Kako se navodi u informacijama koje je eKapiji dostavio Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, u Srbiji ima oko 300 izvorišta, a flaširanjem vode bavi se 25-30 fabrika, različitog kapaciteta. Ističe se da bi izvore trebalo racionalno koristiti i upravljati tim prirodnim resursom kao dragocenim bogastvom koje u svetu dobija sve više na značaju.

U Srbiji ima 300 izvorišta

– Koliko su značajne naše fabrike mineralnih voda govori i činjenica da su privatizovane od strane inopartnera i to: najveća fabrika Knjaz Miloš prešla u ruke vlasnika američkog Pepsika i češkog proizvođača bezalkoholnih pića Motoni 1873. Fabrika Vlasinka sa brendom Rosa je postala deo Coca Cola sistema. Mg Mivela je u vlasništvu Fortenova Grupe iz Hrvatske, a Palanački kiseljak posluje u okviru Atlantik grupe iz Hrvatske. Minaqua, fabrka mineralne vode iz Novog Sada je društvo sa ograničenom odgovornošću, sa vlasnikom kompanije koji je Pandam NS koji posluje u sastavu internacionalnog investicionog fonda Global Water Investment Group LTD – navedeno je.

To znači da su u domaćem vlasništvu, kada govorimo o većim fabrikama koje flaširaju vodu, ostale Heba iz Bujanovca, čiji je vlasnik Nektar iz Bačke Palanke, Voda Vrnjci (Ekstra pet), Prolom voda (mali akcionari), Voda voda (Vojin Đorđević) i Voda Jazak (NIS).

Privatizaciju fabrika na potpuno drugačiji način doživela je svojevremeno ekonomista Nada Vidović, koja je na predavanju pod nazivom „Voda kao javno dobro ili strateški interes“, koje je organizovao Zrenjaninski socijalni forum 2016. godine istakla da je „Srbija u tišini prodala izvorišta – bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana“.

Naša zemlja nije iskoristila šansu

Kako je tada navela, „naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 mil EUR ostvarenih prodajom nije iskorišteno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima“, preneo je Danas.

– Mi smo prodali svoja prirodna bogatstva tretitajući ih kao „robu“ i to za tepsiju ribe, pa sada na vodi zarađuju privatna preduzeća i strane kompanije – rekla je tada Vidovićeva.

Govorila je i o privatizacija javnih vodovoda, čime bi Srbija, kako je navela, u potpunosti izgubila samostalnost u raspolaganju ovim resursom.

Tada je upozorila da na prodaju čekaju još i Ribarska banja, Banja Žubor, Specijalna bolnica Banja Koviljača, kao i druge specijalne bolnice koje se, ne slučajno, nalaze na izvorima geotermalnih ili mineralima bogatih voda.

Šta kaže Zakon o vodama?

Kako za eKapiju kažu u Direkciji za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vode, vodotokovi i njihovi izvori i resursi podzemnih voda, uključujući i geotermalne resurse, prirodna su bogatstva u svojini Republike Srbije. Na prirodnom bogatstvu može se steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja, u skladu sa posebnim zakonom, u ovom slučaju Zakonom o vodama.

Kontrola nad vodama se sprovodi primenom Zakona o vodama, čije se odredbe primenjuju na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.

– Vodna dozvola izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina, zavisno od načina, uslova i obima korišćenja voda, načina, uslova i obima ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i uslova za druge radove kojima se utiče na vodni režim. Vodnom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, saglasno odredbama 122.-127. Zakona o vodama – navode.

Da li je proizvodnja vode za piće unosan biznis?

Fabrike voda najviše su locirane u nerazvijenim područjima gde je ova vrsta proizvodnje često i jedini izvor zapošljavanja. Industrija mineralnih voda direktno zapošljava oko 3.000 ljudi, a posredno taj broj je znatno veći, imajući u vidu sve povezane grane.

Potrošnja mineralnih voda u Srbiji nije velika, ali je značajan podatak da iz godine u godinu raste, pa je tako za poslednjih 10 godina tri puta povećana i po stanovniku iznosi 70-80 litara godišnje, dok je potrošnja u EU oko 150 litara.

Raznovrsnost asortimana ovih proizvoda takođe raste, što se ogleda u aromatizaciji mineralnih voda, kako negaziranih tako i gaziranih mineralnih voda za sve uzraste.

Ukupna proizvodnja mineralnih voda u 2021. godini je povećana za 8,1%. Rast je registrovan u proizvodnji mineralnih negaziranih voda od 11%, kao i u proizvodnji gaziranih mineralnih voda od 5,3%.

– Srbija proizvodi godišnje dovoljno za domaću proizvodnju, ali i određene količine za izvoz, međutim tržište je slobodno tako da se mineralna voda i uvozi – navedeno je u dostavljenim informacijama.

Cene uvoznih mineralnih voda su u porastu

U proseku, više jedne petine ukupno proizvedene količine i izvezemo. Takođe, prosečno uvezena količina godišnje iznosi oko jednu desetinu količine koju izvezemo. U strukturi izvoza dominira negazirana mineralna voda, dok je u uvozu taj odnos mineralne negazirane i mineralne gazirane skoro izjednačen.

Zemlje koje su najviše zainteresovane za mineralne vode su i dalje zemlje bivših republika SFRJ, dok najveće količine mineralne vode uvozimo iz Hrvatske, Slovenije i Italije.

U 2021. godini izvezeno je 1.185 hilj. hl (povećanje od 30%) a uvezeno 114 hilj. hl (povećanje od 27%).

Cene uvoznih mineralnih voda su u porastu u 2020. u odnosu na 2019. godinu, dok su izvozne cene domaćih mineralnih voda u padu. Međutim i dalje je cena uvoznih mineralnih voda na višem nivou u odnosu na cenu domaćih mineralnih voda. Prema strukturi i uvoza i izvoza dominira mineralna negazirana voda, čija je potrošnja duplo veća od gazirane mineralne vode, dodaje se.

Izvor: E kapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Stranci privatizovali naše fabrike mineralnih voda се појављује прво на Biznis i Finansije.