Odlukom o zdravstvenom protokolu Ministarstva turizma, zdravlja i privrede više neće biti karantinskih soba u hotelima. To znači da putnici koji se zaraze virusom neće morati da poštuju pravila samoizolacije dok su u Grčkoj, prenosi ShengenVisaInfo.

Sadašnje pravilo koje zahteva da svi zaraženi virusom ostanu u karantinu u periodu od pet dana, dakle, više neće važiti za putnike.

Napominje se da će, u skladu sa novim protokolima, putnici u Grčkoj moći da biraju da li žele da ostanu u samoizolaciji onoliko dana koliko su rezervisali smeštaj, dok oni koji to ne žele neće ni biti u obavezi.

Osim toga, turisti zaraženi kovidom moći će da pristupe i trajektima, avionima i drugim vidovima prevoza, ali će u tom slučaju morati da nose FFP2 ili KN95 masku za lice sve vreme.

Više zaraženih, ali i više turista

Inače, broj slučajeva zaraze naglo povećao u poslednje četiri nedelje. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je Grčka prijavila 113.373 nova slučaja infekcije i 150 smrtnih slučajeva u poslednjih sedam dana.

Povećanje broja turista koji posećuju Grčku takođe je zabeleženo u istraživanju svetskog tržišta putovanja. Istraživanje je pokazalo da se šest od deset najboljih evropskih destinacija koje su zabeležile najveći porast u odnosu na 2019. godinu nalazi upravo u Grčkoj.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Turisti u Grčkoj koji se zaraze kovidom 19 neće morati u karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izmenom Uredbe, koja je objavljena u Službenom glasniku i stupila na snagu, precizira se da se ova odredba odnosi na osobe kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo virusa, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka bolesti, odnosno kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima.

Po ovoj uredbi, ukoliko osoba ima primarnu ili sekundarnu imunodeficijenciju upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana, a stanje imunodeficijencije utvrđuje lekar primarne zdravstvene zaštitite.

Uredba predviđa i da se zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite testiraju PCR testom nakon kućne izolacije u trajanju od sedam dana i vraćaju se na posao ukoliko je PCR test koji je uzorkovan sedmog dana kućne izolacije negativan.

U slučaju pozitivnog rezultata PCR testa, ostaju u izolaciji do desetog dana kada se izolacija prekida bez testiranja, navodi se u uredbi.

Smanjena cena PCR testa

Vlada Srbije juče je usvojila i Zaključak o visini naknade za RT-PCR i antigensko testiranje na prisustvo virusa SARS-CoV-2 na lični zahtev koje obavljaju zdravstvene ustanove u javnoj svojini.

Ovim Zaključkom cena PCR testa smanjena je sa 9.000 na 6.000 dinara, a cena antigenskog sa 3.500 na 1.800 dinara.

Nedavno je Krizni štab predložio da se trajanje karantina za zaražene smanji sa 10 na sedam dana, zbog lakšeg oblika oboljenja, a kako bi se građani što pre vratili na posao.

Takođe, odlučeno je da se vreme između druge i treće doze vakcine smanji na tri meseca.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Izolacija sedam dana, na posao bez novog testiranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemci su ranije imali plaćeno ukoliko su morali da budu u karantinu kada se vrate iz inostranstva ili ukoliko su bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen koronavirusom.

Ministar zdravlja Nemačke Jens Špan je rekao da je ta odluka pravična i da će na snagu stupiti 1. novembra, te da svi koji žele imaju vremena da se vakcinišu.

Oni koji to ne budu želeli će morati da snose odgovornost i imaju finansijske troškove, rekao je Špan.

U Nemačkoj je do sada potpuno vakcinisano 63,4 odsto populacije. Tamošnja vlada je saopštila da je cilj da se imunizuje 75 odsto stanovništva kako bi se izbegao novi nagli porast broja zaraženih tokom zimskih meseci.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka će prestati da plaća bolovanje ljudima koji se nisu vakcinisali, a koji moraju u karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovije mere protiv širenja korone zasad su pogodile pre svega ugostitelje, ali je to bolje nego da zbog situacije sa koronom dođe do uvođenja novog lokdauna koji bi uzdrmao čitavu privredu, kažu u Privrednoj komori Srbije.
Analitičar PKS Bojan Stanić u izjavi za Tanjug podseća da je najveći negativni uticaj na privredu Srbije korona kriza imala upravo u drugom kvartalu, kada je bilo prvo „zaključavanje“, a kvartalni pad BDP-a iznosio 6,4 procenta.

Posle otključavanja situacija se promenila, dodaje Stanić i podseća da MMF procenjuje da će Srbija imati rast BDP-a ove godine minus 1,5 odsto, a da je procena Narodne banke Srbije minus jedan odsto u 2020.
„Ono što je sigurno jeste da kada bi se uvele neke slične mere kao što su bile u prvom talasu to bi značajno ugrozilo ovaj naš relativno povoljan rezultat“, kaže on.

Potpuno zaključavanje bi bilo loše za domaću privredu

Stanić navodi i da je Svetska zdravstvena organizacija preporučila da se mere potpunog „zaključavanja“ ne uvode. „Vidimo da su pojedine zemlje, ipak, pribegle toj meri, jer je drugi talas u jeku u Evropi i dolazi kod nas. Verujemo da takav karantin kod nas ne bi bio dobro rešenje, jer bi imali štetu po privredu“, ocenjuje Stanić,
Kako navodi, međunarodne finansijske institucije su procene oporavka za 2021. godinu blago revidirale na dole zbog uvođenja karantina u zemljama koje su glavni pokretači evropske privrede.

Ugostiteljstvo: šteta na štetu

Stanić smatra da će skraćenje radnog vremena koje je u Srbiji upravo uvedeno dodatno ugroziti delatnosti koje su svakako pretrpele najveću štetu i u prvom talasu, kao što su ugostiteljstvo i hotelijerstvo.
„Generalno to je ono što mora da se prihvati kao šteta po privredu, ali se nadamo da će biti i mera podrške tim delatnosti u narednom periodu“, kaže on.
Za inicijativu Ministarstva trgovine da se zbog kovida prepolovi PDV sa 20 na 10 odsto za usluge usluživanja hrane, Stanić navodi da je reč o prioritetnoj inicijativi PKS iz prvog talasa krize.

Manje budžetskog novca za nove mere

Ističe da PKS ima i druge predloge kada su u pitanju smanjenje poreskog opterećenja, plaćanje poreskog kredita i smanjenje stope poreza na dobit koji bi se primenili sistemski na celu privredu.
„Svesni smo da postoje i ograničenja, jer je po rebalansu budžetski deficit dosegao 8,75 BDP-a. Mnogo je manje prostora za mere. Mora se imati u vidu i očuvanje ekonomske baze po svim delatnostima, da bi kada bude došao oporavak baza mogla da se iskoristi, a ne da bude potpuno umanjena“, ocenio je on.

Male pivare: toliko loše da gore ne može biti

Predsednik Udruženja malih pivara Srbije Dejan Smiljanić, koji se, inače, bavi i ugostiteljstvom, rekao je za Tanjug da najnovije mere neće mnogo toga promeniti što se tiče poslovanja ugostitelja jer je, kako istile, „toliko loše da teško može da bude mnogo gore“.
„Mislim da neće imati dovoljno veliki efekat. I dok se radilo do 23 sata bilo je drastično manje ljudi. Videla se razlika da ljudi ne ulaze. Da uopšte manje izlaze. Osim kad je lepo vreme pa bašte rade i sedi se napolju“, kaže Smiljanić.
Dodaje da je i prodaja pića drastično smanjena, a da su se gosti preorijentisali na zdravije proizvode, kao što su čajevi, sokove i kafe.

Mere „sve na pola“

On smatra da bi možda bilo bolje da su ranije uvedene drastičnije mere, držati ih koliko treba vremena i onda pustiti da se radi, umesto ove varijante „sve na pola“.
Predloženo umanjenje PDV-a za pola ocenjuje i kao okasnelu meru, jer je tražena u martu kada je većina zemalja to uradila, i to ne samo za hranu već i za ostalo ugostiteljstvo.

„Sada je već gotova letnja sezona u kojoj smo mogli da akumuliramo neka sredstva preko ove mere da bi preživeli zimu. Sada nemamo šta da akumuliramo kroz manji PDV, jer nemamo šta prodamo niti kome, jer ljudi neće da sede unutra“, objašnjava Smiljanić.

On dodaje da će manji PDV na hranu ugostiteljstvu pomoći poslovanju dostavljačkih servisa, i napominje da je to mali deo ugostiteljstva. Dodaje i da su krizom ugostiteljstva stradale i male, kraft pivare od kojih je do sada sedam zatvoreno, kao i da ista sudbina čeka još 20 do kraja godine.
Kraft pivo se najviše prodaje kroz ugostiteljstvo koje je radilo slabo, i preko festivala kojih ove godine nije bilo, pa je situacija dramatična, ocenio je Smiljanić.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ponovni karantin bi ugrozio celu srpsku privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, osobe kod kojih je zabeležno prisustvo korona virusa dužne su da se izoluju dok ne ozdrave. Prema najavama britanskih vlasti, one koje krše tu zabranu kretanja ubuduće će plaćati veoma visoke novčane kazne.

Iznos kazni će se kretati od hiljadu funti (1.090 evra) do čak 10.000 funti (10.900 evra). Najveće kazne će plaćati oni koji ponavljaju prekršaje ali i oni koji sprečavaju ljude da sprovedu samoizolaciju, poput poslodavaca koji zahtevaju od obolelih da dolaze na posao iako su bolesni.

Građani koji će izgubiti prihode zato što su primorani da budu u izolaciji dobijaće od države pomoć od 500 funti (545 evra).

Povod za ovo pooštravanje sankcija je podatak da je najveći rast broja zaraženih zabeležen u zemljama čiji građani često krše samoizolaciju. Međutim, različite evropske države različito pristupaju ovom problemu. Francuska je na primer skratila obavezno trajanje samoizolacije kako bi podstakla više ljudi da je se pridržavaju.

Izvor: Euronews

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Ujedinjeno Kraljevstvo: Kazne za one koji krše karantin mogu iznositi i 11.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Univerzitet „Cattolica Sacro Cuore“ koji ima sedište u Milanu, Breši, Pjaćenci, Kremoni i Rimu i sa ukupno 12 fakulteta i preko 500 amfiteatara jedan je od prvih u Italiji počeo sa radom 7. septembra, vraćajući studente u svoje prostorije nakon pauze od marta uzrokovane pandemijom Kovida-19.

Pored svih uobičajenih mera predostrožnosti ovaj univerzitet je prvi uveo i karantin za knjige. Naime, „Cattolica“ ima veliki broj izuzetno starih knjiga i prvih izdanja koja svakako čuvaju na poseban način. No epidemija korona virusa dovela je do toga da se uvede karantin za svaku knjigu koju su koristili studenti.

Kratki talasi za uništavanje bakterija i virusa

Zahvaljući saradnji Univerziteta i firme „Tirenija“ iz Đenove, koja ima veliko iskustvo u snabdevanju proizvodima i uslugama za kulturna dobra, a naročito za sanifikaciju knjiga i dokumenata, univerzitet u Milanu je prvi dobio aparate koji će svojim radom omogućiti bezbedno studiranje, a i rad svim zaposlenima.
U zajedničkim prostorijama su postavljene UV lampe koje kratkim talasima eliminišu bakterije i viruse. I tokom karantina studenti su mogli, zahvaljujući efikasnoj organizaciji Univerziteta, da rezervišu i podignu knjige koje bi, nakon što bi bile vraćene u biblioteku, odmah bile dezinfikovane.

Sterilizuje prostor bez štete po zdravlje

Danas, univerzitet u Milanu ima dva aparata visoke tehnologije koji koriste UVC zrake i ozon. To obezbeđuje efikasnu sanifikaciju materijala i prostora u kome se nalaze osoblje i studenti, bez ikakve štete po zdravlje.
Prvi aparat je ormar koji ne propušta vlagu i koristi se za sanifikaciju materijala od papira. On funkcioniše tako što nakon korišćenja, knjiga ili dokumenti se stave u ormar koji, zahvaljujući ozonu i hladnoj plazmi, sanifikuje sadržaj u trajanju od 90 minuta. Na taj način eliminiše svaki trag bilo kog virusa, bakterija, gljivica i određenih vrsta insekata.

„Potentni ubica“ za prevenciju

Drugi aparat je „abios“ i omogućava sanifikaciju prostora u zonama poput biblioteka i amfiteatara. Funkcioniše zahvaljujući posebnim UV kratkotalasnim lampama koje eliminišu gljivice, bakterije i virus u vazduhu u formi bio aerosola.
Ovaj aparat je već u upotrebi u jednoj od biblioteka i omogućava zdravu okolinu i potpuno odsustvo virusa, mikroorganizama i bakterija. Ovakva sanifikacija površina i ambijenata se koristi i kao prevencija, budući da je upotreba UVC i ozona testirana i krišćena protiv ebole i drugih korona virusa koji su poznati nauci, a stručnjaci tu metodu smatraju „potentnim ubicom bakterija i virusa“.

Raste tražnja za tehnologijom zasnovanom na ozonu

„Abios“ usisava vazduh iz prostora, eliminiše prašinu koja se u njemu nalazi, steriliše vazduh i vraća ga u atmosferu sanifikovanog do 99,98 odsto.
Italijanska kompanija „Tirenija“, zahvaljujući tehnologiji zasnovanoj na ozonu, omogućava i organizaciju događaja sa velikim brojem ljudi. Zato raste potražnja za njihovim aparatima, a Univerzitet „Cattolica“ je prvi, uloživši više od milion evra, uveo ovaj način zaštite zaposlenih i studenata u akademskom svetu u Italiji.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Prvi univerzitet koji i knjige šalje u karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se na Novom Zelandu, ali i u mnogim drugim delovima, sveta razmatraju ili već sprovode karantinske mere, u Evropi one nisu neophodne, tvrde čelnici Svetske zdravstvene organizacije. Prema njihovim rečima, evropske zdravstvene vlasti su sada bolje pripremljene za borbu sa ovim virusom i zbog toga se ne moraju uvoditi ograničenja i zabrane kakve smo mogli da vidimo (i doživimo) na početku pandemije.

Karantinske mere se izbegavaju pre svega radi opstanka ekonomija koje su, kako se pokazalo, bile veoma ugrožene prestankom ili smanjenjem proizvodnje širom Evrope. Jedan od dodatnih razloga za odbacivanje ove ideje su i velike nade koje se polažu u pronalazak vakcine protiv korona virusa.

Foto: Morgengry, Pixabay

Чланак SZO: Evropa se može boriti protiv korone i bez karantinskih mera се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je juče zabeležno 82 novoobolelih. Međutim, mi nismo jedina država u kojoj je primetan rast broja zaraženih posle popuštanja karantinskih mera.

Naši susedi Makedonci imali su u petak rekordan broj infekcija – 177 novih slučajeva.

U Južnoj Koreji je tokom vikenda otkriveno više od 100 osoba koje u sebi imaju korona virus. Većina njih se zarazila u noćnim klubovima, na verskim obredima i na poslu.

Poljska je tokom ova dva neradna dana zabeležila rekordan broj novoobolelih – 576 u subotu i 575 u nedelju. To je najveći broj zaraženih u ovoj zemlji još od početka pandemije.

U više američkih saveznih država takođe raste broj novozaraženih. Najveći rast beleži se u Kaliforniji, Juti, Severnoj Karolini, Floridi, Arkanzasu i Teksasu.

Ni disciplinovani Japanci nisu uspeli da izbegnu novi talas zaraze. Tokio naime već sedmi dan zaredom beleži dvocifren broj novoobolelih.

Na globalnom nivou broj zaraženih već je prešao sedam miliona, i 400.000 žrtava.

Foto: peter-gamal, Pixabay

Чланак Posle popuštanja karantinskih mera u mnogim zemljama raste broj zaraženih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narušavanje kvaliteta života

B&F: Iako države popuštaju karantinske mere, građani su svesni da se situacija još nije vratila u normalu. Kada možemo očekivati „povratak na staro“?

Predrag Đurić: Pre nego što odgovorim, moram da naglasim da za situaciju u kojoj se nalazimo nisu krivi građani, koji su se često prethodnih meseci nalazili na „optuženičkoj klupi“. Za tragične razmere pandemije krive su države koje su svesnim zapostavljanjem zdravstva, prosvete i nauke, i odbijanjem da ulože značajna sredstva u pripremu za pojavu eventualne pandemije, dovele do aktuelne situacije. Imajući to u vidu, povratak na staro bio bi najgori scenario. To bi značilo da države nastavljaju da se neodgovorno ponašaju prema svojim građanima.

BiF: Kako bi se to odrazilo na njihov svakodnevni život?

Predrag Đurić: U tom slučaju, građani će opet snositi posledice nesposobnosti sopstvene države – svi ćemo platiti cenu za ono za šta nismo bili odgovorni. Ta cena, osim ekonomske, značiće i usvajanje novih navika i drastično narušavanje kvaliteta života. Očigledno je da sapun i zaštitna maska, kao i samoizolacija kad je nužna, malo koštaju države i da će se one radije opredeliti za njih nego za korenite promene društva.

BiF: Da li se takve tendencije prepoznaju i u nastupima nadležnih u Srbiji?

Predrag Đurić: Nažalost, i od naše vlasti samo slušamo o ekonomskim merama i smanjivanju mogućnosti da dođe do novog talasa zaraze. Oni ne govore o otvaranju novih bolnica, masovnoj proizvodnji zaštitne opreme i medicinskih sredstava na principu kontinuiranosti i održivosti, ili o drugačijim prioritetima u budžetu i ulaganju u zdravstvo, prosvetu i nauku umesto u naoružanje ili tromu birokratiju.

Nepoverenje u državu

B&F: Kako biste na osnovu dosadašnjih događanja u svetu u borbi protiv pandemije ocenili poteze naše države u pokušaju da se izbori sa koronavirusom?

Predrag Đurić: Naša država je dočekala pandemiju ni više ni manje spremna nego većina drugih. Možda smo imali više respiratora od nekih drugih, a manje kapaciteta za testiranje, podjednako malo zaštitne opreme, višak demonstracije sile, a manjak partnerskog odnosa i poverenja između građana i države. Ono što neke države imaju, a Srbija nema, su izgrađene institucije koje su u službi građana. U takvim zemljama građani imaju poverenje u državu i njene institucije, pa veruju u preporuke stručnjaka iz institucija.

No, tamo gde se vlast osvaja, a državne institucije se tretiraju kao partijski ili rođački plen, gde pri svakom kontaktu sa institucijama građanin biva ponižen, tu poverenje građana u državu izostaje. Samim tim i mere se ne predlažu nego nalažu, a građani ih doživljavaju kao još jednu u nizu kazni i poniženja.

BIF: Da li je pandemija definitivno potvrdila da je naš najveći problem to što već decenijama gomilamo strategije, a i dalje se ne zna šta su prioriteti u razvoju društva?

Predrag Đurić: Mi već dugo imamo problem u određivanju prioriteta. Danas svako selo ima crkvu, a u školama nema tople vode i sapuna. Prave se megalomanski nacionalni stadioni, a kada zatreba karantin, građani se smeštaju u napuštene kasarne.

Zdravstvo se nalazi veoma nisko na listi prioriteta vlasti. Jedan od razloga za to je činjenica da su efekti ulaganja u zdravstvo, a posebno u javno zdravstvo, uglavnom vidljivi tek posle niza godina, ili nisu vidljivi u javnosti uopšte ukoliko se ne desi neki tragičan događaj poput pandemije.

Potrebna nam je iskrena reforma zdravstva

B&F: Kada se analiziraju problemi u našem zdravstvu, to često izgleda kao začarani krug u kome se više ne zna šta su uzroci a šta posledice. Šta su po Vašem mišljenju ključni nedostaci, koji lančano proizvode druge probleme?

Predrag Đurić: To što nije bilo iskrenih reformi. Kadriranje u zdravstvu decenijama se ne rukovodi profesionalnom izuzetnošću i vizijom, već uglavnom lojalnošću i podobnošću. Uz to, zdravstveni sistem je poznat po svojoj rigidnoj hijerarhiji, opet zasnovanoj često na položaju moći, a ne na znanju. Dalje, nedostaju vizija i jasna strategija razvoja, uz čvrstu volju da se reforma sprovede. Bojim se da su kapaciteti Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija limitirani kada je u pitanju sposobnost da se sprovedu reforme.

Konačno, položaj zdravstva diktiran je i divljim kapitalizmom kojem svedočimo poslednje tri decenije. Na zdravstvo se gleda prvenstveno kao na potrošača i traži se način da se smanje troškovi. A ono nije, niti sme da bude delatnost koja se rukovodi zaradom, kao što to ne smeju da budu ni prosveta i nauka.

Tek kada razumete u kakvom je položaju zdravstvo, možete i da shvatite koliku žrtvu sada podnose zdravstveni radnici. A uprkos tome, izuzetno su potplaćeni.

Karantin nije uvek najbolje rešenje

B&F: Imajući u vidu sve te slabosti na koje ukazujete i da su zdravstveni sistemi nespremni dočekali pandemiju, da li su rigorozne mere karantina bile jedini način da se zaraza suzbije?

Predrag Đurić: Potpuni karantin je nesumljivo najefikasnija mera, ali je u isto vreme i najbesmislenija, jer uskraćuje osnovni smisao životu – slobodu kretanja, društvene interakcije, rada. Ali, kada države dočekaju pandemiju nepripremljene, malo im mogućnosti preostaje osim da liše slobode svoje građane.

Cilj bi trebalo da bude pronalaženje optimalne mere između potreba pojedinca i rizika koje one nose kada se odlučuje o tome šta je neophodno da se uskrati od tih potreba, a šta ne. Čini mi se da nismo u potpunosti na pravom putu. Olako se zabranjuju neke aktivnosti koje realno ne nose sa sobom značajan rizik – recimo individualna šetnja, vožnja bicikla i slično. U isto vreme, dozvoljavaju se mnogo rizičniji segmenti života – rad u kolektivu, kupovina u prodavnicama, stajanje u redovima, politički skupovi.

Mogli smo uvesti i jednostavnije mere kao što su proširenje pešačkih i biciklističkih staza, prelazak u potpunosti na onlajn kupovinu i na rad od kuće kao pravilo gde god ne postoji potreba za direktnim kontaktom sa klijentom. Povećanje broja vozila u javnom prevozu, a smanjenje dozvoljenog broja putnika je još jedna takva mera.

B&F: Zašto takve mogućnosti, iako su racionalnije, nisu iskorišćene?

Predrag Đurić: Mislim da je razlog za to odrođenost onih koji propisuju mere od svakodnevnog života. Čini se kao da oni, zato što su imali posebne dozvole za kretanje i smatrali svoj posao bitnijim od drugih, nisu bili u stanju da posmatraju život očima prosečnog građanina.

I Evropa u problemima

B&F: Do nedavno su razvijene evropske države bile sinonim ne samo za jake ekonomije, već i za kvalitetne zdravstvene sisteme. Međutim, s obzirom na broj zaraženih i preminulih, naročito u pojedinim evropskim zemljama, ta percepcija se donekle promenila. Šta se tamo desilo?

Predrag Đurić: Teško je u potpunosti verovati dostupnim brojevima jer ih različite zemlje različito prikupljaju i iskazuju. Totalitarne države manje iskreno saopštavaju stvarne brojeve, a lakše uskraćuju slobode svojim građanima. U razvijenim društvima, pak, vlast svoje građane makar formalno poštuje i boji ih se.

No, činjenica je da je broj preminulih u nekim zapadnoevropskim zemljama visok. To je samo naizgled iznenađenje, kada se zna da vlade tih, kao i većine drugih država, prvenstveno vode računa o najimućnijem sloju i njihovim pravima i povlasticama. Za taj sloj društva, kome neretko pripadaju i vladajuće strukture, postoje paralelni, privatni sistemi i zdravstva i obrazovanja.

Na sve to, i politika štednje koja se sprovodila posle ekonomske krize iz 2008. ostavila je negativne posledice po zdravstvo u Evropi. Tako su Španija i Italija, posebno pogođene krizom, manje ulagale u zdravstvo, a slično se desilo i Velikoj Britaniji, mada iz delimično drugačijih razloga.

Integracija privatnog i javnog zdravstva

B&F: Posle ovako dramatičnog iskustva za koje još ne znamo kakve će biti konačne posledice, da li je realno da se više radi na boljem povezivanju privatnog i javnog zdravstva u sistem koji bi učinio usluge istovremeno dostupnijim i delotvornijim?

Predrag Đurić: Ja sam pre skoro dvadeset godina počeo da se zalažem za integraciju privatnog zdravstva u sistem zdravstva u Srbiji. Mislim da oblik vlasništva ne bi trebalo da bude faktor koji će nekoga postavljati u privilegovan položaj. Položaj neke ustanove bi trebalo da zavisi isključivo od kvaliteta usluga koje ona pruža, a svakom građaninu bi trebalo da bude omogućeno da bira onog lekara i ustanovu koja najbolje zadovoljava njegove potrebe, bez obzira na njegov materijalni status i na to da li je ta ustanova u privatnom ili javnom vlasništvu. Uloga države je da postavlja visoke standarde, da pomaže njihovo sprovođenje i da ih kontroliše.

Sjedinjene Američke Države su primer zemlje u kojoj se u zdravstvo ulaže najviše, ali je dostupnost lečenja ipak privilegija bogatih. S druge strane, poznati su primeri Kube i socijalističke Jugoslavije, koje su uspevale da, uprkos relativno malim ulaganjima, stvore veoma stabilne i kvalitetne zdravstvene sisteme.

Apatija – boljka savremenog društva

B&F: Kao neko ko je bio direktor Jedinice za operativna istraživanja Lekara bez granica u Briselu i Luksemburgu, kako objašnjavate to da u ovolikoj poplavi medijskih informacija o posledicama Kovida-19, neke zemlje se uopšte ne pominju, kao da su ljudi tamo potpuno nebitni?

Predrag Đurić: Nejednakosti koje u današnjem svetu rastu velikom brzinom, još su očiglednije u načinu na koji se odnosimo prema bolesti, patnji i siromaštvu. Sredinom prošlog stoleća ceo svet je s pažnjom pratio svaku vest koja je dolazila sa vijetnamskog ratišta, iz Bijafre, Angole, ili iz područja pogođenih glađu. Danas se ta percepcija potpuno promenila. Obični građani su dovedeni u situaciju da strahuju za sopstvenu egzistenciju, jer sve teže mogu da zarade za onovne životne potrebe. Svrha medija se takođe svela samo na trku za profitom.

Stoga, mi već godinama ne obraćamo nikakvu pažnju na tragične ratove u Siriji i Jemenu, na dugogodišnji rat u DR Kongu, terorizam širom podsaharske Afrike. I kada su, pre nekoliko godina, Liberija, Gvineja i Sijera Leone bile pogođene smrtonosnom epidemijom ebole, kod nas se o tome jedva izveštavalo, tek na nivou kratke vesti. Slično je bilo i kada se tek pojavio Kovid-19 u Kini. To je bilo tamo negde daleko, nešto što se dešava drugima. Tek kada se u Italiji, tako popularnoj turističkoj destinaciji i kolevki evropske civilizacije, desilo nešto slično, uključio se crveni alarm.

Siromašne zemlje još teže pogođene pandemijom

B&F: Da li je u ovom trenutku moguće predvideti posledice pandemije u najsiromašnijim zemljama, kao što su afričke države?

Predrag Đurić: Teško je proceniti potencijalne posledice po zemlje sa najmanje razvijenim zdravstvenim sistemom. Tu treba imati u vidu i da je praktično nemoguće dobiti odgovarajuće podatke. Međutim, jasno je da su mogućnosti za zbrinjavanje najteže obolelih u takvim zemljama male i da one teško mogu da se izbore s pandemijom bez pomoći bogatijih zemalja. Globalna solidarnost je u prvom momentu izostala, ali ubrzo nakon toga stvari su počele da se menjaju, posebno kada je u pitanju Evropska unija. Ipak, dodatni problem koji se tu javlja je i opasnost da pomoć koju nude neke druge zemlje van Evropske unije bude zloupotrebljena u geostrateškoj preraspodeli snaga, čemu upravo svedočimo u Srbiji.

Potrebna ozbiljnija priprema za nove zdravstvene krize

B&F: Ako pretpostavimo da nam se u bliskoj budućnosti opet može desiti neka ovakva pandemija, šta svaka država može da preduzme da bi je dočekala bolje pripremljena?

Predrag Đurić: Države bi morale konstantno da budu spremne za ovakvu mogućnost, kao što su se pre 50-60 godina ozbiljno pripremale za potencijalni nuklearni rat. Tada smo i mi pravili atomska skloništa, imali civilnu zaštitu…

Dakle, moramo prihvatiti činjenicu da pandemija može da se dogodi bilo kada i bilo kome. Zato nam je potreban veći broj zdravstvenih radnika i drugačiji menadžment u zdravstvu, kompetentan i spreman da se nosi sa izazovima, a u isto vreme i nezavisan od vlasti.

Osim ulaganja u zdravstvo, moramo se pozabaviti i obrazovanjem. Današnji obrazovni sistemi prvenstveno imaju za cilj školovanje kadra „za tržište“, što možda jeste u interesu poslodavaca, ali bi za celokupno društvo bilo bolje da obrazuje građane koji mogu da odgovore izazovima. Dakle, škole bi trebalo da posvete više pažnje stvaranju radoznalih građana širokog znanja, koji umeju da prepoznaju i koriste činjenice zasnovane na dokazima. Takvi građani postaju partner državi, zajedno se i odgovorno suočavaju sa prolemima, uključujući i ovakve situacije kao što je pojava pandemije.

Moguća rešenja

B&F: Šta bi bile mere koje ne bi ostavile tako katastrofalne ekonomske posledice kao što se sada desilo?

Predrag Đurić: Što se tiče ekonomije, nove tehnologije bi mogle pomoći da se ublaži udar neke nove pandemije. Dakle, trebalo bi da rad od kuće postane pravilo a ne izuzetak, da se poslovna putovanja organizuju samo u izuzetnim okolnostima, a prevozna sredstva dizajniraju tako da se smanji broj putnika, a poveća prostor. Sve javne službe trebalo bi da pređu na onlajn poslovanje, kao i prodaja robe. Potrebno je predvideti i mnogo više prostora za rekreaciju.

Dodatno, ogromne nejednakosti između uskog sloja najbogatijih i svih ostalih su neodržive. Oni koji su se u epidemijama pokazali kao ključni – zdravstveni i prosvetni radnici, naučnici, novinari, zaposleni u komunalnim službama i u direktnoj prodaji, kao i umetnici, po pravilu zarađuju neuporedivo manje od onih bez kojih se, čini se, može.

Ne bi bilo loše ni pristupiti analizi našeg načina života. Sada se pokazalo da nisu društvene mreže otuđile ljude, već je to učinio celodnevni rad, prečesta poslovna putovanja, usredsređenost na zaradu. Sve češći zahtevi za smanjenje broja radnih sati na 15 ili 20 nedeljno čine se sve realnijim. Ne ekonomistima je da pronađu način kako, na nama je da postavimo ciljeve.

Marija Dukić

broj 173, maj 2020. 

Чланак Predrag Đurić, epidemiolog: U borbi sa pandemijom zakazale su države, a ne građani се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslovne zgrade koje su nedeljama zatvorene jer u uslovima pandemije zaposleni rade do kuće, mogle bi da budu izvor druge opasne bolesti pluća – legionarske bolesti. Zbog takvog rizika brojni zdravstveni stručnjaci pozivaju vlasnike zgrada širom sveta da ih pre ponovnog korišćenja postepeno otvaraju i primene potrebne mere, kako bi se sprečilo izbijanje legionarske bolesti.

Ukoliko se na vreme uspostavi dijagnoza, legionarska bolest predstavlja manji zdravstveni rizik od Kovida19. Većina slučajeva može se izlečiti antibioticima i što je još važnije, zaraza se ne prenosi s čoveka na čoveka. Ipak, ako se bolest ne otkrije na vreme ili nastanu neke komplikacije, ona može prerasti u smrtonosni oblik upale pluća.

Klime među najrizičnijim uređajima

Rizične zgrade su škole, fabrike, kompanijske kancelarije, restorani… Rizik je u tome što sa prestankom korišćenja zgrada pada i upotreba vode u njima. Stručnjaci objašnjavaju da voda koja u sebi sadrži hlor ne prolazi vodovodnim cevima i samim tim u kombinaciji s nepravilnim promenama temperature stvaraju se idealni uslovi za bakterije koje razvijaju legionarsku bolest.

O tome se mora voditi računa kada se odlučuje o popuštanju mera, naglašavaju stručnjaci. Dodaju da potencijalni rizik predstavljaju sve zgrade koje nisu korišćene duže od tri nedelje. To se ne odnosi na one objekte u kojima su pre zatvaranja vodovodne cevi pravilno isprane ili sanirane na drugi način.

Pored komercijalnih objekata, škola i državnih institucija u kojima se nije boravilo tokom vanrednog stanja, rizične su i privremeno ugašene fontane, sistemi za prskanje vode, hidromasažne kade, a naročito rashladni sistemi na komercijalnim zgradama.

Posebna upozorenja malim firmama

U Evropskom društvu za kliničku mikrobiologiju i zarazne bolesti kažu da su velike kompanije uglavnom svesne ovakvih rizika i da njihove bezbednosne procedure podrazumevaju odgovarajuće mere da se oni spreče ili da se posledice na vreme saniraju. Probleme, međutim, mogu imati manje prodavnice, teretane, fitnes klubovi i manji hoteli.

Vodovodne i sanitarne službe u pojedinim zemljama takođe su počele da upozoravaju na rizike od širenja legionarske bolesti ukoliko se ne preduzmu potrebne mere pre otvaranja objekata za zaposlene ili korisnike.

Američko udruženje za vodoprivredu, upozorilo je da bi vlasnici malih preduzeća posebno trebali da budu oprezni. Iz Udruženja poručuju da svi uređaji koji su mirovali tokom karantina, a spojeni su na vodovodni sistem moraju pravilno da se isperu.

Poseban problem je u tome što su simptomi legionarske bolesti gotovo istovetni simptomima koje imaju oboleli od Kovida 19, uključujući kašalj i visoku temperaturu. Stoga postoji rizik od uspostavljanja pogrešne dijagnoze i samim tim i pogrešnog lečenja, ali i od širenja panike o povratku koronavirusa.

Foto: Arcaion, Pixabay

Чланак Upozorenje: Objekti zatvoreni nedeljama su leglo legionarske bolesti се појављује прво на Biznis i Finansije.