkoj angažovanosti koja postaje neuobičajena u slučajevima kada čovek primeti, sazna ili proceni da neko ili nešto u njegovom okruženju predstavlja pretnju njegovoj ličnoj ili imovinskoj sigurnosti. U skladu s tim, reaguje smišljeno, odnosno ne dozvoljava da bilo čim bude iznenađen. Kada govorimo o industrijskog špijunaži, njeno polje je u fokusu kompanijskih interesa i moći da opserviraju konkurenta“; navodi Tomić.

Ponekad kompanije uspevaju da vrbuju zaposlene, posebno one koji su dobro pozicionirani u firmama koje su im interesantne, kako bi ih izveštavali o važnim pitanjima koje ih, kao konkurente, ili buduće igrače na određenom tržištu zanimaju.

Vrbovanje zaposlenih ili špijuniranje

„Pojave poput ove je pitanje za upravne strukture i službe ljudskih resursa, na koji način upravljaju poslovima bezbednosti. Složeni sistemi i svi oni koji žele uspeh na tržištu angažuju kadrove koji imaju takvu vrstu znanja i iskustva. Njihova cena angažovanja je visoka, jer su obično i očekivanja firmi visoka“, zaključuje Tomić.

Dodaje i da je za firme koje žele da sačuvaju važne informacije o sebi u okviru kompanije, primarni cilj da optimalizuju način na koji se sprovode tehnološki procesi, zatim utvrde kvalitet relacija zaposlenih u samoj kompaniji, nivoe njihove informisanosti, kao i infrastrukturu korisnika i dobavljača. Sve to čini sistem koji se preventivno adaptirao i od čijeg funkcionisanja zavisi i produktivnost same korporacije.

Ne moraju konkurenti saznavati o firmi ono što ona želi da sakrije kao poslovno osetljive informacije samo kroz vrbovanje zaposlenih ili špijuniranje.

„Nekada je mnogo toga moguće saznati i kroz analizu javno dostupnih podataka, izjave zvaničnika, posebno ukoliko oni ne poseduju potreban nivo bezbednosne kulture. Dešava se da na određenim konferencijama ili seminarima budu poslati posebno obučeni ljudi koji iz izlaganja predstavnika firme čiji su poslovni podaci konkurenciji posebno zanimljivi, čuju mnogo više nego što prezenter i želi da kaže. Zato je važno da poslovni ljudi imaju potreban nivo bezbednosne kulture. Danas se koriste višeslojni sajber napadi, od hakerisanja, preko kopiranja softvera i lagerovanja informacija, pa do profajling analiza rukovodilaca, kompletnog monitoringa i razvijanaj specijalnih ugovora sa kompanijama ili pojedincima iz oblasti bezbednosti“, objašnjava prof. Tomić.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Za negativne medijske kampanje protiv određene firme često stoje njeni konkurenti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkada je WhatsApp objavio da će deliti podatke o korisnicima sa svojom matičnom kompanijom društvenom mrežom Facebook, mnoštvo ljudi prešlo je na aplikacije Signal i Telegram.

Najveće tržište WhatsAppa-a je Indija, gde svakodnevno oko 400 miliona njegovih korisnika razmenjuje poruke na ovaj način. Upravo u ovoj zemlji je zabeležen toliki rast preuzimanja novih aplikacija da je WhatsApp platio oglas u 10 tamošnjih novina i to preko cele naslovne strane, slično onome što smo mi mogli da vidimo 2018. kada je reklama za Srpsku naprednu stranku izašla na naslovnim stanicama većine domaćih novina.

U poruci koju WhatsApp na ovaj način želi da podeli sa svojim korisnicima piše „Poštovanje vaše privatnosti nam je upisano u DNK“, kao i „WhatsApp poštuje i čuva vašu privatnost“. Kompanija kroz ovu kampanju pokušava da objasni građanima da promena politike privatnosti neće uticati na bezbednost poruka koje oni razmenjuju sa svojim najbližima.

Rojters smatra da ovaj potez najbolje pokazuje u kakvom se problemu našla popularna aplikacija, koja svakim danom gubi korisnike.

Foto: E1N7E, Pixabay

Чланак Indija: WhatsApp plaća oglase na naslovnim stranama novina kako bi očuvao broj korisnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o projektu koji je nastao u jeku pandemije, tokom dana kada je sve bilo zatvoreno, kada su i otkazane Olimpijske igre, baš kao i mnoga druga sportska takmičenja. Potreba za podrškom tada je bila veća nego ikada, usled čega je i nastala kampanja sa porukama sportista koji ohrabruju jedni druge i čitavu zajednicu, ističući jedinstvo i solidarnost. Nastao je krug podrške koji je priznat i na nivou cele Jugoistočne Evrope.

Na ovaj način Vojvođanska banka je ujedno ostvarila plasman na međunarodno takmičenje, ušavši u konkurenciju za prestižnu nagradu „Best of Europe“, koju svake godine u Londonu dodeljuje Evropska sponzorska asocijacija (ESA).

Vojvođanska banka će tako, kao jedini predstavnik iz Srbije, celoj Evropi prikazati kampanju „Krug podrške“, gde se u glavnoj ulozi nalaze naši najuspešniji sportisti – tekvondistkinja Tijana Bogdanović, džudista Nemanja Majdov, kajakašica Milica Starović, plivač Čaba Silađi, strelkinja Zorana Arunović, džudista Aleksandar Kukolj, plivačica Anja Crevar, rvač Davor Štefanek atletičar Mihail Dudaš, veslač Miloš Vasić, i drugi.

„Ponosni smo što smo tokom 10 meseci pandemije učvrstili poziciju Vojvođanske banke kao lidera u sponzorstvu u sportu i društveno odgovornom ponašanju. Koliko je pomoć u novčanim sredstvima važna, toliko je i sistemska podrška neophodna kada se susrećemo sa velikim životnim izazovima poput borbe sa Covid19. Zbog toga je kampanja „Krug podrške“ posebno bitna, jer su u fokusu naši sportisti, najveći uzori i najbolji primeri koliko je mentalna snaga u nekim teškim trenucima presudna. SPORTO priznanje nam daje dodatni podstrek da još jače nastavimo da pomažemo najugroženijima, kao i da pružamo podršku Olimpijskom komitetu Srbije i našim uspešnim olimpijcima. Jedva čekamo da najsjajnije medalje iz Tokija proslavljamo zajedno“ izjavila je Milena Mićanović, direktorka za marketing i PR Vojvođanske banke.

SPORTO je vodeća regionalna sportsko-marketinška platforma iz Ljubljane koja sa velikim uspehom organizuje događaje već 16 godina za redom, a tradicionalno dodeljuje i nagrade najboljima, kako sportistima, tako i kompanijama koje podržavaju sport. O njenom značaju i uticaju govori i činjenica da će jedan od govornika na konferenciji u januaru biti slavni fudbalski trener Arsen Venger.

ESA takmičenje organizuje u saradnji sa nacionalnim sponzorskim udruženjima i organizatorima nagrada iz Belgije, Hrvatske, Danske, Francuske, Mađarske, Irske, Norveške, Rusije, Slovenije i Švedske, i okuplja samu elitu kada je reč o kompanijama iz sveta sporta i marketinga.

Link ka videu

Чланак Kampanja Vojvođanske banke „Krug podrške“ najbolja u Srbiji, u konkurenciji za najbolju u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz Odeljenja MUP-a za suzbijanje visokotehnološkog kriminala upozoravaju građane da je u toku aktivna „fišing kampanja“ iz inostranstva. Ona je usmerena na javne ustanove i privatne firme u Srbiji.
Kako navode, na imejl adrese javnih ustanova i firmi stižu elektronske poruke sa navodne imejl adrese Instituta za javno zdravlje Srbije, katarina.vojvodic@batut.org.rs, u kojima se pošiljalac predstavlja kao ovlašćeno lice Instituta „Batut“.

„Besplatno“ deljenje nepostojeće opreme

U porukama se navodi da će se besplatno deliti zaštitna oprema za kovid-19, kao i da je potrebno da se popuni obrazac dokumenta koji se nalazi u prilogu mejla.
Iz MUP-a upozoravaju građane da ne otvaraju priloge ovakve elektronske pošte.
Ukoliko prime ovakvu poruku potrebno je da to prijave na elektronsku adresu vtk@mup.gov.rs.
„Fišing kampanja“ je vrsta onlajn prevare gde napadač pomoću imejla pokušava da ukrade vaše podatke ili zarazi vaš računar.

Izvor: 021.rs

Чланак MUP: Ne otvarajte navodni mejl iz Batuta, u toku „fišing kampanja“ iz inostranstva се појављује прво на Biznis i Finansije.