U Sjedinjenim Američkim Državama novopečeni roditelji već dva meseca moraju da obilaze mnoštvo prodavnica i apoteka da bi pronašli mlečnu dohranu za svoje bebe. Oni koji uspeju da je nađu panično kupuju i ono što im treba i što im ne treba, zbog čega je prodaja formula za bebe u međuvremenu ograničena. Ima i onih koji se snalaze kako znaju i umeju pa daju bebama drugu hranu koja bi trebalo da zadovolji njihove potrebe.

Kako je došlo do nestašica?

Problem je nastao kada je jedan od najvećih proizvođača ove hrane, Abbott Nutrition, u februaru povukao svoje proizvode iz prodaje zato što je hrana za bebe bila kontaminirana. Usled bakterijske infekcije, mnoštvo dece se razbolelo a čak dvoje je preminulo. Internom istragom nije utvrđena jasna veza između ovih slučajeva i kompanije Abbott Nutrition. Međutim, u istrazi koju je sprovela američka Agencija za hranu i lekove otkrivena je bakterija Cronobacter sakazakii u proizvodnim pogonima ove fabrike. U izveštaju ovog tela stoji i da se kompanija nije dovoljno brinula o bezbednosti svojih proizvoda. Od tada je njena fabrika zatvorena, dok ne “ispravi nalaze”.

Prestanak proizvodnje u Abbott-u žestoko je pogodio tržište hrane za bebe, koje je prilično monopolizovano. To znači da samo nekoliko proizvođača kontroliše celo tržište.

Abbott, prema jednom izveštaju iz 2011. godine koji nam nudi najsvežije dostupne podatke, drži 43 odsto tržišta. Iako nema novijih merenja, stručnjaci kažu da se od tada nije mnogo promenila situacija. Ostatak tržišta pripada drugim proizvođačima poput kompanija Mead-Johnson i Nestlé.

Dakle, kada je najveća kompanija zaustavila proizvodnju nastala je ogromna rupa u ponudi koju nije imao ko da popuni. U ovoj delatnosti naime nema mnogo novih kompanija, ne samo zbog visokih standarda i strogih provera (koje, kako se pokazalo, ipak nisu toliko stroge), već i zato što se tržište konstantno smanjuje budući da opada broj novorođene dece u SAD.

Ko je kriv za takvu situaciju?

Deo krivice snose kompanije koje se protiv konkurencije bore tako što konstantno režu proizvodne troškove, pa i bezbednosne i higijenske protokole, što može biti i veoma opasno, kako se pokazalo u slučaju Abbott-a.

Međutim, prema mišljenju Skota Fabera, profesora sa Džordžtaun univerziteta, kriva je i Agencija za hranu i lekove koja je trebalo odmah da reaguje na prvu naznaku da iz fabrike izlazi kontaminirana hrana. Jer, kako se kasnije saznalo, u oktobru prošle godine jedan uzbunjivač poslao je ovoj agenciji izveštaj koji govori o propustima Abbott-a u obezbeđivanju uslova za bezbednu proizvodnju. Ovo telo je prvi razgovor sa uzbunjivačem imalo tek u decembru te godine, fabriku je istražilo tek krajem januara, a povlačenje kontaminirane hrane naložilo tek 17. februara ove godine.

Naknadno, u martu, izašao je potpun izveštaj istrage sa smernicama šta sve treba unaprediti i koje greške otkloniti. Među njima se nalazi i preporuka da treba bolje čistiti i održavati proizvodne pogone.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se Amerika suočava sa nestašicom hrane za bebe? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Amerika se brani u Srbiji. Tako bar deluje po pojedinim ekonomskim komentarima u domaćoj javnosti, koji odluku američkog predsednika Džozefa Bajdena da povede borbu protiv monopolizacije američkog tržišta ocenjuju, ni manje ni više, nego kao državni udar. Bajden je, pak, mere koje je najavio, sažeto obrazložio ovako: „Biću vrlo jasan. Kapitalizam bez konkurencije nije kapitalizam. To je eksploatacija“.

Premda se najveća prašina diže oko tehnoloških predatora, pre svih „Amazona“, „Gugla“ i „Fejsbuka“, američko tržište je sve koncentrisanije u sve većem broju industrija. Primera radi, četiri lanca za distribuiranje govedine drže 80% tržišta, domaćim avioprevozom dominiraju četiri aviokompanije, mnogi Amerikanci mogu da biraju samo jednog provajdera za širokopojasni internet, pa čak i u proizvodnji slušnih aparata tržište kontrolišu svega četiri firme.

Američki predsednik je ujeo za srce zagrižene pobornike nevidljive ruke tržišta svojom namerom da razbuca kartele, koji podstiču slobodnu trgovinu masovno oslobađajući radnike zaposlenja, i usrećuju potrošače tako što međusobno sklapaju sporazume za eliminisanje konkurencije i ostvarivanje monopolskih profita.

To čine društveno odgovornim ponašanjem kao što su dogovor o cenama, deoba tržišta, razgraničenje sfera u proizvodnji i trgovini, ograničavanje proizvodnje i međunarodne trgovine, uspostavljanje složene mreže patentnih sporazuma i niza drugih stvari koje je američki predsednik okarakterisao kao eksploataciju.

Proizvođači cementa i duvana najuporniji „povratnici“

Istraživanja pokazuju da od 2010. godine naovamo, svet postaje bogatiji za oko 80 novih kartela godišnje, i to samo onih koji se otkriju. U SAD koje „klize ka ponoru“ ako Bajednove mere uspeju, u periodu od 1990. do 2016. godine, sudski je gonjeno skoro 11.000 kompanija koje su bile uključene u kartelske aktivnosti.

U istom periodu, 953 okrivljena kartela su zahvaljujući naplaćivanju prekomernih, kartelskih cena, ostvarili prihode od oko 1.500 milijardi dolara, dok su po osnovu kazni platili 172 milijarde, što je tek 11% procenjenog gubitka koje su pretrpeli potrošači zbog takvog ponašanja. Podaci za Evropsku uniju pokazuju da je u periodu od 1990. do 2019. godine, vrednost naplaćenih kazni za kartelsko udruživanje iznosila nešto više od 27 milijardi evra.

Procenjuje se da otkriveni i kažnjeni karteli predstavljaju samo vrh ledenog brega. Njihovu ekonomsku moć je teško utvrditi i na nacionalnom i na globalnom nivou zato što kompanije tajno sklapaju kartelske ugovore i stoga što posluju u većem broju zemalja. Danas su ekonomski najmoćniji karteli prisutni u proizvodnji industrijskih dobara.

Spisak je podugačak: proizvodnja organske i neorganske hemije, hrane i duvana, cementa, grafita, stakla, gume, plastike, metala, instrumenata, alata, mašina, metalnih konstrukcija… Ne zaostaju ni usluge, a prednjače telekomunikacije, bankarstvo, osiguranje, transport, štampani i elektronski mediji…

Prema iskustvu antimonopolskih organizacija, jedni od najupornijih „povratnika“ koji nastavljaju sa tajnim kartelskim dogovorima i nakon što su uhvaćeni i kažnjeni su kompanije u cementnoj i duvanskoj industriji, koje posluju i na našem tržištu, navodi se u analizi o posledicama kartelizacije u proizvodnji cementa i duvana u Srbiji, čiji su autori Ljiljana Maksimović i Milan Kostić, profesori Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Svetski oligopolisti kupili domaće oligopoliste

Autori podsećaju da su ove dve industrije u Srbiji i pre privatizacije imale karakteristike oligopolskih tržišta sa malim brojem preduzeća koja su poslovala profitabilno, pa su ih brzo kupili oligopolisti na globalnom nivou. Kada je reč o domaćim cementarama, „Holcim“ je kupio cementaru u Popovcu, „Lafarge“ u Beočinu, a „Titan“ u Kosjeriću. „Lafarge“ i „Holcim“ su se udružili 2015. godine u kompaniju „Lafarge-Holcim“, koja je tako postala vodeća u proizvodnji građevinskog materijala, sa oko 75.000 radnika u 80 zemalja, dok „Titan“ posluje u 15 zemalja i zapošljava oko 5.500 radnika.

U privatizaciji domaćih fabrika koje su proizvodile duvan, „Philip Morris“ je kupio „Duvansku industriju Niš“, „British American Tobacco“ fabriku u Vranju, a „Japanese Tobacco“ fabriku u Senti.

Ovakvim dogovorom o kupovini domaćih preduzeća i zajedničkim nastupom na tržištu Srbije, multinacionalne kompanije strateški upravljaju direktnim investicijama na regionalnom nivou, što je samo jedan korak u realizaciji globalne strategije i kartelizacije u posmatranim granama, navodi se u analizi.

Naime, industrija cementa ima dugu istoriju kartelskih dogovora u brojnim zemljama, a ovakve sporazume olakšavaju homogenost proizvoda, visoke barijere za ulazak u industriju, stabilna tražnja, niski granični troškovi proizvodnje i prisutnost na većem broju tržišta. Duvanske kompanije takođe imaju dugotrajnu tradiciju nezakonitog dogovaranja i koriste razlike u poreskim sistemima u zemljama u kojima imaju podružnice, kako bi maksimalno uvećale zaradu.

Proizvodnja pada, otpuštanja rastu

Posle privatizacije domaćih cementara 2002. godine, proizvodnja je rasla do 2007. godine, kada je počela da pada i negativan trend je trajao sve do 2013. godine. Nakon toga se beleži oporavak, ali pre svega zahvaljujući tome što su multinacionalne cementare u Srbiji, kao i u slučaju drugih lokacija, diferencirale proizvodnju. Tako su osvojile i tržište betona i betonskih elemenata, vezivnih materijala i asfalta, istiskujući lokalne proizvođače sa tržišta.

Podaci, međutim, pokazuju da i pored oporavka proizvodnje, njen obim od 2.093.000 tone cementa u 2018. godini je i dalje bio manji od obima iz 1998. godine, kada je proizvedeno ukupno 2.253.000 tona. Obim proizvodnje je tek 2019. počeo da se približava nivou koji je ostvaren 1998. godine. U međuvremenu, drastično je smanjen broj radnika, sa oko 5.000 na samo 1.000 zaposlenih.

Ovakav ishod na domaćem tržištu proizilazi iz logike poslovanja multinacionalnih kompanija. Prodate domaće cementare postale su samo podružnice u globalnoj mreži novih vlasnika i u njihovoj strategiji da zaradu ostvarenu na pojedinačnim nacionalnim tržištima reinvestiraju na bilo kojoj lokaciji, za koju procene da predstavlja novu profitabilnu mogućnost za razvoj kompanije.

Poslovanje duvanske industrije u Srbiji posle privatizacije domaćih fabrika, potvrđuje da multinacionalne kompanije realizuju globalnu strategiju u koju se često ne uklapa razvoj sirovinske baze na pojedinim lokalnim tržištima. Tako je u Srbiji u 1999. godini površina zasejana duvanom iznosila 8.779 hektara, a u 2018. godini svega 5.762 hektara. Proizvodnja duvana kao poljoprivredne kulture smanjena je više nego dvostruko, sa 14.504 tona u 1999. godini na 7.169 tona u 2018. godini, dok je proizvodnja cigareta povećana sa 13,8 milijardi u 1999. godini na 34,6 milijardi komada u 2018. godini.

Činjenica da se smanjuje površina zasejana duvanom i proizvodnja duvana, a da u isto vreme značajno raste proizvodnja cigareta u Srbiji, ukazuje da se rast finalnog proizvoda postiže uvozom cigareta iz drugih podružnica u sastavu korporacija koje su kupile domaće fabrike.

Iako industrije cementa i duvana u Srbiji nisu uništene u procesu privatizacije kao neke druge delatnosti, proizvodnja je nastavljena na štetu domaćih radnika, dobavljača i razvoja sirovinske baze. Kartelski sporazumi između multinacionlnih kompanija koje su zagospodarile domaćim tržištem omogućavaju im da zaobilaze nacionalne propise, da koriste razlike u visinama poreskih stopa, u valutnim kursevima i visini nadnica, a sve u cilju maksimizacije profita.

One su samodovoljni sistemi, čiji interesi ne uzimaju u obzir kako njihova poslovna politika utiče na proizvodnju, zaposlenost, izvoz, platni bilans, investicije i druge interese zemlje domaćina, zaključuje se u analizi.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Kartelizacija proizvodnje cementa i duvana u Srbiji: Neka ostane među nama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koronavirus napravio je problem i švercerima droge. Prekinuti su lanci snabdevanja iz Kine, odakle su pribavljali hemikalije za spravljanje profitabilnih narkotika, kao što su metamfetamin i fentanil. Jedno od mesta koje je isključeno iz nabavke hemikalija je kineski Vuhan, epicentar odakle je krenula pandemija.

U razgovoru za agenciju AP, nadležni u SAD za sprovođenje zakona i stručnjaci za trgovinu drogama kazali su da meksički i kolumbijski karteli i dalje trguju narkoticima,  o čemu svedoče nedavne zaplene droge. Ali imaju velikih problema u lancu snabdevanja zbog mera koje su paralisale granice, izazvale zastoje u proizvodnji i transportu. Sve te mere otežale su i šverc droge duž granice između SAD i Meksika, duge oko 2.000 kilometara.

Kumovi kartela se svađaju

Kafići, noćni klubovi i moteli širom SAD koji su unosno tržište za narkotike su zatvoreni. A cene narkotika zbog svih problema u distribuciji su porasle, jer su problemi izraženi i u veleprodaji i u maloprodaji. Trgovci skladište narkotike duž granice, a američka Uprava za suzbijanje droga (DEA) izveštava o smanjenju pranja novca i online prodaje droga na takozvanom „dark webu“.

„Kumovi kartela se svađaju“, istakao je Fil Džordan, bivši direktor obaveštajnog centra El Paso DEA.

Cene kokaina su u nekim gradovima porasle i za više od 20 odsto. Heroin je postalo teže pronaći u Denveru i Čikagu, dok zalihe fentanila padaju u Hjustonu i Filadelfiji. U Los Anđelesu se cena metamfetamina u poslednjim nedeljama više nego udvostručila, na 1.800 dolara za 450 grama.

Kina je dobavljač svega, i to jeftino

Izrada sintetičkih droga poput metamfetamina i fentanila sada je najproblematičnija, jer se najvećim delom oslanja na hemikalije koje meksički karteli uvoze iz Kine, pripremaju ih, a zatim distribuiraju širom SAD.

Narko karteli su, naime, smanjivali učešće u prodaji onih droga za čiju izradu su potrebne biljke i sezonski uzgoj, poput heroina i marihuane, u korist sintetičkih opioida poput fentanila. Oni mogu da se „kuvaju“  24 sata dnevno tokom cele godine, do 50 puta su moćniji od heroina i mnogo profitabilniji.

Iako su neke tajne laboratorije koje prave fentanil sporadično radile u Meksiku, karteli se i dalje uveliko oslanjaju na kineske kompanije kako bi nabavile ovaj  opioidni analgetik.

Ogromne količine ovih komponenti za naručivanje putem pošte nabavljali su u jednoj fabrici u Vuhanu, koja se ugasila po izbijanju epidemije, rekla je Luis Šeli, direktorka centra za terorizam, kriminal i korupciju na Univerzitetu Džordž Meson, koja prati kineske veb stranice koje prodaju fentanil.

„Uvođenje karantina u Vuhanu i sav tamošnji haos definitivno su uticali na trgovinu fentanilom, posebno između Kine i Meksika“, izjavio je Ben Vesthof, autor knjige „Fentanil, Inc.“

„Glavni razlog zašto je Kina ključni dobavljač je taj što je Kina dobavljač svega i to radi tako jeftino“, rekao je Vesthof.  Zbog toga karteli nisu imali potrebu da prave svoje laboratorije. Ali troškovi su u porastu i, kao u mnogim legalnim industrijama, koronavirus je doneo promene.

Angažovanje domaćih naučnika

Cene za prekurzore fentanila i metamfetamina porasle su širom Kine između 25 i 400 odsto od kraja februara. Stoga neki karteli preduzimaju korake kako bi smanjili svoju zavisnost od inostranih dobavljača, angažujući domaće stručnjake da prave njihove prekurzore hemikalija. „Zbog koronavirusa oni to počinju da rade kod kuće“, dodao je Vesthof.

Neke kineske kompanije koje su ranije proizvodile prekurzore, sada promovišu lekove kao što je Hidroksihlorohin, koji je predsednik SAD Donald Tramp označio kao potencijalni lek za Kovid19. „U međuvremenu, zategnuta situacija na američko-meksičkoj granici liči na zaustavljeni šahovski meč u kojem trgovci drogama ne žele da previše rizikuju i naprave pogrešan potez“, rekao je Kil Vilijamson, specijalni agent zadužen za odeljenje DEA u El Pasu.

Od korone se ne mogu sakriti ni narko dileri

Neki meksički narko karteli zadržavaju postojeće zalihe metamfetamina, kako bi manipulisali tržištem. Pojedine kriminalne vođe su čak direktno naložile članovima njihove organizacije da ubiju svakoga ko pokuša da prekrši ovu zabranu. Ipak, narkotici i dalje ulaze na tržište SAD, o čemu svedoči prošlomesečna zaplena gotovo 30 miliona dolara ulične droge u novom tunelu za šverc, koji je spojen sa skladištem u Tihuani.

Tramp je ranije ovog meseca najavio da se brodovi mornarice premeštaju prema Venecueli, kao deo pokušaja da se ojačaju operacije protiv droge na Karibima, nakon američke optužnice protiv predsednika te zemlje Nikolasa Madura.

Ali pandemija je „paralisala“ i odeljenja koja se bave sprovođenjem zakona. Sada su i inspektori za narkotike premešreni na ulice za pomoć građanima u borbi protiv korone, što potencijalno može ugroziti dugoročne istrage. Kapetan Kris Sandoval, koji nadgleda specijalne istrage u Hjustonu, kazao je da među njegovim detektivima postoji nova izreka: „Od korovirusa se ne mogu sakriti ni narko dileri“.

Foto: PublicDomainPictures/17907, Pixabay

Чланак Narko karteli: kupujte domaće! се појављује прво на Biznis i Finansije.