Kada se pomene karikatura, većini naših sugrađana prva asocijacija je politička karikatura koja se objavljuje u dnevnim novinama. S dobrim razlogom, jer već decenijama domaći karikaturisti ne oskudevaju u inspiraciji. Ipak, ako ih upitate da li je Srbija iz tog razloga obećana zemlja za karikaturiste, saznaćete da bi i oni voleli da žive u uređenijoj državi, sa manje povoda za „smeh od muke“. No, i takav kakav je, sadašnji tretman karikature u Srbiji deluje manje sumorno od njene perspektive.

Tako bar za B&F kaže naš najpoznatiji karikaturista Predrag Koraksić Koraks. Kao najstariji aktivni crtač političke satire u zemlji, on se doduše seća i lošijih vremena za karikaturu – perioda Titove vladavine kada je crtanje političara bila tabu tema, a potom i vladavine Slobodana Miloševića, čiji su kritičari bukvalno „nosili glavu u torbi“. Ni sada ne cvetaju ruže satiričarima i karikaturistima, kaže on, ali opasnosti nisu tako jasno vidljive, što čini situaciju pomalo šizofrenom. „Kada izađem na ulicu, ne znam da li će me osoba koja mi prilazi udariti ili potapšati po ramenu“, šali se Koraks.

Ipak, najveća poteškoća sa kojom se domaći karikaturisti susreću nisu reakcije publike, već nedovoljno medija u kojima mogu da objavljuju svoje radove bez cenzure. „Ja sam se decenijama borio i napokon izborio za svoju slobodu. Odavno se zna moj stav prema vlasti i zato me angažuju samo oni koji mogu da ga ‘istrpe’”, kaže Koraks i dodaje da je u prošlosti gubio poslove zbog poruka koje je slao svojim karikaturama, ali da ipak nije odustajao od njih.

Našeg sagovornika nije potrebno posebno predstavljati, njegove karikature su poznate širokom auditorijumu zbog britkog humora ali i specifičnog stila crtanja – bez propratnog teksta. Koraks se priseća da je u početku dopisivao tekst u svoje radove, „ali vremenom sam uvideo da prava karikatura govori kroz slike. To se postiže na sledeći način: crtate likove na prepoznatljiv način i šaljete jednostavnu ali upečatljivu poruku koja će na čitaoca delovati kao šamar, u figurativnom smislu naravno”. I podrazumeva se, morate imati bogatu inspiraciju, ali nje u Srbiji nikada ne nedostaje. Šta više, ističe Koraks, danas na ovim prostorima ima toliko materijala da je najteže odlučiti koju temu ćete odabrati.

Sloboda nigde nije zagarantovana

U Evropi i Americi svaka velika novina ima svog karikaturistu, dok kod nas to više nije slučaj, tvrdi Koraks. Naše tržište je malo i siromašno, i to je jedan od razloga što na njemu nema mnogo posla za crtače. Drugi razlog je političke prirode – manjak slobode.

Ideološko usmeravanje karikatura međutim nije samo srpski specijalitet. „Na Zapadu se karikaturisti, ponajviše oni koji nisu frilenseri već su zaposleni u medijima, uglavnom opredeljuju da prate politiku listova u kojima rade. Drugim rečima, karikaturisti zaposleni u američkim novinama koje promovišu, na primer, republikanske vrednosti će obično slediti njihovu ideologiju. Nekada to liči na cenzuru a nekada na autocenzuru, ali rezultat je uglavnom isti – objavljuje se ono što je u interesu poslodavca”, komentariše Koraks. Naravno, dodaje, postoje i nezavisni mediji u kojima karikaturisti imaju veliku autonomiju, ali oni ne čine većinu na tržištu mejnstrim medija.

Kod nas takođe postoje listovi koji zapošljavaju karikaturiste ali takvih je sve manje, primećuje Koraks, i dodaje da i oni uglavnom slede uređivačku politiku. „U prorežimskim medijima, na primer, nikada nećete videti ni najmanju kritiku vlasti”, navodi Koraks, koji inače crta za dnevni list „Danas“, u kojem kako kaže ima „odrešene ruke“. Bar za najveći broj svojih zamisli. „Moje karikature tamo niko ne cenzuriše ideološki, ali postoje neka ograničenja koja moram da ispoštujem. Recimo, na ’Danasovom’ portalu ne sme da se pojavi nacistički simbol svastika“, objašnjava Koraks, „tako da i ako ga nacrtam, on će prilikom objave automatski biti izbrisan”.

Naš najpoznatiji karikaturista je svestan da nemaju sve njegove kolege takvu autonomiju i smatra da je to jedan od razloga što na našem tržištu nema mnogo mladih autora. Nada se da će se ova situacija poboljšati, odnosno da će Srbija konačno izabrati istinski demokratsku vlast. „Voleo bih da svedočim tome“, priželjkuje Koraks, „odnosno da vidim pojavu mladih nada u nekim novim nezavisnim novinama”.

Retko koji karikaturista ima samo jedan posao

Nadu da će se na našem tržištu pojaviti još karikaturista gaji i Marko Somborac, autor popularnog „Blic stripa“ u istoimenom dnevnom listu. On je uveren da karikatura, ma koliko na momente delovala kao zastarela forma, i dalje ima snagu da prenese željenu poruku ogromnom broju ljudi.

„Naravno, vremena su se promenila, sada je mnogo drugačije nego nekada kada je ’Jež’ imao ogromne tiraže, ali karikatura je daleko od odumiranja”, komentariše Somborac. To, prema njegovim rečima, potvrđuje i nedavno burno negodovanje naših sugrađana na karikature Novaka Đokovića u francuskom satiričnom listu „Šarli Ebdo“, ali i redovne ljutite reakcije vlasti na radove Koraksa i Dušana Petričića.

Da karikatura još uvek ima „težinu“ u društvu, pokazuje i to što, kako kaže Somborac, on može pristojno da živi od svog posla i da zahvaljujući njemu dobija i druge angažmane. Dodatnim poslovima se bavi i mnogo drugih karikaturista, a naš sagovornik na primer „sa strane“ radi portretne karikature za poklone, kalendare za firme, ilustracije udžbenika, ali i stikere za Viber. Trudi se da bude u toku sa novim tehnologijama, pa pravi i stripove prerađene u gifove i jednostavne animacije, koje se mogu pronaći na njegovom Tiktok i Instagram nalogu. Sve ove mogućnosti, međutim, verovatno mu se ne bi pružale da nije izgradio zvučno ime.

„Da mi je neko rekao 2005. godine, kada sam počinjao, da će neki dnevni strip biti relevantan, da će moći od toga da se živi i da će trajati ovoliko, ne bih mu verovao”, priznaje Somborac, naglašavajći da razvojni put karikaturista nije jednostavan kao što se u javnosti često misli. Prema njegovom iskustvu, potrebno je imati određene veštine crtanja i pripovedanja, što se donekle može naučiti u umetničkim školama, ali se „scenaristički“ zanat stiče tako što se uči iz radova starijih kolega.

A kada postanete poznati karikaturista, Somborac kaže da će vaša svakodnevica izgledati ovako: sama karikatura se ne crta dugo, svega nekoliko sati, mada povremeno ima i onih komplikovanih od udarničkih osam sati rada. Ali, prethodno morate da pratite dešavanja na političkoj i društvenoj sceni, kako biste pronašli inspiraciju, a potom i da dobro osmislite priču. U njegovom slučaju to znači da nema klasičnog radnog vremena, već da stalno radi na nečemu, a obično crta kada se približi krajnji rok za predaju materijala za novine.

Modernizacija karikature

Marko Somborac takođe smatra da nema mnogo medija u kojima karikaturisti mogu da objavljuju svoje radove. Srećom, nove tehnologije pružile su karikaturistima i nove mogućnosti da se približe publici, posebno mlađoj.

Deluje mu da za njegov početak „tiktokovanja“ i „reelovanja“ ima interesovanja kod mladih. Nada se da će ovaj i slični pokušaji njegovih kolega promovisati karikaturu, ali i ohrabriti mlade autore da se upuste u ovaj posao. Podseća na popularnost koju je pre dve godine vrtoglavom brzinom stekao do tada nepoznati autor Zvoganj, koji je objavljivao humoristične animacije na Jutjubu.

Somborac, zato, predviđa da budućnost karikature uveliko zavisi i od sposobnosti karikaturista da se prilagode novim načinima komunikacije u digitalnoj eri.

Piše i crta: Marija Dukić

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Чланак Budućnost karikature u Srbiji: Smeh od muke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto je ovo pravi trenutak za lokalizaciju? Koje industrije u Srbiji imaju najveći potencijal da ubrzaju revitalizaciju privrede? Zbog čega uspeh lokalizacije najviše zavisi od razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća? Šta su osnovni preduslovi da ovaj, najbrojniji deo domaće privrede, ne bude više „perjanica i lokomotiva“ samo pred izbore, već istinski pokretač prosperiteta?

U saradnji sa stručnjacima kompanije „Egzakta Advisory“, predstavljamo analize koje se podrobnije bave ovim temama, a zasnovane su na studiji „Putokaz za lokalizaciju srpske privrede“, koju je nedavno objavila ova domaća konsultantska kuća.

Periskop

8. ZAŠTO TEHNOLOŠKI GIGANTI ZARAĐUJU VIŠE OD CELIH INDUSTRIJA: Nadziri, pa vladaj
Internet je od sredstva za nesmetanu komunikaciju u vojne svrhe koje je nastalo tokom Hladnog rata, izrastao u mrežu preko koje može da razgovara ceo svet, a nadzor koji su vršile vojne službe, pretvorio se u profitabilan posao privatnih kompanija. Roba kojom one trguju nije fizički opipljiva, ali njihove zarade jesu, i pri tom često vrede više od celih industrija u realnom sektoru. Tehnološke kompanije, od kojih je veliki broj, kao i sam internet, nastao uz velikodušnu pomoć države, svesrdno su iskoristile slobodno tržište da bi njime zavladale i učinile ga neslobodnim, kaže za B&F Alpar Lošonc, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

10. JUŽNOAFRIČKI GIGANT „NASPERS“: Od čuda aparthejda do čuda digitalnog doba
DvA međusobno povezana preduzeća, južnoafrički „Naspers“ i holandski „Prosus“, retko se pojavljuju u medijima, iako su među najvećim i najuticajnijim svetskim investitorima u digitalno poslovanje.

12. OŽIVLJAVANJE NAPUŠTENIH SELA: Imaš euro, evo ti kuća
Prodaja kuća za jedan euro u italijanskim selima pokazala se kao uspješna strategija za oživljavanje ruralnih područja. Neki su ove kuće kupovali sa namjerom da tu i žive, drugi kao vikendice a treći kao investiciju za penzionerske dane, ali su svi oni ubrizgali svjež novac u lokalnu ekonomiju i udahnuli novi život u poluprazna sela. Slično sada pokušavaju i u Španiji, ali se tamo ne prodaju kuće, već čitava napuštena sela.

Biznis

14. DANKO BRČEREVIĆ, GLAVNI EKONOMISTA FISKALNOG SAVETA: Partijski interesi su najveći neprijatelj energetskoj stabilnosti
Sada je više nego jasno da je najveći neprijatelj energetske stabilnosti u zemlji partijsko upravljanje javnim preduzećima, umesto da se rukovođenje prepusti vrhunskim profesionalcima. Ako je Srbija pre pola veka bila u stanju da uspostavi odličan energetski sistem zahvaljujući tehničkim stručnjacima, valjda bi i nove generacije inženjera bile dostojne tog izazova, ističe za B&F Banko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

18. MALE FIRME KOJE SU IZRASLE U PREDVODNIKE DOMAĆE PRIVREDE: Sidra za povezivanje dobavljača
„Stalno govorimo ljudima u Srbiji – nemojte da idete u Nemačku, da tamo radite za 3.000 evra, kada mi možemo da vam pomognemo u organizovanju posla od kojeg ćete zarađivati najmanje 5.000 evra mesečno. A živećete u svojoj zemlji, sa svojom porodicom i sa svojim narodom“, ističe Božo Janković, vlasnik firme „Enterijer Janković“. On i drugi preduzetnici koji su počeli u skromnim radionicama a postali veliki igrači, predstavljaju „sidra“ za razvoj malih domaćih kooperanata. Međutim, upozoravaju da u današnjim uslovima nema budućnosti za male firme ako povezivanje domaće privrede ne postane ekonomski prioritet.

20. EMILIJA I ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, „ARDE LINE“: Vaspitavani za preduzetništvo
U Nišu se trenutno grade dva stambena kompleksa koja predstavljaju novost na domaćem tržištu. Reč je o projektu porodičnog preduzeća „Arde line“, koje uspešno vode dvoje mladih niških preduzetnika i – supružnika. Suprotno uobičajenom razvoju u poslovanju, oni su svoju proizvodnju prvo izvezli na strano tržište, a sada to iskustvo primenjuju i kod kuće. Ipak, za preduzetništvo su vaspitavani u Srbiji.

22. MILICA MILOŠEVIĆ, DIREKTORKA SAJTA „STETOSKOP“: Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija
Stručni medicinski sajt „Stetoskop“ je od „volontera“ izrastao u profitabilni posao. Način njegovog funkcionisanja preokrenula je Milica Milošević, koja je još kao studentkinja prava čvrsto rešila da dobije vlasnički udeo u sajtu i od njega napravi uspešan preduzetnički poduhvat. Na tom putu je morala mnogo toga da nauči, između ostalog i kako da razgovara sa poslovnim partnerima koji su svi bili stariji od nje. „Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija“, priča direktorka sajta koji sada ima dva miliona posetilaca mesečno.

Finansije

26. DA LI JE REGULATIVA „UBILA“ PREDUZETNIČKI DUH U BANKAMA: Nije, nego je konfekcija sigurnija od originala
Neko ko ima samo poslovnu ideju i ništa drugo, ne može nikada biti klijent za banku. S druge strane, i preduzimljive manje firme koje već iza sebe imaju dobre poslovne rezultate, žale se da je u Srbiji teško dobiti kredit za „nestandardnu“ ideju, jer banke posluju kao konfekcija – sve idu na sigurno, nudeći manje-više iste proizvode. Razlog za takvo ponašanje banaka na domaćem tržištu nije postojeća regulativa, već naprotiv, manjak zakona koji bi omogućili da bankari konačno dobiju konkurenciju. Srbiji nedostaju nebankarske finansijske institucije koje bi i banke „stimulisale“ da postanu preduzimljivije, saglasni su sagovornici B&F-a.

28. PORESKE POVOLJNOSTI I OGRANIČENJA ZA MODERNIZACIJU DOMAĆE PRIVREDE: Otvori prozor da pritvoriš vrata za iseljavanje
Domaće tržište kapitala je i dalje pošteđeno navale alternativnih investicionih fondova, iako je zakon koji reguliše ovu oblast, kada je usvojen pre tri godine, najavljen kao velika šansa za razvoj inovativnih preduzeća. Ove godine imamo priliku da alternativni vidovi ulaganja u inovacije konačno dobiju zalet i da zajedno sa poreskim podsticajima, koji su usmereni na smanjenje odliva mozgova, pomognu modernizaciji domaće privrede, smatra Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

30. UTICAJ NOVE REGULATIVE NA RAZVOJ TRŽIŠTA KAPITALA: Berza? Zar to kod nas postoji?
Teško da će Strategija za razvoj tržišta kapitala i novi Zakon o tržištu kapitala, usvojeni krajem prošle godine, podstaći razvoj Beogradske berze koja je prethodnu godinu okončala sa prometom šest puta slabijim od slovenačkog i sedam puta lošijim od hrvatskog tržišta kapitala. Jer, kao što je i deci poznato, doza iskrenosti je neophodan sastojak želja ako se kane i ostvariti.

32. JAVNE INVESTICIJE NA LOKALU: Stroga dijeta za ulaganja
Uporedo sa rastom prihoda gradova i opština u Srbiji od početka prethodne decenije, opada udeo kapitalnih ulaganja u rashodima lokalnih samouprava. Učešće lokalnih ulaganja u javnim investicijama na nivou cele države je prepolovljeno za manje od decenije, a izdaci za kapitalna ulaganja čine tek oko jedne šestine ukupne potrošnje opština i gradova.

Temat – Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede

35. ZAŠTO JE OVO DOBAR TRENUTAK ZA LOKALIZACIJU: Произведено у Србији
Posledice pandemije su napravile zaokret u svetu od globalizacije ka lokalizaciji. Srbija sada ima priliku da ubrza ekonomski rast kroz revitalizaciju lokalne industrije, u kojoj najveći potencijal za napredak imaju prerađivačka industrija, poljoprivreda, IKT i medijska industrija.

38. KAKO POVEĆATI PRODUKTIVNOST U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI: Preradi pa zaradi
O tome kako su neke od zemalja bile i ostale bogate i kako su neke od zemalja bile i ostale siromašne, govore njihove privredne aktivnosti u kojima su se specijalizovale. Prerađivačka industrija je godinama unazad nosilac srpske privrede, a glavne prepreke za brži rast preduzeća u ovoj industriji su niska produktivnost i zastarela tehnologija. Prevazilaženje ovih ograničenja je najveći potencijal za srpsku prerađivačku industriju i zajednički zadatak za državu i kompanije.

40. PREDUSLOVI ZA POVEĆANJE DODATE VREDNOSTI U POLJOPRIVREDI: Edukacijom i partnerstvima do punog potencijala
U vreme kada je poljoprivreda u svetu obeležena većom tražnjom a sve oskudnijim resursima, Srbija i dalje raspolaže sa dovoljno poljoprivrednog zemljišta za prehrambenu sigurnost stanovništva, ali su prinosi među najnižima u Evropi. Činjenica da se domaća poljoprivreda zasniva na usitnjenim poljoprivrednim gazdinstvima ne mora biti prepreka za razvoj. Pod uslovom da se podstiče udruživanje i kroz lokalizaciju smanje rizici u proizvodnji i finansiranju, povećaju ulaganja, znanje i primena savremenih tehnologija.

42. RAZVOJ SOPSTVENIH PROIZVODA U IT INDUSTRIJI: Gradimo svoje, a ne uvezene snove
Pokazatelj da „autsorsing“ ostvaruje najveću godišnju stopu rasta prihoda u servisnoj industriji koja je najveći deo IT sektora, nameće utisak da smo prestali da jurimo svoje snove i izabrali lakši put, onaj koji nažalost retko kada dovodi do samog vrha. Zato je primarni cilj lokalizacije u IT sektoru podsticanje razvoja sopstvenih proizvoda i usluga.

44. ALTERNATIVNI IZVORI FINANSIRANJA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Duboki džepovi, brzi rast
Alternativni izvori finansiranja i nisu baš toliko alternativni. Ti džepovi su toliko duboki, da su i te kako dobro došli za brži rast domaćih preduzeća.

46. UDRUŽIVANJE I KLASTERSKO POVEZIVANJE MSP U SRBIJI: Zajedno smo jači
Srbija može kroz razvoj klastera da pospeši razvoj domaćih preduzeća i poboljša rezultate na nivou cele ekonomije. Da bi ovakve inicijative zaživele, pre svega je potrebno malo više međusobnog poverenja, otvorenosti i vere u prednosti udruživanja domaćih preduzeća.

48. POSLOVNA EDUKACIJA DOMAĆIH PREDUZEĆA: Znanje je najveće imanje
Najbogatiji su oni koji znaju šta ne znaju i koji se trude da taj nedostatak nadoknade.

Intervju

50. IGOR RIPAK, VIZUELNI UMETNIK I FOTOGRAF: Život i predrasude
Kada se suočite sa tuđim predrasudama, dobro je da počnete da preispitujete i svoje istine koje uzimate „zdravo za gotovo“, uveren je srpski umetnik Igor Ripak, koji je tokom studiranja umetnosti u Beču morao da odgovara i na pitanja kolega da li se oseća kao ratni zločinac. Predrasuda je i uverenje da naši ljudi kada odu iz Srbije automatski prestanu da je vole, kao i nagađanje zbog čega sve odlaze. „Voleo bih kada bi mladi u inostranstvo odlazili zato što su željni iskustava, a ne zato što ih na to primoravaju okolnosti“, ističe Ripak u razgovoru za B&F.

Skener

54. Posledice poskupljenja mineralnih đubriva: „Posne“ njive
U Srbiji su tokom prethodne setve mnoge njive ostale „posne“ zbog vrtoglavog rasta cena veštačkih đubriva, od kojih su neka poskupela gotovo 200% za godinu dana. Stoga je intervenisala i država, nedavnim ukidanjem carina na uvoz azotnih đubriva tokom narednih šest meseci. Poljoprivrednici, međutim, smatraju da je za dugoročnu stabilizaciju potrebno više domaćih proizvođača od svega tri, koliko ih trenutno posluje u Srbiji.

56. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA SEKTOR NEKRETNINA: Pazi, zagreva se!
Srbija se zagreva malo brže od svetskog proseka. Zato postoji opasnost da ukoliko se pogoršaju vremenski uslovi i građevine budu izložene dugotrajnim toplotnim periodima ili ekstremno niskim temperaturama, pojedini materijali ili čitave konstrukcije izgube neka od svojih svojstava i budu oštećene. Posebno pitanje je da li ekstremne vremenske pojave, kojih će biti sve više, mogu da izdrže objekti građeni bez građevinskih dozvola ili oni na klizištima i vodoplavnim područjima.

58. PREDSTOJEĆE IZMENE ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Odloženo za posle izbora
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iza sebe ima pet godina prakse, koja je ukazala na različite nedoumice i probleme u primeni. Prošle godine je Sudu časti u Privrednoj komori Srbije dostavljeno 157 prijava protiv profesionalnih upravnika zgrada, najviše iz Beograda. Problema je svestan i zakonodavac, pa su predviđene izmene i dopune zakona. Procedura će uslediti tek posle izbora, jer pre toga nema vremena da se organizuje javna rasprava, kažu u Ministarstvu građevinarstva.

60. TRŽIŠTE UDŽBENIKA U SRBIJI I SVETU: Koliko košta Pitagorina teorema?
Hrvatska je propisala formulu po kojoj se tačno izračunava cena udžbenika, u Srbiji je tržište udžbenika slobodno. U Sloveniji udžbenike kupuje škola iz sredstava udžbeničkog fonda, u našoj zemlji to je obaveza roditelja ili staratelja. U Portugaliji osnovci dobijaju udžbenike besplatno i obavezni su da ih vrate na kraju školske godine. U Srbiji je veliki broj udžbenika, naročito u nižim razredima, pravljen kao „radni udžbenik“, i nije ih moguće vratiti jer đaci u njima pišu i popunjavaju zadatke.

Nove tehnologije

62. KORIŠĆENJE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U TERORIZMU: Širenje terora preko proširene stvarnosti
Suprotno uvreženoj predstavi da su teroristi mahom konzervativni ljudi koji odbijaju sve tekovine moderne civilizacije, bezbednosni stručnjaci kažu da su oni među prvima prigrlili internet za širenje svoje propagande, kao i za regrutovanje saboraca. Terorističke grupe uveliko upotrebljavaju i veštačku inteligenciju za izvođenje svojih napada, a uskoro bi se mogli okoristiti i metaverzumima, onlajn svetovima koji olakšavaju njihovo delovanje u stvarnom svetu.

Nauka

64. GENETSKI MODIFIKOVANE SVILENE NITI: (Ne)uspešna imitacija života
Svila koju predu pauci je jedan od najboljih materijala na svetu. Istovremeno je jak kao čelik i rastegljiv, razlaže se u prirodi a nije otrovan kao vlakna svilenih buba. Pošto paukova svila ne može da se proizvodi u većim količinama, naučnici koriste proteine iz njegovih vlakana za proizvodnju genetski modifikovanih svilenih materijala. Oni su primenjivi u mnogim industrijama, posebno u medicini, uključujući i mogućnost da zamene ljudsku hrskavicu. Ipak, svi dosadašnji ljudski pokušaji su daleko od onoga što pravi paukova „biofabrika“.

Koktel

66. PEDAGOŠKI MUZEJ U BEOGRADU: Mlađi brat Narodnog muzeja
Ako niste sasvim sigurni kako su hotel za bubamare ili rešavanje zagonetki koje kriju drevna pisma povezani sa obrazovanjem i vaspitanjem, odgovore možete pronaći u Pedagoškom muzeju u Beogradu. Zahvaljujući maštovitim, veoma raznovrsnim kulturnim sadržajima i povoljnim cenama ulaznica, posećenost ovom muzeju – koji je jedan od najstarijih u Srbiji i zaposleni ga u šali nazivaju „mlađim bratom Narodnog muzeja“ – toliko je porasla da je uveden rad u smenama, kao u fabrici. Samo što ova proizvodi kulturu.

70. POSLOVICE – SAŽETA FORMULA LJUDSKE MUDROSTI: Štono stari vele
Za razliku od govora domaćih političara, srpske narodne poslovice sažimaju iskustvo celih generacija u samo jednu rečenicu, a ponekad i u dve reči. Kada bi Srbija imala političare koji poseduju bar zrno mudrosti kao naše narodne poslovice, gde bi nam bio kraj.

72. POSAO SERIJSKIH VENČANJA NA BRZINU: Ovde uđi, a ovde izađi iz braka
Las Vegas je svetska prestonica brzih venčanja, ali i brzih razvoda, gde srećno venčani i nesrećno razvedeni dele istu strast – hrle da potroše novac u gradskim kockarnicama. Industrija „uđi-izađi iz braka“ danas doprinosi gradskoj ekonomiji sa oko dve milijarde dolara godišnje, ali opstanak čak i onih koji su najduže u tom poslu je sve ugroženiji. Razlog nisu samo ekonomske krize koje nadiru jedna za drugom, već i nove tehnologije i nove generacije koje imaju potpuno drugačije želje kada se venčavaju „na brzaka“.

Komunikacije

74. BUDUĆNOST KARIKATURE U SRBIJI: Smeh od muke
Ideološko „usmeravanje“ karikature preovlađuje i na Zapadu, ali u Srbiji zabrinjava to što povoda za „smeh od muke“ ima sve više, dok se uporedo prostor u novinama za ovakvu kritiku društva rapidno smanjuje, kažu naši poznati karikaturisti. Srećom, nove tehnologije su pružile karikaturistima i nove mogućnosti da se približe publici, posebno mlađoj.

Reprint

78. ŽELEZNICA U SRBIJI: Vozovi koji se sporo kreću i slabo gde stižu
I pored čestog hvalisanja vlasti o velikim ulaganjima i razvoju železničke infrastrukture, realno stanje je lošije nego pre deset godina. Srbija je danas železnički izolovanija nego ikada od ostatka sveta, a u unutrašnjem saobraćaju je smanjena dužina pruge, opao je broj putnika, dok je broj radnika prepolovljen. Za neverovati je da, uprkos svim tehnološkim inovacijama, danas putovanje od Beograda do Niša traje samo dva sata kraće nego pre 137 godina.

Vremeplov

80. PREVOZ U OKUPIRANOM BEOGRADU: U se, i u svoje kljuse
Nakon bombardovanja i nemačke okupacije Beograda 1941. godine, pešačenje je postalo najmasovniji vid „prevoza“ u gradu, a nepoštovanje pešačkih pravila koje je uspostavila nova vlast, svojevrsni vid otpora. U ono malo tramvaja koji su preživeli bombe gužva je bila nesnosna, čemu je uveliko doprinela i nemačka rasna politika. Zato su bicikli i kočijaši postali najpopularnije saobraćajne alternative. U situaciji kada se svakodnevnica Beograđana okrenula naglavačke, jedan savremenik je zaključio: „Ne ostaje ništa drugo, nego da čovek pešači i izdrži!“

Чланак Biznis & finansije 194: Mogućnosti za lokalizaciju srpske privrede – Svoj na svome се појављује прво на Biznis i Finansije.